ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Vozač može snositi odgovornost ukoliko se bez opravdanog razloga kreće toliko sporo da ometa normalno odvijanje saobraćaja, izaziva opasne situacije ili ne poštuje saobraćajnu signalizaciju koja propisuje minimalnu dozvoljenu brzinu na određenoj deonici puta

Iako u Srbiji ne postoji univerzalno propisana minimalna brzina na svim putevima, to ne znači da vozač može da se kreće koliko god sporo želi. U određenim situacijama i prespora vožnja može predstavljati prekršaj, naročito ako ometa normalno odvijanje saobraćaja ili ugrožava bezbednost drugih učesnika.

Važeći Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020 - dr. zakon, 76/2023 i 19/2025) propisuje da vozač ne sme svojim načinom vožnje da ugrožava ili ometa druge učesnike u saobraćaju. To znači da, iako na većini puteva ne postoji znak koji određuje najnižu dozvoljenu brzinu, vozač ne sme bez opravdanog razloga da vozi toliko sporo da iza sebe stvara kolonu ili sprečava normalan tok saobraćaja.

Drugim rečima, ako se vozilo kreće znatno sporije od ostalih učesnika, a za to ne postoji objektivan razlog - poput kvara, loših vremenskih uslova, guste magle ili druge opasnosti - policija može proceniti da vozač ometa saobraćaj.

Zakon posebno navodi da je vozač koji znatno usporava vozilo dužan da to učini na način kojim neće ugroziti niti ometati vozila koja se kreću iza njega. To znači da naglo ili neopravdano smanjenje brzine takođe može predstavljati problem ukoliko dovede do opasne situacije na putu.

Najčešća zabuna odnosi se na auto-put.

Na pojedinim deonicama postavljeni su saobraćajni znakovi koji određuju minimalnu dozvoljenu brzinu. Kada takav znak postoji, vozač je dužan da ga poštuje, osim ukoliko zbog saobraćaja, vremenskih prilika ili bezbednosti nije primoran da vozi sporije.

U praksi, vozilo koje se bez opravdanja kreće znatno ispod uobičajenog tempa na auto-putu može predstavljati ozbiljnu opasnost, jer ostali učesnici očekuju da se saobraćaj odvija znatno većim brzinama.

Kada prespora vožnja nije prekršaj?

Postoji niz situacija kada je sporija vožnja potpuno opravdana, pa čak i poželjna.

To su, između ostalog:

• gusta magla, jaka kiša ili sneg,
• poledica ili oštećen kolovoz,
• kvar na vozilu,
• prevoz vanrednog ili osetljivog tereta,
• nailazak na saobraćajnu nezgodu ili radove na putu.

U takvim okolnostima bezbednost ima prednost nad brzinom, pa vozač treba da prilagodi vožnju uslovima na putu.

Dakle, možete li biti kažnjeni?

Odgovor je - da, ali ne samo zato što vozite sporo.

Vozač može snositi odgovornost ukoliko se bez opravdanog razloga kreće toliko sporo da ometa normalno odvijanje saobraćaja, izaziva opasne situacije ili ne poštuje saobraćajnu signalizaciju koja propisuje minimalnu dozvoljenu brzinu na određenoj deonici puta.

Zato stručnjaci podsećaju da bezbedna vožnja ne znači samo poštovanje maksimalnog ograničenja brzine. Jednako je važno prilagoditi brzinu uslovima na putu i ne stvarati nepotrebne prepreke ostalim učesnicima u saobraćaju.

Drugim rečima, cilj zakona nije da vozače primora da voze brzo, već da se saobraćaj odvija bezbedno, predvidivo i nesmetano za sve učesnike.

Izvor: Vebsajt Blic, 04.08.2026
Naslov: Redakcija