ZAKON O TRGOVAČKIM PRAKSAMA ZA POJEDINE VRSTE PROIZVODA: Komisija za zaštitu konkurencije procenjivaće nepoštene trgovačke prakse ovdašnjih kompanija

Zakon o trgovačkim praksama ("Sl. glasnik RS", br. 35/2026 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 1. maja. Na osnovu njega, ali i Uputstva koji je sama usvojila, Komisija za zaštitu konkurencije procenjivaće nepoštene trgovačke prakse ovdašnjih kompanija.

Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je Uputstvo kojim se bliže uređuju nepoštene trgovačke prakse ("Sl. glasnik RS", br. 57/2026 - dalje: Uputstvo). Ovim Uputstvom uređuje se način na koji Komisija za zaštitu konkurencije ocenjuje nepoštene trgovačke prakse, tj. način ocene nepoštenih trgovačkih praksi koje se nalaze na “crnoj listi” i “sivoj listi”, kao i zabranjene komercijalne odmazde.

"Cilj Uputstva je da obezbedi ujednačenu primenu Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda radi uspostavljanja fer, transparentnih i predvidivih poslovnih odnosa u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao i proizvodima od strateškog značaja za snabdevanje tržišta, kroz prevenciju, otkrivanje i sankcionisanje nepoštenih trgovačkih praksi", navodi se u saopštenju Saveta.

Uputstvo na snagu stupa u subotu, 4. jula 2026.

Dok se Zakonom, između ostalog, na crnoj listi zabrana našlo i ugovaranje plaćanja ili plaćanje snabdevaču za isporučene kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode u roku dužem od 30 dana od dana isteka perioda isporuke ili dana izdavanja računa, Uputstvom se ova zabrana detaljnije određuje.

Konstatuje se da ovakvo ugovaranje plaćanja predstavlja nepoštenu trgovačku praksu, zatim da se kvarljivim proizvodima smatraju oni koji su kao takvi obeleženi u Listi proizvoda koju donosi Vlada.

"Izričit pristanak snabdevača, komercijalno opravdani razlozi ili uobičajena poslovna praksa ne mogu biti razlozi za produženje roka. Prilikom ocene postojanja ove nepoštene prakse, od značaja je priroda proizvoda, datum stvarne isporuke ili datum izdavanja fakture, činjenica prekoračenja roka od 30 dana, svako postupanje kupca kojim se odlaže prijem računa kako bi se fiktivno produžio rok za plaćanje kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse", navodi se u Uputstvu.

Račun se, precizira se dalje, smatra izdatim onog momenta kada je postao dostupan kupcu.

"Postojanje reklamacije na manji deo isporuke ne utiče na plaćanje za preostali deo robe", navodi se u Uputstvu.

Otkazivanje u celosti naručenih kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, do 30 dana pre ugovorene isporuke, predstavlja nepoštenu trgovačku praksu, predviđeno je zakonom.

Uputstvom se, između ostalog, propisuje da se, ako kupac (trgovac) otkaže u celosti naručene kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode u roku dužem od 30 dana od dana ugovorene isporuke primenjuje takozvani “test razumnosti roka”.

“Test razumnosti roka podrazumeva utvrđivanje da li je snabdevač, u trenutku otkazivanja, realno mogao da očekuje da će naći drugog kupca ili na drugi način iskoristiti proizvode bez gubitka njihove vrednosti. Ako se na osnovu testa utvrdi da snabdevač očigledno i nesumnjivo nije mogao da proda robu drugom kupcu po istoj ili višoj ceni smatraće se da postoji nepoštena trgovačka praksa", navodi se u Uputstvu.

Jednostrana izmena odredaba ugovora o snabdevanju, a naročito odredaba koje se odnose na trajanje ugovora, rok, način, učestalost, mesto i vreme isporuke, količinu ugovorenih proizvoda, standarde kvaliteta, način plaćanja i cenu predstavlja nepoštenu trgovačku praksu, propisano je Zakonom.

Jednostrana izmena podrazumeva svaku promenu koju kupac nametne bez stvarnih pregovora i saglasnosti snabdevača.

“Pristanak snabdevača na izmenu, koji je dat pod pritiskom održavanja poslovnog odnosa ili straha od gubitka polica kod kupca, ne čini ovu izmenu dopuštenom”, upozorava se u Uputstvu i precizira da svaka izmena bitnih elemenata ugovora mora biti rezultat obostrane saglasnosti izražene u pisanoj formi, pre nego što izmena počne da se primenjuje.

Trgovci su naplaćivali i naknadu za takozvano “ulistavanje” - uključivanje proizvoda u ponudu prilikom započinjanja saradnje, što takođe po novom zakonu predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.

“Naplaćivanje naknade za uključivanje proizvoda u ponudu kupca (ulistavanje u ponudu) neće se smatrati nepoštenom trgovačkom praksom ako je snabdevač zatražio uslugu ulistavanja proizvoda koji se prvi put uključuje u ponudu trgovca, ili u određeni prodajni format ukoliko je poslovanje trgovca orgnizovano po različitim prodajnim formatima. Naknada za uključivanje proizvoda u ponudu kupca (ulistavanje u ponudu) mora biti srazmerna i zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti, odnosno na objektivnim, razumnim i unapred utvrđenim kriterijumima, zasnovano na realnoj tržišnoj vrednosti”, precizira se Uputstvom.

Taj trošak mora da bude jednokratan i nije dozvoljeno da se ponovo naplati naknada za proizvod koji je delistiran radi ponovnog ulistavanja.

Izvor: Vebsajt N1 info, 1.7.2026.
Naslov: Redakcija