SET PREDLOGA PRAVOSUDNIH ZAKONA: Prioritet intenzivna zakonodavna inicijativa radi usklađivanja sa EU

Ministar pravde Nenad Vujić istakao je da je prioritet Ministarstva u 2026. godini intenzivna zakonodavna aktivnost, implementacija i sprovođenje zakona, kako bi se dodatno ubrzao proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

“Očekuje nas usvajanje izmena i donošenje nekoliko novih zakona, kao i realizacija velikog broja strategija i planova, prevashodno u vezi sa Poglavljem 23”, precizirao je Vujić.

Tu su pre svega, kako je rekao, izmene i dopune Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i seta antikorupcijskih zakona i zakona koji se odnose na oduzimanje imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela.

Pored toga u planu je donošenje novog zakona koji se tiče maloletnika kao i novog Zakona o Pravosudnoj akademiji, naveo je Vujić.

Podsećajući da je Nacrt zakona o Pravosudnoj akademiji već dobio pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, ukazao je da Ministarstvo pravde trenutno sa Evropskom komisijom razmatra primenjene standarde koji postoje u EU.

“To su jasni, objektivni, merljivi kriterijumi o stručnosti i osposobljenosti kandidata za buduće sudije i tužioce koje biraju saveti”, naveo je Vujić ukazujući da Nacrt zakona propisuje pripremnu obuku koja bi za kandidate za sudije i tužioce trajala, u zavisnosti od radnog iskustva nakon polaganja pravosudnog ispita, od tri meseca do dve godine.

Kada je reč o infrastrukturnim projektima, ministar je najavio da će u ovoj godini biti kompletno renoviran veći broj zgrada sudova i tužilaštava, kao i da će pravosuđe napraviti veliki iskorak u sferi informaciono-komunikacione tehnologije, jer ulazi u proces kompletne digitalizacije, kako ne bi bilo kočnica intenzivnom ekonomskom razvoju i celom procesu digitalizacije koji se odvija u Srbiji.

Potvrdio je da je Ministarstvo pravde dobilo predloge izmena seta pravosudnih zakona koje je Narodnoj skupštini podneo poslanik Uglješa Mrdić, ocenjujući da su predlozi dobri, jer idu u pravcu poboljšanja efikasnosti sudova i javnih tužilaštava i dostupnosti pravde građanima.

“Takođe, kroz ove zakone otklonili bismo primedbe koje nam daje EU u godišnjim izveštajima - da imamo mnogo predmeta u kojima se utvrđuje kršenje prava na suđenje u razumnom roku”, naveo je ministar pravde. Osvrćući se na inicijativu za reorganizaciju specijalizovanog tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Vujić je ukazao da je Ministarstvo pravde još u oktobru relevantnim evropskim institucijama predstavilo plan za dubinsku analizu, koja će uključiti metodologiju koju koristi EU, a radi utvrđivanja podataka o broju predmeta, sredstvima koja se za njih izdvajaju i koji su rezultati uspešno okončanih predmeta - osuđujućim presudama.

“Pozvao sam sve relevantne institucije izvan Srbije da uzmu učešće u analizi. Plan je da pozovemo i Vrhovno javno tužilaštvo, JTOK i tužilaštva iz redovnog sistema, kao i strukovna udruženja da kroz debatu dođemo do najbolje analize i do zaključka u kom pravcu treba da idemo - u integrisani model ili da poboljšavamo sadašnji model”, precizirao je Vujić.

S tim u vezi ukazao je na veliki broj oslobađajućih presuda povodom optužnica JTOK, kao i problem privremeno oduzete imovine koja se vraća nakon oslobađajućih presuda.

“Umesto da imamo trajno oduzimanje imovine, mnogo je veći procenat imovine koja je privremeno oduzeta, a koju Direkcija za upravljanje privremeno oduzetom imovinom na kraju vraća uz plaćanje kamate i gubitaka koje je stranka imala, a jer su u tim predmetima donete oslobađajuće presude. Isto se dešava i kada u postupku koji se vodi 17 godina, lice premine pa se postupak obustavlja”, precizirao je Vujić.

Sve to je, kako je naveo, na štetu budžeta, jer je država odgovorna za štetu koja se pričini građanima. Zbog toga pored ostalog, kako je naveo, kroz analizu treba da se utvrdi da li je postojeći model dobar, da li postoje i gde su tzv. uska grla, na koji način se mogu postići bolji rezultati i da li treba dodatno, finansijski da se ojača taj segment tužilaštva.

Istovremeno je napomenuo da je u toku 2025. godine budžet JTOK iznosio oko pet miliona evra.

“To je velika investicija, pa da vidimo kakvi su efekti”, napomenuo je ministar.

Pored toga, kako je rekao, Srbiji je potrebno i da otkloni primedbu EU da ima slabe rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ukazujući da se u izveštajima Evropske komisije uvek navodi “Republika Srbija”, a ne sud ili tužilaštvo. Jedan od važnih ciljeva Ministarstva pravde u 2026. godini je i skraćivanje trajanja postupaka, kako bi se smanjio broj odluka zbog kršenje prava na suđenje u razumnom roku, rekao je Vujić uz očekivanje da će digitalizacija i izmene zakonskog okvira upravo to omogućiti.

Od ključnog značaja za građane vidi i rešavanje pitanja ujednačavanja sudske prakse, zbog čega su, kako je naveo Savet Evrope i Evropski sud za ljudska prava pozvani da stručno pomognu kako bi se našlo najbolje rešenje za taj problem.

“Ne može da se dešava da u istoj ili sličnoj pravnoj situaciji građani dobijaju različite presude i onda nam tu činjenicu konstatuje ili Ustavni sud Srbije ili Evropski sud za ljudska prava”, rekao je on i naglasio da je Ministarstvo pravde u 2025. godini zbog neosnovanog lišenja slobode, kršenja prava na suđenje u razumnom roku i neujednačene sudske prakse isplatilo preko 15 miliona evra.

Prema njegovim rečima, tim novcem mogle su biti rekonstruisane i opremljene tri zgrade suda srednje veličine, kao i povećane plate sudskoj i tužilačkoj administraciji, u cilju poboljšanja njihovog materijalnog položaja.

Izvor: Vebsajt Politika, 03.01.2026.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija