ODLUKA O IZMENI ODLUKE O OBLIKU, SADRŽINI I NAČINU KORIŠĆENJA OBRAZACA PLATNIH NALOGA ZA IZVRŠENJE PLATNIH TRANSAKCIJA U DINARIMA: Narodna banka uvela šifru za kupovinu bitkoina

Iako je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u prošlosti više puta naglašavala da kriptovalute nisu zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji te da je “bitkoin spekulativno sredstvo koje je neke ljude učinilo vrlo bogatima”, i ona je zajedno sa svojim kolegama iz drugih centralnih banaka, pod uticajem rastućeg trenda širenja kriptovaluta uvela šifre za plaćanje po osnovu transakcija s digitalnom imovinom. Širom sveta su guverneri i čelnici banka shvatili da je bolje držati virtuelne finansije pod kontrolom i na oku.

U Srbiji је dodeljenа šifrа za plaćanje digitalnom imovinom za one koji poseduju ovu vrstu sredstava i označava kraj plaćanja pod šifrom “ostali transferi”, koju su vlasnici ove vrste imovine koristili ranije. Uvođenje šifri treba da nadležnima da bolji uvid u to koliko se troši u segmentu digitalne imovine, kao i na šta sredstva najviše odlaze.

“Do sada kada ste kupovali nepokretnosti, kao fizičko lice, nalog za plaćanje je u banci bio pod šifrom 289 Ostali transferi. Za kupovinu digitalne imovine ranije, ako kupite token ili digitalnu valutu koju platite novcem, i tu transakciju takođe evidentirate tako što upišete šifru za ostale transfere. Recimo ako bi hteli bitkoinima da kupite stan onda transakcija ne ide kroz banku kao novčana transakcija, nego se to evidentira tako što se kod notara overi ugovor i praktično je to iz perspektive države dupla transakcija. Jer ste vi prodali digitalnu imovinu za novac, a ja sam tebi prodao stan za novac”, kaže direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima FIMA Invest Milan Marinković.

Kako objašnjava, šifre u stvari otvaraju oči koliko se novca troši na digitalnu imovinu i koliko se novca troši na kupovinu nepokretnosti.

Odlukom o izmeni Odluke o obliku, sadržini i načinu korišćenja obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima ("Sl. glasnik RS", br. 82/2024) šifra je 229 Digitalna imovina i odnosi se na plaćanja po osnovu transakcija s virtuelnim valutama, digitalnim tokenima i digitalnom imovinom koja ima odlike finansijskih instrumenata.

Prema Zakonu o digitalnoj imovini ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020) postoji podela na digitalnu imovinu, virtuelnu valutu i digitalne tokene. Dok je digitalna imovina sve ono što neko poseduje u virtuelnom svetu, odnosno digitalni zapis neke vrednosti, virtuelna valuta je sredstvo razmene, a tokeni su vrsta imovine, ali i pravo na neke dodatne usluge.

Prema slovu zakona, digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima.

Virtuelna valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Digitalni token je vrsta digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Kako objašnjava sagovornik, šifra plaćanja je pravilnik koji se reguliše kada se u domaćem platnom prometu vrše plaćanja kako bi se osnov zbog koga se vrše plaćanja bolje evidentirao. Tako se i taj pravilnik se sve više usložnjava u proteklim decenijama. Ovo ima veze sa monetarnom politikom i šifra je važna i za neke druge analize koje NBS koristi, a to je količina novca u opticaju radi upravljanja inflatornim očekivnjima, objašnjava Marinković.

Samim tim se i nameće pitanje koliko korisnika digitalne imovine postoji u Srbiji, koji je to obim trgovine, kao i kako odrediti tačno količinu digitalnih sredstava na tržištu.

Direktor Fima Invest-a objašnjava zašto je tako teško odrediti koliko uopšte korisnika kod nas ima što se tiče digitalne imovine i da za sada imamo tri kompanije koje su uopšte dobile beli papir od Komisije za hartije od vrednosti. Beli papiri su dozvole Komisije da se neka digitalna imovina od strane domaćeg izdavaoca izda po domaćoj regulativi. Beli papiri su praktično neka vrsta lične karte digitalne imovine koja se izdaje, neka vrsta uverenja da je imovina prošla sve provere. Za sada su kod nas beli papiri vezani za digitalne tokene, koji su oblik investicija i imovine.

“Međutim, digitalna imovina u svetu je mnogo razvijenija i pod jurisdikcijom je centralnih banaka tih zemlja. Ali srpska država nema uvid u vlasništvo nad tim digitalnim tokenima i drugom digitalnom imovinom. Kada bih kupovao u Nemačkoj recimo neki token ili bitkoin, ja mogu da prebacim pare na moju digitalnu platformu u Nemačkoj i brokeru koji se bavi digitalnom imovinom. Preko NBS to nije zabranjeno, potpuno je liberalizovano. Možeš u tom slučaju da tamo u toj drugoj državi kupiš digitalnu imovinu ili zadržiš keš. Sve je to van domašaja naše jurisdikcije, odnosno NBS. Tako da i ne možemo da znamo tačan broj korisnika u našoj zemlji za digitalnu imovinu”, objašnjava Marinković.

Digitalna imovina koju ste tako stekli u inostranstvu i trgovali njome je van srpskog sistema i radara, ali sve do trenutka kada ova vrsta imovine treba da se prebaci u Srbiju. Porez na digitalnu imovinu se naplaćuje kao porez na kapitalnu dobit.

“Zbog regulative o sprečavanju pranja novca, u slučaju da hoćete da vratite novac u zemlju morate da imate poreklo kapitala. Dakle, ako hoćete sa stranog računa da vratite novac u Srbiju tražiće vam poreklo tog novca. Tako da Poreska uprava onda traži da se plati porez na kapitalnu dobit. I zato su između ostalog ove šifre važne da bi imali dodatni instrument da vide za koje namene se troši novac”, kaže Marinković.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Aleksandra Nenadović, 30.10.2024.
Naslov: Redakcija