ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Da li poslodavac može da “pošalje” zaposlenog u prevremenu penziju?

Ako zaposleni ispuni uslov za odlazak u starosnu penziju, radni odnos prestaje po sili zakona. U tom slučaju niko nikome nije dao otkaz, već se radni odnos prosto “završio” zbog sticanja prava na starosnu penziju. Ali šta se dešava pri odlasku u prevremenu penziju?

“Ako pojam ‘prevremena starosna penzija’ pokušate da pronađete u zakonu, ostaćete bez odgovora. U pitanju je pojam koji se ustalio među stanovništvom, ali kao takav ne postoji u zakonu”, objašnjava advokat Dragana Vidaković.

Prevremena starosna penzija odnosi se na mogućnost da se radni vek završi ranije, i pre ostvarenja prava na (punu) penziju.

“Konkretno, članom 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 i 76/2023) propisano je da se pravo na starosnu penziju stiče sa navršenih 65 godina života i 15 godina osiguranja ili navršenih 45 godina osiguranja. Ovo je ono šta nazivamo punom penzijom. Dalje u članu 19a. Zakon o PIO daje mogućnost ranijeg odlaska u starosnu penziju, što nazivamo prevremenom penzijom”, kaže Vidaković.

Kada je reč o tome kako se Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje)odnosi prema odlasku u prevremenu penziju, ukazuje se samo na jedan zaključak, a to je da ovaj propis ne poznaje odlazak u prevremenu penziju kao razlog za prestanak radnog odnosa.

Vidaković objašnjava da kao razlog za prestanak radnog odnosa (po sili zakona) ovaj zakon propisuje samo odlazak u punu penziju, pa tako propisuje da radni odnos prestaje “kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju”.

Često se dešava da zaposleni u prevremenu penziju odlaze u dogovoru sa poslodavcem, kako bi oslobodili radno mesto. Međutim, prema zakonu poslodavac ne može da pošalje zaposlenog u prevremenu starosnu penziju, u smislu da takvom zaposlenom izda rešenje o prestanku radnog odnosa zbog ispunjenja uslova za prevremenu starosnu penziju.

“Iako često sami zaposleni podnose zahtev za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju PIO fondu, te im donekle nije ni bitno u kojoj formi će se radni odnos okončati, pravno gledano to ne bi moglo biti u formi rešenja o prestanku radnog odnosa zbog odlaska u prevremenu penziju”, ocenjuje advokat.

Iz svega navedenog jasno je da ostvarenje prava na prevremenu starosnu penziju nije osnov za prestanak radnog odnosa, pa se postavlja pitanje kako okončati radni odnos.

“U ovom slučaju, a kako je to i sudska praksa potvrdila (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 168/20 od 10. 9. 2020), zaposleni je taj koji treba da podnese zahtev za raskid radnog odnosa. Na osnovu tog zahteva radi odlaska u prevremenu starosnu penziju, poslodavac donosi akt kojim okončava radni odnos tog zaposlenog, a to je rešenje o prestanku radnog odnosa zbog otkaza Ugovora o radu od strane zaposlenog, datog radi odlaska u prevremenu starosnu penziju”, kaže Vidaković.

Zakon o radu govori o obavezi isplate otpremnine zbog odlaska u penziju, ali ne precizira o kojoj vrsti penzije se radi.

“To znači da poslodavac ima obavezu da isplati otpremninu zaposlenom kome radni odnos prestaje zbog ostvarenja prava na, jednostavno rečeno, bilo koju vrstu penzije: invalidsku, starosnu ili prevremenu starosnu. O obavezi poslodavca da isplati otpremninu i zaposlenom kojem radni odnos prestaje zbog odlaska u prevremenu starosnu penziju potvrđena je i od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Utvrđeno je da je poslodavac, u skladu sa opštim aktom, dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini dve prosečne zarade”, navodi ona.

Ona dodaje da za sada ostaje nejasno, s obzirom na to da Zakon o radu ne poznaje institut prevremene starosne penzije, šta bi bilo sa radnim odnosom zaposlenog koji je podneo – a zatim i dobio rešenje PIO fonda o ostvarenju prava na prevremenu starosnu penziju – a i dalje nastavio da radi kod poslodavca, odnosno nije podneo zahtev za raskid radnog odnosa?

“Moglo bi se reći da bi u tom slučaju i dalje bio u radnom odnosu, sve dok ne navrši godine za punu starosnu penziju”, zaključuje advokat Dragana Vidaković.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 02.08.2024.
Naslov: Redakcija