PREDLOG ZAKONA O MERAMA ZA SMANJENJE TROŠKOVA POSTAVLJANJA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIONIH MREŽA VRLO VISOKOG KAPACITETA - Tekst propisa

I. OPŠTE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se mere za smanjenje troškova i olakšavanje i ubrzavanje postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta i pripadajućih sredstava, kao i mere koje se odnose na pristup i korišćenje postojeće fizičke infrastrukture, zajedničko izvođenje građevinskih radova, transparentnost u vezi sa fizičkom infrastrukturom i planiranim građevinskim radovima.

Značenje pojedinih pojmova

Član 2.

U smislu ovog zakona pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

1) bežična pristupna tačka male zone pokrivanja označava opremu male snage, male veličine i kratkog dometa za pristup bežičnoj mreži, koja u radu koristi radio-frekvencijski spektar na osnovu pojedinačne dozvole ili po režimu opšteg ovlašćenja ili njihovom kombinacijom, koja se može koristiti kao deo javne elektronske komunikacione mreže i koja može biti opremljena najmanje jednom vizuelno neupadljivom antenom i kojom se korisnicima omogućava bežični pristup elektronskim komunikacionim mrežama nezavisno od toga da li je osnovna mrežna topologija mobilna ili fiksna;

2) obimni radovi na rekonstrukciji znače građevinske radove na lokaciji krajnjeg korisnika koji obuhvataju strukturne izmene celokupne infrastrukture unutar zgrade ili njenog značajnog dela, za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje, potrebno rešenje o odobrenju za izvođenje radova, odnosno građevinska dozvola;

3) građenje podrazumeva izvođenje građevinskih i građevinski-zanatskih radova, ugradnja građevinskih proizvoda, postrojenja i oprema (u daljem tekstu: građevinski radovi) i obuhvata jedan ili više elemenata fizičke infrastrukture;

4) dozvola je odluka ili skup odluka koje jedan ili više nadležnih organa donose istovremeno ili uzastopno, a koje su neophodne u skladu sa zakonom da bi privredni subjekt mogao da izvede građevinske ili druge radove potrebne za postavljanje elemenata elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta;

5) jedinstvena informaciona tačka je elektronski sistem za centralizovani pristup informacijama o postojećoj fizičkoj infrastrukturi, planiranim građevinskim radovima i postupcima izdavanja dozvola za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava i postupcima za zasnivanje prava službenosti;

6) mreža vrlo visokog kapaciteta je elektronska komunikaciona mreža koja se u potpunosti sastoji od optičkih elemenata najmanje do razdelne tačke na krajnjoj lokaciji ili elektronska komunikaciona mreža, koja u uobičajenom uslovima, pri maksimalnom opterećenju, može da ostvari slične parametre mreže u pogledu dostupnog propusnog opsega (download, upload), otpornosti, parametara koji se odnose na greške pri prenosu i kašnjenje (latencija) i njegove varijacije; parametri mreže mogu se smatrati sličnim nezavisno od toga da li se menja iskustvo krajnjeg korisnika zbog različitih osobina medijuma prenosa kojim se mreža povezuje sa terminalnom tačkom mreže;

7) operator mreže označava:

a) operatora,

b) pravni subjekt koji daje na korišćenje fizičku infrastrukturu namenjenu pružanju usluga:

- proizvodnje, transporta, skladištenja ili distribucije gasa,

- proizvodnje, prenosa ili distribucije električne energije,

- javnog osvetljenja,

- proizvodnje, prenosa ili distribucije toplotne energije,

- proizvodnje, prenosa ili distribucije vode, uključujući ispuštanje ili pročišćavanje otpadnih voda i kanalizacije i sisteme odvoda,

- železničkog, drumskog, rečnog i vazdušnog saobraćaja, uključujući urbane puteve, tunele, luke i aerodrome;

8) organi javnog sektora su organi državne uprave, organi teritorijalne autonomije, organi jedinice lokalne samouprave, kao i organizacije koje su osnovane radi obavljanja delatnosti ili pružanja usluga od opšteg interesa, a koje nisu industrijske ili komercijalne prirode i koje se osnivaju ili finansiraju u celini, odnosno u pretežnom delu od strane organa javne vlasti koji nadzire njihovo upravljanje, ili koji imaju upravni, rukovodeći ili nadzorni organ u kojem više od polovine članova imenuju državni, pokrajinski ili lokalni organi vlasti ili drugi subjekti kojima su poverena javna ovlašćenja;

9) pravo službenosti označava pravo, u smislu zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije, koje se dodeljuje operatoru radi postavljanja instalacija na, iznad ili ispod nepokretnosti u javnoj ili privatnoj svojini, u svrhu izgradnje elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta i pripadajućih sredstava;

10) pristupna tačka je fizička tačka koja se nalazi unutar ili izvan zgrade i koja je dostupna privrednim subjektima koji pružaju ili su ovlašćeni da pružaju javne elektronske komunikacione mreže i omogućava priključenje na infrastrukturu unutar zgrade spremne za optiku;

11) Regulator je nezavisna regulatorna organizacija, koja vrši javna ovlašćenja u cilju efikasnog sprovođenja utvrđene politike u oblasti elektronskih komunikacije i koja je osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronske komunikacije.

12) fizička infrastruktura je:

a) bilo koji element mreže koji je namenjen za smeštanje elemenata elektronske komunikacione mreže, pri čemu sam ne postaje aktivni element mreže, kao što su cevi, stubovi, kablovska kanalizacija, nadzorne sobe, šahtovi, ormarići, antenske instalacije, tornjevi i stubovi, zgrade, uključujući njihove krovove, delove fasada ili ulaze u zgrade, naročito elemente saobraćajne i komunalne infrastrukture kao što su stubovi za osvetljenje, saobraćajni znaci, semafori, reklamni panoi i naplatne rampe, kao i stajališta za autobuse, tramvaje, metro i železničke stanice,

b) infrastruktura koja nije deo mreže, a u vlasništvu je ili pod kontrolom organa javnog sektora kao što su zgrade, uključujući njihove krovove, delove fasada ili ulaze u zgrade, naročito elemente saobraćajne i komunalne infrastrukture kao što su stubovi za osvetljenje, saobraćajni znaci, semafori, reklamni panoi i naplatne rampe, kao i stajališta za autobuse, tramvaje, metro i železničke stanice.

Fizičku infrastrukturu u smislu ovog zakona ne čine kablovi, uključujući neosvetljena optička vlakna (dark fiber), kao i delovi vodovodne mreže koji se koriste za snabdevanje vodom namenjenom za ljudsku upotrebu;

13) fizička infrastruktura u zgradi označava fizičku infrastrukturu ili instalacije na lokaciji krajnjeg korisnika, uključujući elemente u zajedničkoj svojini, koji su namenjeni za postavljanje žičnih i/ili bežičnih pristupnih mreža ako se putem tih pristupnih mreža mogu pružati elektronske komunikacione usluge i povezivati pristupna tačka zgrade sa terminalnom tačkom mreže;

14)optičke instalacije u zgradi označavaju optičke kablove na lokaciji krajnjeg korisnika, uključujući elemente u svojini više lica, koji su namenjeni za pružanje elektronskih komunikacionih usluga i koji povezuju pristupnu tačku u zgradi sa terminalnom tačkom mreže;

15) fizička infrastruktura u zgradi spremna za optiku označava fizičku infrastrukturu unutar zgrade namenjenu za postavljanje optičkih elemenata.

Pojmovi elektronska komunikaciona mreža, javna elektronska komunikaciona mreža, elektronska komunikaciona usluga, privredni subjekt, terminalna tačka mreže, pripadajuća sredstva, krajnji korisnik, bezbednost elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pristup i operator i njihovo značenje propisani su zakonom kojim se uređuje oblast elektronskih komunikacija.

Regulator bliže utvrđuje kriterijume koje elektronska komunikaciona mreža treba da ispuni da bi se smatrala “mrežom vrlo visokog kapaciteta” uzimajući u obzir važeće smernice Tela evropskih regulatora za elektronske komunikacije (u daljem tekstu: BEREC).

Odnos prema drugim propisima

Član 3.

Odredbe ovog zakona ne utiču na prava i obaveze koje operatori imaju prema posebnom zakonu kojim je uređena oblast elektronskih komunikacija, kao i propisima donetim na osnovu tog zakona.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na elektronske komunikacione mreže koje se koriste u svrhe odbrane, bezbednosti ili javne bezbednosti.

U pogledu razloga za odbijanje pristupa fizičkoj infrastrukturi za postavljanje elemenata elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, načina donošenja odluke i rokova za zaključenje ugovora o pristupu radi postavljanja elemenata elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, primenjuju se odredbe ovog zakona.

II. PRISTUP POSTOJEĆOJ FIZIČKOJ INFRASTRUKTURI

Omogućavanje pristupa postojećoj fizičkoj infrastrukturi

Član 4.

Operator podnosi operatoru mreže ili organu javnog sektora koji poseduje ili upravlja fizičkom infrastrukturom putem jedinstvene informacione tačke zahtev za pristup postojećoj fizičkoj infrastrukturi radi zaključenja ugovora o pristupu postojećoj fizičkoj infrastrukturi radi postavljanja elemenata elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta i pripadajućih sredstava.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži detaljan opis zahtevanog pristupa uz navođenje elemenata fizičke infrastrukture za koju se traži pristup, kao i nameravani vremenski okvir za korišćenje fizičke infrastrukture.

Obrazac zahteva iz stava 1. ovog člana dostupan je putem jedinstvene informacione tačke od strane operatora mreže i organa javnog sektora koji poseduje ili upravlja fizičkom infrastrukturom.

Operator mreže i organ javnog sektora iz stava 1. ovog člana dužan je da, na zahtev operatora i uz naknadu za pristup, omogući pristup toj fizičkoj infrastrukturi pod transparentnim, proporcionalnim, nediskriminatornim i pravično utvrđenim uslovima.

Na zahtev operatora, pravna lica koja su zakupci zemljišta ili nosioci drugih stvarnih ili obligacionih prava nad zemljištem (osim prava svojine), na kojem se planira postavljanje ili su već postavljeni elementi elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, kao i koja upravljaju ugovorima o zakupu u ime vlasnika zemljišta, dužna su da sa operatorom pregovaraju u dobroj veri o uslovima pristupa tom zemljištu, uključujući i cenu za pristup, koja, gde je to primereno, treba da odražava tržišne uslove, u skladu sa zakonom.

Operator mreže i organ javnog sektora iz stava 1. ovog člana razmatra zahteve iz stava 1. ovog člana prema redosledu prijema podnetih zahteva.

Pri određivanju pravičnih i razumnih uslova, uključujući cenu za omogućavanje pristupa fizičkoj infrastrukturi, a radi izbegavanja prekomernih cena, operator mreže i organ javnog sektora iz stava 1. ovog člana dužan je da uzme u obzir sledeće:

1. postojeće ugovore i komercijalne uslove između operatora koji zahtevaju pristup i operatora mreže ili organa javnog sektora koji odobravaju pristup fizičkoj infrastrukturi;

2. potrebu da se obezbedi pravična mogućnost davaocu pristupa da povrati troškove nastale usled omogućavanja pristupa, uzimajući u obzir nacionalne specifičnosti, poslovne modele i tarifne strukture koje su ustanovljene u cilju pravičnog povraćaja troškova. U slučaju elektronskih komunikacionih mreža, uzimaju se u obzir i obaveze koje je propisao Regulator na osnovu zakona kojim se uređuje oblast elektronskih komunikacija;

3. dodatne troškove održavanja i prilagođavanja koji nastaju usled omogućavanja pristupa relevantnoj fizičkoj infrastrukturi;

4. uticaj zahtevanog pristupa na poslovni plan davaoca pristupa, uključujući i ulaganja u fizičku infrastrukturu za koju se zahteva pristup;

5. potrebu za pravičnim povraćajem ulaganja koji odražava relevantne uslove na tržištu i različite poslovne modele operatora, a naročito u slučaju pravnih subjekata koji se pretežno bave pružanjem pripadajućih sredstava i koji omogućavaju fizički pristup većem broju privrednih subjekata koji pružaju ili su ovlašćeni da pružaju javne elektronske komunikacione mreže.

Izuzetno, u slučaju pristupa fizičkoj infrastrukturi operatora uzimaju se u obzir i ekonomska održivost ulaganja s obzirom na povezane rizike, potreba za pravičnim povraćajem investicije i vremenski okvir za ostvarenje tog povraćaja, mogući uticaj pristupa na konkurenciju na nižim nivoima tržišta i, posledično, na cene i povraćaj investicije, stepen amortizacije mrežne infrastrukture u momentu podnošenja zahteva za pristup, poslovni razlozi koji su postojali u trenutku investicije, posebno ako je reč o ulaganju u infrastrukturu koja se koristi za obezbeđivanje elektronskih komunikacija, kao i da li je podnosiocu zahteva prethodno bila ponuđena mogućnost zajedničkog ulaganja u mreže vrlo visokog kapaciteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast elektronskih komunikacija, ili mogućnost zajedničkog izvođenja radova.

Operator mreže i organ javnog sektora iz stava 1. ovog člana je u obavezi da, u skladu sa uslovima iz stava 7. ovog člana, ispuni svaki razuman zahtev iz stava 2. ovog člana i da omogući pristup svojoj fizičkoj infrastrukturi radi postavljanja elemenata elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava, zaključivanjem ugovora koji sadrži pravične i razumne uslove, uključujući cenu za pristup fizičkoj infrastrukturi u roku od mesec dana od dana prijema zahteva.

Operatori su dužni da obaveste Regulatora o zaključenim ugovorima o pristupu postojećoj fizičkoj infrastrukturi, uključujući dogovorenu cenu za pristup.

Operator ima pravo da ponudi pristup svojoj fizičkoj infrastrukturi radi postavljanja mreža koje nisu elektronske komunikacione mreže ili pripadajuća sredstva.

Postavljanje bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja

Član 5.

Operator ima pravo da podnese zahtev za pristup fizičkoj infrastrukturi koju poseduje ili kojom upravlja operator mreže u javnom vlasništvu ili organ javnog sektora i koja je tehnički odgovarajuća za postavljanje bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja i/ili potrebni za povezivanje tih pristupnih tačaka sa okosnicom mreže operatora.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se operatoru mreže ili organu javnog sektora iz stava 1. ovog člana i mora sadržati opis zahtevanog pristupa uz navođenje elemenata fizičke infrastrukture za koju se traži pristup radi postavljanja bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja, kao i nameravani vremenski period za korišćenje fizičke infrastrukture.

Operator mreže i organ javnog sektora iz stava 1. ovog člana dužan je da, na zahtev operatora, dostavi uslove omogućavanja pristupa svojoj fizičkoj infrastrukturi radi postavljanja bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja, koji moraju biti pravični, razumni, transparentni i nediskriminatorni i dostupni putem jedinstvene informacione tačke.

Operator mreže i organ javnog sektora iz stava 1. ovog člana je u obavezi da ispuni svaki razuman zahtev operatora iz stava 2. ovog člana i da mu omogući pristup fizičkoj infrastrukturi radi postavljanja bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja, zaključivanjem ugovora u roku od mesec dana od dana podnošenja zahteva.

Regulator bliže uređuje karakteristike i opšte uslove postavljanja bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja, uz primenu odgovarajućih smernica Evropske unije.

Za postavljanje bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja iz stava 1. ovog člana nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa u skladu sa propisima koji uređuju oblast planiranja i izgradnje.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, postavljanje bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja na zgradama ili mestima koja predstavljaju kulturna dobra, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara, podleže izdavanju dozvole u skladu sa zakonom.

Za postavljanje bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja iz stava 1. ovog člana plaća se taksa na ime administrativnih troškova.

Razlozi za odbijanje zahteva za pristup postojećoj fizičkoj infrastrukturi

Član 6.

Zahtev za pristup fizičkoj infrastrukturi iz člana 4. stav 1. ovog zakona može se odbiti iz sledećih razloga:

1) ako fizička infrastruktura za koju se traži pristup nije tehnički pogodna za smeštanje bilo kojih elemenata elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta;

2) ako nema raspoloživog prostora za smeštaj elemenata elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava, uključujući i buduće potrebe za prostorom koje su na odgovarajući način dokazane, kao što je upućivanje na javno dostupne investicione planove ili na dosledno primenjivani procenat rezervisanog kapaciteta za buduće potrebe, u odnosu na ukupni kapacitet fizičke infrastrukture;

3) postojanje objektivnih rizika vezanih za ugrožavanje bezbednosti, nacionalne bezbednosti, životne sredine i javnog zdravlja;

4) postojanja objektivnih rizika za ugrožavanje bezbednosti svih mreža, a posebno kritične infrastrukture i mreža bitnih za odbranu i bezbednost zemlje;

5) postojanja rizika za ozbiljne smetnje koje planirane elektronske komunikacione usluge mogu izazvati drugim uslugama koje se već pružaju upotrebom iste fizičke infrastrukture;

6) fizička infrastruktura za koju se traži pristup predstavlja kulturno, istorijsko ili versko dobro u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zaštite ovih dobara;

7) postoje druge mogućnosti za održivi veleprodajni pristup pasivnim fizičkim elementima elektronskih komunikacionih mreža, koje su pogodne za pružanje elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, koje pod pravičnim i razumnim uslovima nudi:

- isti operator mreže, ili

- operator mreže u javnom vlasništvu ili pod kontrolom organa javnog sektora, koji tom mrežom upravlja isključivo na veleprodajnom nivou, u ruralnim ili udaljenim područjima.

Zahtev za pristup fizičkoj infrastrukturi iz člana 5. stav 1. ovog zakona, može se odbiti iz razloga propisanih u stavu 1. ovog člana, osim razloga iz stava 1. tačke 7) ovog člana.

Fizička infrastruktura koja je već podložna obavezama pristupa koje je propisao Regulator u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast elektronskih komunikacija ili zakonom kojim se uređuju pravila državne pomoći nije predmet obaveza iz člana 4. ovog zakona, sve dok su takve obaveze pristupa na snazi.

Razlog odbijanja zahteva iz člana 4. stav 1. i člana 5. stav 1. ovog zakona operator mreže ili organ javnog sektora mora detaljno obrazložiti i pisanim putem dostaviti podnosiocu zahteva najkasnije u roku od mesec dana od dana prijema urednog zahteva.

Ako operator mreže ili organ javnog sektora u roku iz stava 4. ovog člana odbije zahtev operatora ili ne odgovori na taj zahtev ili se ne zaključi ugovor u roku iz člana 4. stav 10. ovog zakona, svaka strana može u roku od mesec dana od dana odbijanja ili neodgovaranja na zahtev, odnosno od dana isteka roka za zaključenje ugovora podneti Regulatoru zahtev za odlučivanje.

Regulator, odlučuje rešenjem o zahtevu iz stava 5. ovog člana, uključujući i određivanje pravičnih i razumnih uslova, a prema potrebi i cenu za pristup, u skladu sa članom 4. st. 7. i 8. ovog zakona.

Regulator donosi rešenje iz stava 6. ovog člana u najkraćem roku, a najkasnije u roku od četiri meseca od dana prijema urednog zahteva, osim u izuzetnim slučajevima koji se odnose na obimnost i kompleksnost predmeta odlučivanja, kada se ovaj rok može produžiti do mesec dana.

Pristup informacijama u vezi sa postojećom fizičkom infrastrukturom

Član 7.

Operator mreže i organ javnog sektora koji poseduje ili upravlja fizičkom infrastrukturom dužan je da obezbedi elektronski, putem jedinstvene informacione tačke, sledeće osnovne informacije o postojećoj fizičkoj infrastrukturi:

1. georeferenciranu lokaciju i trasu,

2. vrstu i trenutnu upotrebu,

3. kontakt podatke.

Operator mreže i organ javnog sektora iz stava 1. ovog člana je dužan da svaku promenu informacija ažurira bez odlaganja kroz jedinstvenu informacionu tačku.

Obaveza objavljivanja informacija iz stava 1. ne primenjuje se u slučajevima kada fizička infrastruktura nije tehnički pogodna za postavljanje mreža vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava, kada je obaveza objavljivanja nesrazmerna, na osnovu analize troškova i koristi i/ili ako fizička infrastruktura ne podleže obavezi omogućavanja pristupa u skladu sa članom 6. stav 3. ovog zakona. Regulator utvrđuje metodologiju za analizu troškova i koristi, nakon sprovedenih javnih konsultacija.

Operator mreže ili organ javnog sektora objavljuje, putem jedinstvene informacione tačke, kriterijume, uslove i obrazloženja za primenu izuzetaka iz stava 3. ovog člana.

Operator mreže i organ javnog sektora iz stava 1. ovog člana dužan je da informacije iz st. 1, 2. 3. i 11. ovog člana unosi u formatu i na način koji utvrdi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra (u daljem tekstu: Zavod).

Radi omogućavanja podnošenja zahteva za pristup fizičkoj infrastrukturi u skladu sa čl. 4. i 5. ovog zakona, operator ima pravo da pristupi osnovnim informacijama iz stava 1. ovog člana putem jedinstvene informacione tačke, pod srazmernim, transparentnim i nediskriminatornim uslovima.

Operator mreže ili organ javnog sektora može odbiti ili ograničiti pristup osnovnim informacijama iz stava 1. ovog člana, samo ako je to neophodno radi obezbeđivanja bezbednosti zgrada koje su u vlasništvu ili pod kontrolom organa javnog sektora, bezbednosti i integriteta mreža, nacionalne bezbednosti, bezbednosti kritične infrastrukture, javne bezbednosti i javnog zdravlja, ili iz razloga poverljivosti podataka ili zaštite poslovne tajne, a sve u skladu sa posebnim propisima.

Operator koji ostvaruje pristup informacijama iz stava 1. ovog člana, obavezan je da čuva tajnost prikupljenih podataka i informacija, koji su označeni određenim stepenom tajnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka, odnosno koji su označeni kao poslovna tajna aktom vlasnika podatka ili ugovorom, u skladu sa zakonom.

Operator je dužan da prikupljene informacije iz stava 1. ovog člana koristi isključivo za potrebe postavljanja sopstvenih elemenata elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava.

Ukoliko informacije iz stava 1. ovog člana nisu dostupne u elektronskom obliku putem jedinstvene informacione tačke, operator ili Regulator podnosi operatoru mreže ili organu javnog sektora zahtev za pristup informacijama iz stava 1. ovog člana, elektronski putem jedinstvene informacione tačke. Zahtev operatora mora da sadrži informacije o geografskoj oblasti u kojoj operator planira postavljanje elemenata elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava.

Operator mreže ili organ javnog sektora je u obavezi da, najkasnije u roku od 10 radnih dana od dana prijema zahteva iz stava 10. ovog člana, omogući dostupnost informacija iz stava 1. ovog člana elektronski, putem jedinstvene informacione tačke i o tome obavesti podnosioca zahteva. U opravdanim slučajevima, ovaj rok se može jednokratno produžiti za najviše pet radnih dana. Obaveštenje o produženju roka dostavlja se operatoru koji je podneo zahtev putem jedinstvene informacione tačke.

Na osnovu razumnog zahteva operatora, u pisanoj formi, koji sadrži informacije o elementima mreže u svrhu postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava, operator mreže ili organ javnog sektora dužan je da mu omogući uvid i pregled elemenata svoje fizičke infrastrukture na licu mesta.

Operator mreže ili organ javnog sektora dužan je da omogući uvid i pregled elemenata iz stava 12. ovog člana na nediskriminatoran i transparentan način, u roku od mesec dana od dana prijema zahteva i uz uvažavanje ograničenja iz stava 7. ovog člana.

Ako operator mreže ili organ javnog sektora odbije zahtev operatora za pristup informacijama iz stava 8. ovog člana ili ne odgovori na zahtev u roku iz stava 11. ovog člana, svaka strana može u roku od mesec dana od dana odbijanja, odnosno od dana isteka roka za rešavanje po zahtevu za pristup informacijama da podnese Regulatoru zahtev za odlučivanje.

Ako operator mreže ili organ javnog sektora ne učini dostupnim informacije nakon zahteva koji je Regulator podneo u skladu sa stavom 10. ovog člana, Regulator može naložiti operatoru mreže ili organu javnog sektora da dostavi nedostajuće informacije putem jedinstvene informacione tačke.

Ako operator mreže ili organ javnog sektora odbije zahtev operatora za uvid i pregled elemenata iz stava 12. ovog člana ili ne omogući uvid u roku iz stava 13. ovog člana, svaka strana može u roku od mesec dana od dana odbijanja, odnosno od dana isteka roka za uvid i pregled elemenata da podnese Regulatoru zahtev za odlučivanje.

Regulator, odlučuje rešenjem o zahtevu iz st. 14. i 16. ovog člana, u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od mesec dana od dana prijema urednog zahteva, osim u izuzetnim slučajevima koji se odnose na obimnost i kompleksnost predmeta odlučivanja, kada se ovaj rok može produžiti do mesec dana.

III. ZAJEDNIČKO IZVOĐENJE GRAĐEVINSKIH RADOVA

Zajedničko izvođenje građevinskih radova

Član 8.

Operator ima pravo da operatoru mreže ili organu javnog sektora koji poseduje ili upravlja fizičkom infrastrukturom podnese zahtev za zajedničko izvođenje građevinskih radova radi postavljanja elemenata elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava.

Operator mreže ili organ javnog sektora koji poseduje ili upravlja fizičkom infrastrukturom, ima pravo da sa operatorom pregovara o zajedničkom izvođenju građevinskih radova, kojim se utvrđuju prava i obaveze strana u vezi sa zajedničkim izvođenjem radova, uključujući i raspodelu troškova i sve tehničke aspekte zajedničkog izvođenja radova, radi postavljanja elemenata elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava.

Kada operator mreže ili organ javnog sektora iz stava 2. ovog člana, direktno ili angažovanjem drugih lica, izvodi ili planira da izvodi građevinske radove koji su u potpunosti ili delimično finansirani javnim sredstvima, dužan je da prihvati svaki razuman zahtev operatora, pod transparentnim i nediskriminatornim uslovima, i da mu omogući zajedničko izvođenje građevinskih radova radi postavljanja elemenata elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava zaključivanjem ugovora u roku od mesec dana od dana podnošenja zahteva, pod uslovom da su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) zajedničko izvođenje građevinskih radova ne sme prouzrokovati dodatne troškove koji se ne mogu nadoknaditi, uključujući i troškove nastale usled kašnjenja, za operatora mreže ili organ javnog sektora koji poseduje ili kontroliše fizičku infrastrukturu i koji je prvobitno planirao te radove, što ne dovodi u pitanje mogućnost strana da se sporazumeju o raspodeli troškova;

2) operator mreže ili organ javnog sektora koji poseduje ili kontroliše fizičku infrastrukturu i koji planira izvođenje građevinskih radova zadržava kontrolu nad izvođenjem tih radova;

3) je zahtev za zajedničko izvođenje građevinskih radova podnet blagovremeno, a u slučaju kada je potrebna građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova najmanje mesec dana pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, odnosno zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova;

Zahtev za zajedničko izvođenje građevinskih radova koji podnosi privredni subjekt koji pruža ili je ovlašćen da pruža javne elektronske komunikacione mreže može biti odbijen:

a) ako se zahtev podnosi privrednom subjektu koji je u vlasništvu ili pod kontrolom organa javnog sektora i koji pruža ili je ovlašćen da pruža javne elektronske komunikacione mreže, a građevinski radovi na koje se zahtev odnosi doprinose izgradnji mreže vrlo visokog kapaciteta u ruralnim ili udaljenim područjima i ta mreža je u vlasništvu ili pod kontrolom organa javnog sektora i funkcioniše isključivo na veleprodajnoj osnovi, odnosno nije namenjena krajnjim korisnicima;

b) ako se zahtev podnosi privrednom subjektu koji pruža ili je ovlašćen da pruža javne elektronske komunikacione mreže za područje koje je već bilo predmet prikupljanja podataka o geografskoj rasprostranjenosti širokopojasnih mreža, uključujući mreže vrlo visokog kapaciteta, ili je bilo predmet poziva za iskazivanje namere izgradnje, unapređenja ili proširenja širokopojasne mreže, uključujući i mreže vrlo visokog kapaciteta u tom području u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast elektronskih komunikacija, ili je bilo obuhvaćeno javnim pozivom u skladu sa aktom kojim se utvrđuje program razvoja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim i nerazvijenim područjima, a podnosilac zahteva nije u okviru bilo kog od poslednjih sprovedenih navedenih postupaka dostavio podatke i/ili izrazio nameru da gradi mrežu vrlo visokog kapaciteta na tom području.

Ukoliko je zahtev za zajedničko izvođenje građevinskih radova odbijen u skladu sa stavom 4. tačka b) ovog člana, privredni subjekt koji pruža ili je ovlašćen da pruža javne elektronske komunikacione mreže koji je odbio zahtev dužan je da postavi fizičku infrastrukturu sa dovoljnim kapacitetom za moguće buduće razumne potrebe za pristup od strane trećih lica.

Ako ugovor o zajedničkom izvođenju građevinskih radova nije zaključen u roku od mesec dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, svaka strana može u roku od mesec dana od dana odbijanja, odnosno od dana isteka roka za zaključivanje ugovora podneti zahtev Regulatoru za odlučivanje u vezi sa zaključenjem ugovora o zajedničkom izvođenju građevinskih radova.

Regulator, odlučuje rešenjem o zahtevu iz stava 6. ovog člana, u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od mesec dana od dana prijema urednog zahteva, u skladu sa načelom srazmernosti, uz određivanje pravičnih i nediskriminatornih uslova, uključujući, po potrebi, i način raspodele troškova.

Regulator, uzimajući u obzir relevantne smernice BEREC-a, bliže uređuje način i uslove raspodele troškova vezanih za zajedničko izvođenje građevinskih radova, kao i uslove za obezbeđivanje dovoljnog kapaciteta infrastrukture u slučaju odbijanja zajedničkog izvođenja građevinskih radova u skladu sa stavom 4. tačka b) ovog člana.

Pristup informacijama u vezi sa planiranim građevinskim radovima

Član 9.

Radi omogućavanja zaključivanja ugovora o zajedničkom izvođenju građevinskih radova iz člana 8. ovog zakona, operator mreže i organ javnog sektora koji poseduje ili upravlja fizičkom infrastrukturom dužan je da, u elektronskom obliku putem jedinstvene informacione tačke, učini dostupnim najmanje sledeće informacije o planiranim građevinskim radovima:

1. georeferenciranu lokaciju i vrstu građevinskih radova;

2. elemente fizičke infrastrukture na koje se građevinski radovi odnose;

3. procenjeni datum početka građevinskih radova i njihovo trajanje;

4. procenjeni datum podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, odnosno zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova nadležnom organu radi izdavanja dozvola, ako je primenljivo;

5. kontakt informacije.

Operator mreže i organ javnog sektora koji poseduje ili kontroliše fizičku infrastrukturu dužan je da obezbedi da su informacije iz stava 1. ovog člana tačne i ažurne, kao i da svaku promenu informacija iz stava 1. ovog člana bez odlaganja učini dostupnom putem jedinstvene informacione tačke.

Činjenjem dostupnim informacija iz stava 1. ovog člana svi operatori mreže i organi javnog sektora čija se fizička infrastruktura nalazi u zoni zahvata biće obavešteni preko jedinstvene informacije tačke o planiranim građevinskim radovima.

Operator mreže i organ javnog sektora iz stava 1. ovog člana dužan je da informacije iz st. 1 i 2. ovog člana unosi u formatu i na način koji utvrdi organ iz člana 18. stav 5. ovog zakona.

Informacije iz stava 1. ovog člana stavljaju se na raspolaganje putem jedinstvene informacione tačke čim postanu dostupne, za građevinske radove koji se planiraju u narednih šest meseci, a u slučaju kada je za izvođenje građevinskih radova potrebno pribaviti dozvolu, najkasnije dva meseca pre prvog podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, odnosno zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova nadležnom organu.

Operator podnosi obrazloženi zahtev za pristup osnovnim informacijama iz stava 1. ovog člana putem jedinstvene informacione tačke, uz navođenje područja u kome namerava da izgradi elemente elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta ili pripadajuća sredstva. Zatražene informacije čine se dostupnim operatoru pod srazmernim, transparentnim i nediskriminatornim uslovima u roku od 10 radnih dana od dana prijema zahteva za pristup, kroz jedinstvenu informacionu tačku. U opravdanim slučajevima, ovaj rok se može produžiti za najviše pet radnih dana.

Pristup informacijama iz stava 1. ovog člana može biti ograničen ili odbijen samo ako je to neophodno radi očuvanja bezbednosti i integriteta mreža, nacionalne bezbednosti, bezbednosti kritične infrastrukture, javne bezbednosti ili javnog zdravlja, ili iz razloga poverljivosti ili zaštite poslovne tajne, u skladu sa posebnim propisima.

Svaka strana može u roku od mesec dana od dana podnošenja zahteva iz stava 5. ovog člana da podnese Regulatoru zahtev za odlučivanje ukoliko informacije nisu učinjene dostupnim u propisanim rokovima.

Regulator odlučuje rešenjem o zahtevu iz stava 7. ovog člana, u najkraćem roku, a najkasnije u roku od mesec dana od dana prijema zahteva, osim u izuzetnim slučajevima koji se odnose na obimnost i kompleksnost predmeta odlučivanja, ovaj rok se može produžiti do mesec dana.

IV. IZDAVANJE DOZVOLA I ZASNIVANJA PRAVA SLUŽBENOSTI ZA POSTAVLJANJE ELEMENATA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIONE MREŽE VRLO VISOKOG KAPACITETA ILI PRIPADAJUĆIH SREDSTAVA

Postupci za izdavanje dozvola i zasnivanja prava službenosti za postavljanje elemenata elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava

Član 10.

Nadležni organi iz člana 17. ovog zakona neće neopravdano ograničavati ili ometati postavljanje bilo kog elementa elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava, poštujući propise, kojima se uređuju uslovi i postupci izdavanja dozvola i zasnivanja prava službenosti, kao i doslednost njihove primene na teritoriji Republike Srbije.

Nadležni organi iz člana 17. ovog zakona čine dostupnim ministarstvu nadležnom za oblast telekomunikacija (u daljem tekstu: Ministarstvo), putem jedinstvene informacione tačke, informacije o uslovima i postupcima izdavanja dozvola i zasnivanja prava službenosti radi objavljivanja u jedinstvenoj inforaacionoj tački.

Informacije iz stava 2. ovog člana sadrže: spisak nadležnih organa po vrsti postupka, spisak posebnih propisa koji se primenjuju u postupku izdavanja dozvola i zasnivanja prava službenosti, potrebnu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za izdavanje dozvole, odnosno uz zahtev za zaključenje ugovora za zasnivanje prava službenosti, opis postupka i rokove za odlučivanje, način podnošenja žalbe, troškove i naknade ako postoje, kao i izuzetke od obaveze pribavljanja dozvola, u skladu sa propisima koji uređuju prostorno planiranje, građevinarstvo i infrastrukturu, zaštitu životne sredine, zaštitu kulturnih dobara, nacionalne bezbednosti i javnog zdravlja.

Operator ima pravo da podnese zahtev za izdavanje i obnavljanje svih neophodnih dozvola ili zahtev za zasnivanje prava službenosti, putem jedinstvene informacione tačke, kao i da prati njihov status.

Nadležni organi iz člana 17. ovog zakona će, u roku od 8 radnih dana od prijema zahteva, obavestiti podnosioca zahteva za izdavanje dozvola, uključujući i zahtev za zasnivanje prava službenosti, da učini dostupnim minimalne informacije iz člana 9. stav 1. ukoliko nisu stavljene na raspolaganje putem jedinstvene informacione tačke od strane istog operatora koji podnosi zahtev i dalje postupati u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Podnošenje zahteva, rokovi i postupanje nadležnih organa za izdavanje akata za izgradnju objekata, odnosno izvođenje radova sprovode se u skladu sa odredbama zakona i propisima kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje.

Svi ostali postupci za izdavanje neophodnih dozvola, odnosno za zasnivanje prava službenosti sprovode se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako nisu regulisani drugim propisom.

Posredovanje u slučaju izostanka odluke o zahtevu za izdavanje dozvole

Član 11.

U slučaju da nadležni organ iz člana 17. stav 1. ovog zakona ne odluči o zahtevu za izdavanje dozvole u roku propisanom odredbama propisa koji uređuje konkretni postupak, Ministarstvo je dužno da na zahtev operatora ili po službenoj dužnosti, bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije dva meseca od podnošenja zahteva, posreduje radi donošenja odluke o zahtevu za izdavanje dozvole.

Nakon posredovanja, Ministarstvo će sačiniti pisani izveštaj, uključujući stavove učesnika i naznačiti datum kada će biti doneta odluka o zahtevu za dozvolu.

Nezavisno od posredovanja Ministarstva operator ima pravo na pravne lekove u skladu sa zakonom koji uređuje konkretan postupak.

Izuzeci od postupka pribavljanja dozvole za pojedine građevinske radove

Član 12.

Građevinski radovi koji su potrebni za postavljanje elemenata elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, ne podležu postupku izdavanja akata za izgradnju objekata, odnosno izvođenje radova isključivo ako je reč o objektima, odnosno radovima u odnosu na koje je zakonom i propisima kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje predviđeno da za tu vrstu radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa.

Ministarstvo objavljuje i ažurira informacije o vrstama građevinskih radova iz stava 1. ovog člana putem jedinstvene informacione tačke.

V. FIZIČKA INFRASTRUKTURA U ZGRADI

Fizička infrastruktura i optički kablovi u zgradi

Član 13.

Tehnički zahtevi koji se odnose na fizičku infrastrukturu, u novim poslovnim i stambenim zgradama i poslovnim i stambenim zgradama na kojima se vrše obimni radovi na rekonstrukciji, regulisani su odgovarajućim propisima u oblasti elektronskih komunikacija, kao i tehničkim specifikacijama koje objavljuje Regulator.

Pristup fizičkoj infrastrukturi u zgradi

Član 14.

Operator ima pravo da, o sopstvenom trošku, uvede svoju mrežu do pristupne tačke, uz prethodno regulisane imovinsko-pravne odnose i u skladu sa važećim propisima, ne dovodeći u pitanje prava trećih lica.

Operator može da zahteva pristup postojećoj fizičkoj infrastrukturi u zgradi radi postavljanja elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta ukoliko je dupliranje takve infrastrukture tehnički neizvodljivo ili ekonomski neefikasno.

Nosilac prava korišćenja pristupne tačke i fizičke infrastrukture u zgradi dužan je da, na razuman zahtev operatora, zaključi ugovor o pristupu pristupnoj tački i/ili fizičkoj infrastrukturi u zgradi, pod pravičnim, razumnim i nediskriminatornim uslovima, uključujući i naknadu za pristup u roku od mesec dana od dana prijema zahteva.

Ukoliko ugovor o pristupu iz stava 3. ovog člana nije zaključen u roku od mesec dana od dana prijema zahteva za pristup, svaka strana može u roku od mesec dana od dana isteka roka za zaključenje ugovora podneti zahtev Regulatoru za odlučivanje.

Regulator odlučuje o zahtevu iz stava 4. ovog člana najkasnije u roku od mesec dana od dana prijema urednog zahteva, uključujući, po potrebi, utvrđivanje pravičnih i razumnih uslova, kao i, ako je primenljivo, cene pristupa.

Ukoliko fizička infrastruktura u zgradi spremna za optiku nije dostupna, operator ima pravo da, uz saglasnost vlasnika i/ili krajnjeg korisnika, u skladu sa zakonom, uvede sopstvenu mrežu do prostorija krajnjeg korisnika, koristeći postojeću infrastrukturu u zgradi u meri u kojoj je ona dostupna i pristupačna u skladu sa stavom 3. ovog člana, vodeći računa da se uticaj na pravo privatne svojine trećih lica svede na najmanju moguću meru.

Odredbe ovog člana ne utiču na pravo svojine vlasnika pristupne tačke ili fizičke infrastrukture u zgradi u slučaju kada nosilac prava korišćenja te pristupne tačke ili infrastrukture nije vlasnik, niti na pravo svojine trećih lica na nepokretnostima na kojima se nalazi ta infrastruktura.

VI. NADLEŽNI ORGANI

Odlučivanje o pravima i obavezama

Član 15.

Regulator, u skladu sa zakonom, na zahtev operatora odlučuje rešenjem o pravima i obavezama operatora mreže i organa javnog sektora iz ovog zakona.

Na postupak odlučivanja o pravima i obavezama iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Operator mreže i organ javnog sektora dužni su da sarađuju i postupe po rešenju Regulatora iz stava 1. ovog člana.

Rešenje iz stava 1. ovog člana se objavljuje putem jedinstvene informacione tačke uz poštovanje načela poverljivosti i zaštite poslovne tajne.

Regulator utvrđuje taksu i način naplate takse u postupku odlučivanja koja predstavlja administrativni trošak Regulatora.

Pri obavljanju svojih nadležnosti u skladu sa ovim zakonom, Regulator postupa u skladu sa načelom srazmernosti i uzima u obzir relevantna uputstva Evropske komisije i BEREC smernice.

Saradnja Regulatora sa drugim organima

Član 16.

U sprovođenju odredaba ovog zakona Regulator sarađuje sa drugim organima i organizacijama, regulatornim i drugim telima koji imaju nadležnost nad pravnim subjektima koji poseduju ili upravljaju fizičkom infrastrukturom, pogodnom za postavljanje elemenata mreže vrlo visokog kapaciteta.

U okviru saradnje iz stava 1. ovog člana nadležni organi i tela iz stava 1. ovog člana su naročito dužna da:

a) pružaju Regulatoru pravovremene, tačne i stručne informacije i mišljenja,

b) imenuju kontakt osobu za kontinuiranu komunikaciju i koordinaciju sa Regulatorom,

v) omogućavaju održavanje redovnih koordinacionih sastanaka radi razmene informacija i rešavanja otvorenih pitanja.

Saradnja sa drugim organima ne utiče na samostalnost i nezavisnost Regulatora u odlučivanju o zahtevima.

Nadležni organi u postupcima izdavanja dozvola i zasnivanja prava službenosti

Član 17.

Nadležni organ u postupku izdavanja dozvola za postavljanje elemenata elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava, je organ koji, je, u skladu sa propisom nadležan za poslove prostornog planiranja, građevinarstva i infrastrukture, zaštite životne sredine, zaštite kulturnih dobara, bezbednosti i javnog zdravlja.

Nadležni organ u postupku odlučivanja o zahtevu za zaključivanje ugovora o zasnivanju prava službenosti je organ javnog sektora koji, u skladu sa zakonom, odlučuje o raspolaganju ili davanju na korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini, odnosno sticanju prava službenosti na tim nepokretnostima.

Jedinstvena informaciona tačka

Član 18.

Jedinstvena informaciona tačka omogućava ostvarivanje prava i ispunjenje obaveza propisanih ovim zakonom u elektronskom formatu, putem digitalnih alata kao što su veb portali, baze podataka, registri, digitalne platforme ili aplikacije (u daljem tekstu: aplikacije), uspostavljanjem jednog nacionalnog digitalnog ulaznog mesta sa zajedničkim korisničkim interfejsom, radi pojednostavljenja pristupa korisnika i izbegavanja dupliranja sistema.

Jedinstvena informaciona tačka obezbeđuje punu interoperabilnost i integraciju sa relevantnim državnim registrima i prostornim bazama.

Organi javnog sektora dužni su da obezbede tehničku i sistemsku integraciju svojih aplikacija sa jedinstvenom informacionom tačkom, njihovo međusobno povezivanje i razmenu podataka u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim radi njegove primene.

Zavod uspostavlja jedinstvenu informacionu tačku, u saradnji sa Ministarstvom.

Za upravljanje jedinstvenom informacionom tačkom nadležan je Zavod.

Zavod je sistemski administrator jedinstvene informacione tačke i odgovoran je za:

1. usvajanje i primenu tehničkih i pravnih standarda za podatke, metapodatke, formate, georeferenciranje i razmenu podataka;

2. integritet, bezbednost, dostupnost i audit jedinstvene informacione tačke;

3. održavanje registra šema/standardâ i validatora unosa/integracija i

4. vođenje evidencije porekla podataka (ko je, kada i šta uneo/izmenio).

Zavod ne snosi odgovornost za tačnost, potpunost i blagovremenost podataka koje u jedinstvenu informacionu tačku unosi organ javnog sektora i operator mreže, već za sadržaj podataka odgovara operator mreže ili organ javnog sektora koji vrši unos.

Ministarstvo sprovodi međuresornu komunikaciju u cilju primene propisanih poslovnih procesa i procedure za primenu ovog zakona, bez uticaja na tehničke standarde i operativne odluke Zavoda.

Zavod bliže uređuje način uspostavljanja, pravila inteoperabilnosti, metapodatke i integraciju aplikacija, kao i druge tehničke uslove, bezbednosne standarde, kao i održavanje i funkcionisanje jedinstvene informacione tačke, u saradnji sa Ministarstvom, Regulatorom, ministarstvom nadležnim za oblast planiranja i izgradnje.

Zavod u saradnji sa Ministarstvom uređuje obim, strukturu i način unosa podataka u standardizovanom obliku (struktura, obavezna polja, kodiranje, georeferenciranje, metapodaci), način podnošenja zahteva, postupanje i koordinaciju u vezi sa zahtevom i pristup informacijama putem jedinstvene informacione tačke, bezbednosne standarde integracije JIT sa drugim sistemima, kao i visinu i način plaćanja administrativne takse za pristup jedinstvenoj informacionoj tački.

Za obezbeđivanje, ažuriranje i tačnost informacija u vezi sa postupcima izdavanja dozvola putem jedinstvene informacione tačke nadležno je Ministarstvo.

Nadležni organi koji su uključeni u uspostavljanje, upravljanje i korišćenje jedinstvene informacione tačke dužni su da svoja ovlašćenja vrše nepristrasno, transparentno i blagovremeno.

Poslovi koje pojedinačni nadležni organi obavljaju u okviru ovog člana objavljuju se putem jedinstvene informacione tačke.

VII. INSPEKCIJSKI NADZOR

Obavljanje poslova inspekcijskog nadzora

Član 19.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega obavlja Ministarstvo, preko inspektora elektronskih komunikacija (u daljem tekstu: inspektor).

Na sadržinu, vrstu, oblik, postupak i sprovođenje inspekcijskog nadzora, ovlašćenja, obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona i propisa kojima se uređuje inspekcijski nadzor.

Ovlašćenja inspektora

Član 20.

Ako operator mreže ili organ javnog sektora ne postupi po rešenju Regulatora iz člana 15. ovog zakona, inspektor je ovlašćen da sprovede postupak inspekcijskog nadzora i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pred prekršajnim sudom.

VIII. KAZNENE ODREDBE

Član 21.

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:

1) ako ne postupi po rešenju Regulatora iz člana 6. stav 6. ovog zakona, u vezi sa omogućavanjem pristupa fizičkoj infrastrukturi radi postavljanja elemenata elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava ili postavljanja bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja;

2) ako ne postupi po rešenju Regulatora iz člana 7. st. 15 i 17. u vezi sa odbijanjem zahteva za pristup informacijama ili neodgovaranjem na zahtev, odnosno u vezi sa odbijanjem zahteva za uvid i pregled elemenata fizičke infrastrukture na licu mesta ili neomogućavanjem uvida;

3) ako ne postupi po rešenju Regulatora iz člana 8. stav 7. ovog zakona u vezi sa zaključivanjem ugovora o zajedničkom izvođenju građevinskih radova;

4) ako ne postupi po rešenju Regulatora iz člana 9. stav 8. ovog zakona u vezi sa dostupnošću osnovnih informacija o planiranim građevinskim radovima putem jedinstvene informacione tačke;

5) ako ne postupi po rešenju Regulatora iz člana 14. stav 5. ovog zakona u vezi sa omogućavanjem pristupa pristupnoj tački i/ili fizičkoj infrastrukturi u zgradi radi postavljanja elektronske komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta;

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Obaveze nadležnih organa, operatora mreže i organa javnog sektora

Član 22.

Zavod i Ministarstvo će uspostaviti jedinstvenu informacionu tačku u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Operatori mreže i organi javnog sektora su u obavezi da dostave Zavodu informacije iz člana 7. stav 1. ovog zakona u roku od 12 meseci od uspostavljanja jedinstvene informacione tačke.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 23.

Podzakonski akti na osnovu ovlašćenja propisanih ovim zakonom doneće se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanje na snagu zakona

Član 24.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Za uspešnu integraciju Republike Srbije u jedinstveno digitalno tržište EU potrebno je obezbediti regulatorne i institucionalne uslove za razvoj digitalnog tržišta u Republici Srbiji, kao i obezbediti da se razvoj odvija u predvidljivim uslovima za sve učesnike.

U procesu ispunjavanja uslova za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, Republika Srbija je dužna da svoje zakonodavstvo uskladi sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti elektronskih komunikacija.

U cilju ispunjenja obaveza u okviru procesa evropskih integracija i prenošenja odgovarajućeg regulatornog okvira EU, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je pripremilo Predlog zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta kojim se vrši usklađivanje sa Uredbom (EU) 2024/1309 Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2024. godine o merama za smanjenje troškova izgradnje gigabitskih elektronskih komunikacionih mreža i izmenom Uredbe (EU) 2015/2120 i stavljanju van snage Direktive 2014/61/EU (Akt o gigabitskoj infrastrukturi).

Aktom o gigabitskoj infrastrukturi uređuju se međusektorske kompetencije i odnosi, i to između privrednih subjekata u oblasti elektronskih komunikacija i subjekata iz drugih sektora i nivoa organa vlasti, uključujući energetiku, transport, komunalne službe, lokalne organe vlasti itd. Za uspešno transponovanje ove uredbe potrebna je saradnja i koordinacija nadležnih institucija iz različitih sektora i prilagođavanje različitih mera Evropske unije nacionalnim okolnostima.

Predlog zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta (u daljem tekstu: Predlog zakona) je usaglašen sa komentarima i sugestijama Evropske komisije u procesu usklađivanja regulative u oblasti elektronskih komunikacija u Republici Srbiji sa pravnim tekovinama Evropske unije u ovoj oblasti.

Predlog zakona sadrži sledeća poglavlja:

1. OPŠTE ODREDBE, kojima se utvrđuju predmet, cilj zakona, pojedini pojmovi sa značenjem koji se koriste u zakonu, i uređuje odnos ovog zakona prema drugim propisima;

2. PRISTUP POSTOJEĆOJ FIZIČKOJ INFRASTRUKTURI, kojim se uređuje omogućavanje pristupa, postavljanje bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja, utvrđuju razlozi za odbijanje zahteva za pristup, i uređuje pristup informacijama u vezi sa postojećom fizičkom infrastrukturom;

3. ZAJEDNIČKO IZVOĐENJE GRAĐEVINSKIH RADOVA, kojom se utvrđuje zajedničko izvođenje građevinskih radova kao i pristup informacijama u vezi sa planiranim građevinskim radovima;

4. IZDAVANJE DOZVOLA I ZASNIVANJE PRAVA SLUŽBENOSTI ZA POSTAVLJANJE ELEMENATA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIONE MREŽE VRLO VISOKOG KAPACITETA ILI PRIPADAJUĆIH SREDSTAVA kojim se uređuje pristup informacijama o uslovima i postupcima izdavanja dozvola i zasnivanja prava službenosti, posredovanje u slučaju izostanka odluke o zahtevu za izdavanje dozvole, izuzeci od postupka pribavljanja dozvole za pojedine građevinske radove;

5. FIZIČKA INFRASTRUKTURA U ZGRADI kojim se uređuje pristup fizičkoj infrastrukturi u zgradi;

6. NADLEŽNI ORGANI koji propisuje način odlučivanja Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: Regulator) o pravima i obavezama operatora mreže i organa javnog sektora, njegovu saradnju sa drugim organima, određuje nadležne organe u postupcima izdavanja dozvola i zasnivanja prava službenosti, propisuje nadležnost organa za uspostavanje i za upravljanje jedinstvenom informacionom tačkom, kao i nadležnost organa za obezbeđivanje, ažuriranje i tačnost informacija u vezi sa postupcima izdavanja dozvola putem jedinstvene informacione tačke;

7. INSPEKCIJSKI NADZOR koji propisuje obavljanje poslova inspekcijskog nadzora kao i ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora;

8. KAZNENE ODREDBE koje propisuju raspon iznosa novčane kazne za prekršaj pravnog lica, kao i odgovornog lica u pravnom licu;

9. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE koje propisuju rokove za izvršenje obaveza nadležnih organa, operatora mreže i organa javnog sektora u uspostavljanju jedinstvene informacione tačke.

1. Problemi koje zakon treba da reši

U Republici Srbiji postoji potreba za ubrzanim razvojem savremene digitalne infrastrukture, odnosno elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, koja će omogućiti povezanost građanima, privredi i javnom sektoru. Postojeći model postavljanja fiksnih i bežičnih elektronskih komunikacionih mreža nameće brojne izazove, među kojima se posebno ističu visoki troškovi postavljanja, neefikasno korišćenje fizičke infrastrukture, nepotrebno dupliranje postojećih kapaciteta, kao i nedovoljna transparentnost i pravna izvesnost za operatore mreža i organe javnog sektora.

Opis problema dat je i u Sivoj knjizi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) - Preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji 2025/26, u kojoj se ističe da se operateri suočavaju sa visokim troškovima izgradnje elektronske komunikacione infrastrukture. Kao uzrok navedeno je nepostojanje pouzdanih registara o postojećoj infrastrukturi koja se može koristiti, zatim nemogućnost planiranja zajedničkih radova na izgradnji infrastrukture koji bi smanjili troškove građevinskih radova (sa sadašnjih oko 70% od ukupne vrednosti radova), kao i skupe, neujednačene i netransparentne procedure za dobijanje različitih odobrenja za izgradnju i postavljanje širokopojasne infrastrukture. Ovaj problem je uočen i u prethodnim godišnjim izveštajima NALED-a.

2. Ciljevi koji se zakonom postižu

Predloženim zakonskim rešenjima realizovaće se smanjenje troškova izgradnje i postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta uvođenjem mera koje će obezbediti racionalno korišćenje i deljenje fizičke infrastrukture između različitih sektora. Na ovaj način stvaraju se uslovi za ekonomičnije ulaganje u digitalnu infrastrukturu, izbegava se nepotrebno dupliranje infrastrukturnih objekata, podstiče konkurencija i omogućava pravovremeni razvoj elektronskih komunikacionih mreža.Cilj donošenja Zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta je da se Republika Srbija uskladi sa najsavremenijim evropskim standardima u oblasti elektronskih komunikacija i time obezbedi efikasnije, brže i ekonomičnije postavljanje mreža vrlo visokog kapaciteta.

Donošenjem zakona postiže se više važnih efekata:

• građanima i privredi omogućava se kvalitetnija i dostupnija internet konekcija,

• operatorima i investitorima obezbeđuju se transparentni uslovi, jedinstvena pravila i manji troškovi ulaganja,

• javna uprava dobija efikasnije i digitalizovane procedure, čime se unapređuje i njen rad,

• Republika Srbija postaje atraktivnija za ulaganja u digitalnu infrastrukturu i inovacije.

Ovim zakonom Republika Srbija takođe ispunjava obaveze iz Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan - Reformska agenda Republike Srbije (u daljem tekstu: Reformska agenda), kojom se od država kandidata očekuje da sprovedu mere za ubrzan razvoj digitalne povezanosti. Na taj način zakon ima i širi značaj jer direktno doprinosi ostvarivanju prioriteta iz procesa evropskih integracija u okviru Poglavlja 10 - Informaciono društvo i mediji.

Takođe, predloženim zakonskim rešenjima utvrđuje se da je postavljanje elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta od posebnog interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama.

Predloženim zakonskim rešenjima obezbeđuje se i povećanje transparentnosti i pravne sigurnosti za operatore mreže i organe javnog sektora i to kroz odlučivanje Regulatora o njihovim pravima i obavezama.

U skladu sa principima Evropskog kodeksa elektronskih komunikacija, (EU) 2018/1972 (u daljem tekstu: EECC) koji su u naš pravni sistem implementirani Zakonom o elektronskim komunikacijama, već su uspostavljena ovlašćenja Regulatora u pogledu vansudskog rešavanja sporova između operatora i drugih učesnika na tržištu, što doprinosi bržem, efikasnijem i troškovno prihvatljivijem rešavanju spornih pitanja u odnosu na sudske postupke. Polazeći od toga, predložena zakonska rešenja se nadovezuju na postojeći institucionalni i pravni okvir, dodatno jačajući ulogu Regulatora u obezbeđivanju pravne sigurnosti i dosledne primene pravila u praksi.

Takođe, u skladu sa principima EECC, Regulator u obavljanju poslova propisanih ovim zakonom, postupa pravovremeno, samostalno, nepristrasno, objektivno, transparentno, srazmerno i bez diskriminacije i preduzima sve potrebne i srazmerne mere za ostvarivanje ciljeva iz ovog zakona.

3. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da je u postupku pridruživanja Evropskoj uniji Republika Srbija preuzela obavezu da uskladi svoje zakonodavstvo sa propisima Evropske unije, potrebno je izvršiti usklađivanje zakonodavstva donošenjem ovog zakona i time ispuniti preuzete obaveze.

Takođe, donošenjem ovog zakona obezbediće se savremen, efikasan i jedinstven pravni okvir koji će omogućiti dalji razvoj elektronskih komunikacija. Nastavkom trenutnih regulatornih i infrastrukturnih praksi bez donošenja novog Zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja širokopojasne komunikacione infrastrukture, ciljevi ubrzanog razvoja mreža vrlo visokog kapaciteta i obezbeđivanja širokopojasnog pristupa krajnjim korisnicima ne mogu se postići.

Shodno navedenom, ne postoje druge mogućnosti za uređenje ove oblasti bez donošenja ovog zakona.

4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Sistemski zakoni predstavljaju osnov za razvoj oblasti.

Takođe, izražena je potreba da i zakonska rešenja budu fleksibilna i otvorena za nova tehnološka dostignuća, da se zasnivaju na rešenjima sadržanim u međunarodnim dokumentima, propisima i standardima Evropske unije, a posebno na rešenjima tehnološki razvijenih zemalja.

Donošenje ovog zakona je jedini način za uređenje ove oblasti, kao i za potpuno transponovanje evropskog regulatornog okvira.

S obzirom da ova oblast nije pravno uređena, kako bi se obezbedilo sistemsko i usklađeno delovanje svih relevantnih subjekata, donošenjem ovog zakona će se postići neophodna pravna izvesnost, obezbediti jedinstveno postupanje i otkloniti prepreke koje uzrokuju visoke troškove postavljanja mreža.

Iz navedenih razloga, donošenje ovog zakona predstavlja jedini način za uređenje ove oblasti, kojim će se obezbediti jedinstven i sveobuhvatan pravni okvir za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, podstaći izgradnja i razvoja digitalne infrastrukture, kao i stvoriti preduslovi za ravnomerniji razvoj društva i jačanje konkurencije.

III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA

Čl. 1-3. Predloga zakona utvrđuju se predmet i cilj zakona, pojedini pojmovi sa značenjem koji se koriste u zakonu i uređuje odnos ovog zakona prema drugim propisima.

Čl. 4-7. Predloga zakona uređuje se omogućavanje pristupa postojećoj fizičkoj infrastrukturi, postavljanje bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja, utvrđuju razlozi za odbijanje zahteva za pristup, i uređuje pristup informacijama u vezi sa postojećom fizičkom infrastrukturom.

Čl. 8. i 9. Predloga zakona uređuje se zajedničko izvođenje građevinskih radova kao i pristup informacijama u vezi sa planiranim građevinskim radovima.

Čl. 10-12. Predloga zakona uređuju se postupci za izdavanja dozvola i zasnivanja prava službenosti za postavljanje elemenata elektronske komunikacione meže vrlo visikog kapaciteta ili pripadajućih sredstava, posredovanje u slučaju izostanka odluke o zahtevu za izdavanje dozvole, kao i izuzeci od postupka pribavljanja dozvole za pojedine građevinske radove.

Član 13. i 14. Predloga zakona uređuje se fizička infrastruktura i optički kablovi u zgradi, kao i pristup toj fizičkoj infrastrukturi.

Čl. 15-18. Predloga zakona propisuje se način odlučivanja Regulatora o pravima i obavezama operatora mreže i organa javnog sektora, njegovu saradnja sa drugim organima, određuju nadležni organi u postupcima izdavanja dozvola i zasnivanja prava službenosti, i utvrđuje nadležnost organa za uspostavljanje i upravljanje jedinstvenom informacionom tačkom.

Čl. 19. i 20. Predloga zakona uređuje se obavljanje poslova inspekcijskog nadzora kao i ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Članom 21. Predloga zakona propisuje se raspon iznosa novčane kazne za prekršaj pravnog lica, kao i odgovornog lica u pravnom licu.

Članom 22. Predloga zakona propisuju se rokovi za izvršenje obaveza nadležnih organa, operatora mreže i organa javnog sektora u uspostavljanju jedinstvene informacione tačke.

Članom 23. Predloga zakona utvrđuje se rok od 12 meseci za donošenje podzakonskih akata.

Članom 24. Predlog zakona propisuje se stupanje na snagu ovog zakona.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Finansijska sredstva u iznosu od 114.000.000 dinara, koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona, su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu (“Službeni glasnik RSˮ, broj 108/25), Razdeo 38 - Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Funkcija 460 - Komunikacije, Program 0703 - Telekomunikacije i informaciono društvo, Programska aktivnost 0001 - Uređenje i nadzor elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja, Ekonomska klasifikacija 515 - Nematerijalna imovina.

Finansijska sredstva neophodna za sprovođenje ovog zakona u 2027. godini planiraće se u skladu sa srednjoročnim okvirom rashoda, odnosno potrebna sredstva će se planirati u skladu sa ukupnim nivoom rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije, navedenog u delu III zakona o budžetu Republike Srbije - Izvršavanje budžeta, u okviru razdela ministarstva nadležnog za oblast telekomunikacija.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.05.2026.