PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o javnom informisanju i medijima (“Službeni glasnik RS”, broj 92/23) u članu 6. stav 2. menja se i glasi:

“Radi zaštite konkurencije i raznovrsnosti ideja i mišljenja, zabranjeno je svako delovanje i postupanje koje ograničava, sprečava ili narušava konkurenciju u oblasti javnog informisanja.”.

Član 2.

Posle člana 39. dodaje se novi član 39a koji glasi:

“ Član 39a

Načela na kojima se zasniva rad javnih medijskih servisa shodno se primenjuju i na načela rada medija čiji su izdavači lica koja su osnovana neposredno ili posredno od strane lica iz člana 39. stav 5. tačka 2) ovog zakona.

Uređivačka politika medija čiji su izdavači lica koja su osnovana neposredno ili posredno od strane lica iz člana 39. stav 5. tačka 2) ovog zakona je nezavisna od osnivača izdavača.

Ostvarivanje profesionalnih i etičkih standarda u radu medija čiji su izdavači lica koja su osnovana neposredno ili posredno od strane lica iz člana 39. stav 5. tačka 2) ovog zakona obezbeđuju se donošenjem internog etičkog kodeksa koji usvaja redakcija medija.

Članovi organa upravljanja izdavača čiji su osnivači lica iz člana 39. stav 5. tačka 2) ovog zakona ne mogu biti nosioci javnih funkcija i funkcija u političkoj stranci, kao ni lica čije bi članstvo u organu upravljanja moglo da dovede do sukoba interesa, dve godine po prestanku funkcije, a u skladu sa propisom koji reguliše sprečavanje sukoba interesa pri obavljanju javne funkcije.

Članovi organa upravljanja izdavača čiji su osnivači lica iz člana 39. stav 5. tačka 2) ovog zakona, imenuju se iz reda stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova izdavača (stručnjaci iz oblasti medija, kulture, menadžmenta, prava i finansija).

Zastupnik izdavača čiji su osnivači lica iz člana 39. stav 5. tačka 2) ovog zakona mora da ispunjava uslove kao i član organa upravljanja, kao i da ima iskustva u upravljanju medijima.

Izdavači čiji su osnivači lica iz člana 39. stav 5. tačka 2) ovog zakona dužni su da svake godine objave finansijski izveštaj i izveštaj o sprovođenju internog etičkog kodeksa na svojoj internet prezentaciji.”.

Član 3.

U članu 47. posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

“Sve javne nabavke medijskih usluga od strane organa javne vlasti dodeljuju se u skladu sa transparentnim, objektivnim, proporcionalnim i nediskriminatornim kriterijumima, koji se unapred javno objavljuju putem veb sajta organa javne vlasti, kao i putem otvorenih, proporcionalnih i nediskriminatornih postupaka.”.

Član 4.

Naziv iznad člana i član 84. menjaju se i glase:

“Objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupcima

Član 84.

Ovim zakonom poštuje se pravo na slobodu informisanja i slobodu medija. Novinari imaju slobodu da izveštavaju i komentarišu funkcionisanje krivičnopravnog sistema, uključujući i krivične postupke koji su u toku.

Niko ne sme biti označen u medijima kao izvršilac krivičnog dela niti proglašen krivim ili odgovornim za krivično delo pre nego što pravnosnažna sudska odluka bude doneta.”.

Član 5.

Naziv iznad člana i član 85. brišu se.

Član 6.

U članu 152. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

“2) ako se u objavljenoj informaciji u medijima neko označi kao izvršilac krivičnog dela ili bude proglašen krivim ili odgovornim za krivično delo pre nego što pravnosnažna sudska odluka bude doneta (član 84. stav 2)”.

Član 7.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. Razlozi za donošenje Zakona

Evropska komisija je u svom mišljenju, koje je dato nakon usvajanja Zakona o javnom informisanju i medijima, ukazala da u navedenom zakonu nedostaju adekvatne i pravno obavezujuće zaštitne mere za rešavanje potencijalnog uticaja na uređivačku nezavisnost kod izdavača medija čiji je osnivač društvo kapitala koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija. Takođe je ukazano i da je potrebno izmeniti članove 84. i 85. navedenog zakona kako bi se uskladio sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima o zaštititi slobode izražavanja novinara i prava javnosti na informisanje. Evropski standardi predviđaju da novinari treba da budu slobodni u izveštavanju o krivičnim predmetima koji su u toku, uz ograničenja samo u pogledu principa pretpostavke nevinosti, tačnosti informacija i prava na pravično suđenje.

III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja

 Članom 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima menja se član 6. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima. Izmenama ovog stava pomenutog člana naglašava se zabrana svakog delovanja koje ograničava, sprečava ili narušava konkurenciju u oblasti javnog informisanja, kako bi se obezbedila raznovrsnost ideja i mišljenja.

 Članom 2. Predloga zakona dodaje se novi član 39a) posle člana 39. Zakona o javnom informisanju i medijima. Novi član propisuje da načela koja važe za rad javnih medijskih servisa treba da se primenjuju i na medije čiji su izdavači osnovani od strane lica iz člana 39. stav 5. tačka 2) ovog zakona, uz napomenu da je uređivačka politika tih medija nezavisna od osnivača i izdavača. Ostvarivanje profesionalnih i etičkih standarda obezbeđuje se usvajanjem internog etičkog kodeksa, a članovi organa upravljanja ne mogu biti nosioci javnih funkcija i funkcija u političkoj stranci, kao ni lica čije bi članstvo u organu upravljanja moglo da dovede do sukoba interesa, dve godine po prestanku funkcije, a u skladu sa propisom koji reguliše sprečavanje sukoba interesa pri obavljanju javne funkcije. Takođe, članovi uprave i zastupnik izdavača moraju biti stručnjaci iz relevantnih oblasti i moraju imati iskustva u medijskom menadžmentu, a izdavači su obavezni da godišnje objavljuju finansijske izveštaje i izveštaje o sprovođenju etičkog kodeksa.

 Članom 3. Predloga zakona dodaje se stav 8. u članu 47. Zakona o javnom informisanju i medijima koji propisuje da sve javne nabavke medijskih usluga od strane organa javne vlasti moraju biti realizovane na transparentan, objektivan, proporcionalan i nediskriminatoran način. Kriterijumi za dodelu ovih nabavki moraju biti javno objavljeni na veb sajtu organa javne vlasti, čime se osigurava otvorenost postupka. Postupci dodele takođe moraju biti otvoreni i obezbediti jednake šanse za sve učesnike, bez diskriminacije.

 Članom 4. Predloga zakona menja se član 84. Zakona o javnom informisanju i medijima. Izmena je usmerena ka bližem uređenju pretpostavke nevinosti i prava medija da izveštavaju o krivičnim postupcima, uz određena ograničenja. Prvo, mediji imaju slobodu da izveštavaju o krivičnim postupcima, ali moraju poštovati pretpostavku nevinosti, što znači da ne smeju osumnjičene ili okrivljene označiti kao krivce pre pravosnažne sudske presude.

 Članom 5. Predloga zakona briše se član 85. Zakona i naziv iznad člana 85.

Članom 6. Predloga zakona menja se član 152. stav 1. tačka 2) Zakona u odnosu na novčanu kaznu za prekršaj glavnog urednika medija u slučaju kada se u objavljenoj informaciji u medijima neko označi kao izvršilac krivičnog dela ili bude proglašen krivim ili odgovornim za krivično delo pre nego što pravnosnažna sudska odluka bude doneta (član 84. stav 2)”.

Član 7. Predloga zakona predviđa da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

V. Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku

Predlaže se usvajanje Zakona po hitnom postupku iz razloga potrebe za ispunjavanjem međunarodnih obaveza i usklađivanje propisa sa propisima Evropske unije, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 06.06.2025.
Naslov: Redakcija