SET PREDLOGA PORESKIH ZAKONA: Među novinama oporezivanje pomoraca i registar fizičkih lica

Pred ocenu javnosti Ministarstvo finansija iznelo je petnaestak zakona - neki su novi, neki se menjaju. U paketu su propisi kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, porez na prihod, elektronske otpremnice.

Novo je da će prvi put biti definisano oporezivanje pomoraca, povećava se neoporezivi deo zarade, a planirano je i uvođenje registra fizičkih lica u kom će Poreska uprava na jednom mestu imati pregled svih građana i njihovih poreskih obaveza. Resorno ministarstvo očekuje da novi propisi olakšaju poslovanje privrede i poboljšaju naplatu poreza.

Rad na kruzeru sve je popularniji. Koliko građana tako zarađuje, ne zna se. Procene su - i više od 5.000. Plaćanje poreza u toj oblasti do sada nije bilo uređeno. Izmenama Zakona o porezu na dohodak, to bi trebalo da se promeni.

Planirano je da oni koji na brodu provedu više od 174 dana u godini, budu oslobođeni nameta od 10 odsto.

Branislav Vajda iz Unije pomoraca i lađara Srbije kaže da trenutno ljudi koji rade na morskim brodovima uglavnom primaju bruto iznos zarade, a u Srbiji ne ostvaruju nikakva prava, osim privatnog zdravstvenog i penzionog osiguranja.

"Mi smo dali primedbu, jer opet poziva država na samooporezivanje, a to znači da bi čovek sam trebalo da podnese poresku prijavu, našim ljudima to dosta teško ide", ukazuje Vajda.

Niz poreskih olakšica pripremljen je i za poslodavce. Neće se plaćati porez na dnevnice za službena putovanja u inostranstvo, koje se povećavaju na 90 evra. Veći će biti i neoporezivi deo zarade - 28.423 dinara.

"Povećanje neoporezivog dela je praktično dogovor između Ministarstva finansija i Vlade na Socijalno-ekonomskog savetu da se kompenzuje povećanje minimalne zarade, koje je bilo preko realnih osnova, a realne osnove su povećanje BDP-a i inflacija", objašnjava Nebojša Atanacković, Unija poslodavaca Srbije

Novina u zakonu o poreskom postupku je baza fizičkih lica. U njoj bi mogli da se nađu i domaći i strani državljani - odnosno svi koji bi državi morali da plaćaju neki porez.

Planirano je da objedini i podatke o imovini, bračnom statusu, prebivalištu.

Poreska praksa definiše da porez plaćaju rezidenti Srbije na svoj celokupni svetski dohodak - bez obzira na to odakle ga ostvaruju. Nerezidenti ga plaćaju na dohodak čiji je izvor u Srbiji.

"Ovaj registar ima tu ideju, barem mi koji se bavimo poreskim pravom naslućujemo da je to ideja, da se napravi registar podataka koji definišu kriterijume da bi se odredilo rezidenstvo nekog lica, jer mi sad imamo mnogo stranih državljana koji borave na teritoriji Republike Srbije, koji se u određenim slučajevima smatraju poreskim rezidentima Srbije", kaže poreski advokat Minja Đokić.

Država od seta novih i izmena postojećih zakona očekuje mnogo. Između ostalog - nastavak reformi, unapređenje poslovnog okruženja, ali i bolju naplatu poreza.

"Određene poreske olakšice takođe utiču na dodatno ubrzavanje privrednog procesa, tako da očekujem da ćemo postići i ove godine cilj kojem težimo da imamo predvidivost, stabilnost, i da svake godine za korak unapređujemo digitalizaciju, odnosno da omogućimo da privreda bolje posluje, da građani budu informisani o svemu", ističe državna sekretarka Ministarstva finansija Slavica Savičić.

U korist privrede trebalo bi da bude i uvođenje elektronskih otpremnica. Predlog je da budu obavezne od 2027. godine.

Taj propis, uz više od 15 poreskih i finansijskih zakona, pred poslanicima bi mogao da se nađe krajem novembra.

Izvor: Vebsajt RTV, 05.11.2024.
Naslov: Redakcija