ZAKON O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I KATASTAR INFRASTRUKTURE: Dokumentacija i zahtevi katastru podnose se isključivo onlajn, preko profesionalnih korisnika - advokata i geodetskih organizacija. Ovo će uticati na porast troškova građana, jer se pored takse RGZ-u mora platiti usluga advokata ili geodete

Činjenica da od sada građani dokumentaciju i zahteve katastru podnose isključivo onlajn, preko takozvanih profesionalnih korisnika - advokata i geodetskih organizacija - sa sobom je donela nove troškove. Jer, sada uz taksu koju plaćamo RGZ-u, moramo da platimo i uslugu advokata ili geodete. A taj iznos nije mali.

Za svaki promet nepokretnosti - bilo da se kuća, stan ili zemljište prodaju, poklanjaju, nasleđuju - javni beležnici u roku od 24 sata šalju katastru svu potrebnu dokumentaciju za upis u katastar, koji ima rok od pet dana da tu promenu upiše. Građani u tim situacijama ne odlaze na šalter RGZ.

Svi ostali građani, koji na šaltere RGZ odlaze da bi u katastar upisali neupisane stanove iz otkupa, legalizovali nelegalizovane, upisali nedostajući JMBG vlasnika nekretnine, podnosili žalbe na već doneta rešenja, registrovali spajanje parcela… od sada su pravi šalter zamenili onim - elektronskim.

A, da bi došli do elektronskog šaltera, potrebni su im takozvani profesionalni korisnici - advokati i geodetske organizacije.

Tarifa advokata je precizna i predviđa iznos od 24.750 dinara za podnošenje zahteva u katastar, bez obzira da li je reč samo o jednostavnoj dopuni podataka ili komplikovanijoj "papirologiji".

Naravno, u praksi je, kako potvrđuju advokati, moguć dogovor sa strankama, pa u slučaju jednostavnih procedura i ova tarifa biva niža.

Ono što je za građane sigurno, to je da će imati dva troška - propisane takse za posao vezan za katastar i trošak usluge advokata ili geodetske organizacije, već u zavisnosti šta je osnov za upis u katastar.

U trenutku nastanka ovog teksta na sajtu Republičkog geodetskog zavoda, na listi profesionalnih korisnika, navedeni su kontakti tačno 3.406 advokata i 679 geodetskih organizacija.

Upravo to su adrese preko kojih će građani pristupati e-šalteru katastra, umesto onom pravom, za šta su do sada zakazivali termine.

- Advokati putem eŠaltera mogu podneti sledeće zahteve u katastar nepokretnosti: promena imaoca prava na nepokretnosti, promena vrste prava - konverzija, upis drugih stvarnih i obligacionih prava, predbeležba objekta u izgradnji. Zatim upis hipoteke, brisanje hipoteke, upis zabeležbe, brisanje zabeležbi, brisanje drugih stvarnih i obligacionih prava. Potom zahtev za promenu indikacija pravnog lica, zahtev za promenu indikacija fizičkog lica, zahtev za upis JMBG, promena namene zemljišta, utvrđivanje, izmena i gašenje kućnog broja, promena načina korišćenja i kategorije klase zemljišta, kao i ispravka vrste / imaoca prava, ispravka ličnih podataka, ispravka podataka o hipoteci, ispravka podataka o zabeležbi i drugim stvarnim i obligacionim pravima - navodi se na sajtu RGZ.

Prema rečima advokata, upis u katastar elektronskim putem predviđen je još Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020 i 92/2023) iz 2018. godine.

- Navedeni zakon je predviđao potpuni prelazak na digitalni sistem počev od 31. decembra 2020. godine. Usled epidemije kovida 19 to je prolongirano sve do danas - pojašnjavaju advokati.

Podnošenje zahteva elektronskim putem mogu da izvrše svi advokati koji imaju pristup RGZ eŠalteru.

- To znači da advokati svojim potpisima garantuju zakonitost isprava koje se dostavljaju u katastar pa samim tim i povećavaju sigurnost vođenja evidencije u katastru nepokretnosti. U tom smislu je i osnovni razlog uvođenja ove odredbe. Što se tiče broja advokata koji imaju pristup, taj broj se stalno povećava jer jedini preduslov za pristup predstavlja posedovanje validnog elektronskog sertifikata - pojašnjavaju.

- Koji zahtevi idu preko geodetskih organizacija? -

Kada je reč o geodetskim organizacijama, one preko eŠaltera mogu podneti sledeće zahteve u katastar nepokretnosti: spajanje parcela, deoba parcele, realizacija projekta parcelacije/preparcelacije.

Zatim, preko njih ide i podnošenje zahteva za promenu podataka o objektu, promenu nastalu izgradnjom i dogradnjom objekta sa promenom gabarita, kao i promenu nastalu dogradnjom objekta bez promene gabarita.

Geodetske organizacije podnose zahteve i za uklanjanje objekta ili dela objekta, ispravku greške u postupku obnove granica parcele, ispravku atributnih podataka o objektu/posebnom delu, utvrđivanje, izmenu i gašenje kućnog broja, uređenje međe pred sudom, promena načina korišćenja i kategorije klase zemljišta.

Ovde troškovi već zavise od posla koji radi geodetska organizacija u konkretnom slučaju.

Izvor: Vebsajt eKapija, 07.11.2023.
Naslov: Redakcija