SET PREDLOGA PRAVOSUDNIH ZAKONA: Advokatska komora Beograda traži povlačenje predloga zakona iz skupštinske procedure

Upravni odbor Advokatske komore Beograda, u skladu sa odlukom donetom na sednici održanoj dana 30.12.2025.godine, daje sledeće

S A O P Š T E Nj E

Upravni odbor Advokatske komore Beograda izražava zabrinutost da set predloženih izmena i dopuna pravosudnih zakona faktički poništava uspostavljene standarde zaštite nezavisnosti sudova i samostalnosti javnih tužilaštava, iz sledećih razloga:

Na način kako je predlagač predvideo izmene ZAKONA O SEDIŠTIMA I PODRUČJIMA SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA, izvršna vlast na posredan način, naprasnim zaključivanjem o nedostacima postojeće pravosudne mreže, bez stvarne namere da otkloni probleme nastale već zaboravljenom reformom pravosuđa iz 2009/2010. godine, može ukinuti svaki sud i svako javno tužilaštvo, u slučaju da nad njihovim radom nije u mogućnosti da uspostave željenu nezakonitu kontrolu ili nedozvoljeni uticaj.

Izmenama i dopunama ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU predloženo je da o prigovoru javnog tužioca odlučuje neposredno viši javni tužilac, na koji način se eliminiše suštinska kontrola odlučivanja glavnog javnog tužioca o pravima i obavezama javnih tužilaca, imajući u vidu da u slučaju usvajanja predloga ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM SAVETU TUŽILAŠTVA prestaje da postoji komisija za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji.

Onemogućavanje Vrhovnog javnog tužilaštva i javnog tužilaštva uopšte da samostalno ostvaruje međunarodnu saradnju, podređivanje javnog tužilaštva resornom ministarstvu pravde u toj sferi, gde ministarstvo postaje kontrolni organ međunarodne saradnje, predstavlja nedozvoljenu kontrolu javnog tužilaštva od strane resornog ministarstva i direktno narušavanje samostalnosti postupanja javnog tužilaštva.

Predloženim izmenama ZAKONA O SUDIJAMA uvodi se mogućnost ponovnog izbora istog sudije za predsednika suda u još jednom mandatu, što suprotno dostignutim standardima očigledno ukazuje na želju vlasti da preko predsednika suda pokuša da “kontroliše” ili “usmerava” rad suda, te na taj način ostvaruje nezakonite i nedozvoljene uticaje na rad sudova.

Predloženim izmenama i dopunama ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA ZA BORBU PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA, predlaže se ukidanje posebnog javnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i faktički se navedeno tužilaštvo svodi na jedno od odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Podređivanje posebnog organa za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala Višem javnom tužilaštvu, nosi visok rizik zloupotrebe zakonskih ovlašćenja u cilju uspostavljanja neposredne kontrole javne sfere u digitalnom prostoru (društvenih mreža i slično) i krivično gonjenje svih potencijalnih kritičara vlasti koji bi svoje stavove javnosti saopštavali na taj način. Takvo postupanje bi predstavljalo zastrašivanje građana Srbije i bitno bi ograničavalo slobodu mišljenja i izražavanja, jednu od najvećih vrednosti svakog demokratskog društva.

Nažalost, sve izmene i dopune zakona su predložene Narodnoj skupštini bez javne rasprave, učinjene su preko jednog poslanika vladajuće većine sa očiglednom željom da zaobiđu Vladu Republike Srbije kao predlagača, čime se formalnopravno obezbeđuje legalnost procedure predlaganja zakona, bez bilo kakve javne rasprave, posebno bez bilo kakve stručne rasprave u sudovima, javnim tužilaštvima i bez učešća advokature.

Navedene predložene izmene zakona neophodno je sagledati u opštoj klimi medijske kampanje koja se protiv nosilaca najviših pravosudnih funkcija odvija u prorežimskim tabloidima i na prorežimskim televizijama.

Posebno brinu napadi nosilaca najviših državnih funkcija na Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i najave ukidanja istog nekim budućim izmenama javnotužilačkih zakona. Takve najave direktno su suprotne usvojenoj Nacionalnoj strategiji borbe protiv korupcije Republike Srbije i preporukama Evropske Komisije koje su predvidele ojačanje ovlašćenja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal kako bi se povećala njegova delotvornost i sistematsko korišćenje paralelnih finansijskih istraga, sa preporukama za uvođenje finansijskih forenzičara u sastav javnog tužilaštva, što nesumnjivo vodi ka formiranju posebnih policijskih jedinica ili drugih državnih službi koje bi bile direktno podređene tom javnom tužilaštvu (tužilačka policija).

Najave budućih zloupotreba instituta pomilovanja i otvorenog odbijanja ministra pravde da zaštiti pravosuđe od nedozvoljenog i nezakonitog uticaja nosilaca izvršne vlasti na rad pravosudnih organa dovodi u pitanje suštinsku ulogu javnog tužilaštva i sudova.

Sve to zajedno, dovodi u pitanje temeljna dostignuća izgradnje pravne države u Republici Srbiji, principe vladavine prava, važeće ustavne garancije nezavisnosti suda i samostalnosti javnog tužilaštva i celokupan pravni poredak.

Kako su predložene izmene i dopune seta pravosudnih zakona nesumnjivo protivne svim dosadašnjim usvojenim reformskim zakonima, poništavaju dostignuti nivo samostalnosti i nezavisnosti pravosudnih organa i nesumnjivo upućuju na zaključak da je cilj stavljanje pravosuđa pod kontrolu izvršne vlasti, čime se i narušava princip podele vlasti, Upravni odbor Advokatske komore Beograda predlaže da se navedene izmene i dopune zakona povuku iz skupštinske procedure.

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Beograda, 31.12.2025.
Naslov: Redakcija