NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 6/20, 129/21, 92/23 i 19/25), u članu 15. posle dosadašnjeg stava 5. dodaju se novi stav 6 i 7. koji glase:

“Sadržaj obrazaca javnih isprava koje izdaju ustanove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, propisuje ministar i odobrava njihovo štampanje.”

Javne isprave, odnosno evidencije u elektronskom obliku vode se pored srpskog jezika i na jeziku nacionalne manjine u skladu sa zakonom.”

Član 2.

U članu 17. stav 3. menja se i glasi:

“Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, dužan je da prilikom upisa deteta, ustanovi dostavi tačne i potpune o zdravlju i posebnim potrebama deteta zarad osiguranja njegove bezbednosti i zaštite zdravlja”

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

“Predškolska ustanova ne može snositi odgovornost za posledice koje su isključivo nastale zbog toga što roditelj nije dostavio informacije koje su bile od značaja za zaštitu zdravlja deteta.”

Dosadašnji st. 4–8. postaju st. 5–9.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. broj: “4.”, zamenjuje se brojem: “5”.

Član 3.

U članu 18. posle stava 5. dodaju se novi st. 6. i 7. koji glase:

“Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, dužan je da prilikom upisa deteta, školi dostavi dokaz o obavljenom zdravstvenom pregledu deteta, kao i tačne i potpune informacije o zdravlju i posebnim potrebama deteta zarad osiguranja njegove bezbednosti i zaštite zdravlja.

Osnovna škola ne može snositi odgovornost za posledice koje su isključivo nastale zbog toga što roditelj nije dostavio informacije koje su bile od značaja za zaštitu zdravlja deteta.”

Dosadašnji stav 6, postaje stav 8. a dosadašnji stav 7 i 8, postaju stav 9 i 10.

Član 4.

U članu 19. posle stava 6. dodaju se st. 7–8. koji glase:

“Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, dužan je da prilikom upisa učenika, srednjoj školi dostavi tačne i potpune informacije o zdravlju i posebnim potrebama deteta zarad osiguranja njegove bezbednosti i zaštite zdravlja.

Srednja škola ne može snositi odgovornost za posledice koje su isključivo nastale zbog toga što roditelj nije dostavio informacije koje su bile od značaja za zaštitu zdravlja deteta”.

Član 5.

Posle člana 31. dodaje se nov član 31 a koji glasi:

“Član 31a

Posebna radna grupa i radne podgrupe

Za sprovođenje postupka preuzimanja zaposlenih sa liste zaposlenih za čijim je radom delimično ili u potpunosti prestala potreba, zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom i zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom i koji se ne nalaze na napred pomenutim listama, donošenja odluke kojom se zaposleni upućuje na slobodno radno mesto radi preuzimanja i praćenja procesa radnog angažovanja zaposlenih, ministar obrazuje posebnu radnu grupu i radnu podgrupu.

Bliže uslove za rad posebne radne grupe i radne podgrupe propisuje ministar.”

Član 6.

U članu 55a posla stava 1. dodaju se novi stavovi 2-8 koji glase:

“Akt o osnivanju obrazovno-naučnog centra donosi Vlada.

Na osnivanje, organizaciju i rad obrazovno-naučnog centra primenjuju se propisi o javnim službama.

Radom obrazovno-naučnog centra rukovodi direktor, koga imenuje Vlada na period od četiri godine.

O promeni naziva, sedišta i statusnoj promeni obrazovno-naučnog centra odlučuje Vlada.

Na statut, godišnji plan i program rada i cene pružanja usluga korisnicima obrazovno-naučnog centra saglasnost daje Vlada.

Obrazovno-naučni centar podnosi izveštaje o svom radu Vladi i ministru najmanje jedanput godišnje.

Za osnivanje i rad obrazovno-naučnog centra sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.”

Član 7.

U članu 70. stav 3. posle reči: “ministar”, stavlja se zapeta i dodaju se reči:

“posebno vodeći računa o posetama vojnim memorijalima i mestima stradanja od interesa za Republiku Srbiju u inostranstvu, kao i o posetama spomenicima i memorijalima na teritoriji Republike Srbije, o kojima vodi evidenciju ministarstvo zaduženo za poslove rada.”

Član 8.

U članu 73. posle stava 9. dodaje se novi stav 10. koji glasi:

“Na brojčano ocenjivanje i utvrđivanje opšteg uspeha za učenike od drugog do osmog razreda iz člana 75. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe kojima je uređeno ocenjivanje u ovom i posebnom zakonu, kao i u podzakonskim aktima kojima je uređeno ocenjivanje.”

Dosadašnji st. 10–19. postaju st. 11–20.

Član 9.

U članu 79. stav 2. tačka 8) menja se i glasi:

“8) organizovanje i učešće u radu učeničkog parlamenta;”.

U stavu 5. reč: “mere”, zamenjuje se rečima: “radnje radi potpunog i pravilnog utvrđivanja činjenica i donošenja odluke o preduzimanja mera.”

Član 10.

U članu 80. stav 2. u tački 4) reči: “i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika” brišu se.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a) koja glasi:

“4a) ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;”.

Član 11.

U članu 82. stav 7. reči: “izbornog programa”, zamenjuju se rečima: “izbornog predmeta”.

Član 12.

Član 83. menja se i glasi:

Odgovornost učenika

“Član 83.

“Učenik može da odgovara za lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, za težu povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana ovim zakonom i za povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona.

Prema učeniku koji vrši lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, škola uz učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, pojačava vaspitni rad.

Pojačan vaspitni rad iz stava 2. ovog člana ostvaruje se aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa i posebnih timova. Kada je neophodno, škola sarađuje i sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite, radi određivanja i pružanja podrške učeniku u vezi sa promenom njegovog ponašanja.

Odeljenjski starešina, zajedno sa stručnim saradnicima, odnosno sa timom za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ili timom za inkluzivno obrazovanje, sačinjava plan pojačanog vaspitnog rada koji traje najkraće do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

Odeljenjski starešina vodi posebnu pedagošku evidenciju o pojačanom vaspitnom radu u koju se unose podaci o: događaju, učesnicima, vremenskoj dinamici, preduzetim aktivnostima i merama i ostvarenim rezultatima tog rada.

U okviru pojačanog vaspitnog rada sa učenicima realizuje se i društveno-korisni, odnosno humanitarni rad.

Škola, pored realizacije aktivnosti društveno-korisnog rada u okviru pojačanog vaspitnog rada sa učenicima, planira realizaciju aktivnosti društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada godišnjim programom zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u cilju prevencije i razvoja društveno odgovornog ponašanja učenika.

Bliže uslove, način, sadržinu, dužinu, mesto i vreme obavljanja i druga pitanja značajna za obavljanje društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada propisuje ministar.

Rezultate pojačanog vaspitnog rada, na osnovu zajedničkog izveštaja odeljenskog starešine, stručnih saradnika i timova, direktor, odnosno nastavničko veće uzima u obzir prilikom izricanja vaspitno-disciplinske mere.

Sa učenikom koji van prostora škole, odnosno drugog prostora u kome škola ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, učini povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, škola u skladu sa izveštajem nadležnog organa pojačava vaspitni rad, uz preduzimanje drugih aktivnosti u skladu sa propisima kojima se uređuju: kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije, postupanje ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminativnog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, kao i protokola postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.”

Član 13.

Nakon člana 83. dodaje se novi član 83a koji glasi:

“Teže povrede obaveze učenika

“Član 83 a.

“Učenik koji ne poštuje odluku direktora ili organa škole donetu radi sprečavanja težih povreda obaveza učenika, odgovara za učinjenu težu povredu obaveza iz stava 13. ovog člana.

Teže povrede obaveza učenika su:

1)         uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola ili druga organizacija, odnosno organ;

2)         prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija;

3)         uništenje ili krađa imovine škole, doma učenika ili druge organizacije ili organa u čijem objektu ostvaruje pravo na smeštaj, ishranu i vaspitni rad, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog;

4)         posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba psihoaktivnih supstanci, odnosno alkohola, droga i nikotinskih proizvoda;

5)         unošenje u školu ili drugu organizaciju oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice;

6)         ponašanje učenika kojim ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, a naročito pravo na obrazovanje;

7)         ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi, u školskim i drugim aktivnostima koje se ostvaruju van škole, a koje škola organizuje i koje dovodi do njihovog fizičkog ili psihičkog povređivanja;

8)         upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

9)         neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika od strane škole;

10)       učestalo činjenje lakših povreda obaveza u toku školske godine, pod uslovom da su preduzete neophodne mere iz stava 1. ovog člana radi korekcije ponašanja učenika.

Škola je dužna da opštim aktom propiše upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva iz stava 2. tačka 8) ovog člana.

Smernice za upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva iz stava 2. tačka 8) ovog člana donosi zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Za povrede iz stava 2. tačka 9) ovog člana obavezna je postupnost u izricanju mera kada je učenik neopravdano izostajao više od 25 časova u periodu dužem od dve nastavne nedelje.

Za povrede iz stava 2. tačka 10) ovog člana obavezna je postupnost u izricanju mera.

Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.”

Član 14.

Član 85. menja se i glasi:

Vaspitno-disciplinski postupak

“Član 85.

“Za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona direktor škole pokreće i vodi vaspitno-disciplinski postupak o kojem odmah obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika.

Škola obaveštava ministarstvo o povredi zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, u skladu sa propisima kojima se uređuju: kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije, postupanje ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminativnog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, kao i protokola postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

Za učinjenu težu povredu obaveze učenika direktor zaključkom pokreće vaspitno-disciplinski postupak najkasnije u roku od pet radnih dana od dana saznanja, a za učinjenu povredu zabrane iz čl. 110-112. ovog zakona zaključkom pokreće postupak odmah, a najkasnije u roku od dva radna dana od dana saznanja, o čemu odmah, a najkasnije narednog radnog dana, obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, za učinjene teže povrede obaveza učenika iz člana 83a stav 2. tačka 4) i 5) ovog zakona, direktor zaključkom pokreće vaspitno-disciplinski postupak odmah, a najkasnije u roku od dva radna dana od dana saznanja, o čemu odmah, a najkasnije narednog radnog dana, obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Direktor vodi postupak i okončava ga rešenjem.

U vaspitno - disciplinskom postupku učenik, uz prisustvo roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, kao i svi ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani.

Ukoliko se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika, koji je uredno obavešten, ne odazove da prisustvuje vaspitno-disciplinskom postupku, direktor škole postavlja odmah, a najkasnije narednog radnog dana, psihologa, odnosno pedagoga ustanove da u tom postupku zastupa interese učenika, o čemu odmah obaveštava centar za socijalni rad.

Vaspitno-disciplinski postupak okončava se donošenjem rešenja, po pravilu, u roku od 30 dana od dana pokretanja, izuzev u slučaju učinjene teže povrede obaveza učenika iz člana 83. stav 2. tač. 4) i 5) ovog zakona i povrede zabrane, kada se, po pravilu, okončava u roku od 20 dana od dana pokretanja.

Zastarelost ne teče u periodu u kojem vaspitno-disciplinski postupak ne može biti pokrenut ili vođen zbog odsustva učenika ili drugih razloga propisanih zakonom.

Vaspitno-disciplinski postupak okončava se najkasnije sa danom koji je određen kao poslednji dan nastavne godine, u skladu sa pravilnicima kojima je uređen kalendar obrazovno-vaspitnog rada.

U vaspitno-disciplinskom postupku koji je pokrenut za težu povredu obaveze učenika iz člana 83a stav 2. tač. 4) i 5) ovog zakona i povredu zabrane, učenik može biti udaljen iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada koji obuhvata obaveznu nastavu i ostale oblike obrazovno-vaspitnog rada.

Učenik može biti udaljen iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada i ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada najkraće pet radnih dana, a najduže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

Kada ustanova od nadležnog organa dobije obaveštenje da se protiv učenika vodi prekršajni ili krivični postupak, učenik se upućuje na nastavu na daljinu do okončanja postupka u skladu sa posebnim zakonom.

Direktor škole, nakon procene tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u skladu sa protokolom postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i pravilnikom o društveno-korisnom, odnosno humanitarnom radu, donosi rešenje o udaljenju učenika iz stava 11. ovog člana.

Tokom udaljenja učenika iz stava 11. ovog člana učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je dužan da se informiše o toku nastavnog procesa i da sadržaje programa nastave i učenja prati uz upotrebu nastavnog materijala koji je škola dužna da dostavi učeniku radi obezbeđivanja kontinuiteta u obrazovanju.

Škola je dužna da o udaljenju učenika iz stava 11. ovog člana obavesti nadležni centar za socijalni rad radi zajedničkog delovanja u realizaciji pojačanog vaspitnog rada.

Pre donošenja rešenja o udaljenju moraju se utvrditi sve činjenice koje su od značaja za odlučivanje.

Ukoliko u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik osnovne ili srednje škole, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, podnese zahtev da se učenik prevede odnosno ispiše iz škole, škola će doneti rešenje kojim se izdavanje prevodnice odnosno ispisnice odlaže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

Na rešenje iz stava 17. ovog člana učenik, njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, nema pravo žalbe ali ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Podaci o izrečenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama moraju biti uneti u odgovarajući deo obrasca prevodnice, odnosno ispisnice, prilikom prevođenja, odnosno upisivanja učenika u drugu osnovnu, odnosno srednju školu u toku školske godine.

Škola u kojoj učenik nastavlja obrazovanje dužna je da prati ponašanje učenika i sprovodi pojačan vaspitni rad u saradnji sa nadležnim centrom za socijalni rad i drugim ustanovama i nadležnim organima.”

Član 15.

Član 86. menja se i glasi:

Vaspitne i vaspitno disciplinske mere i pravna zaštita učenika

“Član 86.

Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane ovim zakonom, mogu da se izreknu mere, i to:

1)         za lakšu povredu obaveza učenika, vaspitna mera – opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor odeljenjskog veća, na osnovu izjašnjavanja nastavnika koji ostvaruju nastavu u odeljenju učenika, u skladu sa opštim aktom škole;

2)         za težu povredu obaveza učenika, vaspitno-disciplinska mera – ukor direktora i ukor nastavničkog veća, a za učenika srednje škole i isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom, ukoliko druge izrečene mere i aktivnosti ne dovode do poboljšanja u ponašanju učenika;

3)         za učinjenu povredu zabrane iz čl. 110-112. ovog zakona, vaspitno-disciplinska mera:

(1)        ukor direktora ili ukor nastavničkog veća;

(2)        premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika;

(3)        za učenika srednje škole – isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za teže povrede obaveza iz člana 83a stav 2. tač. 4) i 5) ovog zakona, učeniku osnovne škole se može izreći vaspitno-disciplinska mera – premeštaj u drugu osnovnu školu, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, a učeniku srednje škole – isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom.

Kada se premeštaj u drugu osnovnu školu ne realizuje u roku od sedam dana od dana konačnosti rešenja o izrečenoj vaspitno-disciplinskoj meri, na zahtev škole koja je izrekla meru, školska uprava određuje osnovnu školu u koju se učenik premešta u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva škole koja je izrekla meru.

Kada se učeniku izrekne mera isključenje iz škole, odnosno škole sa domom, škola je dužna da o tome obavesti nadležni centar za socijalni rad, kako bi preduzeli mere iz svoje nadležnosti.

Vaspitna mera izriče se učeniku za lakšu povredu obaveze iz stava 1. tačka 1) ovog člana, bez vođenja vaspitno-disciplinskog postupka.

Mera iz stava 1. ovog člana može da se izrekne učeniku ako je škola prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz člana 83. stav 1. ovog zakona.

Mera iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 2. ovog člana izriče se učeniku nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka i utvrđene odgovornosti i utiče na ocenu iz vladanja u toku polugodišta i na zaključnu ocenu iz vladanja.

Izuzetno, odeljenjski starešina po pribavljenoj proceni tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja predlaže odeljenjskom veću smanjenje zaključne ocene iz vladanja na kraju nastave u drugom polugodištu učeniku koji učini težu povredu obaveze ili povredu zabrane iz čl. 110-112. ovog zakona na kraju nastave u drugom polugodištu, kada nije moguće voditi vaspitno-disciplinski postupak.

Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera izriču se u školskoj godini u kojoj je učinjena povreda obaveze učenika.

Kada maloletan učenik izvrši lakšu ili težu povredu obaveze, odnosno zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, škola odmah, a najkasnije narednog radnog dana od dana saznanja obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i uključuje ga u odgovarajući postupak.

Nastavničko veće izriče vaspitno-disciplinske mere – ukor nastavničkog veća, premeštaj učenika u drugu osnovnu školu iz stava 2. ovog člana i isključenje učenika iz srednje škole, odnosno škole sa domom, a ukor direktora izriče direktor.

Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da izjavi žalbu školskom odboru na izrečenu vaspitno-disciplinsku meru za izvršenu težu povredu obaveze učenika ili za povredu zabrane iz čl. 110-112. ovog zakona, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđenoj odgovornosti i izrečenoj meri.

Školski odbor odlučuje o žalbi iz stava 12. ovog člana u roku od 15 dana od dana izjavljivanja žalbe.

Žalba odlaže izvršenje rešenja direktora.

Protiv drugostepenog rešenja o izrečenoj meri isključenja učenika iz srednje škole ili škole sa domom, učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Član 16.

U članu 88. stav 5. posle reči: “radu”, stavlja se zapeta i dodaju se reči: “koji usvaja učenički parlament, a potpisuje lice određeno za koordinaciju rada učeničkog parlamenta”.

Član 17.

U članu 89. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

“U školi sa domom učenika, u delu ustanove u kojem se obezbeđuju smeštaj, ishrana i vaspitni rad sa učenicima, primenjuju se i propisi koji uređuju oblast učeničkog standarda.”

Dosadašnji st. 4–8. postaju st. 5–9.

Član 18.

U članu 93. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

“Ustanova može da obavlja delatnost iz stava 2. ovog člana na teritoriji školske uprave u kojoj je sedište škole.”

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 19.

U članu 94. stav 2. nakon reči “ odnosno smer ili tip gimnazije” dodaju se reči :

“ili program za učenike sa posebnim sposobnostima, uvodi novi odsek u muzičkoj školi, izvrši dogradnja ili izgradnja novog prostora odnosno objekta u kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad,”

Nakon stava 4. dodaje se nov stav 5. koji glasi:

“Srednja škola je u obavezi da podnese zahtev za verifikaciju i u slučaju kada se za postojeći obrazovni profil usvoji novi standard kvalifikacije, donesu novi planovi i programi nastave i učenja i odgovarajući normativi prostora, opreme i nastavnih sredstava, ukoliko ministarstvo utvrdi da je zbog obima i vrsta promena potrebno da se izvrši verifikacija.”

Dosadašnji stavovi 5 i 6. postaju stavovi 6 i 7.

Član 20.

U članu 98. stav 2. posle reči “delatnosti” dodaju se reči “ i posebnim propisima kojima je uređena odgovarajuća oblast delatnosti.”

U stavu10. broj: “6.”, zamenjuje se brojem: “7.”.

Član 21.

U članu 109. stav 2. posle reči: “Zaposleni”, stavlja se zapeta i dodaju se reči:

“učenici, polaznici, roditelji, odnosno drugih zakonskih zastupnika,”.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

“U ustanovi nije dozvoljeno ometanje ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada.” Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 22.

U članu 112. stav 1. posle reči: “trećeg lica prema zaposlenom;”, dodaju se reči:

“zaposlenog prema drugom zaposlenom,”.

Član 23.

U članu 117. stav 3. tačka 4), 5) i 6) brišu se, tačka 7) postaje tačka 4). Nakon stava 3.dodaje se novi stav 4. koji glasi :

“Inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja, pre isteka mandata, iz razloga propisanih u stavu 3. tač. 1. i 2. ovog člana mogu da pokrenu skupština jedinice lokalne samouprave, savet roditelja i vaspitno-obrazovno, odnosno nastavničko i pedagoško veće.”

Dosadašnji stavovi 4-7 postaju stavovi 5-8.

Član 24.

U članu 118. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“Privremeni organ upravljanja iz stava 1. ovog člana ima pet članova i obavlja poslove iz nadležnosti organa upravljanja.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 25.

Član 119. menja se i glasi:

Nadležnost organa upravljanja

“Član 119.

Organ upravljanja ustanove:

1)         donosi statut, pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;

2)         donosi predškolski, školski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), razvojni plan, godišnji plan rada, usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju;

3)         utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike Srbije;

4)         donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom;

5)         usvaja izveštaj o poslovanju, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi;

6)         raspisuje konkurs za izbor direktora ustanove;

7)         daje mišljenje i predlaže ministru izbor direktora ustanove;

8)         zaključuje sa direktorom ustanove ugovor iz člana 124. stav 1. ovog zakona;

9)         odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora ustanove iz radnog odnosa;

9a) obrazuje komisiju za vođenje disciplinskog postupka protiv direktora i donosi odluku o odgovornosti direktora za težu povredu radne obaveze ili povredu zabrane iz člana 110–113. ovog zakona;

10)       donosi odluku o proširenju delatnosti ustanove;

11)       razmatra poštovanje opštih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda obrazovnih postignuća i preduzima mere za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;

12)       donosi trogodišnji plan stručnog usavršavanja zaposlenih i usvaja godišnji izveštaj o njegovom ostvarivanju;

13)       odlučuje po žalbi na rešenje direktora;

14)       obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Komisiju iz stava 1. tačka 9a) ovog člana (u daljem tekstu: komisija) organ upravljanja obrazuje narednog dana od dana saznanja za okolnosti koje nalažu vođenje disciplinskog postupka.

Komisiju čine prosvetni savetnik, sekretar ustanove i jedan član organa upravljanja.

Zadatak komisije je: prikupljanje činjenica, pribavljanje izjava i sačinjavanje izveštaja u slučaju da postoji sumnja iz stava 2. ovog člana.

Izveštaj iz stava 4. ovog člana komisija dostavlja ministru najkasnije u roku od osam dana od dana obrazovanja komisije.

Izveštaj iz stava 4. ovog člana koji se odnosi na vršioca dužnosti direktora ustanove čije sedište se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine vojvodine, dostavlja se nadležnom organu autonomne pokrajine vojvodine.

Organ upravljanja donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.

Sednicama organa upravljanja prisustvuje i učestvuje u njihovom radu predstavnik sindikata u ustanovi, bez prava odlučivanja.

Kada su na dnevnom redu teme iz nadležnosti učeničkog parlamenta sednicama školskog odbora prisustvuju i učestvuju u njihovom radu dva predstavnika učeničkog parlamenta, na poziv predsednika, bez prava odlučivanja.

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivaču.

Član 26.

Član 120. menja se i glasi:

Savet roditelja

“Član 120.

Ustanova ima savetodavni organ - savet roditelja, koji može da ima osam članova u ustanovama koje obavljaju dlatnost osnovnog obrazovanja odnosno najviše petnaest članova u ustanovama koje obavljaju delatnost srednjeg obrazovanja.

Ustanova je dužna da obezbedi da u sastavu saveta roditelja budu ravnomerno zastupljeni predstavnici razreda/odeljenja svih obrazovnih ciklusa, područja rada, obrazovnih profila, smerova gimnazije, klasa u muzičkim i baletskim školama, kao i vaspitnih grupa, ukoliko škola ostvaruje pripremni predškolski program.

U ustanovi u kojoj stiču obrazovanje pripadnici nacionalne manjine u savetu roditelja srazmerno su zastupljeni roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici dece, odnosno učenika pripadnika nacionalne manjine.

U ustanovi u kojoj stiču obrazovanje deca i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, član saveta roditelja je i predstavnik roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika dece, odnosno učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Predstavnici saveta roditelja biraju se svake školske godine. Savet roditelja:

1)         predlaže predstavnike roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece, odnosno učenika u organ upravljanja;

2)         predlaže svog predstavnika u timove iz člana 130. stav 15. tač. 1) i 2);

3)         učestvuje u predlaganju sadržaja vannastavnih aktivnosti i programa na nivou ustanove;

4)         upoznaje se sa predlogom školskog programa, razvojnog plana, godišnjeg plana rada;

5)         upoznaje se sa izveštajem o ostvarivanju programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana i godišnjeg plana škole, spoljašnjem vrednovanju, samovrednovanju, završnom ispitu, rezultatima nacionalnog i međunarodnog testiranja i sprovođenje mera za obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;

6)         predlaže organu upravljanja namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke zadruge i prikupljenih od roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika;

7)         doprinosi unapređivanju uslova za rad ustanove, uslova za odrastanje i učenje, bezbednost i zaštitu dece i učenika;

8)         učestvuje u postupku propisivanja mera iz člana 108. ovog zakona;

9)         daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;

10)       predlaže predstavnika i njegovog zamenika za lokalni savet roditelja.

Ustanova može da predvidi učešće saveta roditelja i u drugim slučajevima propisanim statutom.

Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upućuje organu upravljanja, direktoru, stručnim organima ustanove i učeničkom parlamentu.

Način izbora i broj članova saveta roditelja ustanove, u skladu sa stavom 1. ovog člana, uređuje se statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta. poslovnik saveta čini sastavni deo statuta ustanove.

Član 27.

U članu 122. stav 9. reč: “do”, zamenjuje se rečju: “od”, a posle reči: “dužnost”, dodaju se reči: “u prvom mandatu”.

Posle stava 10. dodaje se novi stav 11. koji glasi:

“Ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu direktora koji je u zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, rok za polaganje ispita za licencu se produžava do organizovanja ispita.”

Dosadašnji st. 11. i 12. postaju st. 12. i 13.

Član 28.

U članu 126. stav 4. tačka 17) menja se i glasi:

“17) podnosi izveštaj organu upravljanja najmanje dva puta godišnje o svom radu, a najmanje jedanput godišnje o radu ustanove;”.

Član 29.

U članu 128. stav 7. posle tačke 9) dodaje se nova tačka 10) koja glasi:

10) ne postupa po odluci posebne radne grupe kojom se zaposleni upućuje na slobodno radno mesto radi preuzimanja;

Dosadašnje tačke 10) -16) postaju tačke 11)-17). Dodaje se nova tačka 18) koja glasi:

“18) je učinio težu povredu radne obaveze ili povredu zabrane iz čl. 110-113. ovog zakona, u skladu sa postupkom iz člana 119. st. 5. i 6, a na osnovu zapisnika prosvetnog inspektora;”

Postojeća tačka 17) postaje tačka 19).

Član 30.

U članu 129. stav 2. menja se i glasi:

“Za svaku školsku, odnosno radnu godinu, rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, zaposlen u ustanovi, sa položenim ispitom za licencu i sa najmanje pet godina radnog staža u ustanovi nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja, koji ima profesionalni ugled i iskustvo u ustanovi.”

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

“U ustanovi u kojoj se nastava izvodi i na jeziku nacionalne manjine, na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se lice iz stava 2. ovog člana, vodeći računa o poznavanju jezika nacionalne manjine na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad, u slučaju da direktor ne poznaje taj jezik.”

Dosadašnji st. 3–5. postaju st. 4–6.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reč: “postavljenja”, zamenjuje se rečima:

“raspoređivanja na poslove pomoćnika direktora”.

Član 31.

U članu 130. stav 15. tačka 3) menja se i glasi:

“3) tim za unapređivanje kvaliteta i razvoj ustanove;”. Tačka 4) menja se i glasi:

“4) tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i karijerno usmeravanje učenika;”. Tač. 5) i 6) brišu se.

Tačka 7) postaje tačka 5).

U stavu 16. broj: “14.”, zamenjuje se brojem: “15.”, a broj: “5)”, zamenjuje se brojem: “4)”.

Stav 17. menja se i glasi:

“Tim čine predstavnici zaposlenih, učeničkog parlamenta, jedinice lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja. Predstavnici roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učestvuju u radu timova iz stava 15. tač. 1) i 2) ovog člana.”

Posle stava 17. dodaju se novi st. 18 i 19. koji glase:

“Ustanova ima autonomiju da samostalno odlučuje o formiranju i drugih timova, pri čemu se učešće zaposlenih u timovima ograničava na najviše dva tima po zaposlenom. Ustanova ima obavezu da na kraju svake nastavne, odnosno radne godine sprovede anketiranje zaposlenih radi evaluacije rada timova, samoevaluacije doprinosa u radu timova, kao i izražavanja interesovanja i predloga izbora uloge u timovima za narednu školsku, odnosno radnu godinu.”

Dosadašnji st. 18–21. postaju st. 20–23.

Član 32.

U članu 132. stav 2. menja se i glasi:

“Sekretar mora da ima obrazovanje iz oblasti pravnih nauka na studijama i prvog i drugog stepena (osnovne i master akademske studije) u skladu sa članom 140. st. 1. i 2. ovog zakona, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine, savladan program obuke i dozvolu za rad sekretara (u daljem tekstu: licenca za sekretara).”

U stavu 3. reči: “Sekretaru – pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.” brišu se.

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

“Ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu sekretara koji je u zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, rok za polaganje ispita za licencu se produžava do organizovanja ispita.”

Dosadašnji st. 5–10. postaju st. 6–11.

Član 33.

U članu 133. stav 1. tačka 3) posle reči: “izrađuje”, dodaju se reči: “i usklađuje sa zakonima i propisima”.

U tački 4) reči: “i druge” briše se. Tačka 8) menja se i glasi:

“8) mentorski rad;”.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

“Ako ustanova ne može da obezbedi zaposlenog na poslovima sekretara ustanove, posebnim rešenjem, a na osnovu sporazuma dve ustanove, mogu se rasporediti poslovi sekretaru druge ustanove do 30% od punog radnog vremena, najduže do 60 dana i ovaj rad se smatra dopunskim radom.”

Član 34.

Član 142. menja se i glasi:

“Član 142.

Obavezno obrazovanje lica iz člana 140. ovog zakona je obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon sticanja odgovarajućeg obrazovanja, iznosi do 60 bodova, a ne manje od 30 bodova, od čega najmanje deset bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova.

Visokoškolska ustanova u kojoj je lice steklo obrazovanje iz stava 1. ovog člana dužna je da prilikom izdavanja javne isprave o stečenom obrazovanju izda i potvrdu o stečenim bodovima i strukturi stečenih bodova.

Obrazovanje iz stava 1. ovog člana, nastavnik, vaspitač i stručni saradnik je obavezan da stekne u roku od jedne, a najviše dve godine od dana prijema u radni odnos, kao uslov za polaganje ispita za licencu.

Obrazovanje iz stava 1. ovog člana lice može steći na akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi u okviru:

1)         akreditovanog studijskog programa, ili

2)         programa obrazovanja tokom čitavog života koji čine predmeti akreditovanog studijskog programa iz tačke 1) ovog stava.

Visokoškolska ustanova izdaje uverenje o završenom programu obrazovanja tokom čitavog života sa spiskom položenih ispita. Pored naziva predmeta i ostvarene ocene, uverenje sadrži šifru predmeta i naziv akreditovanog studijskog programa u okviru kojeg je predmet akreditovan.

Smatra se da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je u toku osnovnih studija položio ispite iz pedagogije i psihologije ili je položio stručni ispit, odnosno ispit za licencu ima obrazovanje iz stava 1. ovog člana.

Obrazovanje iz stava 1. ovog člana nije obavezno za lice sa srednjim obrazovanjem: medicinska sestra–vaspitač, nastavnik igračkih predmeta i nastavnik praktične nastave.”

Član 35.

U članu 144. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“Licenca nije uslov za zasnivanje radnog odnosa, u skladu sa članom 139. ovog zakona.”

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. tačka 6) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 7) koja glasi:

“7) lice koje obavlja poslove medicinske sestre – vaspitača sa položenim stručnim ispitom po propisima iz oblasti zdravstvene zaštite, koja je zasnovala radni odnos u ustanovi pre stupanja na snagu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (“službeni glasnik rs”, br. 18/10, 101/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 10/19), može da obavlja vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi bez licence.

Posle dosadašnjeg stava 2. koji postaje stav 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

“Lice iz stava 2. tačka 7) koje je imalo prekid radnog odnosa posle stupanja na snagu Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, u obavezi je da polaže ispit za licencu.”

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 5. i 6.

Član 36.

Naziv člana i član 145. menjaju se i glase:

“Nastavnik, vaspitač, stručni saradnik – pripravnik

“Član 145.

“Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u svojstvu nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika zasniva radni odnos, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan rad, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu.

Pripravnički staž traje najmanje jednu, a najduže dve godine.

Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, ustanova pripravniku određuje mentora.

Izuzetno, ako ustanova nema mentora koji ispunjava propisane uslove, poslovi mentora za nastavnika poveravaju se nastavniku srodne grupe predmeta, a izuzetno stručnom saradniku, koji ispunjavaju uslove za mentora; poslovi mentora za vaspitača poveravaju se rukovodiocu objekta, a izuzetno stručnom saradniku ustanove koji ispunjavaju uslove za mentora; dok se poslovi mentora za stručnog saradnika u školi i predškolskoj ustanovi poveravaju stručnom saradniku iz druge ustanove, a koji ispunjava uslove za mentora.

Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada.

Pripravniku koji je nakon savladanog programa uvođenja u posao, prijavljen za polaganje ispita za licencu, pripravnički staž prestaje posle navršene dve godine rada u ustanovi.

Ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu pripravniku koji je u zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, rok za polaganje ispita za licencu se produžava do organizovanja ispita.

Troškove prvog polaganje ispita iz stava 5. ovog člana, snosi ustanova.

Program obuke za mentora, program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, koji uključuje i program osposobljavanja za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, način i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i ponovno sticanje licence, način polaganja i jezik na kome se polaže ispit, sastav i način rada komisije ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za licencu, propisuje ministar.”

Član 37.

Posle člana 145. dodaje se naziv člana i član 145a koji glasi:

“Sekretar – pripravnik Član 145a

“Sekretar – pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u svojstvu sekretara zasniva radni odnos u ustanovi i osposobljava se za samostalan rad, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu za sekretara ustanove.

Pripravnički staž traje najmanje jednu, a najduže dve godine.

Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao sekretara, ustanova pripravniku određuje mentora.

Sekretaru – pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.

Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao sekretara ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada.

Pripravniku koji je nakon savladanog programa uvođenja u posao, prijavljen za polaganje ispita za licencu, pripravnički staž prestaje posle navršene dve godine rada u ustanovi.

Ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu pripravniku koji je u zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, rok za polaganje ispita za licencu se produžava do organizovanja ispita.

Troškove prvog polaganja ispita iz stava 5. ovog člana, snosi ustanova.

Program uvođenja u posao sekretara, program ispita za sticanje licence, način polaganja i jezik na kome se polaže ispit, sastav i način rada komisije ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za licencu, propisuje ministar.”

Član 38.

U članu 149. stav 2. tačka 2) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 3) koja glasi:

3)         ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, ni nakon pisanog upozorenja direktora, što se smatra težom povredom iz člana 164. stav 1. tačka 15) ovog zakona.

Stav 9. menja se i glasi:

“Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 2. tačka 2) ovog člana prestaje radni odnos, ako u roku od šest meseci od suspenzije ne dostavi dokaze o odgovarajućem stručnom usavršavanju, na koje ga je prethodno uputila ustanova.”

Posle stava 10. dodaje se novi stav 11. koji glasi:

“Dok traje suspenzija licence nastavnik i vaspitač prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima drugih nastavnika i vaspitača koje mu određuje direktor, a stručni saradnik radu stručnog saradnika u drugoj ustanovi koju odredi direktor.”

Dosadašnji stav 11. postaje stav 12.

Član 39.

Posle člana 149. dodaje se naziv člana i član 149 a koji glasi:

“Suspenzija licence sekretaru Član 149a

“Licenca se suspenduje sekretaru ustanove:

1)         ukoliko ne izvršava, odnosno nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršava poslove ili naloge direktora u toku rada, što se smatra težom povredom iz člana 164. stav 1. tačka 15) ovog zakona;

2)         dok traje postupak za utvrđivanje razloga za oduzimanje licence.

Sekretar za vreme trajanja suspenzije licence ostvaruje pravo na naknadu plate u visini od 65% plate koju je primio za mesec koji prethodi mesecu u kome mu je suspendovana licenca.”

Član 40.

Posle člana 150. dodaje se naziv člana i član 150 a koji glasi:

“Oduzimanje licence sekretaru

“Član 150a

“Licenca se oduzima sekretaru:

1)         koji je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo: nasilja u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, primanje ili davanje mita, protiv polne slobode, pravnog saobraćaja i čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju;

2)         na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede zabrane iz čl. 110, 111. i 113. ovog zakona, odnosno po isteku roka za sudsku zaštitu;

3)         na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede zabrane iz člana 112. ovog zakona učinjene drugi put, odnosno po isteku roka za sudsku zaštitu;

4)         na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede radne obaveze iz člana 164. tač. 1)–4) i 6) ovog zakona, odnosno po isteku roka za sudsku zaštitu;

5)         kome je suspendovana licenca u skladu sa članom 149 a ovog zakona, a stekli su se uslovi za novu suspenziju.

Licenca se oduzima na period od pet godina.

Izuzetno, od stava 2. ovog člana, lice kome je oduzeta licenca iz razloga propisanih u stavu 1. tačka 1) ovog člana nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.

Rešenje ministra o oduzimanju licence konačno je u upravnom postupku.

Oduzeta licenca vraća se ministarstvu preko ustanove u kojoj je lice zaposleno.

Lice kome je oduzeta licenca na period od pet godina, po isteku tog roka može da podnese ministarstvu zahtev za ponovno polaganje ispita za licencu.

Lice kome je oduzeta licenca na period od pet godina stiče pravo da ministarstvu podnese zahtev za ponovno izdavanje licence, uz dostavljanje dokaza o položenom ispitu iz stava 6. ovog člana.

Lice iz stava 6. ovog člana savladava program za uvođenje u posao i polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzorom mentora koji ima licencu.

Ustanova i lice iz stava 6. ovog člana zaključuju ugovor o uvođenju u posao u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine.

Ugovorom iz stava 9. ovog člana ne zasniva se radni odnos.

Troškove polaganja ispita za licencu snosi lice iz stava 6. ovog člana.”

Član 41.

U članu 151. stav 6. menja se i glasi:

“Podaci o profesionalnom razvoju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika mogu se voditi u mapi profesionalnog razvoja (u daljem tekstu: portfolio), koju vode zaposleni koji to žele, odnosno zaposleni koji nameravaju da ostvare napredovanje u zvanju.”

Član 42.

Član 152. menja se i glasi:

“Zasnivanje radnog odnosa u ustanovi

“Član 152.

 

Prijem u radni odnos na neodređeno vreme u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave vrši se na osnovu preuzimanja zaposlenog sa liste zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom (u daljem tekstu: preuzimanje sa liste), kao i na osnovu preuzimanja zaposlenog koji nije na listi ili konkursa ako se nije moglo izvršiti preuzimanje.

Zaposleni koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom ostvaruje pravo da bude preuzet, iako nije stavljen na listu iz stava 1. ovog člana, ukoliko na toj listi nema lica sa odgovarajućim obrazovanjem.

Zaposleni podnosi zahtev za preuzimanje ustanovi u kojoj postoji slobodno radno mesto.

Direktor ustanove odlučuje o podnetom zahtev u roku od tri dana od dana prijema zahteva.

Ukoliko direktor ustanove podneti zahtev odbije ili ne donese odluku u roku iz stava 4. ovog člana, zaposleni može podneti zahtev radi preuzimanja na osnovu odredbe člana 152. stav 2. ovog zakona, radnoj podgrupi u roku od osam dana od dana prijema odluke direktora.

Radna podgrupa donosi odluku kojom upućuje zaposlenog na slobodno radno mesto ili odbija zahtev podnosioca u roku od osam dana od dana prijema.

Direktor ustanove u roku od tri dana od dana prijema odluke iz stava 6. ovog člana, zaključuje sporazum o preuzimanju zaposlenog.

Protiv odluke radne podgrupe direktor ustanove i zaposleni ima pravo na prigovor posebnoj radnoj grupi ministarstva u roku od osam dana od dana prijema odluke, koj se podnosi preko radne podgrupe.

Odluka posebe radne grupe je konačna i obavezujuća za učesnike u postupku preuzimanja.

U okviru kontinuiranog profesionalnog razvoja, u okviru procesa mobilnosti, nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, može biti preuzet u drugu ustanovu najduže za jednu školsku godinu, uz saglasnost zaposlenog i direktora ustanove.

Ustanove mogu vršiti i uzajamno preuzimanje zaposlenih na neodređeno vreme, na odgovarajuće poslove, na osnovu potpisanog sporazuma o uzajamnom preuzimanju uz prethodnu saglasnost zaposlenih ako je razlika u procentu njihovog radnog angažovanja do 20%.

Ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz st. 1-11 ovog člana, radni odnos u ustanovi može se zasnovati na osnovu konkursa na neodređeno vreme i određeno vreme, u skladu sa zakonom ili preuzimanjem iz druge javne službe, na način propisan zakonom kojim se uređuju radni odnosi u javnim službama.

 

Radna podgrupa iz člana 31a ovog zakona utvrđuje postojanje uslova i daje saglasnost za raspisivanje konkursa.

Odredbe ovog člana primenjuju se na nastavnike verske nastave uz saglasnost nadležnog organa tradicionalne crkve ili verske zajednice.

Član 43.

U članu 153. stav 6. i 7. brišu se.

Dosadašnji stav 8. postaje stav 6. Dosadašnji stav 9. briše se.

Dosadašnji stav 10. postaje stav 7.

Član 44.

U članu 159. stav 3. reči: “izbornih programa”, zamenjuju se rečima: “izbornih predmeta”.

Član 45.

U članu 160. stav 1. tač. 1) i 3) reči: “izbornih programa”, zamenjuju se rečima:

“izbornih predmeta”.

Posle stava 8. dodaje se novi st. 9. i 10. koji glasi:

“Ako škola ne može da obezbedi stručno lice na poslovima stručnog saradnika u periodu odsustvovanja angažovanog lica posebnim rešenjem može da rasporedi do šest časova rada nedeljno drugom stručnom saradniku, najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra prekovremenim radom.

Ako škola ne može da obezbedi zaposlenog na poslovima stručnog saradnika, posebnim rešenjem direktora a na osnovu sporazuma dve ustanove, mogu se rasporediti poslovi stručnom saradniku druge škole do 30% od punog radnog vremena, najduže do 60 dana i ovaj rad se smatra dopunskim radom.”

Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 11. i 12.

Posle dosadašnjeg stava 10. koji postaje stav 12. dodaje se stav 13. koji glasi:

“Naknada za rad stručnog saradnika iz stava 9. ovog člana isplaćuje se na osnovu mesečnog izveštaja stručnog saradnika.”

Član 46.

U članu 161. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

“Izuzetno, zaposleni koji nije mogao da iskoristi godišnji odmor tokom raspusta, ostvaruje pravo na godišnji odmor u skladu sa propisima iz stava 1. ovog člana.”

Član 47.

U članu 180. stav 1. tačka 2) posle reči: “visoko obrazovanje,”, dodaju se reči: “naziv iz diplome,”, a posle reči: “radno-pravni status,” dodaju se reči: “radno mesto na koje je angažovan,”.

Član 48.

U članu 183. stav 1. posle reči: “dana promene”, stavlja se zapeta i dodaju se reči:

“kada se evidencije iz stava 1. ovog člana ne vode u elektronskom obliku.”.

Član 49.

U članu 185. stav 1. menja se i glasi:

“Poslovi utvrđeni članom 4. stav 8, članom 28. st. 5. i 6, članom 52. stav 5, članom 81, članom 93. stav 3, članom 94. stav 6, članom 95, članom 98. st. 7. i 10, članom 104. st. 5-7 i stav 10, članom 105. st. 3. i 4, članom 106. stav 1, st. 3-5 i st. 8, 9. i 11, članom 107. stav 3, članom 117. st. 6. i 7, članom 118. stav 1, članom 122. (poslovi polaganja ispita za direktora), članom 125. stav 2, članom 126. stav 3, članom 132. (poslovi polaganja ispita za licencu za sekretara) i članom 145. (poslovi polaganja ispita za licencu), poveravaju se autonomnoj pokrajini.”

Član 50.

U članu 195. broj: “100.000”, zamenjuje se brojem: “150.000”, a posle skraćenice:

“čl.”, dodaje se broj: “109,”.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 51.

Odredba člana 15. stav 2. ovog zakona primenjuje se počev od školske 2026/2027. godine.

Škole iz člana 15. stav 2. ovog zakona vode evidenciju na način kako su započele pre stupanja na snagu ovog zakona, do isteka ciklusa obrazovanja i vaspitanja.

Član 52.

Odredba člana 93. stav 3. ovog zakona, primenjivaće se počev od školske 2026/2027. godine.

Ustanove koje stupanjem ovog zakona na snagu, obavljaju delatnost u izdvojenom odeljenju izvan teritorije okruga u kojem se nalazi sedište ustanove, u obavezi su da usklade obavljanje delatnosti na način propisan ovim zakonom, do početka školske 2026/2027. godine.

Član 53.

Postupci iz člana 119. stav 1. tačka 9a) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 6/20, 129/21, 92/23 i 19/25) završavaju se u skladu sa odredbama zakona na osnovu kojih su započeti.

Član 54.

Ustanove su dužne da sastav organa upravljanja i savetodavnog organa usklade sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 55.

Na nastavnike, vaspitače i stručne saradnike koji su zasnovali radni odnos u ustanovi do stupanja na snagu ovog zakona, primenjuje se odredba člana 142. ovog zakona o broju bodova koja je važila do stupanja na snagu ovog zakona.

Član 56.

Direktori koji su stupili na dužnost do stupanja na snagu ovog zakona, dužni su da ispit za direktora polože u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 57.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 58.

Škola će uskladiti svoju organizaciju i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 59.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

U cilju unapređivanja douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja, posebno jačanja vaspitne funkcije obrazovno-vaspitnih ustanova, kao i preciziranja i usklađivanja pojedinih odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 6/20, 129/21, 92/23 i 19/25), u daljem tekstu: Zakon), potrebno je izvršiti izmene i dopune ovog zakona.

Prema Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, Opšti cilj 1. jeste povećani kvalitet nastave i učenja, pravednost i dostupnost douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja i ojačana vaspitna funkcija obrazovno-vaspitnih ustanova.

Predložene izmene i dopune zakona treba da dovedu do efikasnijih rešenja kada je u pitanju još smanjivanje, odnosno postupanje u slučajevima nasilja u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, te su u skladu sa tim izmene i dopune Zakona koje podrazumevaju preciziranje pojedinih odredbi koje se odnose na odgovornost učenika u vezi nepoštovanja odluka škole u vezi sa težim povredama obaveza učenika, i pojačanog vaspitnog rada škole sa učenicima, u saradnji sa roditeljima i nadležnim organima, a pre svega centrima za socijalni rad.

Izmena koja je takođe uneta je i izmena naziva izborni programi u izborni predmeti (verska nastava, građansko vaspitanje i drugi strani jezik) kako bi se ukazalo na značaj i činjenicu da isti predstavljaju obavezne predmete, koji se razlikuju od drugih obaveznih predmeta u činjenici da kod njih postoji mogućnost izbora.

Izmenjene su i odredbe koje se odnose na zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme zaposlenih koji ostavruju pravo na preuzimanje. Novina je obezbeđivanje dvostepenosti u odlučivanju o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme putem preuzimanja, tado da da radna podgrupa donosi odluku kojom upućuje zaposlenog na slobodno radno mesto ili odbija zahtev podnosioca u roku od osam dana od dana prijema, a da direktor ustanove u roku od tri dana od dana prijema odluke, zaključuje sporazum o preuzimanju zaposlenog. Dvostepenost se odnosi na mogućnost da protiv odluke radne podgrupe direktor ustanove i zaposleni ima pravo na prigovor posebnoj radnoj grupi ministarstva u roku od osam dana od dana prijema odluke, koja se podnosi preko radne podgrupe, a odluka posebe radne grupe je konačna i obavezujuća za učesnike u postupku preuzimanja i tako je omogućeno da ova lica zasnuju radni odnos na neodređeno vreme.

Takođe su izmenjene i precizirane odredbe Zakona koje se odnose na odgovornost učenika i roditelja, nastavljanja školovanja učenika u drugoj školi, kao i nakon prevođenja odnosno isključenja iz škole i dr.

Precizirane su i redefinisane odredbe koje se odnose na Obrazovno-naučni centar, i to: osnivač, obim poslova, način funkiconisanja i rukovođenja Obrazovno - naučnog centra koji će obavljati poslove koji će doprineti podizanju kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa, a koji će biti dostupni širokom krugu korisnika, kao što su učesnici u obrazovanju i naučno – istraživačkom radu, kao i drugim pravnim i fizičkim licima.

Izvršene su i izmene i dopune odredaba koje se odnose na Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) u cilju upotpunjavanja podataka koji se odnose na zaposlene u ustanovi.

Precizirane su odredbe koje se odnose na potrebno obrazovanje pomoćnika direktora, sekretara ustanove, ali su redefinisane i odredbe koje uređuju sticanje propisanog obrazovanja nastavnika iz psiholoških, metodičkih i pedagoških disciplina.

Sve ostale izmene i dopune su predložene u cilju unapređivanja douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja - preciziranjem pojedinih odredaba, kao i novim rešenjima, u skladu sa zahtevima prakse.

S obzirom da navedena pitanja i probleme nije moguće rešiti donošenjem samo podzakonskih akata, to je donošenje izmena i dopuna Zakona, jedinim način za rešavanje problema i unapređivanje sistema na predloženi način.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona vrši se dopuna u članu 15. Zakona, tako što se dodaju se novi stavovi koji propisuju da sadržaj obrazaca javnih isprava koje izdaju ustanove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, propisuje ministar i odobrava njihovo štampanje, te da se javne isprave, odnosno evidencije u elektronskom obliku vode se pored srpskog jezika i na jeziku nacionalne manjine u skladu sa zakonom.

Članom 2. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 17. Zakona unošenjem novih rešenja koja propisuju obavezu roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika da prilikom upisa deteta, ustanovi dostavi tačne i potpune informacije o zdravlju i posebnim potrebama deteta zarad osiguranja njegove bezbednosti i zaštite zdravlja, a da predškolska ustanova ne može snositi odgovornost za posledice koje su isključivo nastale zbog toga što roditelj nije dostavio informacije koje su bile od značaja za zaštitu zdravlja deteta.

Članom 3. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 18. Zakona, kako bi se preciziralo da je obaveza roditelja da odnosno drugog zakonskog zastupnika, da prilikom upisa deteta, školi dostavi dokaz o obavljenom zdravstvenom pregledu deteta, kao i tačne i potpune informacije o zdravlju i posebnim potrebama deteta zarad osiguranja njegove bezbednosti i zaštite zdravlja, te da osnovna škola ne može snositi odgovornost za posledice koje su isključivo nastale zbog toga što roditelj nije dostavio informacije koje su bile od značaja za zaštitu zdravlja deteta.

Članom 4. Nacrta zakona vrši se dopuna u članu 19. Zakona, kako bi se precizirala obaveza roditelja da odnosno drugog zakonskog zastupnika, da prilikom upisa učenika, srednjoj školi dostavi tačne i potpune informacije o zdravlju i posebnim potrebama deteta zarad osiguranja njegove bezbednosti i zaštite zdravlja, te da srednja škola ne može snositi odgovornost za posledice koje su isključivo nastale zbog toga što roditelj nije dostavio informacije koje su bile od značaja za zaštitu zdravlja deteta.

Članom 5. Nacrta zakona dodaje se novi član 31A kojim se preciziraju dalje nadležnosti posebne radne grupe i radne podgrupe, te je definisano da za sprovođenja postupka preuzimanja zaposlenih sa liste zaposlenih za čijim je radom delimično ili u potpunosti prestala potreba, zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom i zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom i koji se ne nalaze na napred pomenutim listama, donošenje odluke kojom se zaposleni upućuje na slobodno radno mesto radi preuzimanja i praćenja procesa radnog angažovanja zaposlenih, ministar obrazuje posebnu radnu grupu i radnu podgrupu, a bliže uslove za rad posebne radne grupe i radne podgrupe propisaće ministar.

Članom 6. Nacrta zakona izmenjen je postojeći član 55a. Zakona, i precizirane odredbe koje se odnose na obrazovno-naučni centar, i to: osnivač, obim poslova, način funkiconisanja i rukovođenja Obrazovno - naučnim centrom koji će obavljati poslove koji će doprineti podizanju kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa, a koji će biti dostupni širokom krugu korisnika, kao što su učesnici u obrazovanju i naučno – istraživačkom radu, kao i drugim pravnim i fizičkim licima.

Članom 7. Nacrta zakona član 70. Zakona utvrđene su dalji ciljevi i dostignuća koja treba da budu ostvarena prilikom realizacije nastave u prirodi i ekskurzija, te da će ministar prilikom donošenja pravilnika kojim se uređuju organizacija i ostvarivanje nastave u prirodi i ekskurzije, posebno voditi računa o posetama vojnim memorijalima i mestima stradanja od interesa za Republiku Srbiju u inostranstvu, kao i o posetama spomenicima i memorijalima na teritoriji Republike Srbije, o kojima vodi evidenciju ministarstvo zaduženo za poslove rada.

Članom 8. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 73. Zakona, tako što se dodaje odredba koja propisuje da se na brojčano ocenjivanje i utvrđivanje opšteg uspeha za učenike od drugog do osmog razreda iz člana 75. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe kojima je uređeno ocenjivanje u ovom i posebnom zakonu, kao i u podzakonskim aktima kojima je uređeno ocenjivanje.

Članom 9. Nacrta zakona menja se i dopunjuje član 79. kojim se preciziraju prava učenika u vezi sa organizovanjem i učešćem u radu učeničkog parlamenta, ali i rok od 8 dana od dana prijave za potpuno i pravilno utvrđivanja činjenica i donošenja odluke o preduzimanja mera u slučajevima povrede prava učenika.

Članom 10. Nacrta zakona član 80. preciziraju se i unose nove obaveze učenika, među kojima je i da na ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika.

Članom 11. Nacrta zakona menja se član 82. Zakona, tako što je termin “izborni program” zamenjen terminim “izborni predmet”.

Članom 12. Nacrta zakona vrši se izmena člana 83. Zakona, tako što se unosi nova odredba umesto postojeće prve kojom je propisano da učenik može da odgovara za lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, za težu povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana ovim zakonom i za povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakon, a da se prema učeniku koji vrši lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, uz učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, pojačava vaspitni rad.

Izmene u pomenutom članu izvršene su i u cilju pojašnjavanja realizacije aktivnosti društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada u školama, a u skladu sa usvojenim odredbama Pravilnika o društveno-korisnom, odnosno humanitarnom radu u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. U skladu sa Pravilnikom zaposleni u školama su u obavezi da realizuju društveno - korisne aktivnosti u cilju prevencije u okviru godišnjih programa zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i u okviru planova pojačanog vaspitnog rada za učenike. Stoga je ova odredba uneta je i u Nacrt ovog zakona. Cilj pomenute dopune zakona je se još više precizira i naglasi smisao, značaj i uloga društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada.

Članom 13. Nacrta zakona dodaje se novi član 83a koji propisuje teže obaveze učenika, kao i da je škola dužna da opštim aktom propiše upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva, a da smernice za upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva donosi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i da učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Članom 14. Nacrta zakona menja se član 85. Zakona, tako da se menjaju postojeće odredbe kako bi se na sistematičan i precizan način utvrdile odredbe koje se odnose na pitanja kojima je uređen vaspitno-disciplinski postupak koji se pokreće i vodi u slučaju teže povrede obaveze učenika i povrede zabrana, definiše se da prekid zastarelosti, te da zastarelost ne teče u periodu u kojem vaspitno-disciplinski postupak ne može biti pokrenut ili vođen zbog odsustva učenika ili drugih razloga propisanih zakonom, a da se vaspitno-disciplinski postupak okončava najkasnije sa danom koji je određen kao poslednji dan nastavne godine, u skladu sa pravilnicima kojima je uređen kalendar obrazovno-vaspitnog rada. Posebnu novinu čini odredba kojom se propisuje da kada ustanova od nadležnog organa dobije obaveštenje da se protiv učenika vodi prekršajni ili krivični postupak, učenik se upućuje na nastavu na daljinu do okončanja postupka u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 15. Nacrta zakona menja se ceo član 86. Zakona kojim se propisuje da ukoliko prilikom premeštaja učenika iz jedne u drugu osnovnu školu usled izrečene vaspitno-disciplinske mere za težu povredu obaveze učenika, druga škola ne izvrši upis učenika, školska uprava će odrediti osnovnu školu u koju se učenik premešta u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva škole koja je izrekla meru. Cilj ove izmene je rešavanje poteškoća u praksi, odnosno pronalaženje škole u koju će učenik nastaviti svoje obrazovanje i vaspitanje, posebno iz razloga što je osnovno obrazovanje i vaspitanje obavezno za svu decu.

Članom 16. Nacrta zakona član 88. Zakona se dopunjuje odredbom koja propisuje da učenički parlament, pored ostalog, učenički parlament ima poslovnik o radu, koji usvaja učenički parlament, a potpisuje lice određeno za koordinaciju rada učeničkog parlamenta.

Članom 17. Nacrta zakona menja se član 89. Zakona, uneta je nova odredba koja definiše da škole sa domom učenika, u delu ustanove u kojem se obezbeđuju smeštaj, ishrana i vaspitni rad sa učenicima, primenjuju propise koji regulišu oblast učeničkog standarda u cilju jasnog preciziranja primene zakona u konkretnom slučaju.

Članom 18. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 93. Zakona, tako što se propisuje da ustanova može da obavlja delatnost iz stava 2. ovog člana na teritoriji školske uprave u kojoj je sedište škole.

Članom 19. Nacrta zakona vrši se izmena člana 94. Zakona tako što se propisuje da zahtev za verifikaciju pored toga što kada se u ustanovi vrši statusna promena, menja sedište, odnosno objekat, organizuje rad u izdvojenom odeljenju, uvodi novi obrazovni profil, odnosno smer ili tip gimnazije, kao i program za učenike sa posebnim sposobnostima, kada se uvodi novi odsek u muzičkoj školi, izvrši dogradnja ili izgradnja novog prostora odnosno objekta u kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad.

Srednja škola je u obavezi da podnese zahtev za verifikaciju i u slučaju kada se za postojeći obrazovni profil usvoji novi standard kvalifikacije, donesu novi planovi i programi nastave i učenja i odgovarajući normativi prostora, opreme i nastavnih sredstava, ukoliko ministarstvo utvrdi da je zbog obima i vrsta promena potrebno da se izvrši verifikacija.

Članom 20. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 98. Zakona, tako da proširena delatnost ustanove može da bude pružanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga delatnost, u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija delatnosti, a pored toga i posebnim propisima kojima je uređena odgovarajuća oblast delatnosti.

Članom 21. Nacrta zakona dopunjuje se član 109. Zakona, kojom se propisuje da učenici, polaznici, roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici, imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi, te da u ustanovi nije dozvoljeno ometanje ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada.

Članom 22. Nacrta zakona dopunjuje se član 112. Zakona, te je dopunjena postojeća odredba i propisano da je zabranjeno svako ponašanje kojim zaposleni prema drugom zaposlenom vređa ugled, čast ili dostojanstvo, čime je utvrđeno da se ova zabrana nesumljivo odnosi i na ponašanje koje zaposleni učini prema drugom zaposlenom.

Članom 23. Nacrta zakona član 117. Zakona vrši se dopuna tako što se propisuje da inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja, pre isteka mandata, iz razloga propisanih u stavu 3. tač. 1. i 2. ovog člana mogu da pokrenu skupština jedinice lokalne samouprave, savet roditelja i vaspitno-obrazovno, odnosno nastavničko i pedagoško veće.

Članom 24. Nacrta zakona menja se član 118. Zakona, definisano je da privremeni organ upravljanja ima pet članova i obavlja poslove iz nadležnosti organa upravljanja, kako bi se ujednačila praksa u svim ustanovama i kako broj članova ne bi bio proizvoljno određen.

Članom 25. Nacrta zakona dopunjuje se član 119. Zakona, tako što je u njihovu nadležnost uneto da, pored ostalog, donosi trogodišnji plan stručnog usavršavanja zaposlenih i usvaja godišnji izveštaj o njegovom ostvarivanju, da obrazuje komisiju za vođenje disciplinskog postupka narednog dana od dana saznanja za okolnosti koje nalažu vođenje disciplinskog postupka, koju čine prosvetni savetnik, sekretar ustanove i jedan član organa upravljanja i čiji je zadatak prikupljanje činjenica, pribavljanje izjava i sačinjavanje izveštaja u slučaju da postoji sumnja iz stava 2. ovog člana. Dalje se propisuje da Komisija dostavlja ministru najkasnije u roku od osam dana od dana obrazovanja komisije, te da izveštaj koji se odnosi na vršioca dužnosti direktora ustanove čije sedište se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine vojvodine, dostavlja se nadležnom organu Autonomne Pokrajine Vojvodine, a da kada su na dnevnom redu teme iz nadležnosti učeničkog parlamenta sednicama školskog odbora prisustvuju i učestvuju u njihovom radu dva predstavnika učeničkog parlamenta, na poziv predsednika, bez prava odlučivanja.

Članom 26. Nacrta zakona izmenjen je i dopunjen član 120. Zakona, tako da je propisano da savet roditelja da ima osam članova u ustanovama koje obavljaju delatnost osnovnog obrazovanja odnosno najviše petnaest članova u ustanovama koje obavljaju delatnost srednjeg obrazovanja, te da je ustanova dužna da obezbedi da u sastavu saveta roditelja budu ravnomerno zastupljeni predstavnici razreda/odeljenja svih obrazovnih ciklusa, područja rada, obrazovnih profila, smerova gimnazije, klasa u muzičkim i baletskim školama, kao i vaspitnih grupa, ukoliko škola ostvaruje pripremni predškolski program.

U okviru nadležnosti saveta roditelja uneto je da se ovaj organ upoznaje sa predlogom školskog programa, razvojnog plana, godišnjeg plana rada, kao i sa izveštajem o ostvarivanju programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana i godišnjeg plana škole, spoljašnjem vrednovanju, samovrednovanju, završnom ispitu, rezultatima nacionalnog i međunarodnog testiranja i sprovođenje mera za obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada, da predlaže organu upravljanja namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke zadruge i prikupljenih od roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika; da doprinosi unapređivanju uslova za rad ustanove, uslova za odrastanje i učenje, bezbednost i zaštitu dece i učenika; a da ustanova može da predvidi učešće saveta roditelja i u drugim slučajevima propisanim statutom.

Članom 27. Nacrta zakona dopunjen je član 122. Zakona i uneta odredba koja propisuje da ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu direktora koji je u zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, rok za polaganje ispita za licencu se produžava do organizovanja ispita.

Članom 28. Nacrta zakona u članu 126. Zakona dodata je odredba koja propisuje da direktor, pored ostalih, ima odgovornost da podnosi izveštaj organu upravljanja najmanje dva puta godišnje o svom radu, a najmanje jedanput godišnje o radu ustanove.

Članom 29. Nacrta zakona u član 128. Zakona uneta je odredba kojom je propisano da ministar razrešava direktora ustanove ukoliko, pored ostalog, ne postupa po odluci posebne radne grupe kojom se zaposleni upućuje na slobodno radno mesto radi preuzimanja.

Članom 30. Nacrta zakona menja se član 129. Zakona, te je u odredbama koje uređuju pitanje pomoćnika direktora definisano da se rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora za svaku školsku, odnosno radnu godinu, raspoređuje nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, koji je zaposlen u ustanovi i koji ima položen ispit za licencu i najmanje pet godina radnog staža u ustanovi nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja, koji ima profesionalni ugled i iskustvo u ustanovi. Na ovaj način obezbeđuje se kvalitet rada lica koje obavlja poslove pomoćnika direktora i izbegava proizvoljno postupanje u pogledu imenovanja pomoćnika direktora po pitanju stepena obrazovanja i drugih uslova koje treba da ispunjava pomoćnik direktora.

Članom 31. Nacrta zakona menja se član 130. Zakona, je brisana odredba kojom je predviđeno da direktor škole formira tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva, tim za samovrednovanje, tim za obezbeđivanje kvaliteta ustanove i tim za profesionalni razvoj, budući da je praksa pokazala da u školi u kojima su formirani nisu funkcionalni, a u nekim školama nisu ni formirani, a umesto ovog tima definisano je da direktor formira tim za unapređivanje kvaliteta i razvoj ustanove, odnosno tim za razvoj međupredmetnih kompetencija usmeravanje učenika.

Članom 32. Nacrta zakona menja se član 132. Zakona, kako bi se precizirao stepen obrazovanja koji je sekretar u obavezi da ima, a to je obrazovanje iz oblasti pravnih nauka na studijama i prvog i drugog stepena (osnovne i master akademske studije) koji je stečen u skladu sa članom 140. st. 1. i 2. ovog zakona, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine, savladan program obuke i dozvolu za rad sekretara (u daljem tekstu: licenca za sekretara).

Takođe se propisuje da ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu sekretara koji je u zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, rok za polaganje ispita za licencu produžava do organizovanja ispita.

Članom 33. Nacrta zakona menja se član 133. Zakona, brisana je odredba kojom su kao poslovi kao sekretara propisani i pravni poslovi u vezi sa javnim nabavkama u saradnji sa finansijskom službom ustanove, a da u okviru svojih poslova obavlja mentorski rad. Novom odredbom propisano je da ako ustanova ne može da obezbedi zaposlenog na poslovima sekretara ustanove, posebnim rešenjem, a na osnovu sporazuma dve ustanove, mogu se rasporediti poslovi sekretaru druge ustanove do 30% od punog radnog vremena, najduže do 60 dana i ovaj rad se smatra dopunskim radom.

Članom 34. Nacrta zakona, menja se član 142. Zakona, koji je inoviran tako što su dodate odredbe koje utvrđuju da se kao obavezno obrazovanje lica iz člana 140. ovog zakona smatra obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon sticanja odgovarajućeg obrazovanja iznosi 60 bodova najmanje 30 bodova, od čega minimum 10 bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova, kao i da je visokoškolska ustanova u kojoj je lice steklo ovo obrazovanje dužna da prilikom izdavanja javne isprave o stečenom obrazovanju izda i potvrdu o stečenim bodovima i strukturi stečenih bodova.

Nova obaveza visokoškolske ustanove je da izda uverenje o završenom programu obrazovanja tokom čitavog života sa spiskom položenih ispita, koje pored naziva predmeta i ostvarene ocene, sadrži šifru predmeta i naziv akreditovanog studijskog programa u okviru kojeg je predmet akreditovan.

 

Članom 35. Nacrta zakona dopunjuje se član 144. Zakona i propisuje da licenca nije uslov za zasnivanje radnog odnosa, niti predstavlja prednost prilikom zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa članom 139. ovog zakona, kao i da lice koje obavlja poslove medicinske sestre – vaspitača sa položenim stručnim ispitom po propisima iz oblasti zdravstvene zaštite, koja je zasnovalo radni odnos u ustanovi pre stupanja na snagu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 10/19), može da obavlja vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi bez licence, ali da ukoliko je imalo prekid radnog odnosa posle stupanja na snagu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, u obavezi je da polaže ispit za licencu.

Članom 36. Nacrta zakona menja se ceo 145. Zakona, koji uređuje pitanje pripravnika (nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika), te se propisuje sa ako ustanova nema mentora koji ispunjava propisane uslove, poslovi mentora za nastavnika poveravaju se nastavniku srodne grupe predmeta, a izuzetno stručnom saradniku, koji ispunjava uslove za mentora; poslovi mentora za vaspitača poveravaju se rukovodiocu objekta, a izuzetno stručnom saradniku ustanove koji ispunjava uslove za mentora; poslovi mentora za stručnog saradnika u školi i predškolskoj ustanovi poveravaju se stručnom saradniku iz druge ustanove koji ispunjava uslove za mentora, te da pripravniku koji je nakon savladanog programa uvođenja u posao, prijavljen za polaganje ispita za licencu, pripravnički staž prestaje posle navršene dve godine rada u ustanovi.

Članom 37. Nacrta zakona posle člana 145 dodaje se novi član 145a, kojim je propisano da sekretar – pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u svojstvu sekretara zasniva radni odnos u ustanovi i osposobljava se za samostalan rad, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu za sekretara ustanove, da pripravnički staž traje najmanje jednu, a najduže dve godine; za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao sekretara, ustanova pripravniku određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava; da pripravnik koji savlada program uvođenja u posao sekretara ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada.

Definisano je da ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu pripravniku koji je u zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, rok za polaganje ispita za licencu se produžava do organizovanja ispita, čije troškove snosi ustanova. Nacrtom zakona propisano je da ministar propisuje da program uvođenja u posao sekretara, program ispita za sticanje licence, način polaganja i jezik na kome se polaže ispit, sastav i način rada komisije ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za licencu.

Članom 38. Nacrta zakona menja se član 149. Zakona, tako što se propisuje da licenca može suspendovati i nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, ni nakon pisanog upozorenja direktora, što se smatra težom povredom iz člana 164. stav 1. tačka 15) ovog zakona.

Takođe nastavnik, vaspitač i stručni saradnik kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 2. tačka 2) ovog člana prestaje radni odnos, ako u roku od šest meseci od suspenzije ne dostavi dokaze o odgovarajućem stručnom usavršavanju, na koje ga je prethodno uputila ustanova. Osim toga precizirano je i da dok traje suspenzija licence nastavnik i vaspitač prisustvuju nastavi, odnosno aktivnostima drugih nastavnika i vaspitača koje mu određuje direktor, a stručni saradnik radu stručnog saradnika u drugoj ustanovi koju odredi direktor, i to bez obzira na razlog suspenzije licence.

Članom 39. Nacrta zakona unet je novi član 149a, koji uređuje razloge, uslove i vreme trajanja suspenzije licence, ali i visinu plate koju sekretar ostvaruje tokom suspenzije licence.

Članom 40. Nacrta zakona unet je novi član 150a, kojom se detaljno uređuju pitanja koja se odnose na oduzimanje licence

Članom 41. Nacrta zakona izmenjena je odredaba člana 151. na način da se podaci o profesionalnom razvoju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika mogu voditi u mapi profesionalnog razvoja (u daljem tekstu: portfolio), koju vode zaposleni koji to žele, odnosno zaposleni koji nameravaju da ostvare napredovanje u zvanju.

Članom 42. Nacrta zakona menja se član 152. Zakona, koji se odnosi na prijem u radni odnos na neodređeno vreme, i to tako da se uvode značajne novine na sledeći način da zaposleni podnosi zahtev za preuzimanje ustanovi u kojoj postoji slobodno radno mesto, o čemu direktor ustanove odlučuje u roku od tri dana od dana prijema zahteva; te da ukoliko direktor ustanove podneti zahtev odbije ili ne donese odluku u roku iz stava 4. ovog člana, zaposleni može podneti zahtev radi preuzimanja na osnovu odredbe člana 152. stav 2. ovog zakona, radnoj podgrupi u roku od osam dana od dana prijema odluke direktora.

Novina je da radna podgrupa donosi odluku kojom upućuje zaposlenog na slobodno radno mesto ili odbija zahtev podnosioca u roku od osam dana od dana prijema, a da direktor ustanove u roku od tri dana od dana prijema odluke iz stava 6. ovog člana, zaključuje sporazum o preuzimanju zaposlenog. Dvostepenost se odnosi na mogućnost da protiv odluke radne podgrupe direktor ustanove i zaposleni ima pravo na prigovor posebnoj radnoj grupi ministarstva u roku od osam dana od dana prijema odluke, koja se podnosi preko radne podgrupe, a odluka posebe radne grupe je konačna i obavezujuća za učesnike u postupku preuzimanja.

Članom 43. Nacrta zakona izmenjen je član 153. Zakona i propisano da se ne primenjuju odredbe ovog člana koje se odnose na posebnu radnu podgrupu.

Članom 44. Nacrta zakona član 159.Zakona tako što je termin “izborni program” zamenjen terminim “izborni predmet”.

Članom 45. Nacrta zakona menja se član 160. Zakona tako što se dodaje novi stav kojim je propisano da ukoliko škola ne može da obezbedi stručno lice na poslovima stručnog saradnika u periodu odsustvovanja angažovanog lica ili povećanog obima posla, posebnim rešenjem može da rasporedi do šest časova rada nedeljno drugom stručnom saradniku, najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra prekovremenim radom, te da se naknada za rad stručnog saradnika isplaćuje na osnovu mesečnog izveštaja stručnog saradnika, odnosno da ako škola ne može da obezbedi zaposlenog na poslovima stručnog saradnika, posebnim rešenjem direktora, a na osnovu sporazuma dve ustanove, mogu se rasporediti poslovi stručnom saradniku druge škole do 30% od punog radnog vremena, najduže do 60 dana i ovaj rad se smatra dopunskim radom.

Osim toga, termin “izborni program” zamenjen terminim “izborni predmet”.

Članom 46. Nacrta zakona dopunjuje se član 161. Zakona tako što se dodaje novi stav 3. kojim je propisano da izuzetno, zaposleni koji nije mogao da iskoristi godišnji odmor tokom raspusta, ostvaruje pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Članom 47. Nacrta zakona izmenjen je i dopunjen član 180. Zakona, tako što je izvšeno preciziranje i dopuna podataka o profesionalnom statusu zaposlenih koji se unose iz evidencije u registar zaposlenih, tako što se između ostalog unosi i podatak o nazivu iz diplome, kao i radnom mestu na kojem je angažovan.

Članom 48. Nacrta zakona izmenjen je član 183. Zakona, te izvršeno preciziranje da kada se evidencije ne vode u elektronskom obliku ustanova, visokoškolska ustanova, ustanova učeničkog i studentskog standarda, odnosno javno priznati organizator aktivnosti ažurira podatke u evidencijama koje vodi na dan nastanka promene, a najkasnije 15 dana od dana promene.

Članom 49. Nacrta zakona menja se član 185. Zakona čime postiže usaglašavanje odredaba zakona kojim su propisani poslovi povereni autonomnoj pokrajini.

Članom 50. Nacrta zakona menja se član 195. Zakona tako što se kao maksimum novčane kazne kojom se kažnjava roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili učenika koji učini povredu zabrane iz čl. 109, 111. i 112. ovog zakona, povećava na 150.000,00 dinara, u skladu sa propisanim zakonskim maksimumom.

Članom 51. Nacrta zakona uređen je prelazni režim tako da se odredba člana 15. stav 2. ovog zakona primenjuje se počev od školske 2026/2027. godine, a škole iz člana 15. stav 2. ovog zakona vode evidenciju na način kako su započele pre stupanja na snagu ovog zakona, do isteka ciklusa obrazovanja i vaspitanja.

Članom 52. Nacrta zakona uređen je prelazni režim tako da se odredba člana 93. stav 3. ovog zakona, primenjivaće se počev od školske 2026/2027. godine, a ustanove koje stupanjem ovog zakona na snagu, obavljaju delatnost u izdvojenom odeljenju izvan teritorije školske uprave u kojoj se nalazi sedište ustanove, u obavezi su da usklade obavljanje delatnosti na način propisan ovim zakonom, do početka školske 2026/2027. godine.

Članom 53. Nacrta zakona uređen je prelazni režim tako da se odredba postupci iz člana 119. stav 1. tačka 9a) zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“službeni glasnik rs”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 6/20, 129/21, 92/23 i 19/25) završavaju se u skladu sa odredbama zakona na osnovu kojih su započeti.

Članom 54. Nacrta zakona uređen je prelazni režim tako da su ustanove dužne da sastav organa upravljanja i savetodavnog organa usklade sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 55. Nacrta zakona uređen je prelazni režim tako da se na nastavnike, vaspitače i stručne saradnike koji su zasnovali radni odnos u ustanovi do stupanja na snagu ovog zakona, primenjuje se odredba člana 142. ovog zakona o broju bodova koja je važila do stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 56. Nacrta zakona uređen je prelazni režim tako da se odredba koja propisuje direktori koji su stupili na dužnost do stupanja na snagu ovog zakona, dužni su da ispit za direktora polože u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 57. Nacrta zakona propisano je da će podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Članom 58. Nacrta zakona propisano je da će škola će uskladiti svoju organizaciju i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 59. Nacrta zakona sadrži odredbe o stupanju na snagu propisa.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo prosvete, 03.08.2026.