ZAKON O RAZMENI PODATAKA, DOKUMENATA I OBAVEŠTENJA U SLUČAJU NASTUPANJA PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD KORIŠĆENJEM SOFTVERSKOG REŠENJA "E-BOLOVANJE - POSLODAVAC: Sistem omogućava potpunu elektronsku razmenu podataka između lekara, poslodavaca i RFZO-a, kao i elektronsko podnošenje zahteva za obračun i refundaciju naknade zarade, ali i elektronsko podnošenje prigovora, praćenje njihovog statusa i pokretanje postupka ponovnog veštačenja

Manje papira, manje šaltera i više kontrole - tako zakonodavci vide uvođenje sistema eBolovanje, koji od 1. januara 2026. godine postaje obavezan za sve poslodavce u Srbiji. Digitalna platforma bi od nove godine trebalo da poveže poslodavce, zdravstvene ustanove i Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a papirne doznake o bolovanju da isprati u analognu istoriju.

U Uniji poslodavaca Srbije ocenjuju da je reč o jednoj od najznačajnijih administrativnih promena u oblasti rada u poslednjih nekoliko godina, dok iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kažu da taj sistem omogućava potpunu elektronsku razmenu podataka između lekara, poslodavaca i RFZO-a, kao i elektronsko podnošenje zahteva za obračun i refundaciju naknade zarade, ali i elektronsko podnošenje prigovora, praćenje njihovog statusa i pokretanje postupka ponovnog veštačenja.

Prema rečima v.d. direktora Unije poslodavaca Srbije Svetlane Budimčević, sistem "eBolovanje – Poslodavac" donosi potpunu digitalizaciju postupka ostvarivanja prava na privremenu sprečenost za rad, odnosno, bolovanje.

"Poslodavci više neće zavisiti od zaposlenih koji dostavljaju papirne doznake. Sve potvrde, izveštaji i obračuni biće dostupni direktno preko zvaničnog portala", navodi Budimčević.

Drugim rečima - izgovori za kašnjenja i "izgubljene papire" više ne postoje.

Elektronska razmena podataka, objašnjava Budimčević, trebalo bi da ubrza obradu bolovanja, smanji greške i obezbedi pravovremenu isplatu naknade zarade.

"Ukida se obaveza zaposlenih da nose papirna uverenja, podaci se razmenjuju automatski, a ceo postupak postaje transparentniji i pravno sigurniji", kaže ona.

Sistem eBolovanje, kako objašnjava sagovornica, direktno je povezan sa informacionim sistemima RFZO i Republičkog integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (RIZIS), što posebno ubrzava obračun i refundaciju bolovanja dužih od 30 dana - segment koji je do sada često bio izvor sporova i zastoja.

Za poslodavce to znači novu rutinu: svakodnevno praćenje sistema, preuzimanje elektronskih doznaka i njihovo unošenje u interne evidencije i obračune zarada.

"Digitalizacijom ovog postupka poslovni procesi postaju jednostavniji i pouzdaniji, ali to istovremeno znači i novu vrstu odgovornosti za poslodavce", naglašava Budimčević i savetuje da će biti neophodno da se jasno definiše ko ima pristup sistemu, ko je zadužen za obradu podataka, kao i to - kako uskladiti interne procedure i saradnju sa knjigovodstvenim agencijama. Poslodavci će, dodaje ona, morati i da obaveste zaposlene o novim pravilima.

Dragana Šutović Ilić, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u, kaže da je pilot-projekat sistema eBolovanje već sproveden u četiri doma zdravlja na teritoriji Beograda - u Domovima zdravlja Voždovac, Vračar, Zemun i Obrenovac.

"Pilot-projekat je realizovan u nadležnosti Ministarstva zdravlja i omogućio je potpuno elektronsko kreiranje potvrda o privremenoj sprečenosti za rad i doznaka. Ti podaci bili su dostupni i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) i pacijentima. Na osnovu rezultata pilota, planirano je da se do kraja godine sistem eBolovanje uvede u sve Domove zdravlja u Srbiji", navodi Šutović Ilić.

Iako se sistem predstavlja kao olakšanje, među poslodavcima postoji i doza straha od novog digitalnog alata. Najčešća pitanja tiču se registracije na portal eBolovanje, posedovanja kvalifikovanog elektronskog sertifikata i drugih obaveza manjih firmi i preduzetnika.

"Poslodavce zanima kako će pratiti status bolovanja, kako se podnose prigovori i zahtevi za refundaciju, ali i kako da postojeće interne procedure prilagode novom sistemu", navodi Budimčević.

Ona ističe da je ključna promena ta što se sve odvija u realnom vremenu - bez papira, bez kašnjenja, ali i bez prostora za improvizaciju ili zloupotrebu.

Od 1. januara, dodaje Šutović Ilić, predviđena je puna elektronska komunikacija između zdravstvenih ustanova i poslodavaca, koji će elektronskim putem dobijati obaveštenja o bolovanju zaposlenih – bez posredovanja papira i fizičkih dolazaka.

Za razliku od poslodavaca, građani nemaju obavezu registracije na portalu eZdravlje kako bi ostvarili zakonom zagarantovano pravo na bolovanje. Ipak, Šutović Ilić ističe da se registracija preporučuje.

"Registracija omogućava pacijentima uvid u elektronske potvrde i doznake, kao i lakši pristup relevantnim zdravstvenim podacima, što im daje veću kontrolu i informisanost", objašnjava ona.

Iako je elektronska razmena podataka između zdravstvenih ustanova, poslodavaca i RFZO-a uređena Zakonom o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac" ("Sl. glasnik RS", br. 109/2025), postoje situacije u kojima fizički dolazak zaposlenih građana kod lekara ostaje neizbežan.

"Dolazak kod izabranog lekara i dalje je neophodan prilikom inicijalnog pregleda i otvaranja bolovanja, u slučaju promene zdravstvenog stanja zbog koje je potrebno ranije zaključiti bolovanje, kao i kada je potrebno produženje bolovanja u odnosu na prvobitno procenjeno trajanje", precizira Šutović Ilić.

Međutim, ako se pacijent oporavi u okviru očekivanog trajanja bolovanja i vrati se na posao, dodatni odlazak kod lekara nije potreban.

"U tom slučaju doznaka se automatski formira na osnovu datuma koji je lekar uneo prilikom inicijalnog pregleda", naglašava ona.

Kako objašnjava Šutović Ilić, razmena podataka odvija se isključivo elektronski i u potpunosti je usklađena sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Za poslodavce koji odluče da ignorišu novu obavezu prelaska na sistem eBolovanje, zakon predviđa i kazne.

Prema Zakonu pravna lica mogu biti kažnjena novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

Preduzetnicima preti kazna od 10.000 do 50.000 dinara, dok su odgovorna lica kod poslodavca, odnosno zakonski zastupnici, u riziku od kazne od 5.000 do 25.000 dinara.

Sagovornica iz Unije poslodavaca Srbije Svetlana Budimčević napominje da je registracija poslodavcima na portalu eUprava već omogućena, a krajnji rok je 1. januar 2026. godine.

U Uniji poslodavaca Srbije podsećaju na to da su godinama ukazivali na sumnje u zloupotrebu bolovanja i da digitalizacija može bar delimično da suzi prostor za takve prakse.

"Veća transparentnost i uredna evidencija mogu imati odvraćajući efekat. Ipak, digitalni sistem sam po sebi nije dovoljan – potrebno je i dalje raditi na jačanju odgovornosti svih učesnika i razmatrati dodatna zakonska rešenja", zaključuje Budimčević.

Uvođenje sistema eBolovanje predstavlja realizaciju jedne od dugogodišnjih preporuka NALED-ove Sive knjige, koja je bila visoko pozicionirana među prioritetima poslovne zajednice, navodi Dragana Šutović Ilić, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u i dodaje da reformu sprovodi Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Kancelarijom za IT i eUpravu, uz stručnu i programsku podršku NALED-a.

"Cilj je pojednostavljenje postupka ostvarivanja prava na bolovanje i isplate naknade zarade kroz potpunu digitalizaciju i eliminaciju papirne dokumentacije. Sve to kako bi se smanjili administrativni troškovi, broj nepotrebnih odlazaka kod lekara, greške i zloupotrebe, ali i opterećenja za poslodavce i institucije", ističe sagovornica.

Izvor: Vebsajt Insajder, Aristea Stakić, 01.01.2026.
Naslov: Redakcija