RADNA VERZIJA NACRTA ZAKONA O RAZMENI PODATAKA, DOKUMENATA I OBAVEŠTENJA U SLUČAJU NASTUPANJA PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD KORIŠĆENJEM SOFTVERSKOG REŠENJA “E-BOLOVANJE - POSLODAVACˮ: Polazne osnove za izradu Nacrta zakona
Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu obaveštava javnost da otpočinje izrada Nacrta zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja “e-Bolovanje - Poslodavacˮ.
U vezi sa navedenim, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu istovremeno objavljuje i polazne osnove za izradu Nacrta zakona koje sadrže prikaz problema i uzroka, ciljeve i očekivane efekte donošenja zakona, kao i osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u oblasti, uključujući i prava i obaveze subjekata na koje se zakon odnosi:
UVOD
Članom 77. stav 2. Zakona o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon) propisano je da su ministarstva i posebne organizacije dužni da obaveste javnost putem svoje internet stranice i portala e-uprave o otpočinjanju izrade nacrta zakona, pri čemu objavljuju i osnovne informacije o planiranim rešenjima koja će biti predložena. Stav 3. ovog člana propisuje da prilikom otpočinjanja pripreme nacrta zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost, ministarstva i posebne organizacije putem svoje internet stranice i portala e-uprave objavljuju i polazni dokument koji sadrži prikaz problema u određenoj oblasti i njihovih uzroka, ciljeve i očekivane efekte donošenja zakona, kao i osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti, uključujući i prava i obaveze subjekata na koje se zakon odnosi (polazne osnove).
Članom 32. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 30/2018) propisano je da je nadležni predlagač dužan da obavesti javnost o početku izrade dokumenta javne politike objavljivanjem obaveštenja na svojoj internet stranici, a ako je nadležni predlagač organ državne uprave to obaveštenje se objavljuje i na portalu e-Uprava, sedam radnih dana od dana početka izrade tog dokumenta.
Ovim polaznim osnovama za pripremu Nacrta zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja “e-Bolovanje - Poslodavac” daju se predviđena obaveštenja u pogledu uspostavljanja pravnog okvira za potpunu digitalizaciju postupka koji se odnosi na ostvarivanje prava zaposlenih za vreme privremene sprečenosti za rad (bolovanja).
Postojeći postupak zasniva se na papirnoj dokumentaciji, ručnoj razmeni dokumenata i nedovoljnoj povezanosti između učesnika u postupku – zaposlenih, odnosno osiguranika, poslodavaca, izabranih lekara, zdravstvenih ustanova i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: RFZO). Ovakvo stanje dovodi do pojave brojnih problema, a naročito povećanih administrativnih troškova, neefikasnosti i zastarelosti postupka, grešaka kašnjenja, kao i uopšte nedovoljne pravne sigurnosti za sve učesnike.
Izrada ovog zakona ima za cilj uspostavljanje jedinstvenog, pouzdanog i obavezujućeg elektronskog sistema koji će omogućiti centralizovanu razmenu podataka i dokumenata, pravovremenu i sigurnu komunikaciju između svih učesnika, smanjenje administrativnog opterećenja i troškova, te povećanje pravne sigurnosti i transparentnosti postupaka, uz usklađivanje sa savremenim standardima digitalizacije javne uprave i preporukama Evropske unije.
Softversko rešenje “e-Bolovanje - Poslodavac” predstavlja osnovu za elektronsku razmenu potvrda, izveštaja (doznaka) i drugih relevantnih dokumenata, uz usklađivanje informacionih sistema zdravstvenih ustanova i RFZO, zatim povezivanja sa drugim informaciono-komunikacionim sistemima organa koji sadrže podatke od značaja za ostvarivanje prava po osnovu privremene sprečenosti za rad i IKT resursa kojima upravlja Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Donošenjem ovog zakona stvara se regulatorni i tehnički okvir za potpunu digitalizaciju postupka, što će dovesti do bolje efikasnosti, smanjenja administrativnog tereta, zaštite prava zaposlenih i veće pravne predvidivosti za sve učesnike u postupku. Na ovaj način, obezbeđuju se pravovremeno i pouzdano obaveštavanje poslodavaca o nastupanju privremene sprečenosti za rad, elektronska evidencija i razmena dokumenata uz minimalne administrativne korake, kao i smanjenje troškova i rizika od grešaka i zloupotreba.
Zakon postavlja temelje za jedinstvenu elektronsku platformu koja povezuje zdravstveni, privredni i sistem rada, što je ključni preduslov za modernizaciju javne uprave, smanjenje administrativnog opterećenja i unapređenje kvaliteta usluga za građane i privredu.
PRIKAZ PROBLEMA U OBLASTI KOJA JE PREDMET UREĐENjA OVOG ZAKONA I NjIHOVIH UZROKA
Postupak razmene podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad zaposlenog (bolovanja) u praksi se sprovodi korišćenjem papirne dokumentacije od početka do kraja - od “otvaranja” do “zaključenja” bolovanja, kao i u postupku pred prvostepenom lekarskom komisijom i drugostepenom lekarskom komisijom po podnetom prigovoru, odnosno zahtevu. Postupak obuhvata izdavanje papirne potvrde o privremenoj sprečenosti za rad od strane izabranog lekara, dostavljanje tog papirnog dokaza od strane zaposlenog ili člana uže porodice ili drugog lica sa kojim živi u porodičnom domaćinstvu – poslodavcu, izdavanje papirnog izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad (doznake) od strane izabranog lekara, ručnu obradi podataka kod poslodavca i podnošenje zahteva za obračun naknade zarade RFZO u papirnom obliku, što može biti praćeno nedoslednostima, kašnjenjima i spornim tumačenjima. Izloženo se odnosi i na postupak pred prvostepenom lekarskom komisijom i drugostepenom lekarskom komisijom po podnetom prigovoru, odnosno zahtevu za preispitivanje privremene sprečenosti za rad.
U ovom procesu, koji je zastareo i prevaziđen, nema centralizovane evidencije, automatske provere i verifikacije statusa bolovanja, a komunikacija između izabranog lekara, poslodavca i RFZO je fragmentirana i neautomatizovana.
Usled ovakvog uređenja postupka i prakse, dolazi do problema na strani zaposlenih i poslodavaca, neefikasnosti i kašnjenja u obradi podataka, nedosledne primena propisa, nedovoljne pravne sigurnosti i transparentnosti, kao i do povećanog administrativnog troška za učesnike. Postojeći način sprovođenja postupka podrazumeva fizičko preuzimanje potvrde o bolovanju i doznake od izabranog lekara, lično dostavljanje papirne dokumentacije poslodavcu, ponovni dolazak u zdravstvenu ustanovu u slučaju ispravke, produženja bolovanja ili dopune, te čuvanje i arhiviranje papirnih dokumenata.
U tom smislu, najpre, jedan od problema se javlja zbog toga što je zaposleni dužan da sam fizički dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad dok je bolestan (zbog čega je i otvorio bolovanje). Prema članu 103. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu. Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Ovde može da dođe do teškoća u pridržavanju propisanog roka za dostavu potvrde, pri čemu se otvara i pitanje potrebe i načina dokazivanja činjenice da zaposleni živi sam. Zaposleni, najpre, nije dužan da prilikom zasnivanja i tokom radnog odnosa daje takve informacije poslodavcu, koje predstavljaju podatke o ličnosti (a koji mogu biti i osetljivi), a ako ih poslodavac poseduje tako što ih je dobio neposredno od zaposlenog ili posredno od drugih lica, uvidom u dokumente ili na drugi način, broj članova porodičnog domaćinstva je promenljiva kategorija iz različitih razloga (smrt, selidba zbog posla ili škole, razvod/razdvajanje i sl.).
Usled nedostatka elektronske komunikacije učesnika u postupku, postoji potreba za fizičkim dolaskom zaposlenih u zdravstvene ustanove radi pribavljanja ili predaje dokumentacije u administrativne svrhe (pribavljanje doznake i dr), što negativno utiče na izloženost riziku od zaraze, naročito u uslovima epidemija ili sezonskih virusa. Time se zdravstveni sistem opterećuje nepotrebnim posetama, a medicinski kapaciteti se opterećuju administracijom, umesto da se usmere na pacijente kojima je zaista potrebna zdravstvena intervencija. Prema podacima RFZO, više od 30% dolazaka izabranom lekaru u vezi je sa otvaranjem, produženjem ili zatvaranjem bolovanja, a ne sa dijagnostikom ili terapijom.
Pored toga, kod papirne komunikacije neminovno se postavlja pitanje urednosti dostavljanja potvrde, odnosno da li potvrda mora biti predata na određeni način ili određenom licu? Odgovor zavisi od toga da li je opštim aktom poslodavca propisan način dostavljanja potvrde, odnosno kome potvrda treba da se preda. Sudska praksa zauzela je stav da ako zaposleni ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad na način koji je utvrđen unutrašnjim opštim aktom poslodavca, nego je dostavi licu koje nema ovlašćenje da samostalno prima potvrde i drugu dokumentaciju za zaposlene (npr. portir, radnik službe obezbeđenja zgrade), takvo dostavljanje je neuredno. Ako opštim aktom poslodavca nije propisan način dostavljanja potvrde, zaposleni potvrdu predaje licu ili službi koja je po redovnom toku stvari zadužena za prijem pismena ili preporučenim slanjem putem pošte. Postoji rizik od kašnjenja u dostavi dokumenata, a postoje slučajevi i da neka dokumenta nikada ne stignu. Pošto se neuredno dostavljanje izjednačava sa nedostavljanjem, jer - (formalno)pravno posmatrano – i u jednom i u drugom slučaju poslodavac nije obavešten o razlozima odsustva zaposlenog, odnosno nema pravno valjanog dokaza o obaveštavanju poslodavca o privremenoj sprečenosti zaposlenog za rad, čime se stiču uslovi da poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3 tačka 2) Zakona o radu (ovom odredbom propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona).
Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023) uređena je potvrda o privremenoj sprečenosti za rad, postupak izdavanja, obaveza dostavljanja, rok za dostavljanje i sankcije za nedostavljanje. S druge strane, za izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka), koja se izdaje kod zatvaranja/zaključenja bolovanja nije propisana obaveza dostave, rok za dostavljanje i sankcija za nedostavljanje.
Zbog postojećeg papirnog načina razmene podataka, dokumenata i obaveštenja, zaposleni, poslodavci, lekari i RFZO troše značajne resurse na rukovanje papirnom dokumentacijom. Time se nepotrebno stvaraju administrativni troškovi u vidu stvarnih troškova i gubitka vremena zaposlenih zaduženih za prikupljanje, obradu i arhiviranje dokumenata.
Prema podacima RFZO, u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja ima oko 2,2 do 2,3 miliona osiguranika koji su u radnom odnosu. Broj prijava za privremenu sprečenost za rad u Republici Srbiji iznosi između 110.000 i 150.000 pojedinačnih slučajeva godišnje, prema podacima RFZO i Instituta za javno zdravlje “Batut”, odnosno 5,9% zaposlenih, prema podacima EUROSTAT-a (Generalni direktorat Evropske komisije). Prema istim izvorima, prosečno trajanje bolovanja u Republici Srbiji je od 11 do 13 dana po pojedinačnom slučaju. Time se dobija ukupno od 1,4 do 1,7 miliona dana bolovanja godišnje.
Ovi podaci pokazuju da poslodavci obrađuju više od 1,5 miliona dana bolovanja godišnje, a svaki pojedinačni slučaj nosi administrativne troškove (radno vreme zaposlenih u sektoru ljudskih resursa, troškovi transporta i dostave dokumentacije, papir, štampa, skeniranje, unos, evidentiranje, interna komunikacija i provera statusa, arhiviranje), i to u proseku od 500 do 1.200 dinara po jednom slučaju, a u zavisnosti od veličine i digitalne zrelosti privrednog subjekta. Poslodavci, time, na ukupnom nivou imaju administrativni godišnji trošak na ovu proceduru u visini od 750.000.000 do 1.800.000.000 dinara.
Jedan od sistemskih i operativnih problema koji negativno utiču na pravovremenost, zakonitost i efikasnost postupka je neefikasnost i kašnjenje u obradi podataka, što se javlja usled ručnog postupanja, nedovoljne automatizacije i potrebe za dopunom ili korekcijom dokumentacije. Neki od propusta koji se javljaju u postojećem, papirnom sistemu odnose se na ručni unos podataka (npr. matični broj, naziv poslodavca, dijagnoza) od strane različitih lica, koji može biti različit i netačan; neslaganja u datumima (npr. lekar je izdao potvrdu sa jednim datumom, a poslodavac drugi unese u prijavu za naknadu; pogrešno tumačenje podataka od strane administracije.
Takođe, primetna je nedosledna primena propisa, budući da zdravstvene ustanove i poslodavci primenjuju različite interne procedure, što dovodi do pravne nesigurnosti za zaposlene. Dodatno, sistem karakteriše nedovoljna transparentnost i pravna sigurnost u pogledu toga ko, kada i kako obrađuje podatke, kao i nejasna podela odgovornosti za čuvanje, pristup i dostavu dokumenata među izabranim lekarima, poslodavcima i RFZO.
Tabela 1: Problemi i uzroci problema u oblasti procedura koje se odnose na privremenu sprečenost za rad
|
Problemi |
Opis problema |
Uzroci |
|
Pravni |
Neuređenost elektronske razmene podataka, dokumenata i obaveštenja |
Nedostaje zakon i drugi propis kojim se uređuje ova oblast |
|
Tehnički |
Nepostojanje centralizovanog softverskog rešenja i interoperabilnosti sistema |
Nedostatak zakona, praćen različitim nivoom digitalne zrelosti zdravstvenih ustanova i poslodavaca |
|
Administrativni |
Papirna dokumentacija i zastarela komunikacija, ručno unošenje podataka, mogućnost grešaka, nepotrebno arhiviranje |
Papirni procesi i više učesnika sa odvojenim evidencijama |
|
Finansijski |
Trošak poslodavaca (od 750 mil. do 1,8 mlrd. din. godišnje); RFZO i zdravstveni sistem nepotrebno opterećeni |
Pribavljanje, transport i čuvanje dokumentacije u papirnom obliku |
|
Društveni |
Zaposleni izloženi nepotrebnom administrativnom opterećenju i rizicima (nepotrebni dolasci kod lekara, fizička predaja potvrde, mogućnost grešaka i dr.) |
Odsustvo elektronske komunikacije i jasnih procedura |
|
Institucionalni |
Nedostatak koordinacije RFZO, zdravstvenih ustanova i poslodavaca |
Fragmentacija nadležnosti i neodređena odgovornost |
I u slučaju da nije uočen problem u pogledu pravnih i sistemskih nepravilnosti i neusklađenosti, postoje jasni razlozi za normativnu intervenciju zasnovani na unapređenju efikasnosti i digitalizaciji javne uprave.
Ovo se naročito odnosi na širenje digitalizacije i elektronske uprave u oblasti zdravstva i drugih ključnih oblasti/sektora, kao jednog od vodećih prioriteta javnih politika, kao i na uspostavljanje interoperabilnosti između zdravstvenog i poslovnog sektora u postupcima koji se finansijski i radno-pravno prožimaju, te na razvoj elektronskih usluga (servisa) za poslodavce kao obveznike primene propisa, uz smanjenje administrativnog opterećenja i papirne dokumentacije. Od velikog značaja je i usklađivanje sa praksom EU i preporukama digitalne agende u kontekstu reforme javne uprave i zdravstvenog sistema. Bitno mesto zauzima i izgradnja poverenja između učesnika u sistemu putem transparentnosti, automatizaciju procesa i verifikovanih podataka.
Ovi problemi posebno pogađaju nekoliko ciljnih grupa – zaposlene, odnosno osiguranike, poslodavce, izabrane lekare i zdravstvene ustanove, kao i RFZO.
Zaposleni, odnosno osiguranici su prinuđeni da sami obezbeđuju i dostavljaju dokumentaciju, rešavaju sporne situacije u kojima postoji neusaglašenost podataka, a često trpe i direktne posledice u vidu kašnjenja u isplati naknade. Poslodavci, pak, postupaju u uslovima normativne i operativne neizvesnosti, bez jasnih smernica o periodu i visini naknade, što povećava rizik od nepravilnosti i grešaka u obračunu, uz prisutno administrativno opterećenje. Zdravstvene ustanove i izabrani lekari su opterećeni administrativnim poslovima koji nisu u direktnoj funkciji lečenja, uključujući i administrativni teret izdavanja i arhiviranja dokumenata, a istovremeno ne postoji jedinstven sistem koji bi omogućio sigurnu i laku razmenu dokumenata. RFZO, kao finansijski nosilac sistema, nema adekvatne alate za sistemsku kontrolu i verifikaciju zakonitosti i tačnosti izveštaja, što negativno deluje na pravovremenu isplatu sredstava.
Osnovni uzrok ovih problema je nepostojanje centralizovanog softverskog rešenja za obradu, razmenu i evidenciju dokumenata o bolovanju, koji bi obezbedio jednoobraznost i pravovremenost postupanja i elektronsko slanje podataka, odnosno činjenje dostupnim dokumenata i obaveštenja poslodavcu od strane izabranog lekara zaposlenog. Sledstveno, postoji nedovoljna institucionalna koordinacija između zdravstvenog i privrednog sektora, pri čemu svaki od aktera postupa u okviru sopstvene, često ograničene nadležnosti. Nedostatak informacione povezanosti i sistemske razmene podataka prate i pravne (regulatorne) praznine, jer važeći propisi ne uređuju elektronski oblik komunikacije i razmene podataka u ovoj oblasti, niti predviđaju precizne standarde za primenu u praksi, a ni važna pitanja koja se odnose na izveštaje (doznake) nisu uređena. Na tehničkom nivou, uočava se neusklađenost i različit stepen digitalne zrelosti zdravstvenih ustanova i poslodavaca, kao i odsustvo obavezujućih protokola za razmenu i verifikaciju dokumenata.
Posledice ovakvog stanja su višestruke i bitno utiču na funkcionisanje sistema. U javnom i privatnom sektoru, usled razuđenosti sistema, papirnog načina komunikacije i nepotrebne duplikacije procedura, dolazi do porasta administrativnih troškova i smanjenja efikasnosti. Negativne posledice odnose se i na kašnjenja u isplati naknada i povećanu izloženost manipulacijama, greškama i zloupotrebama, što može imati finansijske i pravne posledice po sve aktere. Dugoročno, nedovoljna analitička osnova za planiranje zdravstvene i socijalne politike i ovakvo stanje onemogućavaju razvoj sistemskih mera zasnovanih na podacima, kao što su planiranje zdravstvenih kapaciteta, procena bolesti od značaja za radnu sposobnost i modeliranje socijalne politike. Naposletku, na ovaj način smanjuje se poverenje između zaposlenih, poslodavaca i države.
CILjEVI I OČEKIVANI EFEKTI DONOŠENjA OVOG ZAKONA
Opšti cilj donošenja ovog zakona je uspostavljanje pravovremenog, pouzdanog i obavezujućeg sistema elektronske razmene podataka, dokumenata i obaveštenja o privremenoj sprečenosti za rad. Na ovaj način omogućava se jedinstven, centralizovan i pravno siguran postupak koji uključuje zaposlene, odnosno osiguranike, poslodavce, izabrane lekare, zdravstvene ustanove i RFZO.
Ostvarenje opšteg cilja realizuje se kroz sledeće operativne ciljeve:
• obavezna primena softverskog rešenja “e-Bolovanje - Poslodavac” - uvođenje obaveze za sve izabrane lekare, zdravstvene ustanove i poslodavce da koriste jedinstveno softversko rešenje za kreiranje, verifikaciju i dostavu dokumenata o privremenoj sprečenosti za rad (osim pojedinih kategorija poslodavaca koje su zakonom određene);
• standardizacija i elektronska kontrola/validacija dokumenata - uspostavljanje jedinstvenih standarda za elektronsku razmenu podataka, dokumenata i obaveštenja koja se odnose na privremenu sprečenost za rad - uključujući potvrdu i izveštaj (doznaku) o privremenoj sprečenosti za rad, kao i drugu dokumentaciju;
• pojednostavljivanje procedura za sve učesnike - smanjenje administrativnog opterećenja i uklanjanje nepotrebnih procedura/radnji u papiru, radi efikasnijeg upravljanja procesom, povećanja pravne sigurnosti i bolje zaštite prava zaposlenih;
• unapređenje pravne sigurnosti i transparentnosti - jasno definisanje uloga i odgovornosti učesnika u procesu, praćenje statusa dokumenata u realnom vremenu i omogućavanje pristupa relevantnim podacima na transparentan način;
• interoperabilnost i povezivanje informacionih sistema/softverskih rešenja
- omogućavanje integracije sistema “e-Bolovanje - Poslodavac” sa postojećim informacionim sistemima organa državne uprave nadležnog za zdravlje i RFZO, i ostvarivanje veze sa drugim informacionim sistemima organa državne uprave koji sadrže podatke neophodne za ostvarivanje prava u vezi sa privremenom sprečenošću za rad, u skladu sa propisima i standardima elektronske uprave i zaštite podataka.
Predloženim rešenjima uvodi se elektronski administrativni postupak kao zamena za postojeći administrativni postupak pri podnošenju i obradi dokumenata o bolovanju, koji se odvija u papiru, što predstavlja suštinsku promenu za sve učesnike u postupku.
Pozitivni efekti ogledaju se u ukidanju obaveze izdavanja dokumenata u papirnom obliku, njihovog fizičkog preuzimanja i dostave, skraćenja vremena i smanjenje internih troškova obrade, smanjenje grešaka i nepotpunosti dokumenata, kao i mogućnosti automatske obrade podataka u zdravstvenom sistemu i internim informacionim sistemima poslodavaca.
Nova rešenja podržavaju pravnu sigurnost učesnika, jer se obezbeđuje automatsko generisanje potvrde i izveštaja sa unapred definisanim poljima i strukturama, omogućava unapred definisane provere unosa (validacija), podatke dostavljaju ovlašćeni korisnici (smanjuje se rizik od zloupotreba).
Izabrani lekar je isključivi ovlašćeni subjekat za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad, koji unosi podatke i izdaje potvrde i izveštaje u elektronski sistem. Zdravstvene ustanove obezbeđuju tehničke preduslove za funkcionisanje sistema i čuvanje podataka, a poslodavci pristupaju podacima i dokumentima putem sistema, dostavljaju podatke o osnovici i periodu naknade, te mogu podneti prigovor putem sistema. RFZO vodi evidencije, nadzire primenu, kontroliše zakonitost i obračunava naknade, a Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je nadležna za tehničko funkcionisanje sistema.
Softversko rešenje “e-Bolovanje - Poslodavac” je deo sistema e-Zdravlje i e- Uprava u širem smislu. Ovaj zakon uspostavlja pravni osnov za njegovo funkcionisanje, povezivanje sa postojećim softverskim rešenjima u zdravstvenim ustanovama, te pristup poslodavcima putem Portala eUprava ili potencijalno API integracije.
Primenom novih zakonskih rešenja, ukupni administrativni troškovi za privredne subjekte će biti značajno smanjeni. Stepen umanjenja zavisi od veličine i automatizacije procesa kod poslodavca, a procenjeno umanjenje iznosi između 45% i 80% ukupnih godišnjih administrativnih troškova povezanih sa obradom bolovanja, što uključuje uštede na troškovima dostave dokumenata, radne snage i vremena, interne komunikacije i provere statusa, skeniranja, unosa, skladištenja i arhiviranja podataka. Automatizacijom i ukidanjem papirne razmene dokumenata, očekuje se umanjenje ukupnih godišnjih administrativnih troškova u rasponu od 45% do 80% od agregatnog troška u visini od 750 miliona do jedne milijarde i 800 miliona dinara godišnje (1.500.000 h 500 → 1.500.000 h 1.200), što daje uštede u rasponu od 337,5 miliona do 810 miliona, odnosno od 600 miliona do jedne milijarde i 440 miliona dinara.
Donošenjem i primenom ovog zakona smanjuju se operativni i administrativni troškovi, povećava se pravna sigurnost i ubrzava administrativna obrada, što unapređuje konkurentsku poziciju poslodavaca. Prelazak na elektronsku razmenu dokumenata omogućava povećanje efikasnosti rada - posebno kod velikih kompanija/sistema, koji imaju nekoliko nivoa upravljanja odsustvima zaposlenih - bolje upravljanje odsustvima i kadrovskom evidencijom i povećanje pravne sigurnosti kroz jasan i brz uvid u stanje privremene sprečenosti za rad, uz pozitivan signal za strane investitore u pogledu modernizacije uprave. Istovremeno, ovaj zakon posebno uzima u obzir kapacitete/ograničene resurse MMSP, pa će tako veb portal eUprava omogućiti korišćenje sistema bez potrebe za integracijom i bez troškova, čime ova jednostavnost primene omogućava da i manji privredni subjekti ravnopravno koriste sistem. Nova rešenja dovode do smanjenja opterećenja administrativnog osoblja u malim privrednim subjektima, dok automatizacija i pravovremenost podataka smanjuju greške u obračunu naknada zarada. Ova rešenja su posebno značajna za mikro privredne subjekte koji nemaju posebno osoblje za upravljanje ljudskim resursima i kojima je svaka ušteda vremena i resursa od velikog značaja. Paralelno, prelazak na elektronsku administraciju bolovanja predstavlja realnu priliku za MMSP da unaprede unutrašnje procese i prilagode se savremenim standardima upravljanja i poslovanja.
Uvođenjem elektronskog sistema “e-Bolovanje - Poslodavac” ukida se više postojećih administrativnih postupaka za građane, koji su do sada predstavljali značajno opterećenje u pogledu vremena, troškova i pravne sigurnosti. Između ostalog, elektronskim putem se ukida fizičko preuzimanje potvrde o bolovanju i doznake od izabranog lekara, lično dostavljanje papirne dokumentacije poslodavcu, ponovni dolazak u zdravstvenu ustanovu u slučaju ispravke, produženja bolovanja ili dopune, te čuvanje i arhiviranje papirnih dokumenata.
Pozitivni efekti za građane ogledaju se u uštedi vremena i novca, jer građani više ne moraju da lično dolaze da preuzmu i dostave papirne dokumente, a prelazak na elektronski kanal komunikacije smanjuje potrebu za odsustvovanjem s posla ili napuštanjem kuće tokom bolesti, što ima direktne efekte na kvalitet života. Dolazi i do smanjenja administrativnog tereta, jer građani više ne moraju da prate tok dokumenata, niti da se pojavljuju lično radi ispravke ili dopune. Ovo je posebno značajno za građane koji žive u ruralnim ili manje pristupačnim područjima, kao i za starija i hronično obolela lica. Pozitivan efekat je i pravovremenost i transparentnost, jer se po novom režimu obaveštavanje poslodavca sprovodi automatski i bez kašnjenja, a omogućeni su uvid u status i trajanje bolovanja, što povećava poverenje u sistem i umanjuje rizik od gubitka naknade. Novi sistem omogućava pravovremenu i automatizovanu evidenciju odsustava – omogućen je momentalni prenos podataka o privremenoj sprečenosti za rad, što smanjuje prostor za zloupotrebe, a istovremeno štiti zaposlene od diskriminacije i sumnji u zloupotrebu bolovanja.
Na osnovu procena o trošku pojedinačnog slučaja bolovanja koji uključuje put do zdravstvene ustanove (prosek 250 - 500 dinara), izgubljeno vreme za dolazak/čekanje/dostavu (ekvivalent dnevnice ili radnih sati) i troškove papira, arhive i eventualne naknadne posete, može se zaključiti da je prosečan administrativni trošak za građanina od 600 do 1.200 dinara po slučaju bolovanja. Uvođenjem novog sistema, ukidanjem svih ovih radnji i omogućavanjem elektronske obrade, očekuje se umanjenje administrativnih troškova za građane od najmanje 50%, a potencijalno i više od 70%, u zavisnosti od lokacije i obima intervencija, što je veoma značajno za radno sposobno stanovništvo.
Uvođenjem sistema “e-Bolovanje - Poslodavac” znatno se smanjuje potreba za fizičkim dolaskom zaposlenih u zdravstvene ustanove radi pribavljanja ili predaje dokumentacije u administrativne svrhe (pribavljanje doznake i dr), što direktno utiče na smanjenje izloženosti riziku od zaraze, naročito u uslovima epidemija ili sezonskih virusa. Ovim se smanjuje opterećenje zdravstvenog sistema nepotrebnim posetama i omogućava se da medicinski kapaciteti budu usmereni na pacijente kojima je zaista potrebna zdravstvena intervencija.
Elektronska razmena podataka, dokumenata i obaveštenja dozvoljava lekaru da se usmeri isključivo na lečenje i nadzor. Sledstveno, pacijent više ne mora da zakazuje poseban pregled radi zatvaranja bolovanja ako lekar ima uvid u sve neophodne podatke i može sve da zaključi u jednom kontaktu. Bolja integracija podataka o stanju pacijenta, uključujući elektronski pristup istoriji bolovanja i podatke o sprečenosti za rad, omogućava lekarima brži uvid u kontekst pacijentovog stanja. Umesto da se izabrani lekar oslanja na usmenu informaciju ili nepotpunu papirnu dokumentaciju, sada na raspolaganju ima proverene i ažurne podatke. Efekat ovog pristupa u praksi je brža procena radne sposobnosti, bolja koordinacija sa drugim specijalistima i smanjena fragmentacija lečenja.
Pored toga, uvođenjem digitalnog praćenja i verifikacije dokumenata očekuje se bolja kontrola nad osnovanošću privremene sprečenosti za rad. Prema podacima RFZO, u 2023. godini je po osnovu bolovanja isplaćeno više od 14 milijardi dinara, pri čemu se procenjuje da od 5 do 10% spada u sumnjive ili neosnovane slučajeve. Time, potencijalne uštede iznose od 700 miliona do 1,4 milijarde dinara godišnje, ako se zloupotrebe prepolove ili eliminišu.
Zatim, zdravstvene ustanove troše u proseku 200 dinara po slučaju na materijalne i logističke aktivnosti (štampa, papir, arhiviranje). Sa prosečno između 110.000 i 150.000 pojedinačnih slučajeva bolovanja godišnje, to je od 22 do 30 miliona dinara uštede samo u sektoru primarne zdravstvene zaštite.
OSNOVNA NAČELA ZA UREĐIVANjE DRUŠTVENIH ODNOSA U OVOJ OBLASTI
Ovaj zakon uređuje pravila za elektronsku razmenu podataka, dokumenata i obaveštenja o privremenoj sprečenosti za rad, čime se obezbeđuje efikasno, pravovremeno i pravno sigurno postupanje svih učesnika u postupku.
Osnovna načela na kojima se zasniva uređenje društvenih odnosa u ovoj oblasti su:
• Načelo efikasnosti
Svi postupci i razmena podataka, dokumenata i obaveštenja u vezi sa privremenom sprečenošću za rad sprovode se korišćenjem softverskog rešenja “e- Bolovanje - Poslodavac”, kako bi se obezbedili pravovremenost i kontinuitet u ostvarivanju prava zaposlenih.
• Načelo pravne sigurnosti i transparentnosti
Učesnici u postupku imaju jasno utvrđena prava, obaveze i odgovornosti. Primena jedinstvenog elektronskog sistema omogućava praćenje statusa dokumenata i postupaka/radnji u realnom vremenu, čime se povećava predvidivost i smanjuju rizici od sporova.
• Načelo zaštite podataka o ličnosti
Obrada podataka o zdravstvenom stanju i drugim ličnim podacima vrši se isključivo u obimu neophodnom za ostvarivanje garantovanih prava za vreme privremene sprečenosti za rad, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
• Načelo ravnopravnosti i jednakog tretmana
Svi zaposleni i poslodavci imaju jednak pristup sistemu i uživaju jednaku zaštitu svojih prava bez diskriminacije po bilo kom osnovu.
• Načelo koordinacije
Zakon obezbeđuje koordinaciju između RFZO, poslodavaca, zdravstvenih ustanova i nadležnih organa (nadležna ministarstva i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu), radi uspostavljanja efikasnog i usklađenog sistema.
PRAVA I OBAVEZE SUBJEKATA NA KOJE SE OVAJ ZAKON ODNOSI
U nastavku, daje se tabelarni prikaz prava i obaveza subjekata na koje se ovaj zakon odnosi.
Tabela 2: Prava i obaveze subjekata na koje se ovaj zakon odnosi
|
Subjekat |
Prava |
Obaveze |
|
Zaposleni |
- Pravovremeno izdavanje i dostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad - Zaštita podataka o ličnosti |
- Obaveza da se javi izabranom lekaru radi utvrđivanja privremene sprečenosti za rad - Provera tačnosti podataka unetih u sistem |
|
Poslodavci |
- Pravovremeno elektronsko obaveštavanje o bolovanju zaposlenih - Preuzimanje elektronske potvrde i izveštaja (doznake), u skladu sa zakonom |
- Obaveza korišćenja softverskog rešenja “e-Bolovanje Poslodavac” - Obaveza da obezbede tačne i pravovremene podatke o zaposlenima |
|
Izabrani lekari i zdravstvene ustanove |
- Pravo na direktan pristup sistemu za evidentiranje bolovanja - Pravo na povratnu informaciju od RFZO |
- Obaveza da unose podatke o privremenoj sprečenosti za rad u elektronski sistem - Pridržavanje standarde tačnosti, bezbednosti i rokova za unos dokumenata |
|
RFZO |
- Pravo na pristup podacima radi obračuna i isplate naknada - Kontrola zakonitosti postupanja |
- Elektronska kontrola dokumenata i obračuna - Čuvanje podatka u skladu sa zakonom |
|
Ministarstva nadležna za poslove zdravlja i rada |
- Uvid u agregirane podatke radi kreiranja javnih politika |
- Praćenje primene ovog zakona, donošenje podzakonskog propisa i nadzor nad primenom |
|
Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu |
- Koordinacija tehničke infrastrukture i interoperabilnosti između sistema RFZO, zdravstvenih ustanova i poslodavaca - Pristup agregiranim tehničkim podacima radi praćenja funkcionisanja sistema |
- Obaveza da obezbedi tehničke preduslove i podršku za funkcionisanje elektronskog sistema - Obaveza da razvija, održava i unapređuje softversko rešenje - Obaveza da obezbedi visok nivo bezbednosti i kontinuiranu dostupnost servisa |
Izvor: Vebsajt Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, 26.08.2025.
Naslov: Redakcija