RADNA VERZIJA NACRTA ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA: Brojne primedbe na radnu verziju Nacrta novog Zakona

Stotine hiljada pasa i mačaka luta ulicama po Srbiji, kažu zvanični podaci, a humani načini rešavanja ili ublažavanje te situacije propisano su Zakonom o dobrobiti životinja ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009) koji se ne primenjuje kako bi trebalo. Iako je Srbija još pre šest godina od Evropske unije dobila više od milion evra da u toj oblasti propise uskladi sa evropskim, to ne samo da se ne dešava, već je na stolu nacrt novog zakona za koga aktivisti za zaštitu životinja kažu da se praktično legalizuje apsurdno i surovo postupanje prema životinjama u različitim situacijama.

Da li će novi Nacrt Zakona o dobrobiti životinja uopšte ući u skupštinsku proceduru, ne zna se, ali ono što se zna za stručnjake je alarmantno. Prema poslednjim procenama, ulicama Srbije luta oko 300 hiljada pasa i mačaka, a Radna verzija Nacrta zakona o dobrobiti životinja, kaže profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović, umesto reforme, abolira dosadašnja nepočinstva. Ona kaže da je postojeći Zakon o dobrobiti životinja dobar ali se ne primenjuje, psi se ubijaju u azilima a veterinarska inspekcija to niti kontroliše niti kažnjava.

“Sad možete da ubijete životinju ako procenite da je bolesna ili da preti zaraza i bez mišljenja veterinara”, kaže Vanja Bajović, profesorka na Pravnom fakultetu.

“Mi smo i do sada imali nekažnjeno ubijanje životinja, imamo jako mali broj uopšte pokrenutih krivičnih postupaka. Nedavno je odbačena i krivična prijava koju su mnogi od nas potpisali, za ubistvo Done u NS jer nema navodno elemenata krivičnog dela i kažu da je bilo iz nehata, nije baš tako nije toliko teško izbeći psa na pešačkom prelazu. Mi sada ovde ovim nacrtom zakona predviđena je mogućnost ubijanja životinja na javnom mestu. Recimo pas krene prema meni, ja se plašim pasa, imam kod sebe neko oružje, nož i ja ubijem psa, pa zašto, pa eto ja sam se uplašila”, ističe Tatjana Laketa, aktivistkinja.

“Ovakav nacrt zakona omogućava da lokalne samouprave umesto da osnuju zoo higijenske službe taj novac prebace na privatna lica kao što je do sada rađeno sa Avenijom MB i onda je naša bojazan ako to bude u praksi da ta lica neće voditi računa o dobrobiti životinja već o profitu”, smatra Milja Krivokuća, iz Nada za životinje “Riska”.

Novi zakon tako ne bi mogao da promeni način funkcionisanja učesnika koji su odgovorni za ovakvo stanje – Kinološki savez, lokalne samouprave koje su nenamenski trošile novac dat za poslove zoohigijene, privatne kompanije koje su angažovane na rešavanju ovog problema. A navodno se donosi da bi se regulativa uskladila sa evropskom.

“Srbija je 2019. godine iz IPA fonda, pristupnih fondova EU, dobila 1,38 miliona evra na projektu koji se zove unapređenje života životinja. Nosilac je bilo ministarstvo poljoprivrede. Ciljevi su bili između ostalog da se uskladi regulativa sa evropskom i da se reši pitanje napuštenih pasa. Umesto da se stanje poboljša u smislu da se pare usmere na sterilizaciju i čipovanja, mi donosimo zakon koji nije usklađen sa EU regulativom”, upozorava Bajović.

Kaznena politika za ubijanje životinja u Srbiji gotovo da ne postoji. Broj procesuiranih slučajeva zlostavljanja i ubijanja životinja meri se jednocifrenim brojevima godišnje, a pravosnažnih presuda gotovo da nema. Bajović upozorava da će broj ubijenih životinja ako se novi zakon usvoji biti još veće, a za delo neće odgovarati niko.

“Donosi se mogućnost da ministar odredi mere depopulacije, što je postojalo nekada. Primera radi odredi depopulaciju pasa na određenom području ili mačaka, i onda imamo rešavanje po kratkom postupku na krajnje nehuman način. Dalje je u zakonu sporno to što se legalizuje rad nezakonitih odgajivača, mi danas imamo preko 4000 nezakonitih odgajivačnica koji se javno reklamiraju na sajtu Kinološkog saveza a nisu upisani u registar Uprave za veterinu”, pojašnjava Bajović.

Evropska direktiva insistira da kada su u pitanju ogledne životinje, proces bude transparentan, da postoji javnost koja bi bila kontrolni mehanizam, da se koristi što manji broj životinja i da se koriste alternative kad god je moguće, kao i da tela koja odlučuju o etičkoj opravdanosti ogleda budu nezavisna.

“U našem nacrtu zapravo i dalje etičke komisije koje bi radile pri ustanovama su tako formirane da su zapravo u njima u najvećem stepenu naučnici iz same ustanove koji imaju sukob interesa da o tome odlučuju”, kaže Krivokuća.

Za organizacije i aktiviste ovo nije pitanje politike.

“Ovo nije političko pitanje, ovo je pitanje da li si čovek ili nisi. Ovo je pitanje humanosti”, naglašava Laketa.

Nije dovoljno što svake godine na ulicama strada stotine hiljada mačaka i pasa a institucije zatvaraju oči, napisan je predlog zakona koji olakšava njihovo ubijanje. Ako nije civilizacijski korak unazad, šta je?

Izvor: Vebsajt Nova, 25.08.2025.
Naslov: Redakcija