NACRT ZAKONA O PODRŠCI U RIBARSTVU I AKVAKULTURI - Tekst propisa

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se finansijska podrška u ribarstvu i akvakulturi, mere strukturne politike sa prioritetima i specifičnim ciljevima, sistem državne i druge pomoći u ribarstvu i akvakulturi, programiranje finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi, postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi, obaveze korisnika finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi, uslovi za stavljanje u promet proizvoda ribarstva i akvakulture, mere za uređenje tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture, osnivanje, ciljevi i mere sektorskih organizacija u ribarstvu i akvakulturi, kao i druga pitanja od značaja za ribarstvo i akvakulturu.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na se upravljanje ribljim fondom u ribolovnim vodama, koje obuhvata zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao dobra od opšteg interesa i na vrste podsticaja i način korišćenja podsticaja propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Značenje pojedinih izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         akvakultura je gajenje ili uzgoj vodenih organizama korišćenjem tehnika kojima se povećava proizvodnja datih organizama iznad prirodnog kapaciteta životne sredine, ako organizmi ostaju u vlasništvu fizičkog ili pravnog lica tokom faze gajenja i uzgoja do faze ulova i uključujući fazu sakupljanja;

2)         viša sila je izuzetna i nepremostiva okolnost koja se ne može kontrolisati, prirodna nepogoda, vanredno stanje i drugi događaj koji se nije mogao predvideti, izbeći ili suzbiti;

3)         davalac finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi je Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i svaki drugi organ, odnosno pravno lice koje dodeljuje ili planira dodeliti podršku u ribarstvu i akvakulturi u skladu sa ovim zakonom;

4)         diskriminacija i diskriminatorsko postupanje jeste svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima;

5)         dozvola za privredni ribolov je dokument koji daje pravo ribaru da obavlja delatnost privrednog ribolova u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje ribljim fondom u ribolovnim vodama;

6)         državna pomoć male vrednosti (“de minimis”) je vrednost pomoći koja ne narušava tržište;

7)         ihtiofauna je skup svih vrsta riba jednog područja;

8)         kontrolna organizacija jeste organizacija ovlašćena od strane ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede u skladu sa posebnim propisom, koja vrši kontrolu i sertifikaciju proizvodnje;

9)         korisnik finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi je pravno lice koje je registrovano u Registru privrednih subjekata, odnosno u drugom odgovarajućem registru propisanom posebnim propisom; sektorske organizacije, obrazovne ustanove i naučnoistraživačke organizacije; preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja bilo koju aktivnost povezanu s bilo kojom fazom proizvodnje, izlova, prerade, prodaje, distribucije i maloprodaje proizvoda ribarstva i akvakulture i koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj;

10)       mere strukturne politike jesu finansijska pomoć i investicije usmerene na modifikovanje osnovne strukture industrije ribarstva i akvakulture kako bi ona postala održivija, efikasnija ili ekonomski isplativija;

11)       nezakonit, neprijavljen i neregulisan ribolov ili “NNN ribolov” jesu ribolovne aktivnosti koje su nezakonite, neprijavljene ili neregulisane;

12)       nepovoljna klimatska prilika koja se može izjednačiti s prirodnom nepogodom su nepovoljni vremenski uslovi, kao što su mraz, oluje i grad, led, obilna ili dugotrajna kiša ili jaka suša, koji uzrokuju pad prosečne proizvodnje izračunate na jedan od sledećih načina za više od 30 %:

(1) na osnovu prethodnog trogodišnjeg razdoblja;

(2) na osnovu trogodišnjeg proseka za prethodno petogodišnje razdoblje nakon isključivanja najviše i najniže vrednosti;

13)       označavanje proizvoda ribarstva i akvakulture je proces postavljanja etiketa, oznaka (reči, podaci, trgovački nazivi, zaštitni znakovi, slikovni prikazi) ili simbola na pakovanje radi identifikacije, obaveštavanja potrošača i garantovanja bezbednosti što uključuje informacije o sastavu, roku trajanja, poreklu, kao i tehničke oznake, koji potvrđuje usklađenost sa standardima za stavljanje na tržište;

14)       plava privreda je niz ekonomskih sektora i povezanih politika koje zajedno određuju da li je korišćenje vodenih resursa održivo;

15)       pravila priznate organizacije proizvođača su interna pravila i propisi organizacije proizvođača kojima se utvrđuje unutrašnje funkcionisanje i rad te organizacije;

16)       prerada proizvoda ribarstva i akvakulture je postupak pretvaranja proizvoda u oblik u kom će biti predstavljeni na tržištu, a koji uključuje filetiranje, pakovanje, konzervisanje, zamrzavanje, dimljenje, soljenje, kuvanje, kišeljenje, sušenje ili bilo koji drugi način pripremanja ribe za tržište;

17)       privredni ribolov je ribolov u unutrašnjim vodama koji obavlja lice koje ima važeću dozvolu za privredni ribolov, a koji se obavlja dopuštenim ribolovnim, mrežastim i samolovnim alatima;

18)       privredni subjekat jeste fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice koje obavlja bilo koju aktivnost povezanu s bilo kojom fazom proizvodnje, izlova, prerade, stavljanja na tržište, distribucije i maloprodaje proizvoda ribarstva i akvakulture;

19)       prirodne nepogode su zemljotresi, lavine, odroni tla, poplave, tornada, uragani, erupcije vulkana i požari prirodnog porekla;

20)       pristup upravljanju ribarstvom zasnovan na ekosistemu je integrisani pristup upravljanju ribarstvom u ekološki smislenim granicama, kojim se teži upravljanju upotrebom prirodnih resursa, uzimajući u obzir ribolov i druge ljudske aktivnosti, pri čemu se čuvaju kako biološko bogatstvo tako i biološki procesi neophodni za zaštitu sastava, strukture i funkcionisanja staništa i zajednice vodenih organizama pogođenih ekosistema, uzimajući u obzir znanje i nepouzdanost u vezi sa biotičkim, abiotičkim i ljudskim komponentama ekosistema;

21)       program je jedinstveni dokument koji sadrži odabrane prioritete i ciljeve koje treba ispuniti uz pomoć mera strukturne politike, državne i druge pomoći u ribarstvu i akvakulturi;

22)       proizvodi akvakulture jesu vodeni organizmi u svakoj fazi svog životnog ciklusa koji su rezultat bilo kakve aktivnosti akvakulture, ili proizvodi koji su dobijeni od njih;

23)       proizvodi ribarstva jesu vodeni organizmi koji su rezultat bilo kakve ribolovne aktivnosti ili proizvodi koji su dobijeni od njih;

24)       proizvođač proizvoda ribarstva i akvakulture je privredno društvo ili preduzetnik, odnosno drugo pravno ili fizičko lice koje proizvodi proizvode ribarstva ili akvakulture, radi stavljanja na tržište;

25)       proizvođačka organizacija u ribarstvu jeste pravno lice koje predstavlja dobrovoljan oblik udruživanja i organizovanja privrednih društava ili preduzetnika, odnosno drugih pravnih ili fizičkih lica u ribarstvu, radi ostvarivanja ekonomskih i drugih interesa;

26)       proizvođačka organizacija u akvakulturi jeste pravno lice koje predstavlja dobrovoljan oblik udruživanja i organizovanja privrednih društava ili preduzetnika, odnosno drugih pravnih ili fizičkih lica u akvakulturi, radi ostvarivanja ekonomskih i drugih interesa;

27)       ribar je lice koje se bavi privrednim ribolovom, ulovljenu ribu stavlja u promet i upisano je u Registar privrednih ribara u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita i održivo korišćenje ribljeg fonda;

28)       regionalna organizacija za upravljanje u ribarstvu jeste subregionalna, regionalna ili slična organizacija sa nadležnošću priznatom međunarodnim pravom da utvrđuje mere očuvanja živih morskih resursa i upravljanja živim morskim resursima koji su pod njenom odgovornošću na osnovu konvencije ili sporazuma kojim je osnovana;

29)       sektor ribarstva i akvakulture je sektor privrede koji obuhvata sve aktivnosti proizvodnje, izlova, prerade i stavljanja na tržište proizvoda ribarstva ili akvakulture;

30)       serija je skup jedinica proizvoda ribarstva ili akvakulture;

31)       sledljivost proizvoda ribarstva i akvakulture podrazumeva praćenje proizvoda ribarstva i akvakulture od ulova ili uzgoja, preko prerade i distribucije, do krajnjeg potrošača;

32)       stavljanje u promet je prvo stavljanje u promet proizvoda ribarstva i akvakulture;

33)       strukturna politika u ribarstvu i akvakultturi je skup mera i finansijskih instrumenata kojima se podstiče regionalni razvoj, modernizacija i dugotrajna održivost ribarstva i akvakulture;

34)       trgovina na malo jeste rukovanje hranom i/ili prerada hrane u sektoru ribarstva i akvakulture i njeno skladištenje na mestu prodaje ili isporuke krajnjem potrošaču i uključuje prodavnice ribe, distributivne terminale, usluge keteringa, fabričke kantine, institucionalni ketering, restorane i druge slične usluge isporuke hrane, prodavnice, distributivne centre za supermarkete i prodajna mesta veleprodaje;

35)       FAO je skraćenica za Organizaciju za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization of the United Nations);

36)       financijski instrumenti su mere financijske podrške koje se pružaju iz programa kako bi se postigao jedan ili više određenih ciljeva i

37)       finansijska podrška u ribarstvu i akvakulturi jeste skup mera i finansijske pomoći usmerenih na modernizaciju, održivost i povećanje konkurentnosti sektora ribarstva i akvakulture, uključujući finansiranje infrastrukture, nabavku opreme, uzgojno-selekcijski rad, osiguranje od šteta i usklađivanje proizvodnje sa ekološkim standardima, a sve u cilju smanjenja privrednih i teritorijalnih razlika.

Svi pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u muškom rodu podrazumevaju iste pojmove u ženskom rodu.

II. NAČELA FINANSIJSKE PODRŠKE U RIBARSTVU I AKVAKULTURI

Načelo jedne godine

Član 3.

Sredstva za finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi unesena u programe donete na osnovu ovog zakona odobravaju se za finansijsku godinu koja traje od 1. januara do 31. decembra.

Načelo dobrog finansijskog upravljanja i uspešnosti

Član 4.

Odobrena finansijska sredstva za podršku u ribarstvu i akvakulturi upotrebljavaju se u skladu s načelom dobrog finansijskog upravljanja i izvršavaju uz poštovanje sledećih načela:

1) ekonomičnosti, koje zahteva da su sredstva koja davalac finansijske podrške upotrebljava pri obavljanju svojih aktivnosti pravovremeno dostupna;

2) efikasnosti, koje se odnosi na postizanje najboljeg odnosa između upotrebljenih sredstava, preduzetih aktivnosti i postignutih ciljeva i

3) delotvornosti, koje se odnosi na meru u kojoj su željeni ciljevi postignuti pomoću preduzetih aktivnosti.

Načelo transparentnosti

Član 5.

Načelo transparentnosti je jedno od osnovnih zakonskih načela u sprovođenju postupka dodele finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi, tako da se programi donose i izvršaju i računovodstvena dokumentacija javno objavljuju.

U skladu s načelom transparentnosti davalac finansijske podrške pri svom radu koliko je god to moguće primenjuju načelo otvorenosti delovanja. U pogledu izvršenja programa, primena tog načela podrazumeva da bi građani trebali znati gde i u koje svrhe se troše sredstva finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi. To se postiže objavljivanjem, po mogućnosti uz upotrebu savremenih komunikacijskih alata, relevantnih informacija o svim korisnicima finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi koji se finansiraju iz programa, pri čemu se uzimaju u obzir legitimni interesi tih korisnika u pogledu poverljivosti i sigurnosti i, ako je reč o fizičkim osobama, njihovo pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka.

Načelo zabrane diskriminacije

Član 6.

Načelo zabrane diskriminacije i diskriminatorskog ponašanja podrazumeva da davalac finansijske podrške osigurava poštovanje osnovnih prava, koja uključuju ravnopravnost žena i muškaraca, rodno osveštenu politiku i integraciju rodne perspektive i da to promoviše tokom pripreme, sprovođenja, praćenja i evaluacije programa i izveštavanja o njima i da preduzima mere za sprečavanje svake diskriminacije na osnovu roda, rasnog ili etničkog porekla, religije ili uverenja, invaliditeta, dobi ili seksualne orijentacije tokom pripreme, sprovođenja, praćenja i evaluacije programa i izveštavanja o njima. Pristupačnost za osobe s invaliditetom osobito se uzima u obzir tokom pripreme i sprovođenja programa.

Načelo partnerstva

Član 7.

Načelo partnerstva bitno je u programiranju i sprovođenju finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi i zasniva se na pristupu upravljanja više različitih nivoa i njime se garantuje učešće pokrajinskih, regionalnih, lokalnih organa i drugih javnih tela, civilnog društva, privrednih i socijalnih partnera, a prema potrebi i istraživačkih organizacija i fakulteta. Kako bi se osigurao kontinuitet u organizaciji partnerstava, davaoci finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi dužni su da međusobno sarađuju radi efikasnog i pravilnog sprovođenja postupka programiranja i sprovođenja finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi.

Načelo preispitivanja efekata višegodišnjeg programa

Član 8.

Davalac finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi sprovodi preispitivanje višegodišnjeg programa donetog u skladu sa ovim zakonom sredinom programskog perioda za svaki program. Tim preispitivanjem osigurava se potpuno prilagođavanje programa na osnovu uspešnosti programa, uz istovremeno pružanje mogućnosti za uzimanje u obzir novih izazova i relevantnih preporuka.

III. FINANSIJSKA PODRŠKA U RIBARSTVU I AKVAKULTURI

1.         Mere finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi

Vrste mera finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi

Član 9.

Mere finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi obuhvataju:

1)         mere strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi;

2)         državnu pomoć i

3)         državnu pomoć male vrednosti (“de minimis”).

2.         Mere strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi

Pojam i svrha mera strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi

Član 10.

Mere strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi ključni su pokretač:

1) održivog korišćenja ribljeg fonda, čime se doprinosi očuvanju raznovrsnosti ihtiofaune i biološkog integriteta vodenih ekosistema i

2) razvoja održivih aktivnosti u akvakulturi i promocije zdrave, visokokvalitetne hrane bez negativnog uticaja na životnu sredinu.

Merama strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi obezbeđuje se podsticanje:

1) ekološki i resursno održivog, inovativnog, konkurentnog i na naučnim osnovama zasnovanog ribarstva i akvakulture;

2) obezbeđivanja naučnih mišljenja i saznanja, prikupljanja podataka i upravljanja podacima, kontrole i nadzora;

3) zapošljavanja i ravnomernog teritorijalnog razvoja i

4) poboljšanja organizacije tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture i ulaganja u sektor prerade i stavljanja na tržište.

Mere strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuju se planskim i programskim dokumentima donetim u skladu sa ovim zakonom.

Sprovođenje mera strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi

Član 11.

Mere strukturne podrške u ribarstvu sprovode se ostvarivanjem prioriteta i njihovih specifičnih ciljeva u ovoj oblasti, kao i obavljanjem drugih poslova, u skladu sa ovim zakonom.

Prioriteti strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi

Član 12.

Prioriteti strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi su:

1) podsticanje održivog ribarstva i obnavljanja i očuvanja vodenih bioloških resursa (u daljem tekstu: Prioritet održivog ribarstva);

2) podsticanje održivih aktivnosti akvakulture, prerade i stavljanja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture, čime se doprinosi sigurnosti snabdevanja hranom (u daljem tekstu: Prioritet održive akvakulture, prerade i stavljanja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture);

3) omogućavanje održive plave privrede u kopnenim područjima i podsticanje održivog razvoja ribarskih i akvakulturnih zajednica (u daljem tekstu: Prioritet plave privrede) i

4) jačanje održivog upravljanja vodama tako da budu sigurne i čiste (u daljem tekstu: Prioritet održivog upravljanja vodama).

Strukturna politika se zasniva na pojednostavljenoj strukturi bez preteranog propisivanja unapred definisanih mera i detaljnih pravila o njihovoj prihvatljivosti, već umesto toga sadrži specifične ciljeve u okviru svakog prioriteta.

Specifični ciljevi u okviru Prioriteta podsticanje održivog ribarstva

Član 13.

Specifični ciljevi u okviru Prioriteta podsticanje održivog ribarstva su:

1) jačanje privredno, socijalno i ekološki održivih ribolovnih aktivnosti;

2) povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisija CO2 zamenom ili osavremenjavanjem motora ribarskih plovila;

3) podsticanje prilagođavanja ribolovnog kapaciteta ribolovnim mogućnostima u slučajevima trajnog prestanka ribolovnih aktivnosti i doprinos primerenom životnom standardu u slučajevima privremenog prestanka ribolovnih aktivnosti;

4) obezbeđenje uslova za ekonomski održiv i konkurentan ribolovni i prerađivački sektor, kao i aktivnosti u vezi s ribolovom;

5) doprinos pristojnom životnom standardu za one koji zavise od ribolovnih aktivnosti, imajući u vidu priobalni ribolov i društveno-ekonomske aspekte;

6) doprinos obezbeđivanju jednakih uslova za sve proizvode koji se plasiraju na tržište promovisanjem održivog iskorišćavanja ribolovnih resursa;

7) podsticanje efikasne kontrole i izvršenja u ribarstvu, uključujući borbu protiv NNN ribolova, kao i pouzdanosti podataka za donošenje odluka na osnovu znanja i

8) doprinos zaštiti i obnovi vodene biološke raznovrsnosti i vodenih ekosistema.

Specifični ciljevi u okviru Prioriteta održive održive akvakulture, prerade i stavljanja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture

Član 14.

Specifični ciljevi u okviru Prioriteta održive akvakulture, prerade i stavljanja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture su:

1) promocija održivih aktivnosti akvakulture, naročito jačanje konkurentnosti akvakulturne proizvodnje, uz istovremeno osiguravanje dugoročne ekološke održivosti aktivnosti;

2) promocija stavljanja na tržište, kvaliteta i dodate vrednosti proizvoda ribarstva i akvakulture, kao i prerade tih proizvoda;

3) podsticanje razvoja održivih aktivnosti akvakulture kako bi se doprinelo snabdevanju hranom, bezbednosti hrane i zapošljavanju;

4) poboljšanje transparentnosti i stabilnosti tržišta, naročito u pogledu ekonomskog znanja i razumevanja tržišta za proizvode ribarstva i akvakulture u lancu snabdevanja, čime bi se obezbedilo da raspodela dodate vrednosti u lancu snabdevanja sektora bude uravnoteženija, poboljšalo informisanje potrošača i podigla svest, obaveštavanjem i obeležavanjem kojima se obezbeđuju razumljive informacije;

5) doprinos obezbeđivanju da potrošači imaju raznovrsnu ponudu proizvoda ribarstva i akvakulture;

6) garantovanje visokog nivo zaštite ljudskog zdravlja, tako da proizvodi ribarstva i akvakulture plasirani na tržište, bez obzira na njihovo poreklo, treba da budu u skladu s važećim pravilima o bezbednosti hrane i higijeni;

7) pružanje proverene i tačne informacije potrošaču o poreklu proizvoda i njegovom načinu proizvodnje, naročito kroz označavanje i obeležavanje.

Specifični cilj u okviru Prioriteta plave privrede

Član 15.

Specifični cilj u okviru Prioriteta plave privrede obuhvata intervencije kojima se doprinosi omogućivanju održive plave privrede, kao i podsticanje održivog razvoja ribarskih i akvakulturnih zajednica.

Specifični cilj u okviru Prioriteta održivog upravljanja vodama

Član 16.

Specifični cilj u okviru Prioriteta održivog upravljanja vodama obuhvata intervencije kojima se doprinosi jačanju održivog upravljanja vodama tako da budu sigurne i čiste.

Višegodišnji nacionalni strateški plan razvoja akvakulture

Član 17.

Višegodišnji nacionalni strateški plan razvoja akvakulture (u daljem tekstu: Višegodišnji plan) donosi se sa ciljem da se promoviše održivost i doprinese bezbednosti hrane i snabdevanju hranom, rastu i zapošljavanju i njime se utvrđuju strateške smernice o prioritetima i ciljevima za razvoj održivih aktivnosti akvakulture, a usmerene su na:

1) održivi razvoj, poboljšanje konkurentnosti sektora akvakulture i podršku njegovom razvoju i inovacijama;

2) smanjenje administrativnih prepreka i efikasno sprovođenje propisa;

3) podsticanje privrednih aktivnosti i

4) diverzifikaciju delatnosti u smeru poboljšanja raznovrsnosti i poboljšanja kvaliteta života, uključujući snabdevanje hranom, rast i zaposlenost za građane, kao i da doprinese zadovoljavanju rastuće potražnje za hranom iz vodene sredine.

Višegodišnji plan donosi Vlada za period od sedam godina, na predlog ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), koje će u postupku izrade Višegodišnjeg plana konsultovati predstavnike svih zainteresovanih strana.

Sadržina i ciljevi Višegodišnjeg plana

Član 18.

Višegodišnjim planom se, po potrebi obuhvataju:

1) oblast primene, u smislu vrste akvakulture i područja na koje se višegodišnji plan primenjuje;

2) trenutno stanje u akvakulturi;

3) aktivnosti i vremenski okvir;

4) prioriteti i merljivi ciljevi u akvakulturi koji su konzistentni sa specifičnim ciljevima utvrđenim u čl. 7 - 10. ovog zakona;

5) jasni rokovi da bi se postigli merljivi ciljevi;

6) ciljevi za očuvanje i tehničke mere koje treba preduzeti, kao i mere za izbegavanje i smanjenje, koliko god je moguće, neželjenih posledica i

7) zaštitne mere kojima se obezbeđuje postizanje merljivih ciljeva, kao i po potrebi korektivne mere, između ostalog i za situacije u kojima se pogoršanjem kvalitet podataka ili njihovom nedostupnošću održivost akvakulture dovodi u opasnost.

Višegodišnji plan ima sledeće ciljeve:

1) administrativno pojednostavljenje, posebno u pogledu procena i studija uticaja i dozvola;

2) osiguranje sigurnosti subjektima u pogledu pristupa vodi i prostoru;

3) određivanje pokazatelja ekološke, privredne i socijalne održivosti;

4) procenu mogućih prekograničnih uticaja;

5) stvaranje sinergije između nacionalnih istraživačkih programa i saradnje između industrije i naučne zajednice;

6) promociju prednosti proizvodnje održive, visokokvalitetne hrane i

7) promociju proizvodnih praksi i istraživanja akvakulture kako bi se poboljšali pozitivni i smanjili negativni uticaji na životnu sredinu i ribe i druge vodene organizme i povećala efikasnost korišćenja resursa.

Višegodišnji program za ribarstvo i akvakulturu

Član 19.

Višegodišnji program za ribarstvo i akvakulturu (u daljem tekstu: Višegodišnji program) se donosi za korišćenje sredstava za finansiranje mera strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi odabranih za postizanje prioriteta i specifičnih ciljeva iz ovog zakona i Višegodišnjeg plana.

Osim mera strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi, u okviru Višegodišnjeg programa mogu se podržati i mere tehničke pomoći namenjene finansiranju aktivnosti u okviru sistema upravljanja i kontrole sprovođenja Višegodišnjeg programa.

Višegodišnji program sadrži:

1) kratak prikaz glavnih razvojnih izazova u ribarstvu i akvakulturi;

2) analizu stanja u smislu prednosti, nedostataka, prilika i pretnji i utvrđivanje potreba koje zahtevaju rešavanje;

3) tržišne nedostatke;

4) potrebe za ulaganjem, dopunjavanjem i zajedničkim delovanjem s drugim oblicima podrške;

5) izazove utvrđene u relevantnim nacionalnim ili regionalnim planovima, uključujući njen integrisani nacionalni energetski i klimatski plan;

6) izazove u pogledu administrativnih kapaciteta i upravljanja, kao i mere pojednostavljenja;

7) obrazloženje odabranih ciljeva strukturne politike, odgovarajućih prioriteta i specifičnih ciljeva, mere strukturne politike odabrane za ostvarivanje tih prioriteta i specifičnih ciljeva i njihovu usklađenost sa Višegodišnjim planom;

8) vrste intervencija i okvirna podela programiranih sredstava prema vrsti intervencije;

9) glavne ciljne grupe predviđene za finansiranje u okviru Višegodišnjeg programa;

10) finansijski plan predviđen za sprovođenje Višegodišnjeg programa, uključujući za svaki odabrani prioritet i specifični cilj;

11) opis aktivnosti koje se preduzimaju kako bi se relevantni partneri uključili u pripremu, sprovođenje i praćenje Višegodišnjeg programa;

12) delovanja za zaštitu ravnopravnosti, uključenosti i nediskriminacije;

13) informaciju o organima upravljanja i kontrole sprovođenja Višegodišnjeg programa i

14) tabelu u kojoj se za svaki specifični cilj utvrđuje iznos ukupnih finansijskih sredstava u okviru mera podrške.

Višegodišnji program donosi Vlada za period od sedam godina, na predlog Ministarstva koje će u postupku izrade Višegodišnjeg programa konsultovati predstavnike svih zainteresovanih strana.

Ministar ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministar) bliže propisuje uslove i kriterijume za finansiranje mera iz st. 1. i 2. ovog člana, korisnike, obaveze korisnika i način sprovođenja mera strukturne politike iz Višegodišnjeg programa.

Godišnji program za ribarstvo i akvakulturu

Član 20.

Za sprovođenje Višegodišnjeg programa, Vlada na predlog Ministarstva donosi Godišnji program kojim se utvrđuju mere (u daljem tekstu: Godišnji program) koje su utvrđene Višegodišnjim programom i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje za tu budžetsku godinu, kao i način raspodele sredstava, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije.

3. Državna pomoć u ribarstvu i akvakulturi

Pojam i razlozi za dodelu državne pomoći u ribarstvu i akvakulturi

Član 21.

Državna pomoć u ribarstvu i akvakulturi je svaka podrška koju dodeljuje Republika Srbija u sektoru ribarstva i akvakulture kako bi unapredila njegovu konkurentnost, omogućila ekološku održivost i podržala ekonomski razvoj područja koja se bave ovom delatnošću.

Ne može se dodeliti državna pomoć iz stava 1. ovog člana u bilo kom obliku kojom se narušava ili preti da će se narušiti tržišna utakmica stavljanjem određenih korisnika finansijske podrške ili proizvodnje određene robe u povoljniji položaj.

Državna pomoć u ribarstvu i akvakulturi se može dodeliti za:

1) nadoknadu troškova sprečavanja, kontrole i iskorenjivanja bolesti životinja;

2) otklanjanje štete nastale zbog elementarnih nepogoda i vanrednih događaja pod uslovom da je nadležni organ službeno proglasio elementarnu nepogodu i vanredni događaj i da postoji neposredna uzročna veza između elementarne nepogode ili vanrednog događaja i štete koju je pretrpeo proizvođač u akvakulturi;

3) otklanjanje štete nastale zbog nepovoljnih klimatskih prilika koje se mogu izjednačiti s prirodnom nepogodom pod uslovom da je nadležni organ službeno proglasio da je dotični događaj nepovoljna klimatska prilika koja se može izjednačiti s prirodnom nepogodom i da postoji direktna uzročna veza između nepovoljne klimatske prilike koja se može izjednačiti s prirodnom nepogodom i štete koju je pretrpeo proizvođač u akvakulturi i

4) otklanjanje štete koju su prouzrokovale ptice i druge vrste zaštićenih životinja u objektima za akvakulturu ako postoji direktna uzročna veza između pretrpljene štete i ponašanja tih životinja i ako su prihvatljivi troškovi štete nastali kao direktna posledica događaja koji je prouzrokovao štetu, prema proceni javnog tela, nezavisnog stručnjaka kog priznaje davalac podrške ili osiguravajućeg društva.

Program državne pomoći

Član 22.

Državna pomoć iz člana 21. ovog zakona utvrđuje se Programom državne pomoći koji je zasnovan na naučnim i stručnim mišljenjima, a koji donosi Vlada na predlog Ministarstva.

Ministar bliže propisuje uslove, kriterijume i način dodele državne pomoći u ribarstvu i akvakulturi.

4.         Državna pomoć male vrednosti (“de minimis”)

Državna pomoć male vrednosti (“de minimis”) u ribarstvu i akvakulturi

Član 23.

Korisniku finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi Republika Srbija može dodeliti državnu pomoć male vrednosti (“de minimis”).

Državna pomoć male vrednosti (“de minimis”) ne može biti dodeljena kao pomoć za:

1) promociju korišćenja domaćih proizvoda;

2) modernizaciju ili zamenu glavnih ili pomoćnih motora na ribolovnim plovnim objektima;

3) aktivnosti kojima se povećava ribolovni kapacitet ili kupovinu opreme kojom se povećava sposobnost ribolovnog plovnog objekta za pronalaženje ribe;

4) kupovinu ribolovnog plovnog objekta;

5) izgradnju novih ribolovnih plovnih objekata ili uvoz ribolovnih plovnih objekata;

6) privremenu ili trajnu obustavu ribolovnih aktivnosti;

7) istraživački ribolov;

8) prenos svojine pravnom licu ili preduzetniku i

9) direktno poribljavanje, osim ako je to izričito predviđeno kao mera očuvanja ili u slučaju eksperimentalnog poribljavanja.

Program državne pomoći male vrednosti (“de minimis”)

Član 24.

Pomoć iz člana 23. ovog zakona utvrđuje se Programom državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) koji donosi Vlada na predlog Ministarstva, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije

Program iz stava 1. ovog člana donosi se za period od tri fiskalne godine i njime se utvrđuju finansijska sredstva za sprovođenje državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) za svaku budžetsku godinu u toku vremenskog perioda trajanja ovog programa, kao i maksimalni iznos sredstava za jednog korisnika državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) u bilo kojem razdoblju od te tri fiskalne godine.

Evidenciju o svakoj pojedinačnoj dodeljenoj državnoj pomoći male vrednosti (“de minimis”) na osnovu programa iz stava 1. ovog člana vodi Ministarstvo, i ona se čuva 10 fiskalnih godina od datuma kada je dodeljena.

Evidenciju o Programu državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) vodi Ministarstvo i ona se čuva 10. godina od datuma kada je dodeljena poslednja pojedinačna državna pomoć male vrednosti (“de minimis”) u okviru tog programa.

Ukupan iznos državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) dodeljen svim proizvođačima u ribarstvu i akvakulturi za period od tri godine ne sme biti veći od 2,5% ukupne godišnje vrednosti proizvodnje u ribarstvu i akvakulturi.

Ministar bliže propisuje ukupan iznos pomoći male vrednosti (“de minimis”) koji se može dodeliti jednom korisniku u bilo kom razdoblju od tri fiskalne godine, uslove, kriterijume, način i dinamiku dodele državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) u ribarstvu i akvakulturi.

5.         Podrška ribarstvu i akvakulturi u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave

Prava i obaveze autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u davanju finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi

Član 25.

Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi za teritoriju autonomne pokrajine i teritoriju jedinice lokalne samouprave u skladu s odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Sredstva za sprovođenje podrške u ribarstvu i akvakulturi iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine i budžetu jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom finansijske podrške kojim se utvrđuju mere finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi.

Program finansijske podrške iz stava 2. ovog člana donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Finansijska podrška ribarstvu i akvakulturi u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima donetim u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Organi iz stava 1. ovog člana podnose Ministarstvu izveštaj o sprovođenju mera finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Ministar propisuje obrazac i sadržinu programa finansijske podrške iz stava 2. ovog člana, kao i obrazac izveštaja iz stava 5. ovog člana

6. Zajedničke odredbe za finansijsku podršku

Sistem upravljanja i kontrole

Član 26.

U sistemu upravljanja i kontrole sprovođenja Višegodišnjeg programa, Godišnjeg programa, Programa državne pomoći i Programa državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) određuju se sledeći državni organi:

1) Ministarstvo kao organ nadležan za upravljanje i kontrolu sprovođenja programa i kao organ nadležan za računovodstvenu funkciju u sprovođenju programa i

2) državni organ nadležan za poslove revizije kao organ nadležan za reviziju sprovođenja programa.

Funkcije, odgovornosti i međusobni odnosi državnih organa iz stava 1. ovoga člana bliže se uređuju uredbom Vlade na predlog Ministarstva.

Obaveze korisnika finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi

Član 27.

Korisnik finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi (u daljem tekstu: korisnik) ne sme davati netačne podatke u nameri ostvarivanja prava na osnovu ovog zakona.

Korisnik ne sme finansirati istu vrstu i meru finansijske podrške iz ovog zakona od dva ili više davaoca finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi.

Korisnik koji je na osnovu netačnih podataka i dokumentacije, odnosno prevarom ostvario pravo na sredstva podrške ili je nenamenski iskoristio ta sredstva u celosti ili delimično, dužan je da vrati dobijena sredstva podrške, u roku određenom rešenjem Ministarstva.

U slučaju da korisnik ne vrati sredstva iz stava 2. ovoga člana u određenom roku, dužan je platiti zakonsku zateznu kamatu,

Korisnik koji nije vratio novčana sredstva iz st. 3. i 4. ovoga člana na račun Ministarstva ne ostvaruje pravo na isplatu mera finansijske podrške određenih ovim zakonom do namirenja nastalih novčanih obaveza.

Korisnik je dužan da čuva i omogući uvid u dokumentaciju o investiciji za koju su mu dodeljena sredstva podrške u narednih pet godina od dana izvršene isplate i tu investiciju ne sme prodati, koristiti suprotno nameni, iznajmiti ili na bilo koji drugi način dati na raspolaganje i korišćenje drugim pravnim ili fizičkim licima.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, korisnik usled više sile ili nepredviđenih okolnosti, može prodati, koristiti suprotno nameni ili na bilo koji drugi način dati na raspolaganje i korišćenje drugom pravnom ili fizičkom licu investiciju za koju su mu dodeljena sredstva podrške, uz prethodno pribavljeno odobrenje Ministarstva.

Ministar bliže propisuje način čuvanja i vođenja dokumentacije o investiciji za koju su dodeljena sredstva finansijske podrške.

Registar korisnika finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi

Član 28.

Korisnici finansijske podrške kojima su dodeljena sredstva podrške u ribarstvu i akvakulturi upisuju se u Registar korisnika finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi (u daljem tekstu: Registar).

Registar vodi Ministarstvo u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima koje vodi Ministarstvo.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra, kao i način objavljivanja podataka iz Registra.

IV. POSTUPAK ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA FINANSIJSKU PODRŠKU U RIBARSTVU I AKVAKULTURI

Elektronsko postupanje

Član 29.

Postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi pokreće se i vodi elektronski, putem softverskog rešenja eAgrar.

Softversko rešenje eAgrar uspostavlja i njime upravlja organ uprave u sastavu Ministarstva nadležan za poslove agrarnih plaćanja (u daljem tekstu: Uprava), a organ državne uprave nadležan za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave pruža tehničku podršku u uspostavljanju i vođenju softverskog rešenja eAgrar.

Ministar bliže propisuje elektronsku formu u kojoj se Upravi dostavljaju podnesci i prilozi, a strankama rešenja u postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi, kao i način obezbeđenja podrške korisnicima finansijske podrške u vezi sa elektronskim postupanjem.

Pokretanje postupka za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi

Član 30.

Postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi pokreće se po zahtevu korisnika finansijske podrške koji se podnosi Upravi.

Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se i na drugi način (po prijavi na konkurs i dr.) u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom kojim se bliže uređuju uslovi i način ostvarivanja prava na pojedine vrste finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi.

Postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi pokreće se popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca zahteva, odnosno prijave putem softverskog rešenja eAgrar, koji se potpisuje registrovanom šemom elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.

Postupanje Uprave po primljenom zahtevu, odnosno prijavi

Član 31.

Nakon prijema zahteva, odnosno prijave kojima se pokreće postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi Uprava:

1) obaveštava korisnika usluge elektronske uprave o svim podacima koje je u skladu sa zakonom potrebno pribaviti za potrebe vođenja postupka za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi i o obavezi nadležnog organa da po službenoj dužnosti pribavi podatke iz službenih evidencija i

2) omogućava korisniku usluge elektronske uprave da izjavi da će podatke o ličnosti iz službenih evidencija pribaviti sam.

Kroz softversko rešenje eAgrar automatski se dodeljuje broj za svaki započet postupak i pod tim brojem se preduzimaju sve radnje i donose sva akta u okviru postupka za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi.

Pored broja automatski dodeljenog kroz softversko rešenje eAgrar, nadležni organ, odnosno imaoci javnih ovlašćenja, mogu u postupcima koje sprovode u okviru postupka za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi kroz softversko rešenje eAgrar dodeljivati i brojeve, odnosno oznake koje su internog karaktera.

Zahteve, odnosno prijave za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi koji nisu podneti putem softverskog rešenja eAgrar u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom kojim se bliže uređuju uslovi i način ostvarivanja prava na pojedine vrste finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi direktor Uprave odbacuje rešenjem.

Razmena dokumenata i podnesaka u postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi i njihova forma

Član 32.

Razmena dokumenata i podnesaka u postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi obavlja se elektronskim putem, osim za dokumente i podneske koji sadrže tajne podatke i koji su označeni stepenom tajnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa javne vlasti u postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi obavlja se putem elektronske pošte, servisne magistrale organa, usluge kvalifikovane elektronske dostave ili drugim elektronskim putem, u skladu sa propisom.

Akta koja u vezi sa postupkom za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u ovom postupku, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta.

Digitalizacija dokumenta

Član 33.

Ako se u postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi dostavlja original akta, odnosno dokumenta koji je prethodno izvorno sačinjen u papirnoj formi, dostavlja se primerak tog akta, odnosno dokumenta koji je digitalizovan i overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument.

Digitalizaciju dokumenta u skladu sa stavom 1. ovog člana za potrebe sprovođenja postupka za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi, pored lica utvrđenih zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, može izvršiti i:

1) lice koje obavlja savetodavne poslove u poljoprivredi, koje ima licencu za obavljanje tih poslova i koje je upisano u Registar poljoprivrednih savetodavaca u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede (u daljem tekstu: poljoprivredni savetodavac);

2) poljoprivredni i veterinarski inspektor - za dokumenta u skladu sa posebnim propisom kojim se bliže uređuju uslovi i način ostvarivanja prava na pojedine vrste finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi;

3) lice sa licencom odgovornog projektanta, upisano u odgovarajući strukovni registar - za tehničku dokumentaciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i posebnim propisom kojim se bliže uređuju uslovi i način ostvarivanja prava na pojedine vrste finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi;

4) proizvođačka organizacija, udruženje proizvođačkih organizacija i međugranska organizacija, osnovane u skladu sa ovim zakonom - za dokumenta u skladu sa posebnim propisom kojim se bliže uređuju uslovi i način ostvarivanja prava na pojedine vrste finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi i

5) advokat upisan u imenik advokata pod uslovom da taj advokat svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje i podnesak u postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi uz koji se taj akt, odnosno dokument dostavlja.

Za potrebe sprovođenja postupka za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi nadležni organ, kao i imalac javnih ovlašćenja može vršiti digitalizaciju i potvrđivanje istovetnosti svih akata i drugih dokumenata sa izvornim aktom, odnosno dokumentom sačinjenim u papirnom obliku koji je sam izdao, što se bliže propisuje aktima Ministra iz člana 19. stav 5, člana 22. stav 2. i člana 24. stav 6. ovog zakona.

Ovlašćeni organ, odnosno lice koje je izvršilo digitalizaciju i potvrdilo istovetnost sa originalom sačinjenim u papirnom obliku u skladu sa ovim zakonom, dužno je da izvorni dokument u papirnom obliku čuva u skladu sa zakonom.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se ako je posebnim propisom kojim se bliže uređuju uslovi i način ostvarivanja prava na pojedine vrste finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi propisano da se pojedini podnesci i dokumenta u postupku mogu podneti u drugoj formi.

Tok postupka i rešenje o ostvarivanju prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi

Član 34.

O ostvarivanju prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi u postupku iz člana 19. stav 5, člana 22. stav 2. i člana 24. stav 6. ovog zakona, odlučuje direktor Uprave rešenjem.

Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se u obliku elektronskog dokumenta u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski dokument.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Ako u toku postupka za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi nastupi smrt fizičkog lica koje je pokrenulo postupak ili pravno lice koje je pokrenulo postupak prestane da postoji, postupak se obustavlja.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi pravnog lica nastavlja se ako pravni sledbenik pravnog lica, pod uslovom da je upisan u Registar privrednih ribara, u roku od 30 dana od dana od dana prestanka pravnog lica Upravi dostavi pisanu izjavu da preuzima postupak za ostvarivanje prava na podsticaje, a u slučaju da nastupi smrt fizičkog lica koje je pokrenulo postupak, postupak može nastaviti zakonski naslednik, koji ispunjava uslove za korisnika finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi i da je u roku od 30 dana od dana od dana smrti fizičkog lica koje je pokrenulo postupak Upravi dostavio pisanu izjavu da preuzima postupak za ostvarivanje prava na podsticaje.

Lista korisnika finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi, koja sadrži naziv pravnog lica, odnosno ime i prezime korisnika finansijske podrške, kao i ostvareni iznos finansijske podrške po vrsti finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi, objavljuje se na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, odnosno Uprave.

Primena drugih zakona

Član 35.

Na postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje elektronska uprava, kao i zakona kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Isplata finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi

Član 36.

Finansijska podrška u ribarstvu i akvakulturi isplaćuje se na namenski račun korisnika finansijske podrške otvoren kod Uprave za trezor i to do iznosa finansijskih sredstava koji je utvrđen posebnim aktom Vlade iz člana 20, člana 22. stav 1. i člana 24. st. 1. i 2. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana finansijska podrška u ribarstvu i akvakulturi fizičkim licima se isplaćuje na namenski račun otvoren kod poslovne banke.

Ako se pravo na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi ostvaruje na osnovu zahteva korisnika finansijske podrške, isplata se vrši po redosledu podnošenja uredno podnetih zahteva.

Podnosioci nepotpunih zahteva pozvaće se da dopune dokumentaciju i biće isplaćeni po dopuni istih, ako u trenutku dopune zahteva bude raspoloživih sredstava.

Prinudno izvršenje

Član 37.

Sredstva ostvarena po osnovu finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.

V. UREĐENjE TRŽIŠTA PROIZVODA RIBARSTVA I AKVAKULTURE

Elementi uređenja tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture

Član 38.

Uređenje tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture obuhvata sledeće elemente:

1) sektorske organizacije;

2) tržišne standarde;

3) sledljivost proizvoda ribarstva i akvakulture;

4) informisanje potrošača;

5) pravila konkurencije i

6) istraživanje tržišta.

Ciljevi uređenja tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture

Član 39.

Uređenje tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture vrši se kako bi se ostvarili sledeći ciljevi u ovom sektoru:

1) stvorile mogućnosti da aktivnosti ribolova i akvakulture budu dugoročno ekološki održive i da se njima upravlja na način koji je konzistentan sa ciljevima ostvarivanja ekonomskih i društvenih koristi, kao i koristi od zapošljavanja, i doprinosa dostupnosti snabdevanja hranom;

2) obezbedili uslovi za ekonomski održiv i konkurentan ribolovni i prerađivački sektor;

3) doprinelo razvoju održivih aktivnosti u akvakulturi i promociji zdrave, visokokvalitetne hrane bez negativnog uticaja na životnu sredinu;

4) podsticao razvoj održivih aktivnosti akvakulture kako bi se doprinelo snabdevanju hranom, bezbednosti hrane i zapošljavanju;

5) doprinelo efikasnom i transparentnom unutrašnjem tržištu za proizvode ribarstva i akvakulture, kao i obezbeđivanju jednakih uslova za proizvode ribarstva i akvakulture plasirane na tržište;

6) jačala konkurentnost sektora ribarstva i akvakulture, naročito proizvođača;

7) poboljšala transparentnost i stabilnost tržišta, naročito u pogledu ekonomskog znanja i razumevanja tržišta za proizvode ribarstva i akvakulture u lancu snabdevanja, obezbedilo da raspodela dodate vrednosti u lancu snabdevanja sektora bude uravnoteženija, poboljšalo informisanje potrošača i podigla svest, obaveštavanjem i obeležavanjem kojima se obezbeđuju razumljive informacije;

8) doprinelo obezbeđivanju jednakih uslova za sve proizvode koji se plasiraju na tržište promovisanjem održivog iskorišćavanja ribolovnih resursa;

9) doprinelo obezbeđivanju da potrošači imaju raznovrsnu ponudu proizvoda ribarstva i akvakulture i

10) potrošaču pružile proverene i tačne informacije o poreklu proizvoda i njegovom načinu proizvodnje, naročito kroz označavanje i obeležavanje.

Organizacija tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture

Član 40.

Organizacija tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture obuhvata:

1) organizaciju industrije, uključujući mere za stabilizaciju tržišta;

2) planove proizvodnje i plasiranja na tržište organizacija proizvođača u sektoru ribarstva i akvakulture;

3) zajedničke tržišne standarde i

4) informisanje potrošača.

1. Sektorske organizacije

Vrste sektorskih organizacija u ribarstvu i akvakulturi

Član 41.

U sektoru ribarstva i akvakulture mogu se osnovati sledeće organizacije:

1) proizvođačke organizacije u sektoru ribarstva;

2) proizvođačke organizacije u sektoru akvakulture;

3) zajednička organizacija proizvođača u sektoru ribarstva i akvakulture;

4) udruženja proizvođačkih organizacija i

5) međugranske organizacije.

Osnivanje proizvođačkih organizacija

Član 42.

Proizvođačke organizacije u sektoru ribarstva i proizvođačke organizacije u sektoru akvakulture (u daljem tekstu: proizvođačke organizacije) osnivaju se na inicijativu proizvođača proizvoda ribarstva ili akvakulture.

Osnivanje zajedničke organizacije proizvođača u sektoru ribarstva i akvakulture

Član 43.

Proizvođačka organizacija (reprezentativna za delatnosti u ribarstvu i akvakulturi) koja je predstavnik i aktivnosti ribarstva i aktivnosti akvakulture može biti osnovana kao zajednička organizacija proizvođača u sektoru ribarstva i akvakulture.

Ciljevi proizvođačkih organizacija

Član 44.

Proizvođačke organizacije u sektoru ribarstva teže postizanju sledećih ciljeva:

1) podsticanju održivih ribolovnih aktivnosti svojih članova, potpuno u skladu s politikom očuvanja, naročito kako je utvrđeno u evropskom zakonodavstvu u ovoj oblasti i zakonodavstvu o zaštiti životne sredine, istovremeno poštujući socijalnu politiku;

2) doprinošenju sledljivosti proizvoda ribarstva sa jasnim i sveobuhvatnim informacijama za potrošače i

3) doprinošenju uklanjanja nezakonitog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova.

Proizvođačke organizacije u sektoru akvakulture teže postizanju sledećih ciljeva:

1) podsticanju održivih aktivnosti akvakulture njihovih članova kroz obezbeđivanje mogućnosti za njihov razvoj, prvenstveno u potpunosti u skladu sa evropskom zakonodavstvom u ovoj oblasti i zakonodavstvu o zaštiti životne sredine, istovremeno poštujući socijalnu politiku;

2) osiguravanju da su aktivnosti njihovih članova u skladu sa Višegodišnjim planom iz člana 17. ovog zakona i

3) nastojanju da se osigura da proizvodi ribljeg porekla koji se koriste za ishranu u akvakulturi potiču iz ribarstva kojim se upravlja na održivi način.

Proizvođačke organizacije, osim ciljeva navedenih u stavovima 1. i 2. ovog člana, teže postizanju dva ili više sledećih ciljeva:

1) poboljšanju uslova za plasiranje na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture njihovih članova;

2) povećanju privredne dobiti;

3) stabilizaciji tržišta;

4) doprinos snabdevanju hranom i podsticanje visokog kvaliteta hrane i standarda bezbednosti, istovremeno doprinoseći zapošljavanju u ruralnim područjima i

5) smanjenju štetnog uticaja ribolova na životnu sredinu.

Proizvođačke organizacije mogu težiti ostvarivanju drugih usklađenih ciljeva.

Mere koje mogu preduzeti proizvođačke organizacije

Član 45.

Kako bi se postigli ciljevi iz člana 44. ovog zakona, proizvođačke organizacije mogu preduzimati sledeće mere:

1) prilagođavanje proizvodnje zahtevima tržišta;

2) usmeravanje snabdevanja i prodaje proizvoda svojih članova;

3) promociju proizvoda ribarstva i akvakulture svojih članova, bez diskriminacije korišćenjem, na primer, sertifikovanja, naročito oznakama porekla, oznakama kvaliteta, oznakama geografskog porekla, garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i vrednošću koju proizvodi imaju zbog njihovog održivog načina proizvodnje;

4) kontrolu i preduzimanje mera kako bi osigurali da su aktivnosti njihovih članova u skladu s pravilima koja je utvrdila ta proizvođačka organizacija;

5) promociju programa stručnog osposobljavanja i saradnje za podsticanje mladih na ulazak u ovaj sektor;

6) smanjenje štetnog uticaja ribolova na životnu sredinu;

7) promovisanje korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija sa ciljem poboljšanja plasiranja na tržište i cena i

8) olakšavanje potrošačima pristupa informacijama o proizvodima ribarstva i akvakulture.

Proizvođačke organizacije u akvakulturu mogu preduzimati i sledeće mere:

1) promociju aktivnosti održive akvakulture, posebno u smislu zaštite životne sredine, zdravlja i dobrobiti životinja;

2) prikupljanje informacija o proizvodima stavljenim na tržište, uključujući privredne informacije o prvoj prodaji, kao i o predviđanjima proizvodnje;

3) prikupljanje informacija o zaštiti životne sredine;

4) planiranje upravljanja aktivnostima akvakulture svojih članova i

5) podržavanje programa za stručnjake u podsticanju proizvoda održive akvakulture.

Osnivanje i ciljevi udruženja proizvođačkih organizacija

Član 46.

Udruženje proizvođačkih organizacija može se osnovati na inicijativu priznatih proizvođačkih organizacija.

Udruženje proizvođačkih organizacija teže postizanju sledećih ciljeva:

1) izvršavanju na efikasniji i održiviji način bilo koji od ciljeva članova proizvođačkih organizacija iz člana 44. ovoga zakona i

2) koordinisanju i razvoju aktivnosti od zajedničkog interesa za članove proizvođačkih organizacija.

Odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, a koje se odnose na proizvođačke organizacije, primenjuju se i na udruženje proizvođačkih organizacija.

Ministar bliže propisuje način organizovanja i poslovanja udruženja proizvođačkih organizacija.

Osnivanje i ciljevi međugranskih organizacije

Član 47.

Međugranske organizacije mogu se osnovati na inicijativu subjekata u proizvodnji proizvoda ribarstva i akvakulture.

Ciljevi međugranskih organizacija su da poboljšavaju koordinaciju dostupnosti proizvoda ribarstva i akvakulture na tržištu, kao i uslove za to.

Ministar bliže propisuje način organizovanja i poslovanja međugranske organizacije iz stava 1. ovog člana.

Mere koje mogu sprovoditi međugranske organizacije

Član 48.

Radi postizanja ciljeva određenih u članu 47. stav 2. ovog zakona, međugranske organizacije mogu sprovoditi sledeće mere:

1) sastavljanje standardnih ugovora koji su u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, promovisanje proizvoda ribarstva i akvakulture bez diskriminacije korišćenjem, na primer, sertifikovanja, naročito oznakama porekla, oznakama kvaliteta, oznakama geografskog porekla, garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i vrednošću koju proizvodi imaju zbog njihovog održivog načina proizvodnje;

2) utvrđivanje pravila o proizvodnji i plasmanu proizvoda ribarstva i akvakulture koja su stroža od onih koja su utvrđena nacionalnim zakonodavstvom;

3) poboljšanje kvaliteta, znanja o proizvodnji i tržištu, kao i transparentnosti proizvodnje i tržišta, održavanje stručnih i strukovnih aktivnosti obuke, na primer: o pitanjima kvaliteta i sledljivosti, o bezbednosti hrane i s ciljem podsticanja istraživačkih inicijativa;

4) obavljanje istraživačkih studija i istraživanja tržišta, razvijanje tehnika za optimizaciju funkcionisanja tržišta, uključujući korišćenje informacione i komunikacione tehnologije, kao i prikupljanje socio-ekonomskih podataka;

5) pružanje informacija i sprovođenje istraživanja potrebnih za održivo snabdevanje koje količinom, kvalitetom i cenom odgovara zahtevima tržišta i očekivanjima potrošača;

6) promovisanje, među potrošačima, vrsta dobijenih od ribljih fondova koje su u održivom stanju, koje imaju znatnu hranjivu vrednost i koje nisu u širokoj upotrebi i

7) kontrolisanje i preduzimanje mera za usklađenost aktivnosti njihovih članova s pravilima koje utvrdi data međugranska organizacija.

Priznavanje proizvođačkih organizacija

Član 49.

Postupak priznavanja proizvođačkih organizacija sprovodi Ministarstvo na osnovu zahteva koji podnosi proizvođačka organizacija osnovana na inicijativu proizvođača proizvoda ribarstva ili akvakulture.

Proizvođačka organizacija, da bi bila priznata, mora ispunjava sledeće uslove i to da:

1) ima najmanje tri člana koji imaju dozvolu za privredni ribolov ili proizvodnju proizvoda ribarstva i akvakulture, radi stavljanja na tržište;

2) poštuje načela navedena u članu 52. ovog zakona, kao i pravila doneta za njihovu primenu;

3) bude dovoljno privredno aktivna na teritoriji Republike Srbije ili nekom njenom delu, naročito u odnosu na broj članova ili obim tržišne proizvodnje;

4) ima pravni subjektivitet prema nacionalnom pravu, odnosno da je pravno lice koje je registrovano u Registru privrednih subjekata, odnosno u drugom odgovarajućem registru propisanom posebnim propisom;

5) ima mesto osnivanja i poslovno sedište na teritoriji Republike Srbije;

6) bude sposobna da ispunjava ciljeve utvrđene u članu 44. ovog zakona;

7) poštuju pravila konkurencije iz člana 67. ovog zakona;

8) ne zloupotrebljava dominantan položaj na datom tržištu i

9) pruži relevantne podatke o svom članstvu, upravljanju i izvorima finansiranja.

Ministarstvo na osnovu zahteva iz stava 1. ovoga člana donosi rešenje o priznavanju proizvođačke organizacije.

Protiv rešenja iz stava 3. ovoga člana ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

Sadržaj, obrazac i način podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, minimalni obim i vrednost proizvodnje neophodne za priznavanje proizvođačke organizacije, način vršenja kontrole nad proizvođačkom organizacijom i područje za koje se može podneti zahtev za priznavanje proizvođačke organizacije bliže propisuje Ministar.

Finansijska podrška proizvođačkim organizacijama ili udruženjima proizvođačkih organizacija

Član 50.

Proizvođačke organizacije priznate na osnovu ovoga zakona ili udruženja proizvođačkih organizacija za osnivanje i delovanje mogu ostvariti finansijsku podršku u okviru programa iz čl. 19. i 20. ovog zakona.

Priznavanje međugranskih organizacija

Član 51.

Postupak priznavanja međugranskih organizacija sprovodi Ministarstvo na osnovu zahteva koji podnosi međugranska organizacija, pod uslovom da:

1) poštuje načela navedena u članu 52. ovog zakona, kao i pravila doneta za njihovu primenu;

2) predstavljaja značajan udeo proizvodne aktivnosti ili aktivnosti prerade ili aktivnosti plasiranja na tržište, ili i aktivnosti prerade i aktivnosti plasiranja na tržište, koje se tiču proizvoda ribarstva i akvakulture ili prerađenih proizvoda ribarstva i akvakulture;

3) nije sama angažovana u proizvodnji, preradi ili plasmanu proizvoda ribarstva i akvakulture ili prerađenih proizvoda ribarstva i akvakulture;

4) ima pravni subjektivitet prema nacionalnom pravu, odnosno da je pravno lica koje je registrovano u Registru privrednih subjekata, odnosno u drugom odgovarajućem registru propisanom posebnim propisom;

5) ima mesto osnivanja i poslovno sedište na teritoriji Republike Srbije;

6) je sposobna su da sprovodi ciljeve utvrđene u članu 47. stav 2. ovog zakona;

7) uzima u obzir interes potrošača;

8) nije prepreka za pravilno funkcionisanje tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture i

9) poštuje pravila konkurencije iz člana 67. ovog zakona.

Ministarstvo na osnovu zahteva iz stava 1. ovoga člana donosi rešenje o priznavanju međugranske organizacije.

Protiv rešenja iz stava 3. ovoga člana ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

Obrazac zahteva za priznavanje, nadzor nad međugranskom organizacijom i minimalnu zastupljenost u područjima bliže propisuje Ministar.

Unutrašnje funkcionisanje proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija

Član 52.

Unutrašnje funkcionisanje proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija iz čl. 49. i 51. ovog zakona se zasniva na sledećim načelima:

1) poštovanje pravila koja je donela organizacija u smislu iskorišćavanja, proizvodnje i plasiranja na tržište u ribarstvu;

2) nediskriminacija među članovima, naročito po osnovu nacionalnosti ili mesta osnivanja;

3) demokratsko funkcionisanje koje omogućuje članovima da kontrolišu svoju organizaciju i njene odluke;

4) određivanje efikasnih, odvraćajućih i proporcionalnih kazni za kršenje obaveza utvrđenih u unutrašnjim pravilima date organizacije, naročito u slučaju neplaćanja finansijskih doprinosa;

5) definicija pravila o pristupanju novih članova i oduzimanju članstva i

6) definicija računovodstvenih i budžetskih pravila neophodnih za upravljanje organizacijom.

Provere i povlačenje priznanja proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija

Član 53.

Nadležni organi Ministarstva obavljaju provere u redovnim vremenskim razmacima kako bi proverile da li se proizvođačke organizacije i međugranske organizacije pridržavaju uslova za priznanje utvrđenih u čl. 49. i 51. ovog zakona.

Ako se otkrije nepridržavanje uslova, može doći do poništenja priznanja.

Proširenje pravila proizvođačkih organizacija

Član 54.

Pravila priznate proizvođačke organizacije mogu primenjivati, odnosno mogu biti obavezujuća za proizvođače koji nisu članovi proizvođačke organizacije i koji prodaju bilo koji od proizvoda unutar područja u kojem je proizvođačka organizacija reprezentativna, pod uslovom da:

1) je proizvođačka organizacija osnovana najmanje godinu dana i da se smatra da je reprezentativna za proizvodnju i marketing, uključujući, prema potrebi, aktivnosti malog obima i zanatske aktivnosti i da podnese zahtev za proširenje pravila priznate proizvođačke organizacije;

2) se pravila koja treba proširiti odnose na bilo koju od mera za proizvođačke organizacije utvrđenih u članu 45. stavu 1. tač. 1) - 3) i članu 45. stavu 2. tač. 1) - 4);

3) se poštuju pravila o tržišnoj konkurenciji iz člana 67. ovog zakona.

Proizvođačka organizacija u sektoru ribarstva je reprezentativna, u smislu stava 1. ovog člana, kada je njen udeo najmanje 55% prodatih količina proizvoda o kojem se radi tokom prethodne godine u području u kojem se predlaže proširenje pravila.

Proizvođačka organizacija u sektoru akvakulture je reprezentativna, u smislu stava 1. ovog člana, kada je njen udeo najmanje 40% prodatih količina proizvoda o kojem se radi tokom prethodne godine u području u kojem se predlaže proširenje pravila.

Pravila koja treba proširiti na ne-članove primenjuju se na period od 60 dana do 12 meseci.

Za proširenje pravila proizvođačke organizacije podnosi se zahtev priznatoj proizvođačkoj organizaciji, koja isti dostavlja Ministarstvu.

Ministarstvo na osnovu zahteva iz stava 5. ovoga člana donosi rešenje o proširenju pravila na proizvođače koji nisu članovi proizvođačke organizacije u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja priznate proizvođačke organizacije. Ako Ministarstvo ne donese odluku u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, smatra se da je odobrilo proširenje pravila.

Odobreno proširenje pravila može da nastaviti da se primenjuje nakon isteka početnog perioda, uključujući prećutan dogovor, bez bilo kakvog izričitog obnavljanja rešenja, pod uslovom da je obavešteno Ministarstvo, najmanje 30 dana pre isteka takvog početnog perioda, o dodatnom periodu primene i da je Ministarstvo odobrilo takvu dalju primenu ili da na istu nije dala prigovor u roku od 30 dana od dana prijema tog obaveštenja.

Protiv rešenja iz stava 6. ovoga člana ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

Obrazac zahteva o proširenju pravila priznate proizvođačke organizacije i dodatne uslove za proširenje pravila bliže propisuje Ministar.

Proširenje pravila međugranskih organizacija

Član 55.

Određene sporazume, odluke ili usaglašene prakse, koje predstavljaju pravila u priznatim međugranskim organizacijama, mogu primenjivati, odnosno mogu biti obavezujuća u određenom području ili područjima drugih subjekata koji ne pripadaju toj organizaciji pod uslovom da:

1) međugranska organizacija obuhvata najmanje 65 % svake od najmanje dve od sledećih aktivnosti: proizvodnje, prerade ili plasiranja na tržište relevantnog proizvoda tokom prethodne godine u području ili područjima o kojima se radi i podnese zahtev nadležnim državnim organima i

2) se pravila koja treba proširiti na ostale subjekte tiču bilo koje od mera za međugranske organizacije utvrđenih u članu 48. stav 1. tač. 1) - 6) i ne izazivaju bilo kakvu štetu drugim subjektima.

Proširenje pravila može se učiniti obavezujućim na najduže tri godine.

Za proširenje pravila priznate međugranske organizacije podnosi se zahtev priznatoj međugranskoj organizaciji, koja isti dostavlja Ministarstvu.

Ministarstvo na osnovu zahteva iz stava 3. ovoga člana donosi rešenje o proširenju pravila na proizvođače koji nisu članovi međugranske organizacije u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja priznate međugranske organizacije. Ako Ministarstvo ne donese odluku u roku od 30 dana od prijema obaveštenja, smatra se da je odobrilo proširenje pravila.

Odobreno proširenje pravila može nastaviti da se primenjuje nakon isteka početnog perioda, uključujući prećutan dogovor, bez bilo kakvog izričitog obnavljanja rešenja, pod uslovom da je obavešteno Ministarstvo, najmanje 30 dana pre isteka takvog početnog perioda, o dodatnom periodu primene i da je Ministarstvo odobrilo takvu dalju primenu ili da na istu nije dala prigovor u roku od 30 dana od dana prijema tog obaveštenja.

Protiv rešenja iz stava 6. ovoga člana ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

Obrazac zahteva o proširenju pravila i dodatne uslove za proširenje pravila priznate međugranske organizacije bliže propisuje Ministar.

Obaveze ne-članova

Član 56.

Kada se pravila proširuju na ne-članove u skladu sa čl. 54. i 55. ovog zakona Ministarstvo može odlučiti da ne-članovi imaju obavezu prema priznatim proizvođačkim organizacijama ili međugranskim organizacijama za protivvrednost svih troškova ili dela troškova koje plaćaju članovi zbog primene pravila proširenih na ne-članove.

Ministarstvo može obavljati provere i može povući odobrenje proširenja pravila kada ustanovi da se ne ispunjava bilo koji od zahteva za odobrenje. Ministarstvo o takvom povlačenju obaveštava priznate proizvođačke organizacije ili međugranske organizacije.

Plan proizvodnje i plasiranja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture

Član 57.

Svaka priznata proizvođačka organizacija dužna je da sačini plan proizvodnje i plasiranja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture, barem za glavne vrste koje stavlja na tržište. Takvi planovi proizvodnje i plasiranja na tržište služe za ostvarivanje ciljeva navedenih u čl. 39. i 44. ovog zakona.

Plan proizvodnje i plasiranja na tržište sadrži:

1) program proizvodnje za ulovljene ili uzgajane vrste;

2) tržišnu strategiju u skladu s količinom, kvalitetom i dostavljanjem dovoljne količine za potrebe tržišta;

3) mere koje treba da preduzme proizvođačka organizacija da bi doprinela ciljevima postavljenim u članu 44. ovog zakona;

4) posebne očekivane mere da bi se prilagodilo snabdevanje vrstama koje obično tokom godine predstavljaju problem na tržištu i

5) sankcije koje se primenjuju na članove koje krše odluke koje su usvojene da bi se sproveo dati plan.

Ministarstvo daje saglasnost na plan proizvodnje i plasiranja na tržište. Kad je na plan iz stava 1. ovog člana data saglasnost, proizvođačka organizacija ga odmah sprovodi.

Proizvođačke organizacije mogu izmeniti plan proizvodnje i plasiranja na tržište i u tom slučaju ga podnose Ministarstvu na saglasnost.

Ministarstvo vrše provere da li svaka proizvođačka organizacija ispunjava obaveze predviđene ovim članom. Ako se utvrdi neispunjenje obaveza, može doći do povlačenja priznanja proizvođačke organizacije.

Bliži sadržaj plana, rok za dostavljanje i način kontrole sprovođenja plana propisuje Ministar.

Godišnji izveštaj o realizaciji plana

Član 58.

Priznata proizvođačka organizacija u ribarstvu i akvakulturi dužna je da, najkasnije do 31. marta tekuće za prethodnu godinu, dostavi Ministarstvu godišnji izveštaj o realizaciji plana proizvodnje i plasiranja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture.

Godišnji izveštaj iz stava 1 ovog člana naročito sadrži:

1) podatke o stavljanju na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture;

2) preduzete mere, radi ostvarivanja ciljeva iz člana 44. ovog zakona i

3) podatke o izmenama pravila unutrašnjeg funkcionisanja proizvođačke organizacije.

Bliži sadržaj i način podnošenja izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje Ministar.

Registar sektorskih organizacija

Član 59.

Registar sektorskih organizacija priznatih na osnovu ovog zakona (u daljem tekstu: Registar) vodi Ministarstvo.

Podaci iz Registra su javni i na osnovu njih se sačinjava spisak priznatih sektorskih organizacija.

Registar se vodi u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima koje vodi Ministarstvo

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra, brisanje iz Registra, kao i način objavljivanja podataka iz Registra.

2. Tržišni standardi

Uspostavljanje tržišnih standarda

Član 60.

Tržišni standardi utvrđuju se za proizvode ribarstva koji su namenjeni za ishranu ljudi, bez obzira na njihovo poreklo.

Tržišni standardi iz stava 1. mogu uključivati kvalitet, veličinu, težinu, pakovanje, prezentaciju ili označavanje proizvoda, a naročito:

1) minimalne tržišne veličine uzimajući u obzir najbolji raspoloživi naučni savet; takve minimalne tržišne veličine odgovaraju, gde je to bitno, minimalnim referentnim veličinama za očuvanje i

2) specifikacije konzervisanih proizvoda u skladu s propisima za konzervisanje i međunarodnim obavezama.

Privredni subjekti odgovorni za otkup, prodaju, skladištenje ili transport serija proizvoda ribarstva i akvakulture dužni su da dokažu da proizvodi zadovoljavaju minimalne tržne standarde u svim fazama.

Tržišnim standardima iz stava 1. ovoga člana ne dovodi se u pitanje sprovođenje propisa koji uređuju zdravstvenu ispravnost hrane i sledljivost proizvoda ribarstva.

Listu proizvoda ribarstva za koje se utvrđuju tržišni standardi propisuje Ministar.

Usklađenost proizvoda ribarstva sa tržišnim standardima

Član 61.

Proizvodi ribarstva namenjeni za ishranu ljudi za koje su utvrđeni tržišni standardi mogu se stavljati na tržište samo u skladu s tim standardima.

Proizvodi ribarstva, uključujući one koji ne ispunjavaju tržišne standarde ne smeju se koristiti za ishranu ljudi, osim za dobijanje ribljeg brašna, ribljeg ulja, hrane za kućne ljubimce, aditiva u hrani, farmaceutskih proizvoda ili u kozmetičke svrhe.

3. Sledljivost proizvoda ribarstva i akvakulture

Sledljivost

Član 62.

Sve serije proizvoda ribarstva i akvakulture moraju biti sledljive u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, od izlova ili sakupljanja do maloprodaje, ne dovodeći u pitanje propise o hrani.

Proizvodi ribarstva i akvakulture koji se stavljaju ili će se staviti na tržište moraju biti na odgovarajući način označeni kako bi se osigurala sledljivost svake serije.

Serije proizvoda ribarstva i akvakulture mogu se nakon prve prodaje združiti ili razdeliti jedino ako ih je moguće slediti do faze izlova ili sakupljanja.

Privredni subjekti moraju imati uspostavljene sisteme i postupke za identifikaciju svakog ko im je isporučio serije proizvoda ribarstva i akvakulture, kao i onog kom su ti proizvodi isporučeni. Ti podaci se stavljaju na raspolaganje inspekciji na zahtev.

Za sve serije proizvoda ribarstva i akvakulture minimalni zahtevi u pogledu označavanja i potrebnih podataka uključuju:

1) identifikacioni broj svake serije;

2) spoljašnji identifikacioni broj i ime ribarskog plovila ili ime proizvodne jedinice u akvakulturi;

3) FAO-vu troslovnu šifru za svaku vrstu;

4) datum ulova ili datum proizvodnje;

5) količine svake vrste, izražene u kilogramima neto mase ili, prema potrebi, broj jedinki;

6) u slučajevima u kojima je u količinama iz tačke 5) ovog stava prisutna riba koja je ispod primenljive minimalne referentne veličine za očuvanje, zasebne informacije o količinama svake vrste, izražene u kilogramima neto mase, ili kao broj jedinki;

7) ime i adresu isporučioca;

8) informacije za potrošače iz člana 66. ovog zakona i

9) podatak o tome jesu li proizvodi ribarstva prethodno zamrznuti.

Podaci koji su navedene u stavu 5. tač. 7) i 8) ovog člana moraju biti dostupne potrošačima u fazi maloprodaje.

Podaci navedeni u stavu 5. tač. 1) - 6) ovog člana ne primenjuju se na proizvode ribarstva koji se uvoze i za koje je dostavljena potvrda o ulovu u skladu s članom 64. ovoga zakona.

Odredbe ovog člana ne odnose se na količine do 10 kg proizvoda ribarstva koje ribari ili proizvođači akvakulture prodaju direktno krajnjem potrošaču.

FAO troslovne šifre za svaku vrstu i prezentaciju proizvoda ribarstva i akvakulture propisuje Ministar.

Uvozni proizvodi

Član 63.

Proizvodi ribarstva i akvakulture uvezeni iz drugih zemalja mogu se stavljati na tržište ako se nude u ambalaži na kojoj su jasno i čitko navedeni sledeći podaci:

1) zemlja porekla navedena slovima veličine najmanje 20 mm na srpskom jeziku;

2) naučni i komercijalni naziv proizvoda;

3) prezentacija proizvoda;

4) kategorije svežine i veličine;

5) neto masu izraženu u kilogramima proizvoda sadržanih u ambalaži;

6) datum razvrstavanja i datum otpreme i

7) naziv i adresu pošiljaoca, distributera i uvoznika.

Međunarodna potvrda (sertifikat)

Član 64.

Proizvodi ribarstva mogu se uvoziti, izvoziti i biti u tranzitu ako ih, pored uslova propisanih zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, prati i međunarodna potvrda (sertifikat) o ulovu, koja mora da bude originalna i izdata od strane nadležnog organa zemlje porekla.

Proizvode ribarstva koji se izvoze, pored dokumenata iz stava 1. ovog člana, prati i:

1) međunarodna potvrda za reeksport (sertifikat za reeksport) izdata od strane nadležnog organa zemlje koja nije zemlja porekla, a na čijoj teritoriji je proizvod ribarstva uvezen, skladišten, prerađen, odnosno podeljen i

2) potvrda da proizvodi ribarstva potiču od ulova za koji je izdata međunarodna potvrda (sertifikat) o ulovu, koju izdaje nadležni veterinarski inspektor.

Izuzetno za određene proizvode ribarstva, kao i za određene zemlje nisu potrebne potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana.

Dokumenti o ulovu i svi sa njima povezani dokumenti, overeni u skladu sa sistemima dokumentovanja ulova koje je usvojila regionalna organizacija za upravljanje u ribarstvu, prihvataju se kao sertifikati o ulovu u pogledu proizvoda ribarstva.

Ministarstvo vodi evidenciju o potvrdama iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ministar bliže propisuje obrazac međunarodne potvrde (sertifikata) o ulovu, obrazac međunarodne potvrde za reeksport (sertifikat za reeksport) i obrazac potvrde da su proizvodi ribarstva u skladu sa međunarodnom potvrdom (sertifikatom) o ulovu, listu proizvoda ribarstva za koje nisu potrebne potvrde i listu zemalja za koje nisu potrebne potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana, listu sistema za dokumentovanje ulova koje je usvojila regionalna organizacija za upravljanje u ribarstvu, kao i način vođenja evidencije iz stava 5. ovog člana.

Nezakonit, neprijavljen i neregulisan ribolov

Član 65.

Nezakonit ribolov jesu ribolovne aktivnosti:

1) koje obavljaju domaća ili strana ribarska plovila u morskim vodama pod nadležnošću određene države bez dozvole te države ili u suprotnosti sa njenim zakonima i drugim propisima;

2) koje obavljaju ribarska plovila koja plove pod zastavom država ugovornih strana odgovarajućih regionalnih organizacija za upravljanje u oblasti ribarstva, ali koje postupaju suprotno merama očuvanja i upravljanja usvojenim u tim organizacijama i obavezujućim za te države, ili suprotno odgovarajućim odredbama važećeg međunarodnog prava ili

3) koje obavljaju ribarska plovila u suprotnosti sa nacionalnim propisima ili međunarodnim obavezama, uključujući obaveze koje su preuzele države koje sarađuju sa odgovarajućim regionalnim organizacijama za upravljanje u oblasti ribarstva.

Neprijavljen ribolov jesu ribolovne aktivnosti:

1) koje nisu prijavljene ili su pogrešno prijavljene odgovarajućem nacionalnom organu, u suprotnosti sa nacionalnim zakonima i drugim propisima ili

2) koje se sprovode u oblasti nadležnosti odgovarajuće regionalne organizacije za upravljanje u oblasti ribarstva i koje nisu prijavljene ili su pogrešno prijavljene u suprotnosti sa propisima za prijavljivanje te organizacije.

Neregulisan ribolov jesu ribolovne aktivnosti:

1) koje na području nadležnosti odgovarajuće regionalne organizacije za upravljanje u ribarstvu obavljaju ribarska plovila bez državne pripadnosti, ribarska plovila koja plove pod zastavom države koja nije ugovorna strana te organizacije ili neki drugi ribolovni subjekt na način koji nije u skladu sa merama očuvanja i upravljanja te organizacije ili je suprotan tim merama ili

2) koje obavljaju ribarska plovila u oblastima ribljih fondova ili za riblje fondove za koje ne postoje važeće mere očuvanja ili upravljanja na način koji nije u skladu sa odgovornošću država za očuvanje živih morskih resursa na osnovu međunarodnog prava.

Nije dozvoljen uvoz proizvoda ribarstva sa ribarskih plovila i zemalja za koje se utvrdi da učestvuju ili ne sarađuju u sprečavanju nezakonitih, neprijavljenih i neregulisanih ribolovnih aktivnosti.

Ministarstvo prihvata listu ribarskih plovila i zemalja koje učestvuju ili ne sarađuju u sprečavanju nezakonitih, neprijavljenih i neregulisanih ribolovnih aktivnosti koju objavljuju nadležna tela Evropske unije.

4. Informisanje potrošača

Obavezni podaci i trgovačko označavanje

Član 66.

Određeni proizvodi ribarstva i akvakulture, bez obzira na njihovo poreklo ili metodu stavljanja na tržište, mogu se prodavati krajnjem potrošaču ili dobavljaču na veliko samo ako je obaveznim oznakama naznačeno:

1) trgovački naziv vrste i njen naučni naziv;

2) način proizvodnje, naročito sledećim rečima “…ulovljeno…” ili “…ulovljeno u slatkoj vodi…” ili “…uzgajano…”;

3) područje gde je proizvod ulovljen ili uzgajan i kategorija ribolovnog alata korišćenog u ribolovu;

4) da li je proizvod bio odmrznut i

5) datum minimalnog trajanja po potrebi.

Označavanje iz stava 1. tačke 4) ne primenjuje se na:

1) sastojke prisutne u konačnom proizvodu;

2) hranu za koju je zamrzavanje nužan tehnološki korak u proizvodnom procesu;

3) proizvode ribarstva i akvakulture koji su prethodno zamrznuti zbog sigurnosti za zdravlje, prema propisima o hrani i

4) proizvode ribarstva i akvakulture koji su odmrznuti pre procesa dimljenja, soljenja, kuvanja, ukišeljavanja, sušenja ili kombinacije bilo kojih od ovih procesa.

Za neupakovane proizvode ribarstva i akvakulture, obavezni podaci navedeni u stavu 1. ovog člana se obezbeđuju za maloprodaju putem komercijalnih informacija poput reklamnih panoa ili plakata.

Kada se mešani proizvod koji se nudi na prodaju krajnjem potrošaču ili dobavljaču na veliko sastoji od iste vrste dobijene različitim metodama proizvodnje, navodi se metoda za svaku pojedinu šaržu. Kada se mešani proizvod koji se nudi na prodaju krajnjem potrošaču ili dobavljaču na veliko sastoji od iste vrste, ali je dobijen iz ulova sa različitih ribolovnih područja ili uzgoja u različitim zemljama, navodi se barem područje najvećeg ulova i označava da proizvodi potiču s različitih ribolovnih područja ili različitih područja uzgoja.

Sve vrste ribe u slučaju kada su sastavni deo druge hrane mogu biti označene kao “riba”, pod uslovom da se naziv i prezentacija takve hrane ne odnosi na pojedinu vrstu.

Osim obaveznih podataka iz stava 1. ovog člana, proizvodi ribarstva i akvakulture na dobrovoljnoj osnovi mogu biti označeni i dodatnim podacima.

Dobrovoljni podaci ne mogu biti na mestu predviđenom za obavezne podatke.

Proizvodi ribarstva i akvakulture mogu biti označeni samo dobrovoljnim podacima koji se mogu proveriti.

Listu proizvoda ribarstva i akvakulture za koje je potrebno obezbediti podatke iz stava 1. ovog člana, listu trgovačkih i naučnih naziva pojedinih vrsta proizvoda ribarstva i akvakulture, oznaku ribolovnog područja na kojem su ulovljeni proizvodi ribarstva i akvakulture, kategorije ribolovnih alata koji se koriste u ribolovu, kao i dodatne podatke koji se na dobrovoljnoj osnovi mogu navoditi na deklaraciji propisuje Ministar.

Od zahteva utvrđenih u ovom članu mogu se izuzeti male količine proizvoda ribarstva koje potrošačima direktno prodaju privredni subjekti koji obavljaju ribolov u slatkim vodama, pod uslovom da se proizvodi upotrebljavaju isključivo za ličnu potrošnju i da te količine ne prelaze 10 kg proizvoda ribarstva dnevno po potrošaču.

5. Pravila konkurencije

Primena pravila o zaštiti konkurencije i izuzeci

Član 67.

Na sporazume, odluke udruženja i usaglašene prakse koji se odnose na proizvodnju ili stavljanje u promet proizvoda ribarstva i akvakulture primenjuju se opšti propisi kojima se uređuje zaštita konkurencije, osim ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zabrana restriktivnih sporazuma ne primenjuje se na sporazume, odluke i delovanja proizvođačkih organizacija koje se tiču proizvodnje ili prodaje proizvoda ribarstva i akvakulture ili korišćenja zajedničkih objekata za skladištenje, obradu ili preradu proizvoda ribarstva i akvakulture i koje:

1) se odnose na zajedničko planiranje proizvodnje, ulova, uzgoja i zajednički plasman proizvoda ribarstva i akvakulture na tržište;

2) ne uvode obavezu naplaćivanja jednakih cena u prometu sa trećim licima;

3) ne dovode do potpune eliminacije konkurencije na tržištu ili njegovom značajnom delu;

4) ne primenjuju različite uslove na ekvivalentne transakcije s drugim trgovinskim partnerima, čime bi ih stavile u konkurentski nepovoljan položaj;

5) ne isključuju konkurenciju za značajan deo datih proizvoda i

6) ne ugrožavaju stabilnost tržišta i interese potrošača.

Organ nadležan za poslove zaštite konkurencije u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita konkurencije, na predlog Ministarstva, u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje da li sporazumi i prakse iz stava 2. ovog člana ispunjavaju propisane uslove i da li ugrožavaju slobodnu tržišnu utakmicu.

Ministar bliže propisuje uslove i način pod kojim se pravila o proizvodnji, marketingu i kvalitetu koje je donela priznata proizvođačka organizacija mogu proširiti na operatore koji nisu članovi te organizacije, a obavljaju delatnost na istom proizvodnom ili geografskom području, radi sprečavanja nelojalne konkurencije.

6. Istraživanje tržišta

Prikupljanje, obrada i analiza tržišnih informacija

Član 68.

U cilju obezbeđivanja transparentnosti, stabilnosti i održivog razvoja tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture, Ministarstvo uspostavlja i vodi sistem za prikupljanje, obradu i analizu tržišnih informacija.

Aktivnosti iz stava 1. ovog člana obuhvataju naročito:

1) prikupljanje, analizu i proširenje ekonomskog znanja i razumevanja tržišta za proizvode ribarstva i akvakulture duž lanca snabdevanja, uzimajući u obzir međunarodni kontekst;

2) pružanje praktične podrške proizvođačkim organizacijama i međugranskim organizacijama kako bi se bolje koordinisale informacije između subjekata i prerađivača;

3) redovno nadgledanje cena za proizvode ribarstva i akvakulture na tržištu duž lanca snabdevanja i sprovodi analize tržišnih trendova;

4) sprovođenje ad-hoc istraživanja tržišta i određivanje metodologije izveštaja o formiranju cena.

Da bi se sproveli ciljevi iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo:

1) omogućava pristup dostupnim podacima o proizvodima ribarstva i akvakulture prikupljenim u skladu s domaćim zakonodavstvom i

2) stavlja na raspolaganje tržišne informacije, kao što su istraživanje cena, analize i studije tržišta svim zainteresovanim stranama i široj javnosti na dostupan i razumljiv način u obliku i na način koji obezbeđuje anonimnost pojedinačnih privrednih subjekata i zaštita poslovne tajne.

Ministarstvo može poslove sprovođenja istraživanja tržišta, anketa i izrade specijalizovanih studija iz stava 2. ovog člana poveriti naučno-istraživačkim organizacijama, stručnim institucijama ili ovlašćenim pravnim licima u skladu sa zakonom.

Svi ekonomski podaci, analize i tržišna istraživanja prikupljeni u skladu sa ovim članom javno su dostupni na internet stranici Ministarstva, u obliku i na način koji obezbeđuje anonimnost privrednih subjekata i zaštitu poslovne tajne.

Privredni subjekti u sektoru ribarstva i akvakulture dužni su da, na zahtev Ministarstva ili ovlašćenog pravnog lica iz stava 3. ovog člana, blagovremeno i tačno dostave podatke o količinama, cenama i tokovima robe neophodne za istraživanje tržišta.

Način, metodologiju, rokove i obrasce za prikupljanje i izveštavanje o tržišnim informacijama iz ovog člana bliže propisuje Ministar.

VI. SREDSTVA ZA MERE FINANSIJSKE PODRŠKE U RIBARSTVU

I AKVAKULTURI

Član 69.

Sredstva za sprovođenja mera Višegodišnjeg programa, Godišnjeg programa, Programa državne pomoći i Programa državne pomoći male vrednosti (“de minimis”), obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, budžetu autonomne pokrajine i budžetu jedinice lokalne samouprave.

Poslovi koji nisu obuhvaćeni merama iz stava 1. ovog člana mogu se finansirati iz drugih izvora, u skladu sa osnivačkim aktom, odnosno statutom.

VII. NADZOR

Član 70.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo.

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko poljoprivrednog, veterinarskog i graničnog veterinarskog inspektora.

Poslove poljoprivrednog inspektora može da obavlja lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti biotehničke nauke (dipl. inženjer poljoprivrede, master inženjer poljoprivrede, specijalista inženjer poljoprivrede, specijalista strukovni inženjer poljoprivrede) na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, radno iskustvo u struci od najmanje 3 godine i položen državni stručni ispit.

Poslove veterinarskog i graničnog veterinarskog inspektora može da obavlja lice koje ispunjava uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Na sadržinu, vrste i oblike i postupak inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor koja nisu drugačije uređena ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Službena legitimacija i službeno odelo

Član 71.

U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora, poljoprivredni inspektor ima službenu legitimaciju kojom dokazuje svoje službeno svojstvo i identitet, propisanu zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i podzakonskim aktom donetim na osnovu tog zakona.

Poljoprivredni inspektor obavlja poslove inspekcijskog nadzora u propisanom službenom odelu.

U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora veterinarski i granični veterinarski inspektor imaju propisanu službenu legitimaciju, kao i službeno odelo u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Ministar bliže propisuje izgled službenog odela poljoprivrednog inspektora, način nošenja i razduženja, kao i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama i službenim odelima.

Prava i dužnosti poljoprivrednog ispektora

Član 72.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora, poljoprivredni inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1)) da li je korisnik davao netačne podatke u nameri ostvarivanja prava na podršku, na osnovu ovog zakona (član 27. stav 1. ovog zakona);

2) da li je korisnik finansirao istu vrstu i meru finansijske podrške iz ovog zakona od dva ili više davaoca finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi (član 27. stav 2. ovog zakona);

3) da li je korisnik koji je na osnovu netačnih podataka i dokumentacije, odnosno prevarom ostvario pravo na sredstva podrške ili je nenamenski iskoristio ta sredstva u celosti ili delimično (član 27. stav. 3 ovog zakona);

4) da li korisnik čuva i omogućava uvid u dokumentaciju o investiciji za koju su mu dodeljena sredstva podrške u narednih pet godina od dana izvršene isplate u skladu sa ovim zakonom (član 27. stav 6. ovog zakona);

5) da li je korisnik tu investiciju prodao, da li je koristi suprotno nameni, iznajmljuje ili na bilo koji drugi način daje na raspolaganje i korišćenje drugim pravnim ili fizičkim licima (član 27. stav 6. ovog zakona);

6) da li je udruženje proizvođačkih organizacija organizovano i posluje u skladu sa ovim zakonom (član 46. stav 4. ovog zakona);

7) da li je međugranska organizacija organizovana i posluje u skladu sa ovim zakonom (član 47. stav 3. ovog zakona);

8) da li proizvođačka organizacija i međugranska organizacija poštuje pravila koja je donela ta organizacija u smislu iskorišćavanja, proizvodnje i plasiranja na tržište u ribarstvu (član 52. stav 1. tačka 1) ovog zakona);

9) da li proizvođačka organizacija i međugranska organizacija vrši diskriminaciju među članovima, naročito po osnovu nacionalnosti ili mesta osnivanja (član 52. stav 1. tačka 2) ovog zakona);

10) da li proizvođačka organizacija i međugranska organizacija ima demokratsko funkcionisanje koje omogućuje članovima da kontrolišu svoju organizaciju i njene odluke (član 52. stav 1. tačka 3) ovog zakona);

11) da li je proizvođačka organizacija i međugranska organizacija odredila efikasne, odvraćajuće i proporcionalne kazne za kršenje obaveza utvrđenih u unutrašnjim pravilima date organizacije, naročito u slučaju neplaćanja finansijskih doprinosa (član 52. stav 1. tačka 4) ovog zakona);

12) da li je proizvođačka organizacija i međugranska organizacija definisala pravila o pristupanju novih članova i oduzimanju članstva (član 52. stav 1. tačka 5) ovog zakona);

13) da li je proizvođačka organizacija i međugranska organizacija definisala računovodstvena i budžetska pravila neophodna za upravljanje organizacijom (član 52. stav 1. tačka 6) ovog zakona);

14) da li se proizvođačka organizacija i međugranska organizacija pridržavaju uslova za priznavanje utvrđenih ovim zakonom, kao i dodatnih uslova za proširenje pravila utvrđenih ovim zakonom (član 53. st. 1. i 2. ovog zakona);

15) da li proizvođačke organizacije krše uslove za proširenje pravila, period proširenja, kao i dodatne uslove za proširenje pravila (član 54. ovog zakona);

16) da li se poštuju uslovi za proširenje pravila međugranske organizacije, period proširenja, kao i dodatni uslovi za proširenje pravila (član 55. ovog zakona);

17) da li je priznata proizvođačka organizacija sačinila plan proizvodnje i plasiranja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture, barem za glavne vrste koje stavlja na tržište u skladu sa ovim zakonom (član 57. stav 1. ovog zakona);

18) da li je proizvođačka organizacija izmenila plan proizvodnje i plasiranja na tržište u skladu sa ovim zakonom (član 57. stav 4. ovog zakona);

19) da li je priznata proizvođačka organizacija u ribarstvu i akvakulturi, najkasnije do 31. marta tekuće za prethodnu godinu, dostavila Ministarstvu godišnji izveštaj o realizaciji plana proizvodnje i plasiranja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture (član 58. stav 1. ovog zakona);

20) da li privredni subjekti u sektoru ribarstva i akvakulture na zahtev Ministarstva ili ovlašćenog pravnog lica, blagovremeno i tačno dostavljaju podatke o količinama, cenama i tokovima robe neophodne za istraživanje tržišta (član 68. stav 6. ovog zakona) i

21) izvršavanje mera po ovom zakonu.

Prava i dužnosti veterinarskog ispektora

Član 73.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora, veterinarski inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1) da li se proizvodi ribarstva namenjeni za ishranu ljudi za koje su utvrđeni tržišni standardi stavljaju na tržište u skladu s tim standardima (član 61. stav 1. ovog zakona);

2) da li su sve serije proizvoda ribarstva i akvakulture sledljive u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, od izlova ili sakupljanja do maloprodaje (član 62. stav 1. ovog zakona);

3) da li su proizvodi ribarstva i akvakulture koji se stavljaju ili će se staviti na tržište na odgovarajući način označeni kako bi se osigurala sledljivost svake serije (član 62. stav 2. ovog zakona);

4) da li privredni subjekti imaju uspostavljene sisteme i postupke za identifikaciju svakog ko im je isporučio serije proizvoda ribarstva i akvakulture, kao i onog kom su ti proizvodi isporučeni (član 62. stav 4. ovog zakona);

5) da li su podaci koji su navedeni u članu 62. stavu 5. tač. 7) i 8) ovog zakona dostupni potrošačima u fazi maloprodaje (član 62. stav 6. ovog zakona);

6) da li se određeni proizvodi ribarstva i akvakulture bez obzira na njihovo poreklo ili metodu stavljanja na tržište, prodaju krajnjem potrošaču ili dobavljaču na veliko samo ako su označeni obaveznim oznakama iz član 66. stav 1. tač 1)-5) ovog zakona;

7) da li se mogu proveriti dobrovoljni podaci označeni na proizvodima ribarstva i akvakulture (član 66. stav 8. ovog zakona);

8) da li privredni subjekti u sektoru ribarstva i akvakulture na zahtev Ministarstva ili ovlašćenog pravnog lica iz stava 3. člana 68. ovog zakona, blagovremeno i tačno dostavljaju podatke o količinama, cenama i tokovima robe neophodne za istraživanje tržišta (član 68. stav 6. ovog zakona);

9) da li privredni subjekti, koji su odgovorni za otkup, prodaju, skladištenje i transport mogu dokazati geografsko poreklo proizvoda, kada je utvrđena najmanja dopuštena lovna veličina za određenu vrstu proizvoda ribarstva (član 69. stav 2. ovog zakona) i

10) izvršavanje mera po ovom zakonu.

Prava i dužnosti graničnog veterinarskog ispektora

Član 74.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora, granični veterinarski inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1) da li su proizvodi ribarstva i akvakulture uvezeni iz drugih zemalja stavljeni na tržište u ambalaži na kojoj su jasno i čitko navedeni podaci iz člana 63. stav 1. tač. 1)-7) ovog zakona;

2) da li proizvode ribarstva pri uvozu, izvozu i tranzitu prate propisane potvrde u skladu sa članom 64. ovog zakona;

3) da li su proizvoda ribarstva uvezeni sa ribarskih plovila i iz zemalja za koje je utvrđeno da učestvuju ili ne sarađuju u sprečavanju nezakonitih, neprijavljenih i neregulisanih ribolovnih aktivnosti (član 65. stav 4. ovog zakona) i

4) izvršavanje mera po ovom zakonu.

Mere koje nalaže poljoprivredni inspektor, veterinarski inspektori granični veterinarski inspektor

Član 75.

U vršenju poslova iz čl. 72. i 73. ovog zakona poljoprivredni inspektor i veterinarski inspektor može u skladu sa svojim ovlašćenjima propisanim ovim zakonom da:

1) rešenjem naloži izvršenje mera i radnji uz određivanje za to potrebnog roka;

2) podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, izda prekršajni nalog, podnose prijavu za privredni prestup i krivičnu prijavu zbog povrede odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;

3) pokrene inicijativu kod Uprave za vođenje poljoprivrednog gazdinstva u pasivnom statusu;

4) obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan;

5) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.

U vršenju poslova iz člana 74. ovog zakona granični veterinarski inspektor može da:

1) rešenjem zabrani uvoz, izvoz i tranzit proizvoda ribarstva ako ih ne prate propisane potvrde u skladu sa članom 64. ovog zakona, osim za proizvode ribarstva za koje nisu potrebne ove potvrde;

2) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.

O izvršenju mera naloženih rešenjem iz st. 1 i 2. ovog člana pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice obaveštava poljoprivrednog inspektora, veterinarskog inspektora, odnosno graničnog veterinarskog inspektora.

Obaveze lica nad kojima se obavlja inspekcijski nadzor

Član 76.

Korisnici, proizvođačke organizacije, udruženja proizvođačkih organizacija, međugranske organizacije i privredni subjekti koji podležu inspekcijskom nadzoru, dužni su da isti omoguće, pruže podatke i obaveštenja i osiguraju uslove za nesmetani rad poljoprivrednog inspektora, veterinarskog, odnosno graničnog veterinarskog inspektora.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da u određenom roku, na zahtev poljoprivrednog inspektora, veterinarskog, odnosno graničnog veterinarskog inspektora dostave ili pripreme podatke i materijale koji su mu potrebni za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora.

Rok iz stava 2. ovog člana mora biti primeren vrsti zahteva.

Nadležnost za rešavanje po žalbi

Član 77.

Na rešenje poljoprivrednog inspektora, veterinarskog, odnosno graničnog veterinarskog inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

O žalbi ministar odlučuje rešenjem u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Rešenje ministra iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.

VIII. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestup

Član 78.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1) je dalo netačne podatke u nameri ostvarivanja prava na podršku, (član 27. stav 1. ovog zakona);

2) je finansiralo istu vrstu i meru finansijske podrške iz ovog zakona od dva ili više davaoca finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi na osnovu člana 27. stav 2;

3) obavlja uvoz, izvoz i tranzit proizvoda ribarstva koji ne ispunjavaju uslove iz člana 64. ovog zakona;

4) obavlja uvoz proizvoda ribarstva suprotno članu 65. stav 4. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, u trajanju od šest meseci do pet godina.

Prekršaj pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu

Član 79.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) je dalo netačne podatke u nameri ostvarivanja prava na podršku, (član 27. stav 1. ovog zakona);

2) je finansiralo istu vrstu i meru finansijske podrške iz ovog zakona od dva ili više davaoca finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi (član 27. stav 2. ovog zakona);

3) je na osnovu netačnih podataka i dokumentacije, odnosno prevarom ostvarilo pravo na sredstva podrške ili je nenamenski iskoristio ta sredstva u celosti ili delimično (član 27. stav. 3 ovog zakona);

4) ne čuva i ne omogućava uvid u dokumentaciju o investiciji za koju su mu dodeljena sredstva podrške u narednih pet godina od dana izvršene isplate u skladu sa ovim zakonom (član 27. stav 6. ovog zakona);

5) je investiciju prodao, ili je koristi suprotno nameni, iznajmljuje ili na bilo koji drugi način daje na raspolaganje i korišćenje drugim pravnim ili fizičkim licima (član 27. stav 6. ovog zakona);

6) je udruženje proizvođačkih organizacija organizovano i posluje suprotno članu 46. ovog zakona;

7) je međugranska organizacija organizovana i posluje suprotno članu 47.ovog zakona;

8) proizvođačke organizacije krše uslove za proširenje pravila, period proširenja, kao i dodatne uslove za proširenje pravila (član 54. ovog zakona);

9) međugranske organizacije krše uslove za proširenje pravila, period proširenja, kao i dodatne uslove za proširenje pravila (član 55. ovog zakona);

10) priznata proizvođačka organizacija nije sačinila ili je izmenila plan proizvodnje i plasiranja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture, barem za glavne vrste koje stavlja na tržište (član 57. ovog zakona);

11) se proizvodi ribarstva namenjeni za ishranu ljudi za koje su utvrđeni tržišni standardi stavljaju na tržište suprotno tim standardima (član 61. stav 1. ovog zakona);

12) sve serije proizvoda ribarstva i akvakulture nisu sledljive u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, od izlova ili sakupljanja do maloprodaje (član 62. stav 1. ovog zakona);

13) proizvodi ribarstva i akvakulture koji se stavljaju ili će se staviti na tržište nisu na odgovarajući način označeni kako bi se osigurala sledljivost svake serije (član 62. stav 2. ovog zakona);

14) privredni subjekti nemaju uspostavljene sisteme i postupke za identifikaciju svakog ko im je isporučio serije proizvoda ribarstva i akvakulture, kao i onog kom su ti proizvodi isporučeni (član 62. stav 4. ovog zakona);

15) podaci koji su navedeni u članu 62. stavu 5. tač. 7) i 8) ovog zakona nisu dostupni potrošačima u fazi maloprodaje (član 62. stav 6. ovog zakona);

16) određeni proizvodi ribarstva i akvakulture bez obzira na njihovo poreklo ili metodu stavljanja na tržište, prodaju krajnjem potrošaču ili dobavljaču na veliko nisu označeni obaveznim oznakama iz član 66. stav 1. tač 1)-5) ovog zakona;

17) se ne mogu proveriti dobrovoljni podaci označeni na proizvodima ribarstva i akvakulture (član 66. stav 8. ovog zakona);

18) privredni subjekti u sektoru ribarstva i akvakulture na zahtev Ministarstva ili ovlašćenog pravnog lica iz stava 3. člana 68. ovog zakona, blagovremeno i tačno ne dostavljaju podatke o količinama, cenama i tokovima robe neophodne za istraživanje tržišta (član 68. stav 6. ovog zakona);

19) privredni sujekti, koji su odgovorni za otkup, prodaju, skladištenje i transport ne mogu dokazati geografsko poreklo proizvoda, kada je utvrđena najmanja dopuštena lovna veličina za određenu vrstu proizvoda ribarstva (član 69. stav 2. ovog zakona) i

20) ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora, veterinarskog odnosno graničnog veterinarskog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 75.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 150.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne čuva i ne omogući uvid u dokumentaciju o investiciji za koju su mu dodeljena sredstva podrške u narednih pet godina od dana izvršene isplate (član 27. stav 6. ovog zakona);

2) proizvođačka organizacija i međugranska organizacija ne zasniva unutrašnje funkcionisanje na načelima iz člana 52. ovog zakona;

 3) priznata proizvođačka organizacija u ribarstvu i akvakulturi, najkasnije do 31. marta tekuće za prethodnu godinu, nije dostavila Ministarstvu godišnji izveštaj o realizaciji plana proizvodnje i plasiranja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture (član 58. ovog zakona);

4) na zahtev Ministarstva ili ovlašćenog pravnog lica, ne dostavlja blagovremeno i tačno podatke o količinama, cenama i tokovima robe neophodne za istraživanje tržišta u skladu sa članom 68. ovog zakona;

5) u određenom roku, na zahtev poljoprivrednog, odnosno veterinarskog inspektora, ne dostavi ili ne pripremi podatke i materijale koji su mu potrebni za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora (član 76. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 3. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 25.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršaj preduzetnika

Član 80.

Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1) je dao netačne podatke u nameri ostvarivanja prava na podršku, (član 27. stav 1. ovog zakona);

2) je finansirao istu vrstu i meru finansijske podrške iz ovog zakona od dva ili više davaoca finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi (član 27. stav 2. ovog zakona);

3) je investiciju prodao, ili je koristi suprotno nameni, iznajmljuje ili na bilo koji drugi način daje na raspolaganje i korišćenje drugim pravnim ili fizičkim licima (član 27. stav 6. ovog zakona).

4) se proizvodi ribarstva namenjeni za ishranu ljudi za koje su utvrđeni tržišni standardi stavljaju na tržište suprotno tim standardima (član 61. stav 1. ovog zakona);

5) sve serije proizvoda ribarstva i akvakulture nisu sledljive u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, od izlova ili sakupljanja do maloprodaje (član 62. stav 1. ovog zakona);

6) proizvodi ribarstva i akvakulture koji se stavljaju ili će se staviti na tržište nisu na odgovarajući način označeni kako bi se osigurala sledljivost svake serije (član 62. stav 2. ovog zakona);

7) privredni subjekti nemaju uspostavljene sisteme i postupke za identifikaciju svakog ko im je isporučio serije proizvoda ribarstva i akvakulture, kao i onog kom su ti proizvodi isporučeni (član 62. stav 4. ovog zakona);

8) podaci koji su navedeni u članu 62. stavu 5. tač. 7) i 8) ovog zakona nisu dostupni potrošačima u fazi maloprodaje (član 62. stav 6. ovog zakona);

9) određeni proizvodi ribarstva i akvakulture bez obzira na njihovo poreklo ili metodu stavljanja na tržište, prodaju krajnjem potrošaču ili dobavljaču na veliko nisu označeni obaveznim oznakama iz član 66. stav 1. tač 1)-5) ovog zakona;

10) se ne mogu proveriti dobrovoljni podaci označeni na proizvodima ribarstva i akvakulture (član 66. stav 8. ovog zakona);

11) privredni subjekti u sektoru ribarstva i akvakulture na zahtev Ministarstva ili ovlašćenog pravnog lica iz stava 3. člana 68. ovog zakona, blagovremeno i tačno ne dostavljaju podatke o količinama, cenama i tokovima robe neophodne za istraživanje tržišta (član 68. stav 6. ovog zakona);

12) privredni sujekti, koji su odgovorni za otkup, prodaju, skladištenje i transport ne mogu dokazati geografsko poreklo proizvoda, kada je utvrđena najmanja dopuštena lovna veličina za određenu vrstu proizvoda ribarstva (član 69. stav 2. ovog zakona) i

13) ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora, veterinarskog odnosno graničnog veterinarskog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1) ne čuva i ne omogućava uvid u dokumentaciju o investiciji za koju su mu dodeljena sredstva podrške u narednih pet godina od dana izvršene isplate u skladu sa ovim zakonom (član 27. stav 6. ovog zakona);

2) na zahtev Ministarstva ili ovlašćenog pravnog lica, ne dostavlja blagovremeno i tačno podatke o količinama, cenama i tokovima robe neophodne za istraživanje tržišta u skladu sa članom 68 ovog zakona i

3) u određenom roku, na zahtev poljoprivrednog, odnosno veterinarskog inspektora, ne dostavi ili ne pripremi podatke i materijale koji su mu potrebni za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora (član 76. ovog zakona).

Prekršaj odgovornog lica u organu autonomne pokrajine i odgovornog lica u organu jedinice lokalne samouprave.

Član 81.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu autonomne pokrajine ako:

1) donese program podrške bez prethodne saglasnosti Ministarstva (član 25. stav 3.) i

2) ne podnese Ministarstvu izveštaj o sprovođenju mera finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu (član 25. stav 5.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara i odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave.

Prekršaj fizičkog lica

Član 82.

Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) je dalo netačne podatke u nameri ostvarivanja prava na podršku (član 27. stav 1. ovog zakona);

2) je finansiralo istu vrstu i meru finansijske podrške iz ovog zakona od dva ili više davaoca finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi (član 27. stav 2. ovog zakona);;

3) ne čuva i ne omogući uvid u dokumentaciju o investiciji za koju su mu dodeljena sredstva podrške u narednih pet godina od dana izvršene isplate (član 27. stav 6. ovog zakona);

4) je investiciju prodalo, koristi suprotno nameni, iznajmljuje ili na bilo koji drugi način daje na raspolaganje i korišćenje drugim pravnim ili fizičkim licima (član 27. stav 6. ovog zakona);

5) na zahtev Ministarstva ili ovlašćenog pravnog lica, ne dostavlja blagovremeno i tačno podatke o količinama, cenama i tokovima robe neophodne za istraživanje tržišta u skladu sa članom 68. ovog zakona;

6) ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora, veterinarskog odnosno graničnog veterinarskog inspektora u skladu sa ovim zakonom i

7) u određenom roku, na zahtev poljoprivrednog, odnosno veterinarskog inspektora, ne dostavi ili ne pripremi podatke i materijale koji su mu potrebni za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora (član 76. ovog zakona).

Izdavanje prekršajnog naloga

Član 83.

Za prekršaje iz člana 79. st. 3 i 4, člana 80. stav 2. i člana 82. ovog zakona, poljoprivredni i veterinarski inspektor u vršenju svojih ovlašćenja propisanih ovim zakonom izdaju prekršajni nalog u skladu sa zakonom kojim se uređuju prekršaji.

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Donošenje podzakonskih propisa

Član 84.

Propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja propisa

Član 85.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi član 66b Zakona o stočarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 93/12 i 14/16).

Stupanje na snagu zakona

Član 86.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se nakon isteka godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Republika Srbija je na sebe prihvatila obavezu da postepeno uskladi domaće zakonodavstvo s pravnim tekovinama Evropske unije. Sporazumom je predviđeno da se već u ranoj fazi harmonizacije u domaće pravo transponuju osnovni elementi pravnih tekovina vezani za unutrašnje tržište i druga područja vezana za trgovinu. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupio je na snagu 1. septembra 2013. godine, a pristupni pregovori Republike Srbije i Evropske unije zvanično su počeli u januaru 2014. godine. Nakon toga, u julu 2014. godine, Vlada Republike Srbija je usvojila Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije koji predstavlja detaljan, višegodišnji plan usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU. Ovaj program je imao više revizija, a u skladu sa važećom revizijom, odnosno Izmenama i dopunama Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije 2024 - 2027. godine, koje su donete na sednici Vlade od 7. avgusta 2025. godine, između ostalog, predviđeno da se u četvrtom kvartalu 2026. godine donese Zakona o podršci u ribarstvu i akvakulturi, kao i podzakonska akta propisana ovim zakonom.

Da bi Republika Srbija mogla da u svoj sistem implementira mere, koje se odnose na podršku u ribarstvu i akvakulturi i uređenje tržišta u ribarstvu, kakva postoji u Evropskoj uniji (dalje u tekstu: EU), potrebno je da uspostavi jedinstveni pravni osnov u domaćem zakonodavstvu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prepoznalo je važnost donošenja zakona, na osnovu koga bi se različitim merama uredila finansijska podrška i uredilo tržište u ribarstvu i akvakulturi, čime bi se i stvorili uslovi za aktiviranje pojedinih mera uređenja tržišta, a sa ciljem da u trenutku pristupanja EU, postoji izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir, neophodan za primenu EU mehanizama, koji se odnose na pravila Zajedničke politike u oblasti ribarstva. U ovaj zakon prenete su opšte odredbe iz Evropskog zakonodavstva, i to:

1)         Prečišćene verzije Ugovora o Evropskoj uniji i Prečišćene verzije Ugovora o funkcionisanju Evropske unije;

2)         Uredbe saveta (EZ) broj 2406/1996 od 26. novembra 1996. o određivanju zajedničkih tržišnih standarda za neke proizvode ribarstva (dalje u tekstu: Uredba (EZ) broj 2406/1996);

3)         Uredbe saveta (EZ) broj 1005/2008 od 29. septembra 2008. godine o uspostavljanju sistema Zajednice za sprečavanje nezakonitog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, odvraćanje od njega i njegovo eliminisanje, o izmeni uredaba (EEZ) broj 2847/93, (EZ) broj 1936/2001 i (EZ) broj 601/2004 i o stavljanju van snage uredaba (EZ) broj 1093/94 i (EZ) broj 1447/1999 (dalje u tekstu: Uredba (EZ) broj 1005/2008);

4)         Uredbe saveta (EZ) broj 1224/2009 od 20. novembra 2009. o uspostavi sistema kontrole Unije za osiguranje usklađenosti s pravilima zajedničke politike u oblasti ribarstva, o izmeni uredbi (EZ) br. 847/96, (EZ) br. 2371/2002, (EZ) br. 811/2004, (EZ) br. 768/2005, (EZ) br. 2115/2005, (EZ) br. 2166/2005, (EZ) br. 388/2006, (EZ) br. 509/2007, (EZ) br. 676/2007, (EZ) br. 1098/2007, (EZ) br. 1300/2008, (EZ) br. 1342/2008 i o stavljanju van snage uredbi (EEZ) br. 2847/93, (EZ) br. 1627/94 i (EZ) br. 1966/2006 (dalje u tekstu: Uredba (EZ) broj 1224/2009);

5)         Uredbe (EU) br. 1379/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2013. o zajedničkoj organizaciji tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture, izmeni uredbi Saveta (EZ) br. 1184/2006 i (EZ) br. 1224/2009 i stavljanju van snage Uredbe Saveta (EZ) br. 104/2000 (dalje u tekstu: Uredba (EU) broj 1379/2013);

6)         Uredbe (EU) br. 1380/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2013. o zajedničkoj politici u oblasti ribarstva, izmeni uredbi Saveta (EZ) br. 1954/2003 i (EZ) br. 1224/2009 i stavljanju van snage uredbi Saveta (EZ) br. 2371/2002 i (EZ) br. 639/2004 i Odluke Saveta 2004/585/EZ (dalje u tekstu: Uredba (EU) broj 1380/2013);

7)         Uredbe Komisije (EU) br. 717/2014 od 27. juna 2014. o primeni članova 107. i 108. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije na de minimis podrške u sektoru ribarstva i akvakulture (dalje u tekstu: Uredba (EU) broj 717/2014);

8)         Uredbe (EU) 2021/1060 Evropskog parlamenta Saveta od 24. juna 2021. o utvrđivanju zajedničkih odredaba o Evropskom fondu za regionalni razvoj, Evropskom socijalnom fondu plus, Kohezijskom fondu, Fondu za pravednu tranziciju i Evropskom fondu za pomorstvo, ribarstvo i akvakulturu i finansijskih pravila za njih i za Fond za azil, migracije i integraciju, Fond za unutrašnju sigurnost i Instrument za finansijsku podršku u oblasti upravljanja granicama i vizne politike (dalje u tekstu: Uredba (EU) broj 2021/1060);

9)         Uredbe (EU) 2021/1139 Evropskog parlamenta i Saveta od 7. jula 2021. godine o osnivanju Evropskog fonda za pomorstvo, ribarstvo i akvakulturu i o izmeni Uredbe (EU) 2017/1004 (dalje u tekstu: Uredba (EU) broj 2021/1139);

10)       Uredbe Komisije (EU) 2022/2473 od 14. decembra 2022. o proglašenju određenih kategorija podrške preduzetnicima koji se bave proizvodnjom, preradom i stavljanjem na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture spojivim s unutrašnjim tržištem u primeni članova 107. i 108. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (dalje u tekstu: Uredba (EU) broj 2022/2473);

11)       Smernica o državnim podrškama u sektoru ribarstva i akvakulture Evropske komisije (2023/C 107/01);

12)       Uredbe (EU, Euratom) 2024/2509 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. septembra 2024. godine o finansijskim pravilima koja se primenjuju na opšti budžet Unije (preformulisana) (dalje u tekstu: Uredba (EU) broj 2024/2509).

Naime, Rešenjem broj 003903713 2026 14840 002 011 012 002 od 27. avgusta 2026. godine, koje je doneo državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ovlašćenju ministra br. 002189771 2025 od 16. 5. 2025. godine, formirana je Radne grupe za izradu Nacrta zakona o podršci u ribarstvu i akvakulturi. Zadatak ove radne grupe je, između ostalog, bio da izradi Nacrt Zakona o podršci u ribarstvu i akvakulturi radi uspostavljanja jedinstvenog i usklađenog pravnog okvira za uvođenje i sprovođenje mera podrške u ribarstvu i akvakulturi, kao i drugih pitanja od značaja za ribarstvo i akvakulturu, u skladu sa EU zakonodavstvom u Poglavlju 13. Ribarstvo.

Nacrt Zakona o podršci u ribarstvu i akvakulturi predstavlja jedinstven pravni akt, koji reguliše pitanja, ekvivalentna pitanjima Zajedničke organizacije tržišta i korišćenja sredstava fondova namenjenih ribarstvu i akvakulturi u okviru Zajedničke politike u oblasti ribarstva Evropske unije (u daljem tekstu ZPR).

Rast konkurentnosti sektora ribarstva u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnog tržišnog lanca, koji uključuje širok spektar novih proizvoda, usluga i učesnika. Razvoj i unapređenje tržišnog lanca u svim njegovim segmentima, treba da doprinese jačanju i efikasnosti sektora ribarstva i akvakulture, kao i njegovoj sposobnosti da tržištu isporuči kvalitetnu i bezbednu hranu za potrošače. Cilj je da se formira efikasan sistem veza u proizvodnom lancu, koji će garantovati i promovisati najbolje proizvodne prakse i omogućiti efikasno upravljanje proizvodima ribarstva i akvakulture. Tržišni lanac na domaćem tržištu trenutno je veoma fragmentisan i nedovoljno organizovan, kako u oblasti proizvodnje, tako i u delu prerade, sa očiglednim deficitom organa i organizacija za pružanje adekvatne logističke podrške i kao takav, predstavlja kočnicu daljem rastu konkurentnosti sektora ribarstva i akvakulture.

Obaveze proizvođača za prilagođavanje zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta i sledljivosti prehrambenih proizvoda sve su veće, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu. Stvaranjem uslova za ispunjenje zahteva velikih prodajnih sistema, umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta.

Neophodno je ispuniti i zahteve koji se odnose na održivo korišćenje ribljeg fonda, koje doprinosi očuvanju diverziteta ihtiofaune i biološkog integriteta vodenih ekosistema. Aktivnosti akvakulture je neophodno vršiti na ekološki odgovoran način uz poštovanje dobre genetičke prakse i uzimanje u obzir neophodnost sprečavanja nanošenja štete biodiverzitetu i zdravlju prirodnih vodenih ekosistema u vodama Republike Srbije i povezanim slivnim područjima.

Nezavisno od odabranog vida podrške (smanjenje troškova proizvodnje ili povećanje dodate vrednosti proizvoda), neophodno je poštovati načela dobrog upravljanja. Pored toga potrebna je bolja vertikalna koordinacija i unapređenje postojeće logistike u lancu proizvodnje proizvoda ribarstva i akvakulture. Razvojem i unapređenjem tržišnog lanca i prateće logističke podrške, stvaraju se uslovi za ravnopravan pristup tržištima (roba, kapitala i informacija) za sve proizvođače, nezavisno od veličine i obima proizvodnje, olakšava se uvođenje i primena tržišnih standarda, označavanje proizvoda ribarstva i akvakulture, kreiranje inovativnih rešenja i proizvoda, kao i njihova promocija i obaveštavanje potrošača.

Zadatak politike ribarstva i akvakulture jeste da kreira i sprovodi mere i rešenja, koji će doprineti poboljšanju efikasnosti tržišnog lanca. S tim u vezi, država će preduzeti niz aktivnosti na unapređenju institucionalnog okvira i podrške svim vidovima poslovnog povezivanja i udruživanja, jer su organizacije proizvođača ključne za ispunjenje zahteva politike ribarstva i akvakulture. Državna podrška jačanju tržišnog lanca primenjivaće se kroz podršku jačanju kapaciteta i efikasnosti proizvođačkih organizacija i njihove infrastrukture, razvoj sistema razmene informacija, kao i kroz podršku proizvođačima u oblasti udruživanja, marketinga i plasmana proizvoda. Jačanje integrisanosti tržišnog lanca biće podržano od strane države, i to kroz podršku u vidu pomoći u finansiranju operativnih programa koje je neophodno doneti radi realizacije aktivnosti po ovom zakonu i radi stvaranja mogućnosti za korišćenje sredstava Evropskog fonda za pomorstvo, ribarstvo i akvakulturu.

Mere uređenja tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture utiču na stabilnost domaćeg tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture, konkurentnost sektora ribarstva i akvakulture i izvršavanje obaveza po međunarodnim trgovinskim sporazumima i drugih međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija. Odredbe propisa o trgovini i hrani se takođe primenjuju na tržište ribarstva i akvakulture. Mere strukturne politike u ribarstvu poštuju načelo potpunosti, konzistentnosti i usklađenosti uz poštovanje specifičnosti lokalnog područja, tako da su lokalne zajednice angažovane u njihovom sprovođenju, uzimajući u obzir lokalne strategije i programe.

Implementacijom mera podrške i uređenja tržišta ribarstva i akvakulture postići će se obezbeđivanje ekonomske, ekološke i socijalne održivosti celokupnog sektora ribarstva putem sprovođenja i finansiranja mera u skladu sa planskim i programskim dokumentima, uključujući istraživanja u oblasti ribarstva i akvakulture, obezbeđivanje adekvatnog životnog standarda svim proizvođačima u ribarstvu i akvakulturi, kako u delu primarne proizvodnje, tako i u delu dodate vrednosti i prerade proizvoda ribarstva i akvakulture, omogućavanje postizanja održivog balansa između raspoloživih resursa i ribolovnog kapaciteta, razvoj sektora jačanjem konkurentnosti sektora i podsticanjem modernizacije radi izlaženja u susret zahtevima tržišta, finansiranje održivog razvoja ovog sektora kroz javno i privatno finansiranje, podsticanje podjednake zastupljenosti i rodne ravnopravnosti u sektoru.

Takođe, implementacijom mera uređenja tržišta potrebno je dostići stabilnost domaćeg tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture, konkurentnost sektora ribarstva i akvakulture i izvršavanje obaveza po međunarodnim trgovinskim sporazumima i drugih međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija. Kroz mere za uređenje unutrašnjeg tržišta neophodno je uskladiti oblast tržišnih standarda za određene proizvode ribarstva i akvakulture, uspostavljanje sektorskih organizacija, stvaranja mogućnosti za intervencije na tržištu kroz praćenje cena i obaveštavanje potrošača.

Odredbe ovog zakona usaglašene sa novim evropskim zakonodavstvom, posebno sa Uredbama EU, s tim što su pojedini pojmovi izmenjeni, odnosno usklađeni sa našim važećim zakonodavstvom ((Zakon o privrednim drušzvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19, 109/21 i 19/25), Zakon o javnim službama (“Službeni glasnik RS”, br. 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. zakon), Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 110/05, 50/06 - ispr, 18/10, 112/15 i 49/19 - dr. zakon), Zakon o zabrani diskriminacije (“Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21) i dr).

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Tekst ovog zakona podeljen je na devet glava čiji su nazivi određeni u skladu sa sadržinom odredaba koje čine tu glavu, odnosno prema nomotehničkim pravilima sadržanim u Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa (“Službeni glasnik RS”, broj 21/2010), koja se odnose na izradu propisa koje donosi Narodna skupština.

Glava I. OSNOVNE ODREDBE (čl. 1 - 2.)

Uvodni deo ovog zakona sadržan je u Glavi I. koja nosi naziv OSNOVNE ODREDBE što je u skladu sa članom 6. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, jer sadrži načela u oblasti koja se uređuje tim zakonom.

U ovoj glavi preciziran je predmet uređivanja (član 1.) i da se odredbe ovog zakona ne odnose se na se upravljanje ribljim fondom u ribolovnim vodama, koje obuhvata zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao dobra od opšteg interesa i na vrste podsticaja i način korišćenja podsticaja propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

U članu 2. precizirano je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu. Ove definicije pojmova u celini su usklađene sa definicijama pojmova datih u Evropskom zakonodavstvu, odnosno navedenim Uredbama EU.

Glava II. NAČELA FINANSIJSKE PODRŠKE U RIBARSTVU I AKVAKULTURI (čl. 3 - 8.)

Načela finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi usklađena su sa načelima kaja su data u Evropskom zakonodavstvu, odnosno preambuli i odredbama Uredbe (EU) 2021/1060 i Uredbe (EU) 2024/2509.

Tako je, odredbom člana 3. ovog zakona definisano načelo jedne godine u skladu sa članom 9. Uredbe (EU) 2024/2509, odredbom člana 4. načelo dobrog financijskog upravljanja i uspešnosti u skladu sa članom 33. Uredbe (EU) 2024/2509 i tačke 47. Preambulbe Uredbe (EU) 2021/1060, a članom 5. načelo transparentnosti u skladu sa čl. 37. i 38. Uredbe (EU) 2024/2509, tačke 33. Preambulbe Uredbe (EU) 2024/2509.

Načelo zabrane diskriminacije precizirano je odredbom člana 6, a u skladu sa tačkom 12. Preambule Uredbe (EU) 2021/1060 i članom 9. st. 1 - 3. Uredbe (EU) 2021/1060 i prilagođeno je našem zakonodavstvu u ovoj oblasti, članom 7. definisano je načelo partnerstva u skladu sa tačkom 14. Preambule Uredbe (EU) 2021/1060 i članom 8. načelo preispitivanja efekata Višegodišnjeg programa u skladu sa tačkom 24. Preambule Uredbe (EU) 2021/1060.

Glava III. FINANSIJSKA PODRŠKA U RIBARSTVU I AKVAKULTURI (čl. 9 - 28.)

Ova glava je podeljena u šest odeljka.

U prvom odeljku sa nazivom: Mera finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi, odredbom člana 9. ovog zakona određene su vrste mera finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi koje obuhvataju: mere strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi, državnu pomoć i državnu pomoć male vrednosti (“de minimis”).

U drugom odeljku sa nazivom: Mere strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi, koji sadrži 11 (jedanaest) članova, članom 10. propisano je da su ove mere ključni pokretač održivog korišćenja ribljeg fonda, čime se doprinosi očuvanju raznovrsnosti ihtiofaune i biološkog integriteta vodenih ekosistema i razvoja održivih aktivnosti u akvakulturi i promocije zdrave, visokokvalitetne hrane bez negativnog uticaja na životnu sredinu, što je preuzeto iz člana 3. Uredbe (EU) broj 1139/2021 i prilagođeno našem ribarstvu i akvakulturi. Takođe, ovim članom je propisano šta se obezbeđuje ovim merama i da se mere strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi utvrđuju se planskim i programskim dokumentima donetim u skladu sa ovim zakonom.

Sprovođenje mere strukturne podrške u ribarstvu i akvakulturi definisano je članom 11. ovog zakona i one se sprovode ostvarivanjem prioriteta i njihovih specifičnih ciljeva u ovoj oblasti.

U skladu sa tačkom (12) preambule Uredbe (EU) broj 1139/2021 i članom 3. iste uredbe, članom 12. propisani su prioriteti strukturne politika u ribarstvu i akvakulturi, a u skladu sa tačkom (13) preambule Uredbe (EU) broj 1139/2021 da se strukturna politika zasniva na pojednostavnjenoj strukturi bez preteranog propisivanja unapred definisanih mera i detaljnih pravila o njihovoj prihvatljivosti, već da umesto toga sadrži specifične ciljeve u okviru svakog prioriteta.

Članom 13. ovog zakona definisani su specifični ciljevi u okviru Prioriteta - podsticanje održivog ribarstva i obnavljanje i očuvanje vodenih bioloških resursa tako što su ti ciljevi preuzeti iz člana 14. Uredbe (EU) broj 1139/2021.

Specifični ciljevi u okviru Prioriteta - podsticanje održivih aktivnosti akvakulture, prerade i stavljanja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture, čime se doprinosi sigurnosti snabdevanja hranom definisani su članom 14. ovog zakona, a preuzeti su iz člana 26. Uredbe (EU) broj 1139/2021 i člana 26. Uredbe (EU) broj 1380/2021.

Članom 15. ovog zakona određen je specifični cilj u okviru Prioriteta - omogućavanje održive plave privrede u kopnenim područjima i podsticanje održivog razvoja ribarskih i akvakulturnih zajednica tako što je preuzet iz člana 29. Uredbe (EU) broj 1139/2021.

Specifični cilj u okviru Prioriteta - jačanje održivog upravljanja vodama tako da budu sigurne i čiste propisan je članom 16. ovog zakona i preuzet je iz člana 31. Uredbe (EU) broj 1139/2021.

U skladu sa članom 34. Uredbe (EU) broj 1380/2021, članom 17. ovog zakona, određeno je da se donosi Višegodišnji nacionalni strateški plan razvoja akvakulture (dalje u tekstu: Višegodišnji plan) sa ciljem da se promoviše održivost i doprinese bezbednosti hrane i snabdevanju hranom, rastu i zapošljavanju i njime se utvrđuju strateške smernice o prioritetima i ciljevima za razvoj održivih aktivnosti akvakulture. Stavom 2. ovog člana određeno je da taj plan donosi Vlada za period od sedam godina, na predlog ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (dalje u tekstu: Ministarstvo), koje će u postupku izrade Višegodišnjeg plana konsultovati predstavnike svih zainteresovanih strana.

Sadržina i i ciljevi Višegodišnjeg plana određeni su članom 18. ovog zakona, tako što su preuzete odredbi čl. 10. i 34. Uredbe (EU) broj 1380/2021.

Prema odredbama člana 19. ovog zakona, za korišćenje sredstava za finansiranje mera strukturne politike u ribarstvu i akvakulturi odabranih za postizanje prioriteta i specifičnih ciljeva iz ovog zakona i višegodišnjeg plana donosi se Višegodišnji program za ribarstvo i akvakulturu (dalje u tekstu: Višegodišnji program), a određena je i sadržina Višegodišnjeg programa, sve u skladu sa odredbama čl. 21. i 22. Uredbe (EU) broj 1060/2021 i člana 8. Uredbe (EU) broj 1139/2021.

Takođe, ovim članom je određeno da Višegodišnji program donosi Vlada za period od sedam godina, na predlog Ministarstva koje će u postupku izrade Višegodišnjeg programa konsultovati predstavnike svih zainteresovanih strana, kao i da ministar ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (dalje u tekstu: Ministar) bliže propisuje uslove i kriterijume za finansiranje, korisnike, obaveze korisnika, finansiranje i način sprovođenja mera strukturne politike iz Višegodišnjeg programa.

Da za sprovođenje Višegodišnjeg programa, Vlada na predlog Ministarstva donosi Godišnji program kojim se utvrđuje mere (u daljem tekstu: Godišnji program) koje su utvrđene Višegodišnjim programom i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje za tu budžetsku godinu, kao i način raspodele sredstava, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, propisano je članom 20. ovog zakona.

U odeljku 3. ove glave uređena je državna pomoć u ribarstvu i akvakulturi, tako što su članom 21. definisani pojam i razlozi za dodelu državne pomoći u ribarstvu i akvakulturi, kao i u kojim slučajevima se ne može dodeliti ova pomoć u skladu sa članom 10. Uredbe (EU) broj 1139/2021 i članom 107. Prečišćene verzije Ugovora o Evropskoj uniji i Prečišćene verzije Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Stavom 3. ovog člana propisano je u kojim slučajevima i situacijama se može dodeliti državna pomoć u ribarstvu i akvakulturi što je usklađeno sa članom 6. tačkom 5. i čl. 42, 49, 51. i 53. Uredbe (EU) broj 2473/2022.

Članom 22. ovog zakona propisano je da se državna pomoć utvrđuje se Programom državne pomoći koji koji je zasnovan na naučnim i stručnim mišljenjima, koji donosi Vlada na predlog Ministarstva, kao i da Ministar bliže propisuje uslove, kriterijume i način dodele državne pomoći u ribarstvu i akvakulturi.

U odeljku 4. ove glave uređena je državna pomoć male vrednosti (“de minimis”) u ribarstvu i akvakulturi. Tako je, članom 23. određeno da Republika Srbija može korisniku finansijske podrške dodeliti državnu pomoć male vrednosti (“de minimis”), a stavom 2. ovog člana određeno je za koje investicije i aktivnosti ne može biti dodeljena ova pomoć što je usklađeno sa članom 1. Uredbe (EU) broj 717/2014.

Članom 24. ovog zakona određeno je da se državna pomoć male vrednosti (“de minimis”) utvrđuje se Programom državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) koji donosi Vlada na predlog Ministarstva, da se ovaj program donosi za period od tri fiskalne godine i da se tim programom utvrđuju finansijska sredstva za svaku budžetsku godinu u toku vremenskog perioda trajanja ovog programa, kao i maksimalni iznos sredstava za jednog korisnika državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) u bilo kojem razdoblju od te tri fiskalne godine, što je u skladu sa članom 3. Uredbe (EU) broj 717/2014.

Da evidenciju o svakoj pojedinačnoj dodeljenoj državnoj pomoći male vrednosti (“de minimis”) na osnovu Programa državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) vodi Ministarstvo, koja se čuva 10 fiskalnih godina od datuma kada je dodeljena poslednja pojedinačna državna pomoć male vrednosti (“de minimis”), određeno je stavom 3. ovog člana, što je u skladu sa članom 6. Uredbe (EU) broj 717/2014, kao i Ministar bliže propisuje ukupan iznos de minimis pomoći koji se može dodeliti jednom korisniku u bilo kom razdoblju od tri fiskalne godine, uslove, kriterijume, način i dinamiku dodele državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) u ribarstvu i akvakulturi, čime je izvršeno usaglašavanje sa članom 3. stav 2. Uredbe (EU) broj 717/2014.

Odeljkom 5. koji nosi naziv: Podrška ribarstvu i akvakulturi u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, članom 25. propisana su prava i obaveze ovih organa u davanju finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi. Naime, određeno je da organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju samo mere finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi za svoje teritorije u skladu s odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona i da sredstva za sprovođenje ove podrške se obezbeđuju u budžetu autonomne pokrajine i budžetu jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom finansijske podrške kojim se utvrđuju mere finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi, koji donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Takođe, ovim članom je propisano da finansijska podrška ribarstvu i akvakulturi u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima i da su ovi organi dužni da podnose Ministarstvu izveštaj o sprovođenju mera finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, a da Ministar propisuje obrazac i sadržinu programa te finansijske podrške, kao i obrazac izveštaja.

Odeljkom 6. uređene su zajedničke odredbe za finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi i članom 26. uređen je sistem upravljanja i kontrole ove podrške. U skladu sa odredbama ovog člana, u sistemu upravljanja i kontrole sprovođenja Višegodišnjeg programa, Godišnjeg programa, Programa državne pomoći i Programa državne pomoći male vrednosti (“de minimis”) određeni su sledeći državni organi: Ministarstvo kao organ nadležan za upravljanje i kontrolu sprovođenja programa i kao organ nadležan za računovodstvenu funkciju u sprovođenju programa i organ za reviziju kao organ nadležan za reviziju sprovođenja programa i da funkcije, odgovornosti i da se međusobni odnosi ovih državnih organa bliže uređuju uredbom Vlade na predlog Ministarstva.

Članom 27. ovog zakona određene su obaveze korisnika finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi. Tako je stavom 1. ovog člana propisano da korisnik finansijske podrške (dalje u tekstu: korisnik) ne sme davati netačne podatke u nameri ostvarivanja prava na osnovu ovog zakona, što je u skladu sa čl. 69. i 74. Uredbe (EU) broj 1060/2021 i članom 129. Uredbe (EU) broj 1046/2018. Stavom 2. ovog člana propisano je da korisnik ne sme finansirati istu vrstu i meru finansijske podrške iz ovog zakona od dva ili više davaoca finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi, što je u skladu sa članom 63. stav 9. Uredbe (EU) broj 1060/2021.

Da je korisnik, koji je na osnovu netačnih podataka i dokumentacije, odnosno prevarom ostvario pravo na sredstva podrške ili je nenamenski iskoristio ta sredstva u celosti ili delimično, dužan da vrati dobijena sredstva podrške, u roku određenom rešenjem Ministarstva propisano je stavom 3. ovog člana i to je u skladu sa odredbama čl. 103. i 104. Uredbe (EU) broj 1060/2021 i članom 44. Uredbe (E)U broj 1139/2021. Stavom 4. ovog člana propisano je da u slučaju da korisnik ne vrati ova sredstva u roku određenom rešenjem, dužan je platiti zakonsku zateznu kamatušto je u skladu sa članom 99. Uredbe (EU) broj 1046/2018, a da korisnik koji nije vratio novčana sredstva na račun Ministarstva ne ostvaruje pravo na isplatu mera finansijske podrške određenih ovim zakonom do namirenja nastalih novčanih obaveza propisano je stavom 5, što je uređeno i čl. 97. i 98. Uredbe (EU) broj 1060/2021.

Obaveza korisnika da je dužan da čuva i omogući uvid u dokumentaciju o investiciji za koju su mu dodeljena sredstva podrške u narednih pet godina od dana izvršene isplate i da tu investiciju ne sme prodati, koristiti suprotno nameni, iznajmiti ili na bilo koji drugi način dati na raspolaganje i korišćenje drugim pravnim ili fizičkim licima. predmete sredstava podsticaja propisana je stavom 6. ovog člana u skladu sa članom 65. Uredbe (EU) broj 1060/2021, a izuzetak od ovog uređen je stavom 7. kojim je propisano da korisnik usled više sile ili nepredviđenih okolnosti, može prodati, koristiti suprotno nameni ili na bilo koji drugi način dati na raspolaganje i korišćenje drugim pravnim ili fizičkim licima investiciju za koju su mu dodeljena sredstva podrške, uz prethodno pribavljeno odobrenje Ministarstva, što je analogno odredbama Uredbe (EU) broj 1060/2021 - kroz opšte principe i sektorske propise i članu 2. Uredbe (EU) broj 1139/2021. I na kraju ovog člana, stavom 7. određeno je da Ministar bliže propisuje način čuvanja i vođenja dokumentacije o investiciji za koju su dodeljena sredstva podrške.

Članom 28. ovog zakona određeno je da se korisnici sredstava podrške kojima su dodeljena sredstva podrške u ribarstvu i akvakulturi upisuju se u Registar korisnika podrške u ribarstvu i akvakulturi, da taj registar vodi Ministarstvo u elektronskoj formi i da se isti može povezivati sa drugim bazama i registrima koje vodi Ministarstvo, kao i da Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra, kao i način objavljivanja podataka iz Registra.

Glava IV. POSTUPAK ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA FINANSIJSKU PODRŠKU U RIBARSTVU I AKVAKULTURI (čl.29 - 37)

Odredbe ove glave propisane su analogno postupku dodele podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Tako je članom 29. određeno da se postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi pokreće se i vodi elektronski, putem softverskog rešenja eAgrar i da softversko rešenje eAgrar uspostavlja i njime upravlja organ uprave u sastavu Ministarstva nadležan za poslove agrarnih plaćanja (dalje u tekstu: Uprava), a da organ državne uprave nadležan za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave pruža tehničku podršku u uspostavljanju i vođenju ovog softverskog rešenja.Takođe, određeno je da Ministar bliže propisuje elektronsku formu u kojoj se Upravi dostavljaju podnesci i prilozi, a strankama rešenja u postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi, kao i način obezbeđenja podrške korisnicima finansijske podrške u vezi sa elektronskim postupanjema.

Članom 30. ove glave određeno je da se postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi pokreće se po zahtevu korisnika finansijske podrške koji se podnosi Upravi i to popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca zahteva, odnosno prijave putem softverskog rešenja eAgrar, koji se potpisuje registrovanom šemom elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanjukao i da se može pokrenuti i na drugi način (po prijavi na konkurs i dr.) u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom kojim se bliže uređuju uslovi i način ostvarivanja prava na pojedine vrste finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi.

Postupanje Uprave po primljenom zahtevu, odnosno prijavi određeno je članom 31, a da se razmena dokumenata i podnesaka u postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi obavlja se elektronskim putem, osim za dokumente i podneske koji sadrže tajne podatke i koji su označeni stepenom tajnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka članom 32. ovog zakona.

Članom 33. određeno je da ako se u postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi dostavlja original akta, odnosno dokumenta koji je prethodno izvorno sačinjen u papirnoj formi, dostavlja se primerak tog akta, odnosno dokumenta koji je digitalizovan i overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, kao i koja lica mogu vršiti digitalizaciju dokumenta za potrebe sprovođenja postupka za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi, pored lica utvrđenih zakonom kojim se uređuje elektronski dokument.

Tok postupka i donošenje rešenje o ostvarivanju prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi određen je članom 34. ovog zakona, kao i da se Lista korisnika finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi, koja sadrži naziv pravnog lica, odnosno ime i prezime korisnika finansijske podrške, kao i ostvareni iznos finansijske podrške po vrsti finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi, objavljuje se na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, odnosno Uprave.

Članom 35. propisana je primena drugih zakona, odnosno da se na postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno i da se u postupku za ostvarivanje prava na finansijsku podršku u ribarstvu i akvakulturi shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje elektronska uprava, kao i zakona kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Način isplate finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi određen je članom 36, a da sredstva ostvarena po osnovu finansijske podrške u ribarstvu i akvakulturi ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja članom 37. ovog zakona.

Glava V. UREĐENjE TRŽIŠTA PROIZVODA RIBARSTVA I AKVAKULTURE (čl. 38 - 69.)

Odredbe glave sa nazivom: Uređenje tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture usaglašene su sa odredbama Uredbe (EU) broj 1379/2013 i Uredbe (EU) broj 1380/2013 kojima je EU uredila ovu oblast.

Tako je članom 38. ovog zakona, u skladu sa članom 1. stav 2. Uredbe (EU) broj 1379/2013, određeno da uređenje tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture obuhvata sledeće elemente: 1) sektorske organizacije, 2) tržišne standarde, 3) sledljivost proizvoda ribarstva i akvakulture, 4) informisanje potrošača, 5) pravila konkurencije i 6) istraživanje tržišta.

U skladu sa članom 3. Uredbe (EU) broj 1379/2013 i čl. 2 i 35. Uredbe (EU) broj 1380/2013, odredbama člana 39. ovog zakona određeni su ciljevi uređenja tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture, a članom 40. da organizacija tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture obuhvata: 1) organizaciju industrije, uključujući mere za stabilizaciju tržišta, 2) planove proizvodnje i plasiranja na tržište organizacija proizvođača u sektoru ribarstva i akvakulture, 3) zajedničke tržišne standarde i 4) informisanje potrošača.

Analogno članu 38. ovog zakona, ova glava je podeljena u šest odeljka.

Sektorske organizacije (odeljak 1.), odnosno vrste sektorskih organizacja u ribarstvu i akvakulturi, propisane članom 41. usaglašene su sa odredbama čl. 6, 9 i 11. Uredbe (EU) broj 1379/2013, tako što je određeno da se u sektoru ribarstva i akvakulture mogu se osnovati sledeće organizacije: 1) proizvođačke organizacije u sektoru ribarstva, 2) proizvođačke organizacije u sektoru akvakulture, 3) zajednička organizacija proizvođača u sektoru ribarstva i akvakulture, 4) udruženja proizvođačkih organizacija i 5) međugranske organizacije.

Članom 42. sa nazivom: Osnivanje proizvođačkih organizacija, u skladu sa članom 6. stav 3. Uredbe (EU) broj 1379/2013, propisano je da se proizvođačke organizacije u sektoru ribarstva i proizvođačke organizacije u sektoru akvakulture (dalje u tekstu: proizvođačke organizacije) osnivaju na inicijativu proizvođača proizvoda ribarstva ili akvakulture, a članom 43. da proizvođačka organizacija (reprezentativna za delatnosti u ribarstvu i akvakulturi) koja je predstavnik i aktivnosti ribarstva i aktivnosti akvakulture može biti osnovana kao zajednička organizacija proizvođača u sektoru ribarstva i akvakulture.

Članom 44. ovog zakona propisani su ciljevi proizvođačkih organizacija u skladu sa članom 7. Uredbe (EU broj 1379/2013, a članom 45. mere koje mogu preduzeti proizvođačke organizacije kako bi se postigli ciljevi proizvođačkih organizacija, što je definisano i članom 8. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Da se udruženje proizvođačkih organizacija može se osnovati na inicijativu priznatih proizvođačkih organizacija i kojim ciljevima teži udruženje proizvođačkih organizacija definisano je članom 46. u skladu sa čl. 9. i 10. Uredbe (EU) broj 1379/2013, a istim članom određeno je da Ministar bliže propisuje način organizovanja i poslovanja udruženja proizvođačkih organizacija.

Članom 47. određeno je da međugranske organizacije mogu da se osnivaju na inicijativu subjekata u proizvodnji proizvoda ribarstva i akvakulture, kao i da su ciljevi međugranskih organizacija da poboljšavaju koordinaciju dostupnosti proizvoda ribarstva i akvakulture na tržištu, kao i uslove za to, što je u skladu sa čl. 11. i 12. Uredbe (EU) broj 1379/2013. Stavom 3. ovog člana propisano je da Ministar bliže propisuje način organizovanja i poslovanja međugranske organizacije.

Mere koje mogu sprovoditi međugranske organizacije radi postizanja ciljeva propisane su članom 48. ovog zakona, a koje su u skladu sa članom 13. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Članom 49. ovog zakona propisano je priznavanje proizvođačkih organizacija i određeno je da postupak priznavanja proizvođačkih organizacija sprovodi Ministarstvo na osnovu zahteva koji podnosi proizvođačka organizacija osnovana na inicijativu proizvođača proizvoda ribarstva ili akvakulture. Da bi proizvođačka organizacija bila priznata mora da ispunjava uslove koji su određeni stavom 2. ovog člana, da Ministarstvo na osnovu zahteva donosi rešenje o priznavanju proizvođačke organizacije, da protiv tog rešenja se ne može izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor, kao i da sadržaj, obrazac i način podnošenja zahteva, minimalni obim i vrednost proizvodnje neophodne za priznavanje organizacije proizvođača, način vršenja kontrole nad proizvođačkom organizacijom i područje za koje se može podneti zahtev za priznavanje, bliže propisuje Ministar. Odredbe ovog člana usaglašene su sa sa nacionalnim zakonodavstvom i čl. 14. i 21. stav 1. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Da proizvođačke organizacije priznate na osnovu ovoga zakona ili udruženja proizvođačkih organizacija za osnivanje i delovanje mogu ostvariti finansijsku podršku u okviru programa iz čl. 19. i 20. ovog zakona propisano je članom 50. ovog zakona i usaglašeno sa članom 15. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Članom 51. propisano je priznanje međugranskih organizacija tako što je uređeno da postupak priznavanja međugranskih organizacija sprovodi Ministarstvo na osnovu zahteva koji podnosi međugranska organizacija, pod uslovima koji su određeni u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i odredbama člana 16. Uredbe (EU) broj 1379/2013. Takođe, propisano je da obrazac zahteva za priznavanje, nadzor nad međugranskom organizacijom i minimalnu zastupljenost u područjima bliže propisuje Ministar u skladu sa članom 18.stav 1. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Unutrašnje funkcionisanje proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija propisano je članom 52. ovog zakona i određeno je da se unutrašnje funkcionisanje ovih organizacija zasniva na načelina koja su precizirana u skladu sa članom 17. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Članom 53. ovog zakona uređeno je da nadležni organi Ministarstva obavlja provere u redovnim vremenskim razmacima kako bi proverio da li se proizvođačke organizacije i međugranske organizacije pridržavaju uslova za priznanje utvrđenih u čl. 47. i 49. ovog zakona, kao i da ako se otkrije nepridržavanje uslova, može doći do poništenja priznanja, što je u skladu sa članom 18. stav 1. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Da pravila priznate proizvođačke organizacije mogu da primenjuju, odnosno mogu biti obavezujuća za proizvođače koji nisu članovi organizacije i koji prodaju bilo koji od proizvoda unutar područja u kojem je proizvođačka organizacija reprezentativna, pod uslovima određenim ovim članom, propisano je članom 54. ovog zakona, kao i da Ministarstvo na osnovu zahteva donosi rešenje o proširenju pravila na proizvođače koji nisu članovi proizvođačke organizacije u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja priznate proizvođačke organizacije i da ako Ministarstvo ne donese odluku u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, smatra se da je odobrilo proširenje pravila. Odobreno proširenje pravila može da nastaviti da se primenjuje nakon isteka početnog perioda, uključujući prećutan dogovor, bez bilo kakvog izričitog obnavljanja rešenja, pod uslovom da je obavešteno Ministarstvo, najmanje jedan mesec pre isteka takvog početnog perioda, o dodatnom periodu primene i da je Ministarstvo odobrilo takvu dalju primenu ili da na istu nije dala prigovor u roku od 30 dana od dana prijema tog obaveštenja. Određeno je i da obrazac zahteva o proširenju pravila, kao i dodatne uslove za proširenje pravila, propisuje Ministar. Odredbe ovog člana su u skladu sa čl. 22. i 25. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Članom 55. ovog zakona propisano je proširenje pravila međugranskih organizacija, odnosno da određene sporazume, odluke ili usaglašene prakse, koje predstavljaju pravila u priznatim međugranskim organizacijama, mogu da primenjuju, odnosno mogu biti obavezujuća u određenom području ili područjima drugih subjekata koji ne pripadaju toj organizaciji pod uslovom određenim ovim članom, kao i da to proširenje pravila može se učiniti obavezujućim na najduže tri godine, da se zahtev za proširenje pravila međugranske organizacije podnosi međugranskoj organizaciji i dostavlja Ministarstvu koje donosi rešenje o proširenju pravila na proizvođače koji nisu članovi međugranske organizacije u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja priznate međugranske organizacije, kao i da ako Ministarstvo ne donese odluku u roku od 30 dana od prijema obaveštenja, smatra se da je odobrilo proširenje pravila. Kao i kod proširenja pravila priznate proizvođačke organizacije, određeno je da odobreno proširenje pravila može nastaviti da se primenjuje nakon isteka početnog perioda, uključujući prećutan dogovor, bez bilo kakvog izričitog obnavljanja rešenja, pod uslovom da je obavešteno Ministarstvo, najmanje 30 dana pre isteka takvog početnog perioda, o dodatnom periodu primene i da je Ministarstvo odobrilo takvu dalju primenu ili da na istu nije dala prigovor u roku od 30 dana od dana prijema tog obaveštenja,. Takođe, određeno je i da obrazac zahteva o proširenju pravila, kao i dodatne uslove za proširenje pravila priznate međugranske organizacije bliže propisuje Ministar. Odredbe ovog člana su u skladu sa čl. 23. i 25. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Kada se pravila proširuju na ne-članove u skladu sa čl. 54. i 55. ovog zakona Ministarstvo može odlučiti da ne-članovi imaju obavezu prema priznatim organizacijama proizvođača ili međugranskim organizacijama za protivvrednost svih troškova ili dela troškova koje plaćaju članovi zbog primene pravila proširenih na ne-članove, kao i da Ministarstvo može obavljati provere i može povući odobrenje proširenja pravila kada ustanovi da se ne ispunjava bilo koji od zahteva za odobrenje i da Ministarstvo o takvom povlačenju obaveštava priznate proizvođačke organizacije ili međugranske organizacije propisano je članom 56. ovog zakoana, što je u skladu sa čl. 25 i 26. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Članom 57. ovog zakona propisano je da je svaka priznata proizvođačka organizacija dužna je da sačini plan proizvodnje i plasiranja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture, barem za glavne vrste koje stavlja na tržište, da ti planovi proizvodnje i plasiranja na tržište služe za ostvarivanje ciljeva navedenih u čl. 39. i 44. ovog zakona, određena je sadržina plana proizvodnje i plasiranja na tržište i određeno da Ministarstvo daje saglasnost na plan proizvodnje i plasiranja na tržište. Kad je na taj plan data saglasnost, proizvođačka organizacija ga odmah sprovodi. Dalje, je uređeno da proizvođačke organizacije mogu izmeniti plan proizvodnje i plasiranja na tržište i u tom slučaju ga podnose Ministarstvu na saglasnost, da Ministarstvo vrši provere da li svaka proizvođačka organizacija ispunjava obaveze predviđene ovim članom i da ako se utvrdi neispunjenje obaveza, može doći do povlačenja priznanja proizvođačke organizacije, kao i da bliži sadržaj plana, rok za dostavljanje i način kontrole sprovođenja plana propisuje Ministar. Odredbe ovog člana usaglašene su sa čl. 28. i 29. Uredbe (EU) broj 1379/2013.

Da je priznata proizvođačka organizacija u ribarstvu i akvakulturi dužna da, najkasnije do 31. marta tekuće za prethodnu godinu, dostavi Ministarstvu godišnji izveštaj o realizaciji plana proizvodnje i plasiranja na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture koji sadrži: podatke o stavljanju na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture; preduzete mere, radi ostvarivanja ciljeva iz člana 44. ovog zakona i podatke o izmenama pravila unutrašnjeg funkcionisanja proizvođačke organizacije, da bliži sadržaj i način podnošenja izveštaja propisuje Ministar, propisano je članom 58. ovog zakona i ove odredbe su u skladu sa članom 28. stav 5. Uredbe EU broj 1379/2013.

Članom 59. ovog zakona određeno je da Registar sektorskih organizacija priznatih na osnovu ovog zakona (u daljem tekstu: Registar) vodi Ministarstvo u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima koje vodi Ministarstvo, sa su podaci iz Registra javni i na osnovu njih se sačinjava spisak priznatih sektorskih organizacija, kao i da Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra, brisanje iz Registra, kao i način objavljivanja podataka iz Registra.

Odeljak 2. ove glave sadrži dva člana - čl. 60. i 61, kojima su propisani tržišni standardi za proizvode ribarstva u skladu sa čl. 33. i 34. Uredbe (EU) 1379/2013. Uspostavljanje i primena tržišnih standarda treba da tržištu omogući snabdevanje održivim proizvodima, ostvarivanje punog potencijala unutrašnjeg tržišta proizvoda ribarstva, kao i da pospeši aktivnosti plasiranja na tržište koje se zasnivaju na lojalnoj i poštenoj konkurenciji i time pomogne poboljšanju profitabilnosti proizvodnje. S tim ciljem treba nastaviti i kroz podzakonske akte nastaviti dalje usklađivanje u ovoj oblasti, pa je određeno da listu proizvoda ribarstva za koje se utvrđuju tržišni standardi propisuje Ministar. Naime, potrebno je osigurati da uvezeni proizvodi koji ulaze na tržište Republike Srbije budu u skladu s istim zahtevima i tržišnim standardima koje i domaći proizvođači moraju da zadovolje.

Odeljkom 3. propisana je sledljivost proizvoda ribarstva i akvakulture. Članom 62. ovog zakona propisano je da, ne dovodeći u pitanje propise o hrani, sve serije proizvoda ribarstva i akvakulture moraju biti sledljive u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, od izlova ili sakupljanja do maloprodaje. Dalje je uređeno da ti proizvodi moraju biti na odgovarajući način označeni kako bi se osigurala sledljivost svake serije, a serije proizvoda ribarstva i akvakulture mogu se nakon prve prodaje združiti ili razdeliti jedino ako ih je moguće slediti do faze izlova ili sakupljanja, što je u skladu da odredbama člana 58. Uredbe (EZ) broj 1224/2009. Takođe, ovim članom propisano je da FAO troslovne šifre za svaku vrstu i prezentaciju proizvoda ribarstva i akvakulture propisuje Ministar. Pored toga, članom 63. je propisano koje podatke je obavezno naznačiti na ambalaži prilikom uvoza proizvoda ribarstva u skladu sa članom 11. Uredbe (EZ) broj 2406/1996.

Takođe, potrebno je uspostaviti, u skladu sa Uredbom Saveta (EZ) broj 1005/2008, sistem kontrole uvoza proizvoda ribarstva na način kojim se sprečava nezakonit, neprijavljen i neregulisan ribolov. Obaveza posedovanja međunarodne potvrde (sertifikata) o ulovu, kao i ostalih vezanih dokumenata je propisana članom 64. ovog zakona. Pored navedenog, ovim članom se daje osnov Ministru za propisivanje neophodnih obrazaca, kao i listu proizvoda ribarstva za koje nisu potrebne potvrde i listu zemalja za koje nisu potrebne navedene potvrde.

Članom 65. uređeno je šta obuhvataju nezakonite, neprijavljene i neregulisane ribolovne aktivnosti, kako bi se sprečio uvoz proizvoda ribarstva dobijenih takvim aktivnostima.

U Odeljku 4, članom 66. je uređeno informisanje potrošača, kako bi se potrošačima omogućilo donošenje odluka na osnovu informacija, neophodno im je pružiti jasne i potpune informacije o poreklu i načinu proizvodnje proizvoda i odredbe ovog člana usklađene su sa čl. 35. i 37. stav 2. Uredbe (EU) broj 1379/2013. Takođe, ovim članom je određeno da listu proizvoda ribarstva i akvakulture za koje je potrebno obezbediti potrebne podatke, listu trgovačkih i naučnih naziva pojedinih vrsta proizvoda ribarstva i akvakulture, oznaku ribolovnog područja na kojem su ulovljeni proizvodi ribarstva i akvakulture, kategorije ribolovnih alata koji se koriste u ribolovu, kao i dodatne podatke koji se na dobrovoljnoj osnovi mogu navoditi na deklaraciji propisuje Ministar.

Primena pravila o zštiti konkurencije propisana su Odeljkom 5, članom 67. stav 1. i ista treba da se primenjuju na proizvodnju ili plasiranje proizvoda ribarstva i akvakulture na tržište, u meri u kojoj njihova primena ne sprečava funkcionisanje tržišta, a izuzeci stavom 2. ovog člana, što je u skladu sa čl. 40. i 41. Uredbe (EU) broj 1379/2013. Da organ nadležan za poslove zaštite konkurencije u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita konkurencije, na predlog Ministarstva, u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje da li sporazumi i prakse iz stava 2. ovog člana ispunjavaju propisane uslove i da li ugrožavaju slobodnu tržišnu utakmicu određeno je stavom 3. i da Ministar bliže propisuje uslove i način pod kojim se pravila o proizvodnji, marketingu i kvalitetu koje je donela priznata proizvođačka organizacija mogu proširiti na operatore koji nisu članovi te organizacije, a obavljaju delatnost na istom proizvodnom ili geografskom području, radi sprečavanja nelojalne konkurencije, stavom 4. ovog člana.

Odeljak 6. koji sadrži član 68. uređuje istraživanje tržišta, odnosno prikupljanje, obradu i analizu tržišnih informacija, a u cilju obezbeđivanja transparentnosti, stabilnosti i održivog razvoja tržišta proizvoda ribarstva i akvakulture. Stoga je neophodno da Ministarstvo uspostavi sistem za prikupljanje, obradu i analizu tržišnih informacija na tržištu proizvoda ribarstva i akvakulture i nabrojane su aktivnosti koje to omogućavaju u skladu sa članom 42. Uredbe (EU) broj 1379/2013. Takođe, određeno je da Ministarstvo može poslove sprovođenja istraživanja tržišta, anketa i izrade specijalizovanih studija poveriti naučno-istraživačkim organizacijama, stručnim institucijama ili ovlašćenim pravnim licima u skladu sa zakonom, kao i da su svi ekonomski podaci, analize i tržišna istraživanja prikupljeni u skladu sa ovim članom javno dostupni na internet stranici Ministarstva, u obliku i na način koji obezbeđuje anonimnost privrednih subjekata i zaštita poslovne tajne. Propisana je i obaveza privrednih subjekta u sektoru ribarstva i akvakulture da su dužni, da na zahtev Ministarstva ili ovlašćenog pravnog lica, blagovremeno i tačno dostave podatke o količinama, cenama i tokovima robe neophodne za istraživanje tržišta. Način, metodologiju, rokove i obrasce za prikupljanje i izveštavanje o tržišnim informacijama bliže propisuje Ministar.

Glava VI. SREDSTVA ZA MERE FINANSIJSKE PODRŠKE U RIBARSTVU I AKVAKULTURI sadrži samo jednu odredbu (član 69.) kojom je utvrđeno da se sredstva za sprovođenja mera Višegodišnjeg programa, Godišnjeg programa, Programa državne pomoći i Programa državne pomoći male vrednosti (“de minimis”), obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, budžetu autonomnih pokrajina i budžetu jedinice lokalne samouprave, kao i da se mogu finansirati i iz drugih izvora u skladu sa osnivačkim aktom, odnosno statutom.

Glava VII. NADZOR (čl. 70 - 77.)

Odredbama o nadzoru nad primenom ovog zakona određeno je da ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede vrši upravno-pravni nadzor i da se inspekcijski nadzor vrši preko poljoprivrednog, veterinarskog i graničnog veterinarskog inspektora (član 70.). Uslovi za poslove poljoprivrednog inspektora su detaljno utvrđeni, izuzev inspektorskog ispita. Ovo sa razloga što je članom 47. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru (“Službeni glasnik RS”, br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18) propisano je da lice na probnom radu koje je radni odnos zasnovalo na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme i lice koje je zasnovalo radni odnos na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme, a nema položen ispit za inspektora, polaže ispit za inspektora u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa, a stavom 6. istog člana propisano je da izuzetno, ispit za inspektora nije dužan da polaže inspektor koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona imao najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora i ispunjava uslove za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. Takođe, određeno je da poslove veterinarskog i graničnog veterinarskog inspektora može da obavlja lice koje ispunjava uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo i da se na sadržinu, vrste i oblike i postupak inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor koja nisu drugačije uređena ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Odredbom člana 71. ovog zakona uređena su pitanja službene legitimacije i službenog odela poljoprivrednog, veterinarskog i graničnog veterinarskog inspektora jer se inspekcijski nadzor se vrši preko inspektora koji je službeno lice sa posebnim ovlašćenjima, obavezama i odgovornostima propisanim zakonom, koje ispunjava uslove za obavljanje inspekcijskog nadzora i uživa krivičnopravnu zaštitu propisanu zakonom. Takođe, ovim članom je određeno da Ministar bliže propisuje izgled službenog odela poljoprivrednog inspektora, način nošenja i razduženja, kao i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama i službenim odelima.

Ukoliko je inspekcijski nadzor nad primenom zakona, zbog raznorodnosti pitanja koja su uređena tim zakonom, u nadležnosti dve ili više inspekcija, pravilo je da se mora precizno izvršiti razgraničenje njihovih prava i dužnosti, odnosno ovlašćenja u postupanju da ne bi dolazilo do sukoba nadležnosti, što je urađeno tako što su odredbama člana 72. ovog zakona propisana prava i dužnosti poljoprivrednog inspektora, članom 73. prava i dužnosti veterinarskog inspektora i članom 74. prava i dužnosti graničnog veterinarskog inspektora.

Mere koje mogu u skladu sa svojim ovlašćenjima naložiti poljoprivredni inspektor, veterinarski inspektor i granični veterinarski inspektor precizirane su članom 76, kao i obaveza lica nad kojima se obavlja inspekcijski nadzor da o izvršenju mera naloženih rešenjem obaveste nadležnog inspektora.

Obaveze lica nad kojima se obavlja inspekcijski nadzor da omoguće, pruže podatke i obaveštenja i osiguraju uslove za nesmetani rad poljoprivrednog inspektora, veterinarskog, odnosno graničnog veterinarskog inspektor, kao i da su dužna da u određenom roku, na zahtev poljoprivrednog inspektora, veterinarskog, odnosno graničnog veterinarskog inspektora dostave ili pripreme podatke i materijale koji su mu potrebni za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora propisane su članom 76. ovog zakona, a nadležnost za rešavanje po žalbi na rešenje poljoprivrednog inspektora, veterinarskog, odnosno graničnog veterinarskog inspektora članom 77. ovog zakona.

Glava VIII. KAZNENE ODREDBE (čl. 78. - 83.)

Kaznene odredbe se nalaze posle odredaba o nadzoru nad primenom ovog zakona, a sadrže odredbe o sankcijama za kažnjiva dela. U našem pravnom sistemu postoje tri vreste kažnjivih dela, i to su krivična dela, privredni prestupi i prekršaji.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru je ustanovljena obaveza inspektora da kada otkrije nezakonitost koja je kažnjiva po zakonu, nadležnom pravosudnom organu podnosi krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno izdaje prekršajni nalog. Važno je naglasiti, da inspektor nema diskreciono ovlašćenje da sam, po sopstvenom nahođenju, odluči da li će podneti krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili izdati prekršajni nalog. Obaveza podnošenja krivične prijave za državne i druge organe za dela koja se gone po službenoj dužnosti, propisana je članom 280. Zakonika o krivičnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 - odluka US i 62/21 - odluka US), a članom 85. Zakona o privrednim prestupima (“Službeni list SFRJ”, br. 4/77, 36/77 - ispr, 14/85, 10/86 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89 i 3/90 i “Službeni list SRJ”, br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/01 i “Službeni glasnik RS”, br. 101/05 - dr. zakon) ustanovljena je obaveza državnih organa da prijave privredne prestupe o kojima su obavešteni ili za koje saznaju na drugi način. Kada je reč o prekršajima, Zakonom o inspekcijskom nadzoru su precizno propisane situacije u kojima, uz zapisnikom konstatovano obrazloženje, inspektor nije dužan da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno izda prekršajni nalog. U svim drugim situacijama, nepodnošenje zahteva i neizdavanje prekršajnog naloga čini povredu radne dužnosti.

Tako su, članom 78. ovog zakona određene novčane kazne za privredne prestupe pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu koji su određeni ovom odredbom, kao i da se mogu predložiti izricanje zaštitne mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, u trajanju od šest meseci do pet godina.

Prekršaji su posebna vrsta kažnjivih dela u našem pravu. Oni se razlikuju od drugih kažnjivih dela po svojoj pravnoj prirodi i obeležjima. U pitanju je lakša kategorija delikata od krivičnih dela i privrednih prestupa. Društvena opasnost nije osnovno obeležje prekršaja jer su to delikti kojima se krši društvena i ekonomska disciplina i koji su u odnosu na druga kažnjiva dela znatno brojniji i raznovrsniji, a po težini, kreću se od sitnijih do težih dela. Izvršioci prekršaja, a time i subjekti prekršajne odgovornosti, mogu biti pravna lica i odgovorna lica u pravnom licu, preduzetnici i fizička lica, određeno je članom 17. stav 1. Zakona o prekršajima (“Službeni glasnik RS”, br. 65/13, 13/16, 98/16 - odluka US, 91/19, 91/19 - dr. zakon i 112/22 - odluka US). Stavom 2. ovog člana propisano je da Republika Srbija, teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i njihovi organi ne mogu biti odgovorni za prekršaj, ali zakonom može biti propisano da za prekršaj pod uslovima iz člana 18. stav 1. ovog zakona (fizičko lice odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu zato što je bilo uračunljivo i učinilo prekršaj sa umišljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da je takav postupak zabranjen) odgovara odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave.

Naime, stavom 1. člana 39. Zakonom o prekršajima propisano je da se zakonom ili uredbom novčana kazna može se propisati u rasponu: od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice; od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika, a stavom 2. istog člana, propisano je da izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, novčana kazna može se propisati u fiksnom iznosu za fizičko lice i odgovorno lice od 1.000 do 50.000 dinara, za preduzetnika od 5.000 do 150.000 dinara, a za pravno lice od 10.000 do 300.000 dinara.

Tako su, odredbama čl. 79 - 82. ovog zakona, u skladu sa odredbama člana 39. Zakona o prekršajima propisane novčane u rasponu i u fiksnom iznosu i određeni prekršaji za sve subjekte prekršajne odgovornosti, odnosno pravna lica i odgovorna lica u pravnom licu, preduzetnike, odgovorna lica u organu autonomne pokrajine i odgovorna lica u organu jedinice lokalne samouprave i fizička lica.

I u ovom zakonu propisano je izdavanje prekršajnog naloga kojim je pojednostavljeno procesuiranje blažih prekršaja uz značajno smanjenje troškova za državne ograne i koji omogućava da se što veći broj prekršaja završi priznanjem okrivljenog bez vođenja sudskog postupka (član 83.).

Glava IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 84 - 86.)

Prelaznim odredbama sadržanim u ovoj glavi određen je rok od godinu dana za donošenje propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona (član 84.). Bez obzira na činjenicu da je potrebno doneti veći broj podzakonskih akata u skladu sa ovim zakonom, procenjeno je da je ovo optimalan rok.

Završnim odredbama, članom 85. utvrđeno je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi član 66b Zakona o stočarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 93/12 i 14/16), kao i da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se nakon isteka godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu (član 86.). Odložna primena ovog zakona propisana je u skladu sa članom 17. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, jer je bilo potrebno razdvojiti početak važenja i početak primene ovog propisa zbog donošenja podzakonskih akata bez kojih nije moguća primena odredbi ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 30.10.2026.