ZAKONI O POREZU NA EMISIJE GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE I O POREZU NA UVOZ UGLJENIČNO INTENZIVNIH PROIZVODA: Od 1. januara 2026. godine primenjuje se novi porez na emisije ugljen-dioksida od četiri evra po toni

U Srbiji se od 1. januara primenjuje nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida (CO2) od četiri evra po toni, što će regulisati dva zakona čija primena počinje – o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Cilj je da se smanji zagađenje, unapredi energetsku efikasnost i da se obezbedi ravnopravniji položaj srpske industrije na međunarodnom tržištu.

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte ("Sl. glasnik RS", br. 109/2025) odgovor je Srbije na početak naplate takse na ugljen-dioksid u EU kome od 1. januara podleže i Srbija, a prema Mehanizamu prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), dok je Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 109/2025) njegov srpski ekvivalent.

Nameti po oba zakona, koje je Srbija usvojila početkom decembra, iznose četiri evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida, gde pokrivaju i azot-suboksid (N2O) i perfluorougljenike (PFC-ove).

Porez se plaća na proizveden ugljen-dioksid iskazan u toni, a kada je reč o drugim gasovima s efektom staklene bašte, oni će se iskazivati u CO2 ekvivalentima.

To će omogućiti da iznos CBAM-a za proizvode koji će se plasirati na EU tržište iz Srbije bude smanjen za četiri evra po toni, jer se već naplaćuju prema nacionalnom porezu.

Uvođenje novih poreza najviše će uticati na ugljenično intenzivne industrije – proizvodnju azotnih đubriva i jedinjenja, gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa i električne energije, a tona ugljenika koja se oslobodi pri njihovoj proizvodnji, plaćaće se u skladu sa principom “emiter/zagađivač plaća”.

Zakon o porezu na CO2 se primenjuje na one koji su dužni da poseduju dozvolu za emisije iz postrojenja, a u pitanju su prevashodno velika i srednja društva.

Te dozvole je dobilo 50 kompanija, za 92 svoja pogona, koje prikupljaju podatke o emisijama u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama ("Sl. glasnik RS", br. 26/2021) i dostavljaju ih Ministarstvu zaštite životne sredine.

Kroz novi fiskalni mehanizam obezbeđuju se sredstva u budžetu Srbije koja bi trebalo da se iskoriste za podsticanje investicija u vezi sa zelenom tranzicijom.

Istovremeno, Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda ne uključuje električnu energiju, zbog tehničkih ograničenja i još uvek nedefinisane precizne metodologije za oporezivanje.

Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda obuhvata samo subjekte koji uvoze najmanje pet tona obuhvaćenih proizvoda godišnje.

Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije, kao što je i u EU.

Srbija se primenom ovih zakona pridružila listi zemalja sa sopstvenim porezom na ugljenik kojih je, prema podacima iz maja prošle godine bilo 44.

EU mehanizam CBAM obuhvata iste proizvode kao i novi zakon u Srbiji, uključujući i vodonik, a od 1. januara pored Srbije važi i za proizvode iz Kine, Turske, Indije, SAD…

Zamišljeno je da se CBAM taksa svake godine uvećava dok se 2034. ne izjednači sa cenama dozvola za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte iz Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS).

CBAM princip naplate funkcioniše tako da uvoznici iz EU kupuju posebne sertifikate za svaku tonu ugljen-dioksida ugrađenog u uvezeni proizvod.

Ovi sertifikati predstavljaju ekvivalent emisionih dozvola u sistemu EU ETS – na osnovu kojeg se formiraju i cene u sklopu CBAM-a.

Tona gasova sa efektom staklene bašte trenutno se naplaćuje između 60 i 80 evra po toni, ali iznos varira i u budućnosti bi mogao da bude skuplji.

Prikupljeni novac odlazi u budžete EU i država članica, a glavni cilj je da se za robu iz uvoza izjednače “pravila igre” sa proizvodima iz EU, a koji već podležu ETS-u, te da se na taj način pomogne teškoj industriji u državama članicama.

Uvođenje CBAM-a, odnosno domaćih zakona, koštaće srpsku privredu, jer ovi novi klimatski propisi nameću dodatne troškove na izvoz srpskih preduzeća u EU, koji bi mogli da iznose i nekoliko stotina miliona evra godišnje.

U nedavnom Izveštaju Fiskalnog saveta Srbije o klimatskoj tranziciji u Srbiji navedeno je da je dekarbonizacija ključ za očuvanje konkurentnosti domaće industrije na tržištu EU i da su zato potrebna ulaganja u smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i energetsku efikasnost kako bi se ublažili CBAM troškovi.

Izvor: Vebsajt Nova, 02.01.2026.
Naslov: Redakcija