NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRESAĐIVANjU LjUDSKIH ORGANA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o presađivanju ljudskih organa (“Službeni glasnik RS”, broj 57/18 i 111/21 - US), posle člana 22. dodaje se član 22a. koji glasi:

“Član 22a

Ljudski organi sa umrlog lica mogu se uzeti radi presađivanja samo ako se umrlo lice nije za života protivilo darivanju, a bilo je potpuno poslovno sposobno.

Izjava o protivljenju darivanja ljudskih organa (u daljem tekstu: izjava o protivljenju), daje se na propisanom obrascu zdravstvenom radniku koji je izabrani lekar davaoca izjave, odnosno ovlašćenom licu za evidentiranje izjave o protivljenju u Upravi za biomedicinu.

Izjava o protivljenju može se opozvati na način na koji ja data.

Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja je rukovalac podataka o ličnosti koji su sadržani u obrascu izjave o protivljenju i obrascu izjave o opozivu izjave o protivljenju.

Svrha obrade podataka iz stava 4. ovog člana jeste precizno i pouzdano utvrđivanje identiteta davaoca izjave o protivljenju i davaoca izjave o opozivu izjave o protivljenju.

Obrada podataka iz stava 4. ovog člana vrši se u javnom interesu, odnosno radi obezbeđivanja zakonitog postupanja u oblasti presađivanja ljudskih organa, zaštite ljudskog dostojanstva, prava na samostalno odlučivanje o sopstvenom telu, kao i radi obezbeđivanja poverenja u sistem transplantacije i unapređenja zdravlja građana i zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način davanja izjave o protivljenju i izjave o opozivu izjave o protivljenju, obrasce izjave o protivljenju i izjave o opozivu izjave o protivljenju, kao i sve aspekte obrade, otkrivanja, pohranjivanja, čuvanja i zaštite podataka o ličnosti koji su sadržani u izjavi o protivljenju.

Izjava o protivljenju i izjava o opozivu izjave o protivljenju upisuje se u Registar lica koja ne žele da daruju svoje organe odnosno tkiva koji vodi Uprava za biomedicinu (u daljem tekstu: Registar).

Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja je rukovalac podataka o ličnosti koji su sadržani u Registru.

Svrha obrade podataka iz stava 9. ovog člana jeste precizno, pouzdano, jedinstveno i ažurno evidentiranje izjave volje lica koje se protivi darivanju svojih organa odnosno tkiva.

Obrada podataka iz stava 9. ovog člana vrši se u javnom interesu, odnosno radi obezbeđivanja zakonitog postupanja u oblasti presađivanja ljudskih organa, zaštite ljudskog dostojanstva, prava na samostalno odlučivanje o sopstvenom telu, kao i radi obezbeđivanja poverenja u sistem transplantacije i unapređenja zdravlja građana i zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje sadržinu, način uspostavljanja i vođenja Registra, kao i sve aspekte obrade, otkrivanja, pohranjivanja, čuvanja i zaštite podataka o ličnosti koji su sadržani u Registru.

Ukoliko izjava o protivljenju nije evidentirana u Registar ili je izjava o opozivu izjave o protivljenju evidentirana u Registar, saglasnost za uzimanje ljudskih organa sa umrlog lica (u daljem tekstu: saglasnost), imaju pravo da daju ili odbiju, punoletno dete, supružnik, vanbračni partner ili roditelji umrlog lica, u trenutku kada budu obavešteni o smrti potencijalnog davaoca ljudskih organa.

Ako umrlo lice nema srodnika iz stava 13. ovog člana, saglasnost ima pravo da da ili odbije, punoletni brat ili sestra umrlog lica.

Ako umrlo lice nema srodnika iz stava 13. i 14. ovog člana, saglasnost ima pravo da da ili odbije, etički odbor zdravstvene ustanove.

Sa umrlog maloletnog lica, koje je za života bilo pod roditeljskim staranjem, dozvoljeno je uzimanje ljudskih organa samo na osnovu saglasnosti oba roditelja, odnosno jednog roditelja ukoliko je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava u odnosu na umrlo maloletno lice, ili je potpuno lišen poslovne sposobnosti, ili sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije određeno da može samostalno da daje takvu saglasnost.

Sa umrlog maloletnog lica koje je za života bilo bez roditeljskog staranja, i nalazilo se pod starateljstvom, dozvoljeno je uzimanje ljudskih organa samo na osnovu saglasnosti lica koje je za života umrlog lica obavljalo poslove staratelja, a po pribavljenom mišljenju etičkog odbora zdravstvene ustanove.

Sa umrlog punoletnog lica kome je za života, na osnovu odluke nadležnog organa, delimično ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost, dozvoljeno je uzimanje ljudskih organa samo na osnovu saglasnosti lica koje je za života umrlog lica obavljalo poslove staratelja, a po pribavljenom mišljenju etičkog odbora zdravstvene ustanove.

Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja je rukovalac podataka o ličnosti koji su sadržani u obrascu izjave o davanju saglasnosti, obrascu izjave o odbijanju saglasnosti i obrascu izjave o povlčenju saglasnosti.

Svrha obrade podataka iz stava 19. ovog člana jeste precizno i pouzdano utvrđivanje identiteta davaoca izjave o davanju saglasnosti, davaoca izjave o odbijanju saglasnosti i davaoca izjave o povlčenju saglasnosti.

Obrada podataka iz stava 19. ovog člana vrši se u javnom interesu, odnosno radi obezbeđivanja zakonitog postupanja u oblasti presađivanja ljudskih organa, zaštite ljudskog dostojanstva, prava na samostalno odlučivanje o sopstvenom telu, kao i radi obezbeđivanja poverenja u sistem transplantacije i unapređenja zdravlja građana i zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način davanja saglasnosti, odbijanja saglasnosti i povlačenja saglasnosti, obrasce izjave o davanju, izjave o odbijanju i izjave o povlačenju saglasnosti, kao i sve aspekte obrade, otkrivanja, pohranjivanja, čuvanja i zaštite podataka o ličnosti koji su sadržani u saglasnosti.

Sa umrlog lica koje nije državljanin Republike Srbije, odnosno nema stalno nastanjenje u Republici Srbiji, dozvoljeno je uzimati ljudske organe samo na osnovu pismenog pristanka za uzimanje ljudskih organa sa takvog umrlog lica (u daljem tesktu: pismeni pristanak), koji imaju pravo da daju ili odbiju, punoletno dete, supružnik, vanbračni partner ili roditelj, punoletni brat ili sestra umrlog lica.

Pismeni pristanak članova porodice umrlog lica koje nije državljanin Republike Srbije, odnosno nema stalno nastanjenje u Republici Srbiji, može se povući do momenta pripreme umrlog lica za uzimanje ljudskih organa, o čemu se obaveštava koordinator za darivanje ljudskih organa, odnosno član koordinacionog tima za darivanje ljudskih organa.

Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja je rukovalac podataka o ličnosti koji su sadržani u obrascu izjave o davanju pismenog pristanka, obrascu izjave o odbijanju pismenog pristanka i obrascu izjave o povlčenju pismenog pristanka.

Svrha obrade podataka iz stava 25. ovog člana jeste precizno i pouzdano utvrđivanje identiteta davaoca izjave o davanju pismenog pristanka, davaoca izjave o odbijanju pismenog pristanka i davaoca izjave o povlčenju pismenog pristanka.

Obrada podataka iz stava 25. ovog člana vrši se u javnom interesu, odnosno radi obezbeđivanja zakonitog postupanja u oblasti presađivanja ljudskih organa, zaštite ljudskog dostojanstva, prava na samostalno odlučivanje o sopstvenom telu, kao i radi obezbeđivanja poverenja u sistem transplantacije i unapređenja zdravlja građana i kvaliteta zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način davanja pismenog pristanka, odbijanja pismenog pristanka i povlačenja pismenog pristanka, obrasce izjave o davanju, izjave o odbijanju i izjave o povlačenju pismenog pristanka, kao i sve aspekte obrade, otkrivanja, pohranjivanja, čuvanja i zaštite podataka o ličnosti koji su sadržani u pismenom pristanku.”

Član 2.

Član 24. menja se i glasi:

“Pre uzimanja ljudskih organa sa umrlog lica kod kojeg je utvrđena smrt u skladu sa ovim zakonom, doktor medicine koji je na čelu tima za uzimanje ljudskih organa, dužan je, zajedno sa koordinatorom za darivanje ljudskih organa iz zdravstvene ustanove za darivanje ljudskih organa, da proveri:

1)         identitet umrlog lica;

2)         da li je u Registru evidentirana izjava o protivljenju ili izjava o opozivu izjave o protivljenju.

Kada koordinator iz stava 1. ovog člana, utvrdi da izjava o protivljenju nije evidentirana u Registar ili da je izjava o opozivu izjave o protivljenju evidentirana u Registar, dužan je da bez odlaganja pozove članove porodice umrlog lica po redosledu iz člana 22a. st. 13. i 14. ovog zakona i da ih na prikladan način upozna sa daljim postupanjem i informiše ih da imaju pravo da daju ili odbiju saglasnost.

Članovima porodice iz stava 2. ovog člana ostavlja se razuman rok, odnosno vreme da donesu odluku, a koje ne sme da ugrozi mogućnost uzimanja ljudskih organa i njihovu bezbednost radi presađivanja drugom licu.

Rok iz stava 3. ovog člana određuje koordinator za darivanje ljudskih organa, odnosno član koordinacionog tima za darivanje ljudskih organa, u svakom konkretnom slučaju, u odnosu na klinički status potencijalnog donora.

Saglasnost članova porodice umrlog lica može se povući do momenta pripreme tog umrlog lica za uzimanje ljudskih organa, o čemu se obaveštava koordinator za darivanje ljudskih organa, odnosno član koordinacionog tima za darivanje ljudskih organa.

O radnjama iz st. 2-5. ovog člana, koordinator za darivanje ljudskih organa, odnosno član koordinacionog tima za darivanje ljudskih organa je dužan da bez odlaganja sačini zabelešku, koja se čuva u medicinskoj dokumentaciji.

Koordinator za darivanje ljudskih organa, odnosno član koordinacionog tima, prilikom provere identiteta i pozivanja članova porodice umrlog lica, obrađuje samo one podatke o ličnosti koji su neophodni radi utvrđivanja identiteta članova porodice umrlog lica i njihovog svojsta u odnosu na umrlo lice, u postupku dobijanja saglasnosti odnosno pismenog pristanka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Pri uzimanju ljudskih organa, telo umrlog davaoca ljudskih organa tretira se sa poštovanjem njegovog dostojanstva i dostojanstva njegove porodice i preduzimaju se sve potrebne mere kako bi se povratio spoljašnji izgled umrlog davaoca ljudskih organa.

Za potrebnu brigu o telu umrlog davaoca ljudskih organa nakon uzimanja ljudskih organa zadužen je tim za uzimanje ljudskih organa.

Način postupanja koordinatora za darivanje ljudskih organa, odnosno članova koordinacionog tima za darivanje ljudskih organa, u izvršavanju zadataka utvrđenih ovim zakonom, propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.”

Član 3.

U članu 44. stav 2. posle tačke 4) dodaje se tačka 4a) koja glasi:

,,4a) vođenje Registara lica koja ne žele da daruju svoje organe odnosno tkiva;”

Član 4.

Član 53. stav 1. tačka 6) menja se i glasi:

,,6) omogući uzimanje ljudskih organa od umrlog davaoca ljudskih organa suprotno ovom zakonu (član 22a. i 24);”.

Član 5.

Član 53. stav 1. tačka 7) menja se i glasi:

,,7) ne postupa sa telom u skladu sa zakonom (član 24. stav 8);”.

Član 6.

Ministar nadležan za poslove zdravlja doneće propise za sprovođenje ovog zakona, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana, primenjuju se propisi koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 7.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasnikuRS”.

 IZ OBRAZLOŽENjA

I PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Pravni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 10) Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021), prema kojem Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva. Takođe, pravni osnov za donošenje navedenog zakona sadržan je i u članu 209. stav. 3 Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019, 92/2023 - autentično tumačenje i 29/2025 - odluka US), kojim je propisano da se način i uslovi za uzimanje i presađivanje ljudskih organa, odnosno uzimanje i obradu ljudskih ćelija i tkiva, kao delova ljudskog tela, odnosno način i uslovi za sprovođenje delatnosti iz oblasti biomedicnski potpomognutog oplođenja, uređuje posebnim zakonom.

II          RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Osnovni razlog za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa (“Službeni glasnik RS”, broj 57/18 i 111/21 - US) jeste potreba da se novim članom 22a. Zakona o presađivanju ljudskih organa jasno i precizno urede pitanja odnosa za života izražene volje potencijalnog davaoca ljudskih organa i volje njegovih srodnika, odnosno obim prava srodnika umrlog lica, u skladu sa Odlukom Ustavnog suda broj IUz 223/2018 (“Službeni glasnik RS”, broj 111/2021).

Članom 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa, menja se postojeći član 24. Zakona o presađivanju ljudskih organa i time se jasnije definišu dužnosti koordinatora za darivanje ljudskih organa, odnosno člana koordinacionog tima za darivanje ljudskih organa, pre nego što započnu procedure preuzimanja ljudskih organa sa preminulog lica, postupci upoznavanja i komunikacije sa članovima porodice preminulog lica, kao i čuvanje tela preminulog na način koji ne vređa poštovanje i dostojanstvo preminulog lica, kao i porodice preminulog.

Članom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa, usklađuje se postojeći član 44. Zakona o presađivanju ljudskih organa sa novim članom 22a. istog zakona i na taj način jasnije se definišu zaduženja Uprave za biomedicinu. Članom 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa usklađuje se postojeći član 53. Zakona o presađivanju ljudskih organa sa novim članom 22a. i novom sadržinom člana 24. istog zakona i na taj način se jasnije definiše pojam

prekršaja u zakonu.

Članom 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa usklađuje se postojeći član 53. Zakona o presađivanju ljudskih organa sa novom sadržinom članom 24. istog zakona i na taj način se jasnije definiše pojam prekršaja u zakonu.

Članom 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa određuje se rok u kom će Ministar nadležan za poslove zdravlja doneti propise za sprovođenje ovog zakona, kao i da se, do donošenja istih, primenjuju propisi koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

 

Članom 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa predviđa se datum stupanja na snagu navedenog zakona.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa potrebno je propisati uslove za darivanje ljudskih organa umrlog lica u skladu sa Odlukom Ustavnog suda broj IUz 223/2018 (“Službeni glasnik RS”, broj 111/2021), kako bi se omogućilo povećanje broja obavljenih postupaka presađivanja ljudskih organa i time smanjenje liste čekanja za presađivanje ljudskih organa, a u cilju unapređenja zdravlja građana Republike Srbije i kvaliteta zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse u ovoj oblasti.

III         OBJAŠNjENjE POJEDINIH ODREDABA ZAKONA

U članu 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa predlaže se čl. 22a kojim se uređuju uslovi za darivanje ljudskih organa umrlog lica.

Članom 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa menja se postojeći član 24. Zakona o presađivanju ljudskih organa u cilju jasnijeg definisanja dužnosti koordinatora za darivanje ljudskih organa, odnosno člana koordinacionog tima za darivanje ljudskih organa, pre nego što započnu procedure preuzimanja ljudskih organa sa preminulog lica, postupaka upoznavanja i komunikacije sa članovima porodice preminulog lica, kao i čuvanja tela preminulog na način koji ne vređa poštovanje i dostojanstvo preminulog lica, kao i porodice preminulog.

Članom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa vrši se dopuna postojećeg člana 44. Zakona o presađivanju ljudskih organa u cilju usaglašavanja sa rešenjima iz člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa.

Članom 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa menja se postojeći član 53. Zakona o presađivanju ljudskih organa u cilju usaglašavanja sa rešenjima iz člana 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa.

Članom 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa menja se postojeći član 53. Zakona o presađivanju ljudskih organa u cilju usaglašavanja sa rešenjima iz člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa.

Članom 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa određuje se rok u kom će Ministar nadležan za poslove zdravlja doneti propise za sprovođenje ovog zakona, kao i da se, do donošenja istih, primenjuju propisi koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Članom 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa predviđa se datum stupanja na snagu navedenog zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo zdravlja, 30.12.2025.