NACRT ZAKONA O RADNOJ PRAKSI - Tekst propisa

I OSNOVNE ODREDBE I POJMOVI

1.         Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se način sticanja praktičnih veština i iskustva kroz radnu praksu, uslovi za organizovanje i trajanje radne prakse, kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i praktikanta.

Termini koji se koriste u ovom zakonu, a koji imaju rodno značenje, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose.

2.         Pojmovi Radna praksa

Član 2.

Radnom praksom, u smislu ovog zakona, smatraju se aktivnosti koje praktikant obavlja kod poslodavca uz podršku i nadzor mentora, a koje su usmerene na sticanje praktičnih veština i iskustva za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Radna praksa se obavlja za zanimanje za koje se zahteva najviši nivo kvalifikacije koji je praktikant stekao kroz školovanje i ne može, mimo njegove volje, da obavlja radnu praksu u nižem nivou kvalifikacije u toku prvih devet meseci od završetka školovanja.

Radna praksa ne može da se obavlja na poslovima za koje je zakonom, predviđeno obavljanje pripravničkog staža, odnosno polaganje stručnog ispita radi sticanja radnog iskustva u odgovarajućoj struci.

Radnom praksom se ne smatra:

1)         praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca, saglasno planu i programu nastave i učenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje;

2)         učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualno obrazovanje;

3)         studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija, kao deo određenog studijskog programa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje;

4)         učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualni model studija u visokom obrazovanju;

5)         praktična nastava i praktičan rad kod poslodavca koje realizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije;

6)         pripravnički staž, koji je u skladu sa zakonom utvrđen kao uslov za rad na određenom poslu ili za polaganje stručnog ispita, a koji se obavlja za zanimanje u okviru stečene vrste i nivoa kvalifikacije, zasnivanjem radnog odnosa ili zaključivanjem ugovora o stručnom osposobljavanju odnosno drugog ugovora, u skladu sa zakonom;

7)         volontiranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje volontiranje;

8)         angažovanje stipendista mladih istraživača i studenata doktorskih akademskih studija uključenih u naučno-istraživački rad naučno-istraživačkih organizacija po

 

osnovu godišnjeg konkursa za dodelu stipendije iz sredstava nauke, zasnovanog na propisima iz oblasti nauke.

Zanimanje

Član 3.

Zanimanje, u smislu ovog zakona, predstavlja skup poslova koji imaju međusobno srodne glavne dužnosti i zadatke, u kojem praktikant obavlja radnu praksu kod poslodavca.

Praktikant

Član 4.

Praktikant, u smislu ovog zakona, jeste lice koje u momentu zaključenja ugovora o radnoj praksi ima najmanje 15, a najviše 30 godina života i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu kod poslodavca.

Lice starije od 30 godina može biti angažovano kao praktikant pod uslovima iz stava 1. ovog člana, ako u periodu od 12 meseci pre zaključenja ugovora o radnoj praksi nije bilo radno angažovano u smislu propisa kojim se uređuje rad.

Lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant uz prethodnu saglasnost roditelja ili drugog zakonskog zastupnika i na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, pod uslovom da obavljanje radne prakse ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i redovno obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom i propisima kojima se uređuje oblast utvrđivanja opasnog rada za decu.

Na praktikanta stranog državljanina i lica bez državljanstva koji obavlja radnu praksu kod poslodavca u skladu sa ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zapošljavanje stranaca, odnosno izdavanje dozvole za osposobljavanje i usavršavanje.

Poslodavac

Član 5.

Poslodavac, u smislu ovog zakona, je pravno lice u privatnom ili javnom sektoru, preduzetnik i predstavništvo ili ogranak stranog pravnog lica, registrovano na teritoriji Republike Srbije kod kog se obavlja radna praksa.

Radna praksa u smislu ovog zakona, može da se obavlja u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ako je to posebnim zakonom propisano.

Mentor

Član 6.

Mentor je preduzetnik ili zaposleni kod poslodavca koji neposredno prenosi svoje iskustvo na praktikanta, usmerava, nadzire i pruža pomoć praktikantu tokom radne prakse, prati napredovanje i sticanje praktičnih veština i iskustva za obavljanje zanimanja.

II UGOVOR O RADNOJ PRAKSI

1.         Zaključivanje ugovora o radnoj praksi

Član 7.

Poslodavac angažuje praktikanta za obavljanje radne prakse zaključivanjem ugovora o radnoj praksi na osnovu koga ostvaruje ugovorenu naknadu.

Ugovorom o radnoj praksi se ne zasniva radni odnos.

Član 8.

Ugovor o radnoj praksi zaključuje se između praktikanta i ovlašćenog lica poslodavca pre stupanja praktikanta na radnu praksu.

Ugovor iz stava 1. ovog člana smatra se zaključenim kada ga potpišu obe ugovorne strane svojeručno ili kvalifikovanim elektronskim potpisom u skladu sa zakonom.

Ugovor iz stava 1. ovog člana koji nije elektronski dokument sačinjava se u najmanje dva primerka od kojih se jedan obavezno predaje praktikantu.

Plan obavljanja radne prakse koji se prilaže uz ugovor o radnoj praksi sačinjava se u istoj formi kao i ugovor na koji se odnosi i čini njegov sastavni deo.

2.         Sadržaj ugovora o radnoj praksi

Član 9.

Ugovor o radnoj praksi sadrži:

1)         naziv, sedište, matični broj, PIB i pretežnu delatnost poslodavca;

2)         lično ime, JMBG ili EBS za strance, mesto prebivališta, odnosno boravišta praktikanta, kvalifikacija i nivo kvalifikacije koji praktikant ima;

3)         nivo kvalifikacije koji je potreban za zanimanje za koje praktikant obavlja radnu praksu kod poslodavca;

4)         naziv zanimanja i opis poslova u okviru zanimanja za koje praktikant obavlja radnu praksu;

5)         mesto obavljanja radne prakse;

6)         trajanje ugovora o radnoj praksi;

7)         dan početka obavljanja radne prakse;

8)         broj radnih sati na dnevnom i nedeljnom nivou;

9)         novčani iznos naknade za obavljanje radne prakse, uvećan za pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi) i porez na dohodak građana (u daljem tekstu: porez);

10)       rokove za isplatu naknade za obavljanje radne prakse;

11)       trajanje dnevnog i nedeljnog odmora;

12)       trajanje plaćenog godišnjeg odmora;

13)       pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osim prava na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad;

14)       druge uslove u vezi sa obavljanjem radne prakse i

15)       načine i razloge prestanka ugovora o radnoj praksi i otkazni rok.

Ugovorom o radnoj praksi može da se predvidi da se prava iz tač. 10) - 12) i 14) ovog člana ostvaruju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje rad.

3.         Trajanje ugovora o radnoj praksi

Član 10.

Ugovor o radnoj praksi se zaključuje na period koji ne može biti duži od šest meseci.

Poslodavac može da zaključi sa istim licem ugovor o radnoj praksi samo jednom, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

U slučaju opravdanog odsustva praktikanta sa radne prakse u trajanju dužem od 20 radnih dana u kontinuitetu, radna praksa se prekida sa prvim radnim danom odsustva.

U slučaju prekida radne prakse, praktikantu miruju prava i obaveze po osnovu zaključenog ugovora o radnoj praksi.

Po isteku razloga za prekid radne prakse iz stava 3. ovog člana, ugovor o radnoj praksi može da se nastavi za preostalo ugovoreno vreme, s tim što ukupno trajanje radne prakse sa periodom prekida ne može da bude duže od devet meseci.

III OGRANIČENjA

1.         Ograničenje broja praktikanata

Član 11.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu do pet zaposlenih može da organizuje radnu praksu za jednog praktikanta.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na poslodavca - preduzetnika koji nema zaposlene a ispunjava uslove za mentora.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu od šest do 10 zaposlenih može da organizuje radnu praksu za najviše dva praktikanta istovremeno.

Broj praktikanata kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih ne može da bude veći od 20% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca istovremeno.

Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih a nema pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova može sa licem da zaključi ugovor o radnoj praksi samo radi obavljanja prakse na poslovima koji su iz pretežne delatnosti poslodavca.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih može da angažuje praktikante na poslovima utvrđenim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

2.         Ograničenje zaključenja ugovora o radnoj praksi

Član 12.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je kod njega prethodno bilo zaposleno ili radno angažovano na bilo kom zanimanju.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je bilo zaposleno, radno angažovano ili obavilo radnu praksu kod drugog poslodavca u istom zanimanju.

Po isteku ugovora o radnoj praksi, poslodavac može da, za obavljanje radne prakse u istom zanimanju, zaključi novi ugovor o radnoj praksi sa drugim praktikantom po proteku perioda čija dužina odgovara periodu obavljanja radne prakse na osnovu prethodnog ugovora o radnoj praksi.

Ograničenje iz stava 3. ovog člana ne odnosi se na poslodavca koji je sa prethodnim praktikantom zasnovao radni odnos na neodređeno vreme ili na određeno vreme u trajanju koje nije kraće od perioda provedenog na radnoj praksi.

3.         Ograničenja u pogledu poslova

Član 13.

Poslodavac ne može da organizuje radnu praksu na poslovima na kojima je u prethodna tri meseca utvrdio višak zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

 

Tokom trajanja radne prakse, praktikant ne može da bude angažovan za obavljanje određenog posla, u slučaju povećanog obima posla kod poslodavca, niti može da bude angažovan kao zamena zaposlenog kod poslodavca koji je privremeno odsutan sa rada u skladu sa zakonom.

IV USLOVI ZA OBAVLjANjE RADNE PRAKSE

1.         Prethodni uslov

Član 14.

Poslodavac je dužan da utvrdi potrebne uslove za obavljanje radne prakse, i to:

1)         da odredi zanimanja za koje će se obavljati radna praksa,

2)         da pripremi plan obavljanja radne prakse za svako pojedinačno zanimanje.

2.         Sadržaj plana obavljanja radne prakse

Član 15.

Planom obavljanja radne prakse utvrđuju se zanimanje za koje praktikant obavlja radnu praksu, period obavljanja radne prakse, mentor, ciljevi radne prakse i zadaci čije obavljanje treba da doprinese ostvarivanju tih ciljeva.

Obrazac plana obavljanja radne prakse sastavni je deo ovog zakona (Obrazac 1).

3.         Postupak i uslovi za određivanje mentora

Član 16.

Mentor se određuje za jednog ili više praktikanata aktom poslodavca, u skladu sa zakonom.

Za mentora može biti određen zaposleni kod poslodavca koji poseduje najmanje dve godine radnog iskustva u zanimanju u okviru koga se obavlja radna praksa.

Mentor može da bude i poslodavac - preduzetnik koji ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana, ako nema odgovarajućeg zaposlenog.

Jedan mentor može biti određen za najviše tri praktikanata istovremeno.

V PRAVA I OBAVEZE POSLODAVCA I PRAKTIKANTA

1.         Pravo na dostojanstvene uslove rada i bezbednost i zdravlje na radu

Član 17.

Praktikant ostvaruje pravo na zaštitu od diskriminacije, zaštitu od zlostavljanja na radu i zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom.

Poslodavac je dužan da praktikantu obezbedi i sprovodi preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika za sva radna mesta na kojima praktikant obavlja radnu praksu i da praktikanta obuči za bezbedan i zdrav rad.

Praktikant je dužan da poštuje i primenjuje propise o bezbednosti i zdravlju na radu i da za vreme obavljanja radne prakse štiti svoj život i zdravlje, kao i život i zdravlje drugih lica.

2.         Dostupnost informacija o uslovima obavljanja radne prakse

Član 18.

Poslodavac je dužan da učini dostupnim informacije o uslovima obavljanja radne prakse, a posebno o pravu na naknadu za obavljanje radne prakse i pravu na zdravstveno osiguranje.

Informacije iz stava 1. ovog člana poslodavac može objaviti u sredstvima javnog informisanja, na svojoj internet stranici ili oglasnoj tabli, preko republičke organizacije nadležne za poslove zapošljavanja ili na drugi način koji odredi poslodavac. U informaciji iz stava 1. ovog člana nije dopušteno korišćenje izraza koji bi prouzrokovali ili mogli da prouzrokuju oblike diskriminacije propisane zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

3.         Prava i obaveze praktikanta u vezi sa obavljanjem radne prakse

Član 19.

Praktikant je dužan da poslodavcu dostavi sve dokaze potrebne za obavljanje radne prakse.

Praktikant obavlja radnu praksu u skladu sa planom obavljanja radne prakse koji sprovodi mentor.

Praktikant je dužan da radne zadatke obavlja u skladu s nalozima i uputstvima poslodavca i mentora.

Praktikant ima pravo na neposrednu podršku mentora tokom radne prakse.

U slučaju da ne ostvaruje ciljeve radne prakse, odnosno da ne razvija veštine u skladu sa planom obavljanja radne prakse, praktikant ima pravo da od mentora dobije smernice za njihovo dostizanje.

Član 20.

Ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije propisano, na praktikanta se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad: o radnom vremenu, odmoru u toku dnevnog rada, dnevnom i nedeljnom odmoru, godišnjem odmoru, zaštiti omladine i naknadi troškova u vezi sa radom i odgovornosti za štetu.

4.         Pravo na ograničeno radno vreme

Član 21.

Radno vreme praktikanta ne može da bude duže od četrdeset časova nedeljno.

Praktikant koji obavlja radnu praksu na poslu sa povećanim rizikom za koji je utvrđeno skraćeno radno vreme ne može da radi duže od skraćenog radnog vremena utvrđenog zakonom kojim se uređuje rad.

Pri ostvarivanju prava na naknadu i drugih prava u vezi sa obavljanjem radne prakse, skraćeno radno vreme iz stava 2. ovog člana izjednačuje se s punim radnim vremenom.

Odredbe zakona kojim se uređuje rad, a koje se odnose na raspored radnog vremena, noćni rad i posebnu zaštitu maloletnih lica u pogledu trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena primenjuju se na praktikanta u skladu sa ovim zakonom.

Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena praktikanta.

Praktikant ne može da radi na dan praznika koji je neradan dan u skladu sa zakonom.

5.         Pravo na naknadu za obavljanje radne prakse i prava iz socijalnog osiguranja

Član 22.

Praktikant ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse za dane koje je proveo na obavljanju radne prakse, koju poslodavac isplaćuje u skladu sa ugovorom o radnoj praksi.

Visina naknade iz stava 1. ovog člana iznosi najmanje 60% osnovne zarade koja u sebi ne sadrži porez i doprinose, za iste ili slične poslove kod poslodavca.

Na naknadu iz stava 2. ovog člana plaćaju se porez i pripadajući doprinosi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana i zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na radnoj praksi.

Poslodavac je dužan da praktikantu obračuna i isplati naknadu iz stava 1. ovog člana u visini utvrđenoj ugovorom o radnoj praksi i u rokovima utvrđenim ugovorom o radnoj praksi, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Za vreme obavljanja radne prakse praktikant stiče prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, u skladu sa zakonom, kao i prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osim prava na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad, u skladu sa zakonom.

6.         Druga prava po osnovu obavljanja radne prakse

Član 23.

Praktikant i poslodavac mogu da ugovore i druga prava po osnovu obavljanja radne prakse u skladu sa ovim zakonom.

VI         PRESTANAK UGOVORA O RADNOJ PRAKSI

1.         Način prestanka ugovora o radnoj praksi

Član 24.

Ugovor o radnoj praksi prestaje istekom roka na koji je zaključen.

Ugovor o radnoj praksi može prestati pre isteka ugovorenog roka sporazumom između praktikanta i poslodavca ili otkazom jedne od ugovornih strana, odnosno na zahtev roditelja ili staratelja praktikanta mlađeg od 18 godina.

2.         Otkaz ugovora o radnoj praksi

Član 25.

Pre isteka vremena za koji je ugovorena radna praksa, poslodavac ili praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi sa otkaznim rokom koji ne može da bude kraći od 10 radnih dana.

Praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi bez obaveze navođenja razloga za otkaz.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radnoj praksi ako:

1)         prestanu da postoje uslovi za obavljanje radne prakse;

2)         na osnovu izveštaja mentora, utvrdi da praktikant ne ispunjava ugovorene obaveze, odnosno ako praktikant nakon dobijanja smernica iz člana 19. stav 5. ovog zakona ne ostvaruje ciljeve radne prakse, odnosno ne razvija veštine u skladu sa planom obavljanja radne prakse.

Otkaz ugovora o radnoj praksi se dostavlja drugoj strani u formi u kojoj je ugovor o radnoj praksi zaključen.

Ako praktikant neopravdano izostane sa radne prakse pet uzastopnih radnih dana, smatra se da je dao otkaz i radna praksa mu prestaje zaključno sa poslednjim danom obavljanja radne prakse.

3.         Obaveza isplate naknade za obavljanje radne prakse

Član 26.

Poslodavac je dužan da praktikantu, u slučaju prestanka ugovora o radnoj praksi, isplati sve neisplaćene naknade za obavljanje radne prakse koje je praktikant ostvario do dana prestanka ugovora o radnoj praksi, u skladu sa ugovorom o radnoj praksi.

Isplatu naknada iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi.

VII        POTVRDA O OBAVLjENOJ RADNOJ PRAKSI

Izdavanje potvrde o obavljenoj radnoj praksi

Član 27.

Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od završetka radne prakse, praktikantu izda potvrdu o obavljenoj radnoj praksi.

Potvrda o obavljenoj radnoj praksi izdaje se u pisanoj ili elektronskoj formi. Potvrda o obavljenoj radnoj praksi sadrži podatke o:

1)         poslodavcu (naziv i adresa, matični broj i PIB);

2)         praktikantu (lično ime, JMBG ili EBS za strance);

3)         zanimanju i nivou kvalifikacija koji je potreban za obavljanje zanimanja;

4)         zadacima koje je praktikant obavljao na određenom zanimanju;

5)         praktičnim veštinama i iskustvu koje je praktikant stekao;

6)         mestu i periodu obavljanja radne prakse.

Potvrda iz stava 1. ovog člana je dokaz o radnom iskustvu. Obrazac potvrde sastavni je deo ovog zakona (Obrazac 2).

VIII       ZAŠTITA PRAVA IZ UGOVORA O RADNOJ PRAKSI

Rešavanje spornih pitanja i zaštita prava

Član 28.

Sporna pitanja između praktikanta i mentora mogu se rešavati mirnim putem kod poslodavca.

Praktikant koji smatra da mu je poslodavac uskratio neko pravo iz ugovora o radnoj praksi može zahtevati od poslodavca ostvarivanje tog prava.

Praktikant može da se obrati nadležnoj inspekciji rada i sudu za zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o radnoj praksi.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radnoj praksi niti da praktikanta na drugi način stavi u nepovoljan položaj zbog njegovog postupanja iz st. 2. i 3. ovog člana.

IX         SOCIJALNI DIJALOG O RADNIM PRAKSAMA

Obaveštavanje i konsultovanje predstavnika zaposlenih o radnim praksama

Član 29.

Pri utvrđivanju uslova za obavljanje radne prakse iz člana 14. ovog zakona poslodavac može da obavi konsultacije sa sindikatom, odnosno sa izabranim predstavnikom zaposlenih.

Poslodavac je dužan da sindikat, odnosno izabranog predstavnika zaposlenih, na njihov zahtev obavesti o broju praktikanata i zanimanjima u kojima su praktikanti obavljali radnu praksu.

X          NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Nadzor

Član 30.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada, koja po izvršenom nadzoru preduzima mere iz svoje nadležnosti.

Pri vršenju inspekcijskog nadzora u skladu sa stavom 1. ovog člana, poslodavac je dužan da inspektoru rada pruži dokaz da je praktikantu obezbedio prava utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Inspektor rada je ovlašćen da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Organi i organizacije koje sprovode ovaj zakon dužni su da sarađuju i razmenjuju podatke koje vode u skladu sa ovim zakonom.

XI         KAZNENE ODREDBE

Prekršajna odgovornost

Član 31.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1)         ako kao praktikanta angažuje lice koje ne ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona (član 4);

2)         ako ne zaključi ugovor o radnoj praksi ili ga zaključi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 7-10);

3)         ako zaključi ugovor o radnoj praksi suprotno ograničenjima za organizovanje i obavljanje radne prakse utvrđene odredbama ovog zakona (čl. 11-13);

4)         ako ne obezbedi uslove za obavljanje radne prakse u skladu sa odredbama ovog zakona ili ako te uslove obezbedi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 14-16);

5)         ako objavi netačne informacije o uslovima za obavljanje radne prakse (član 18);

6)         ako ne obezbedi praktikantu ostvarivanje prava u skladu sa odredbama ovog zakona ili obezbedi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 19-23);

7)         ako praktikantu otkaže ugovor o radnoj praksi suprotno odredbama ovog zakona (član 25);

8)         ako praktikantu ne isplati naknade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 26);

9)         ako praktikantu ne izda potvrdu o obavljenoj radnoj praksi u skladu sa odredbama ovog zakona ili izda potvrdu suprotno odredbama ovoga zakona (član 27);

Novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

XII        ZAVRŠNA ODREDBA

Stupanje na snagu

Član 32.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku mesec dana od dana njegovog stupanja na snagu.

IZ OBRAZLOEŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada. U drugom kvartalu 2025. godine, stopa nezaposlenosti lica starosti od 15 do 29 godina iznosi 16,9% i gotovo je dvostruko veća od stope nezaposlenosti lica starijih od 15 godina koja iznosi 8,5%. Sa druge strane, stopa zaposlenosti mladih iznosi 40,7% i značajno je niža od stope zaposlenosti za starosnu kategoriju 15+ koja iznosi 51,5%. Mlade u Srbiji takođe karakteriše i relativno nizak nivo aktivnosti na tržištu rada. U drugom kvartalu 2025. godine stopa aktivnosti mladih od 15 do 29 godina iznosi 49,1%, što je niže u odnosu na stopu aktivnosti ukupnog stanovništva starijeg od 15 godina, koja iznosi 56,2%. Pored toga, posebno ranjiva grupa na tržištu rada su mladi koji nisu zaposleni, a istovremeno su i van procesa obrazovanja (nisu na školovanju) ili obučavanja (u daljem tekstu: NEET). Relativno visoke stope NEET predstavljaju problem, pošto mladi ljudi provode dugo vremena u ovom statusu na tržištu rada. U drugom kvartalu 2025. godine, NEET stopa mladih (15-29) iznosi 13,9%.

Važnost i cilj normativnog uređenja radne prakse ogleda se u činjenici da se kroz sticanje veština i iskustva unapređuju zapošljivost i mogućnost zapošljavanja na tržištu rada, odnosno predstavljaju efikasan instrument za prekidanje takozvanog začaranog kruga neiskustva kod mladih (mladi nakon završetka školovanja nemaju radnog iskustva, a isto je često uslov za zasnivanje radnog odnosa).

Takođe, licima se pruža mogućnost da se u realnom radnom okruženju upoznaju i sa socijalnim interakcijama koje su karakteristične za proces rada (timski rad, inicijativnost, odgovornost, veštine komunikacije, veštine rešavanja problema i sl.).

Radne prakse povećavaju šanse da mlada osoba bude pozvana na intervju za posao kao i da dobije zaposlenje u kraćem vremenskog periodu nego što bi to bio slučaj da nije pohađala praksu.

Nedostatak radnog iskustva, jedna je od najčešćih prepreka za zapošljavanje mladih. Tranzicija od škole do prvog stabilnog i/ili zadovoljavajućeg posla u Republici Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine (23,4 meseca). Posedovanje fakultetske diplome skraćuje vreme traženja posla (11,7 meseci), dok je mladima sa najnižim nivoom obrazovanja potreban 41 mesec da pronađu prvi posao.

Donošenjem navedenog zakona, očekuje se poboljšanje indikatora tržišta rada za mlade i (rast stope zaposlenosti i aktivnosti a pad stope nezaposlenosti), kao i smanjenja stope NEET (lica koja nisu u obrazovanju, obuci i koja nisu zaposlena).

Prakse utiču i na ostale uslove rada s obzirom da istraživanja u većini evropskih zemalja pokazuju da prakse povećavaju buduću zaradu mladih, doprinose izgradnji veština koje nije moguće steći kroz formalni sistem obrazovanja i dovode do većeg zadovoljstva poslom.

Osim mladih i tzv. odrasla populacija nailazi na probleme prilikom uključivanja ili reintegracije na tržište rada. Tržište rada u Republici Srbiji karakteriše značajan udeo dugoročno nezaposlenih (lice koja traži posao 12 meseci i duže). U odnosu na ukupan broj nezaposlenih na evidenciji, 67,1% (227.797 lica), traži posao duže od godinu dana, dok 53,8% (182.544 lica) posao traži duže od 2 godine. Bez radnog iskustva je 82,1% mladih do 30 godina, ali i 53,8% starijih od 30 godina što predstavlja veliki izazov, kako za privredu koja ima velike potrebe za radnicima, tako i za politiku zapošljavanja koja treba da deluje na povećanje zapošljivosti ovih lica.

Navedeni pokazatelji ukazuju da je potrebno reagovati, kako bi se, pre svega omogućio ulazak mladih na tržište rada i obezbedilo sticanje kvalitetnog radnog iskustva u sigurnim i bezbednim uslovima, koje će im pomoći da povećaju svoje šanse za pronalaženje odgovarajućeg posla. Takođe, pomenuta reakcija mora obuhvatiti i starije od 30 godina, jer dugi periodi nezaposlenosti i nedostatak radnog iskustva ostavljaju ožiljak na njihov ljudski kapital, pošto sa protokom vremena, njihova znanja i veštine zastarevaju i sve ih je teže reintegrisati na tržište rada. Pored toga, i oni nezaposleni koji imaju radno iskustvo nisu uvek lako zapošljivi, posebno ako je radno iskustvo stečeno u zanimanjima koja se gase na tržištu rada, usled tehničko- tehnoloških promena i u situaciji su da moraju da promene zanimanje.

Sa druge strane, prisutni su višestruko korisni efekti radnih praksi i za poslodavce. Naime, kroz program praksi, poslodavci imaju mogućnost da testiraju potencijalne zaposlene i sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse. Na ovaj način prakse zapravo olakšavaju i ubrzavaju selekciju kandidata za zaposlenje. Takođe, uključivanjem u radne prakse, odnosno pružanjem šansi zainteresovanim licima da pohađaju radne prakse, poslodavci ispunjavaju svoju odgovornost prema društvenoj i poslovnoj zajednici i stiču status društveno odgovornog poslodavca. Pozitivni aspekti organizovanja radnih praksi za poslodavca su i to što se na ovaj način omogućava da se osnaže mentorski i radno-socijalni kapaciteti kod svojih zaposlenih.

Značaj radnih praksi za oblast tržišta rada ogleda se i u mogućem bržem usklađivanju ponude i tražnje za radnom snagom.

Zakon se po prvi put uvodi u pravni sistem Republike Srbije, a pri izradi normativnih rešenja uzeta je u obzir Preporuka o okviru kvaliteta za radne prakse Saveta ministara EU od 2014. godine, sa osnovnim elementima koji obezbeđuju kvalitet radnih praksi.

Nacrt zakona predstavlja inoviranu i unapređenu verziju u odnosu na tekst Nacrta ovog zakona koji je pripreman u prethodnim sazivima Vlade, počev od 2021. godine. Tekst Nacrta zakona pripreman je od strane Radne grupe za izradu ovog zakona koju su činili predstavnici državnih institucija, socijalnih partnera i civilnog društva, uključujući i organizacije mladih. Na Radnoj grupi postignut je dogovor da se tekst Nacrta zakona uputi na javnu raspravu.

Nacrt zakona o radnoj praksi i njegova usaglašenost sa Preporukom o kvalitetnom okviru za radne prakse Saveta ministara EU od 2014. godine razmatran je od strane eksperata EU iz Grčke u okviru Tvining projekta “Podrška poboljšanju uslova rada i pripreme Republike Srbije za učešće u EURES-u”. Tom prilikom je ocenjeno da je Nacrt zakona o radnoj praksi usaglašen sa osnovnim elementima koji obezbeđuju kvalitet radnih praksi i sa standardima EU.

Donošenje Zakona o radnoj praksi predviđeno kao prioritet u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije, i to: u Planu rasta za zapadni Balkan - Reformskoj agendi Republike Srbije 2024-2027; u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) 2024-2027 i u Planu za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine. Rok za donošenje ovog zakona planiran je do kraja 2026. godine, a rok za sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o radnoj praksi planiran je u toku IV kvartala 2025. godine.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Član 1. propisuje šta je predmet uređivanja.

Čl. 2 - 6. definiše šta se smatra pod pojmom radne prakse a šta ne, pojam zanimanja, pojam poslodavca, pojam i uslovi pod kojima praktikant može da se angažuje kao i pojam mentora.

Čl. 7 - 10. propisuje da poslodavac angažuje praktikanta za obavljanje radne prakse zaključivanjem ugovora o radnoj praksi kojim se ne zasniva radni odnos. Ugovor o radnoj praksi zaključuje se između praktikanta i ovlašćenog lica poslodavca pre stupanja praktikanta na radnu praksu, u pisanom ili elektronskom obliku, čime se obezbeđuje mogućnost digitalizacije ugovora o radnoj praksi. Uz ugovor o radnoj praksi praktikantu se dostavlja i plan obavljanja radne prakse koji se sačinjava u istoj formi kao i ugovor na koji se odnosi i čini njegov sastavni deo. Zakonom je propisana obavezna sadržina ugovora o radnoj praksi kao i trajanje ugovora o radnoj praksi.

Čl. 11. - 13. propisuje ograničenja za organizovanje i obavljanje radne prakse. Propisana su ograničenja u pogledu broja praktikanata koje poslodavac može da angažuje, ograničenja u pogledu zaključivanja ugovora o radnoj praksi kao i ograničenja u pogledu poslova na kojima poslodavac može da angažuje praktikanta, čime se sprečava zloupotrebe ovog instituta, odnosno sprečava se mogućnost da poslodavac koristi radnu praksu kao zamenu za zasnivanje radnog odnosa.

Čl. 14. - 16. propisuje uslove za obavljanje radne prakse, sadržaj plana obavljanja radne prakse kao i postupak i uslove za određivanje mentora, čime se obezbeđuje da vreme provedeno na radnoj praksi bude kvalitetno iskorišćeno od strane praktikanta, odnosno obezbeđuje se kvalitet radne prakse i povećava zaposlenost.

Čl. 17. - 23. propisuje prava i obaveze poslodavca i praktikanta. Praktikant ima pravo na dostojanstvene uslove rada i bezbednost i zdravlje na radu kao i na zaštitu od diskriminacije, zaštitu od zlostavljanja na radu i zaštitu podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom. Propisana je obaveza poslodavca da učini dostupnim informacije o uslovima obavljanja radne prakse, a posebno o pravu na naknadu za obavljanje radne prakse i pravu na zdravstveno osiguranje. Praktikant je dužan da poslodavcu dostavi sve dokaze potrebne za obavljanje radne prakse, kao i da radnu praksu obavlja u skladu sa planom obavljanja radne prakse i po nalozima i uputstvima poslodavca i mentora. Praktikant ima pravo na ograničeno radno vreme, pravo na naknadu za obavljanje radne prakse za dane koje je proveo na obavljanju radne prakse, koju poslodavac isplaćuje u skladu sa ugovorom o radnoj praksi, kao i prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, u skladu sa zakonom i prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osim prava na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad, u skladu sa zakonom.

Čl. 24. - 26. propisuje način prestanka ugovora o radnoj praksi kao i uslove pod kojima poslodavac i praktikant mogu da otkažu ugovor o radnoj praksi, pre isteka vremena za koji je ugovorena radna praksa. Obavezuje se poslodavac, da u roku od 30 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi, praktikantu isplati sve neisplaćene naknade za obavljanje radne prakse koje je praktikant ostvario do dana prestanka ugovora o radnoj praksi.

Član 27. propisuje obavezu poslodavca da u roku od osam dana od završetka radne prakse, praktikantu izda potvrdu o obavljenoj radnoj praksi u pisanoj ili elektronskoj formi. Propisana je i sadržina potvrde o obavljenoj radnoj praksi.

Član 28. propisuje zaštitu prava iz ugovora o radnoj praksi i rešavanje spornih pitanja između praktikanta i mentora.

Član 29. propisuje obaveštavanje i konsultovanje predstavnika zaposlenih o radnim praksama. Pri utvrđivanju uslova za obavljanje radne prakse poslodavac može da obavi konsultacije sa sindikatom, odnosno sa izabranim predstavnikom zaposlenih, dok je poslodavac dužan da iste, na njihov zahtev, obavesti o broju praktikanata i zanimanjima u kojima su praktikanti obavljali radnu praksu.

Čl. 30. i 31. uređuje nadzor nad primenom ovog zakona i kaznene odredbe.

Član 32. propisuje da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku mesec dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, 27.11.2025.
Naslov: Redakcija