PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05 ‒ ispravka, 83/05 ‒ ispravka, 64/07, 67/07 ‒ ispravka, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18, 157/20, 142/22, 13/25 ‒ US i 19/25), u članu 10. stav 1. posle reči: “uspešnosti” dodaju se zapeta i reči: “stručnog usavršavanja”.

Član 2.

U članu 16. stav 2. menja se i glasi:

            “Dostavljanje rešenja državnom službeniku vrši se lično, preko službenog lica organa u prostorijama državnog organa ili elektronskim putem u skladu sa zakonom.”

            Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

            “Ako dostavljanje u prostorijama državnog organa nije uspelo, dostavljanje se vrši poštom na adresu koju je državni službenik prijavio državnom organu i koja se nalazi u njegovom personalnom dosijeu.”

            U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. broj: “2.” zamenjuje se brojem: “3.”

            Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.

Član 3.

U članu 35. stav 3. reči: “mlađi savetnik,” brišu se.

Član 4.

U članu 36. stav 2. posle reči: “specijalističkim strukovnim studijama,” dodaju se reči: “master strukovnim studijama,”, a reč: “sedam” zamenjuje se rečju: “pet”.

Član 5.

U članu 37. stav 2. posle reči: “specijalističkim strukovnim studijama,” dodaju se reči: “master strukovnim studijama,”, a reči: “pet godina” zamenjuju se rečima: “tri godine”.

Član 6.

            U članu 38. stav 1. menja se i glasi:

            “U zvanju savetnika rade se složeni poslovi koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika sa jasnim okvirom delovanja, uz povremeni nadzor pretpostavljenog. Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemi rešavaju uz pojedinačna uputstva pretpostavljenog, ako je potrebno i uz obraćanje pretpostavljenom kad je problem složen i zahteva dodatno znanje i iskustvo.”

U stavu 2. posle reči: “specijalističkim strukovnim studijama,” dodaju se reči: “master strukovnim studijama,”, reči: “tri godine” zamenjuju se rečima: “jednu godinu”, a posle reči: “u struci” dodaju se reči: “ili najmanje pet godina radnog staža u državnim organima”.

Član 7.

Naslov iznad člana 39. i član 39. brišu se.

Član 8.

U članu 45. stav 3. posle reči: “specijalističkim strukovnim studijama,” dodaju se reči: “master strukovnim studijama,”, reč: “devet” zamenjuje se rečju: “sedam”, reč: “sedam” zamenjuje se rečju: “pet”, reči: “pet godina” zamenjuju se rečima: “četiri godine”, a posle reči: “radnog iskustva na rukovodećim radnim mestima” dodaju se reči: “u struci”.

Član 9.

            U članu 55. stav 1. posle reči: “uslovima za zaposlenje na radnom mestu,” dodaju se reči: “visini osnovne plate,”, reči: “adresu na koju se prijave podnose” zamenjuju se rečima: “načinu podnošenja prijave”, a posle reči: “započeti izborni postupak” dodaju se reči: “i načinu dostavljanja odluke o izboru kandidata”.

            U stavu 5. reč: “osam” zamenjuje se brojem: “15”.

Član 10.

Član 59. menja se i glasi:

                                                             “Član 59.

 Rešenje o prijemu u radni odnos javno objavljuje se na veb prezentaciji organa i oglasnoj tabli organa u svrhu obaveštavanja javnosti i kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku o ishodu konkursnog postupka i ostvarivanja prava na žalbu.

Dostava svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku smatra se izvršenom istekom 15 dana od dana objavljivanja rešenja na veb prezentaciji organa i oglasnoj tabli organa. Javno objavljeno rešenje uklanja se sa veb prezentacije organa nakon isteka roka od šest meseci od dana objavljivanja.

U javno objavljenom rešenju iz stava 1. ovog člana, mogu se učiniti javno dostupnim podaci o ličnom imenu izabranog kandidata i njegovom obrazovanju, dok se ostali podaci o ličnosti koji nisu u vezi sa izbornim postupkom moraju na odgovarajući način zaštiti.

Izuzetno od člana 16. ovog zakona, odredbe st. 1-3. ovog člana, odnose se i na način dostavljanja rešenja o premeštaju državnog službenika nakon sprovedenog javnog konkursa.

Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja izjavi žalbu ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.”

Član 11.

U članu 60. stav 2. posle reči: “u izbornom postupku” dodaju se reči: “na način na koji se dostavlja rešenje o prijemu u radni odnos iz člana 59. ovog zakona”.

Član 12.

            U članu 88. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

            “Pored uslova koji se odnose na ishode vrednovanja radne uspešnosti i potrebne kompetencije iz st. 1-4. ovog člana, državni službenik može napredovati ako je u svakoj kalendarskoj godini za koju je vrednovana njegova radna uspešnost, uspešno pohađao najmanje dve obuke.”

            Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

            U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. posle reči: “uspešnosti” dodaju se reči: “i pohađane obuke”, a reč: “uzima” zamenjuje se rečju: “uzimaju”.

            Dosadašnji stav 8. postaje stav 9.

Član 13.

            U članu 96. stav 2. menja se i glasi    :          

            “Rukovodilac je dužan da državnom službeniku omogući stručno usavršavanje za izvršavanje poslova radnog mesta u skladu sa programima obuka utvrđenim ovim zakonom, a državni službenik je dužan da pohađa najmanje dve obuke u godini za koju se donosi program obuke, a kojima se ostvaruju ciljevi vrednovanja radne uspešnosti.”

            Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

            “Potreba za stručnim usavršavanjem državnog službenika i oblasti stručnog usavršavanja u kojoj se unapređuju i razvijaju kompetencije državnog službenika, utvrđuju se u postupku vrednovanja njegove radne uspešnosti, a obuke koje će državni službenik da pohađa u kalendarskoj godini određuje neposredni rukovodilac u saradnji sa državnim službenikom, vodeći računa da obuke doprinose ostvarivanju ciljeva iz člana 82. st. 1. i 2. ovog zakona.”

Prelazne i završne odredbe

Član 14.

            Podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05 ‒ ispravka, 83/05 ‒ ispravka, 64/07, 67/07 ‒ ispravka, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18, 157/20, 142/22, 13/25 ‒ odluka US i 19/25) usaglasiće se sa odredbama ovog zakona do početka primene ovog zakona.

            Pravilnici o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

            Radna mesta razvrstana u zvanje mlađi savetnik koja su utvrđena u pravilnicima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta važećim na dan stupanja na snagu ovog zakona, razvrstavaju se u radna mesta u zvanje savetnika.

            Državni službenici koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona raspoređeni na radna mesta razvrstana u zvanje mlađeg savetnika, nastavljaju da rade na tim radnim mestima do donošenja rešenja o raspoređivanju na radna mesta savetnika, na osnovu pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta organa usklađenih sa odredbama ovog zakona.

            Državnim službenicima, koji su do dana početka primene ovog zakona raspoređeni na radna mesta razvrstana u zvanje mlađeg savetnika, ne može prestati radni odnos primenom odredaba ovog zakona.

            Državnim službenicima, koji su do dana početka primene ovog zakona raspoređeni na radna mesta razvrstana u zvanje mlađeg savetnika, ishod vrenovanja radne uspešnosti za 2025. godinu za obavljanje poslova razvrstanih u zvanje mlađeg savetnika smatra se ishodom vrednovanja radne uspešnosti za obavljanje poslova razvrstanih u zvanje savetnika.

            Probni rad i pripravnički staž koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se primenom propisa prema kojima su započeti.

            Postupci odlučivanja o pravima i dužnostima državnih službenika koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se primenom propisa prema kojima su započeti.

            Interni, odnosno javni konkursi za popunjavanje radnih mesta razvrstanih u zvanje mlađeg savetnika, koji nisu okončani do početka primene ovog zakona, okončaće se rešenjem o obustavi konkursnog postupka.

Član 15.

            Uslov u pogledu pohađanja obuka potrebnih za napredovanje državnih službenika iz člana 88. ovog zakona, ne odnosi se na kalendarske godine pre početka primene ovog zakona.

Član 16.

            Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2026. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA 

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Problemi koje akt treba da reši, ciljevi koji se aktom postižu

           

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima proističu iz potrebe daljeg razvoja i unapređenja državno-službeničkog sistema u Republici Srbiji, a predložene izmene predstavljaju nastavak reformskih aktivnosti usmerenih na izgradnju efikasne, profesionalne i moderne državne uprave u službi građana i privrede.

Pre svega, u cilju stvaranja uslova za efikasnije funkcionisanje i veću atraktivnost državne uprave kao poslodavca, pokazalo se da je neophodno preduzimati mere koje se odnose na privlačenje i zadržavanje stručnih kadrova, naročito mladih visokoobrazovanih kadrova. Stoga se razlozi za donošenje zakona zasnivaju pre svega na potrebi privlačenja mladih kadrova i stvaranje uslova za njihovo brže karijerno napredovanje i dugoročno zadržavanje u državnim organima. Analize sprovedene u prethodnom periodu, pokazuju da se poslovi koji zahtevaju najviši stepen obrazovanja i profesionalna znanja u određenim oblastima rada iz delokruga državnih organa, najčešće grupišu u tri ekspertska nivoa, što odgovara zvanjima savetnika, samostalnog savetnika i višeg savetnika u državno-službeničkom sistemu. Analize trenutnog stanja u implementaciji upravljanja ljudskim resursima zasnovanim na kompetencijama u državnoj upravi, posebno u delu koji se odnosi na razvoj kompetencija i profesionalni razvoj državnih službenika, pokazuju da tri nivoa ispoljavanja kompetencija u ekspertskim zvanjima mogu adekvatno da obuhvate zahteve za obavljanje poslova državne uprave.

Prema Zakonu o državnim službenicima, radna mesta državnih službenika u državnim organima razvrstavaju se u odgovarajuća zvanja, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad na tim poslovima. Postoje četiri savetnička zvanja za koje je potrebno najviše obrazovanje (stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu), kao i propisani najmanji broj godina radnog iskustva za poslove u ovim zvanjima, a prema kriterijumima koji omogućavaju karijerni razvoj, odnosno dinamiku napredovanja nakon minimalno dve godine rada u jednom zvanju. Uslovi napredovanja se, u skladu sa zakonom, ispunjavaju pod uslovom da zaposleni pokazuje i razvija kompetencije i ispunjava druge uslove za rad na višem radnom mestu, kao i da takvo radno mesto postoji i slobodno je za popunjavanje.

Praćenjem stanja upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi, prema podacima iz ISKRE za decembar 2024. godine utvrđeno je da je u najnižim savetničkim zvanjima (mlađi savetnik, mlađi carinski savetnik, mlađi carinski inspektor) poslove obavljalo samo 2,45% od svih zaposlenih, a prema podacima Službe za upravljanje kadrovima na dan 31. decembar 2024. godine broj pripravnika u svim organima državne uprave iznosio je 48, što je 0,21% od ukupnog broja sistematizovanih radnih mesta. Ovaj podatak ukazuje na visoku nezainteresovanost mladih da nakon završenih studija konkurišu za rad u državnim organima na zvanjima mlađih savetnika, a kao najznačajniji razlozi mogu se smatrati zahtevi višegodišnjeg rada da bi se dostiglo odgovarajuće napredovanje i početna plata za rad u zvanju mlađi savetnik koja u organima državne uprave (ministarstva) iznosi oko 63.000 dinara, odnosno oko 50.000 dinara za pripravnike.

Polazeći od analize poslova u postojećim sistematizacijama koje pokazuju da se u okviru postojećeg sistema poslovi u savetničkim zvanjima najčešće grupišu na tri nivoa složenosti (savetnika, samostalnog savetnika i višeg savetnika), od statističkih podataka koji pokazuju izuzetno nisku popunjenost radnih mesta u organima državne uprave u zvanju mlađeg savetnika, kao i od analiza koje pokazuju da je za stručni izvršilački nivo poslova iz delokruga organa (bez nivoa nižeg, srednjeg i visoko rukovodećeg kadra koji takođe obavljaju najsloženije struče poslove u oblasti) moguće i dovoljno razvrstavanje poslova na tri nivoa ekspertize, predlaže se uspostavljanje trostepene gradacije radnih mesta u zvanjima savetnika i ukidanje zvanja mlađeg savetnika. Posledično, navedena promena pozitivno bi uticala na nivoe plata koju bi ostvarili kako zatečeni, tako i novi zaposleni na početnim radnim mestima nakon fakulteta, i koja bi se predloženim izmenama zakona uvećala od 2,8% do 25% u zavisnosti od dostignutog nivoa nagrađivanja službenika. Kako bi se zadržala zatečena dinamika karijernog razvoja državnih službenika, a uvažavajući potrebu omogućavanja napredovanja zaposlenih koji kroz uspostavljen sistem vrednovanja rada pokažu visok nivo razvoja profesionalnih kompetencija, predlaže se korigovanje uslova u pogledu radnog iskustva za rad u savetničkim zvanjima.

Pored toga, razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima proističu iz potrebe da se konkursni postupak u državnim organima sprovodi brže, efikasnije, jednostavnije. Na osnovu praćenja sprovođenja konkursnih postupaka od strane Službe za upravljanje kadrovima utvrđeno je prosečno trajanje javnih konkursnih postupaka od 200 dana, a izbornih postupaka od 169 dana u 2021. godini, prosečno trajanje javnih konkursnih postupaka od 187 dana, a izbornih postupaka od 88 dana u 2022. godini, prosečno trajanje javnih konkursnih postupaka od 233 dana, a izbornih postupaka od 122 dana u 2023. godini. Sličan trend nastavljen je i narednih godina.

Trajanje konkursnih postupaka treba da bude od prioritetnog značaja, kako za državne organe koji zapošljavaju, tako i za kandidate u postupku, jer kraći konkursni postupak omogućava organima da brže zadovolje svoje kadrovske potrebe i efikasnije obavljaju poslove iz svog delokruga. Istovremeno, kandidati u razumnom roku dobijaju informacije o ishodu, što proces konkurisanja i traženja posla čini predvidljivijim i atraktivnijim.

Analize ukazuju da trajanje dostave rešenja o prijemu u radni odnos, na konkursima na kojima se prijavi veliki broj kandidata, značajno produžava trajanje konkursnog postupka i da treba propisati efikasniji način dostave. Naime, Zakon o državnim službenicima uređuje dostavljanje rešenja o prijemu u radni odnos svim kandidatima koji su učestvovali u konkursnom postupku na adresu naznačenu u prijavi na konkurs, uz mogućnost da se u slučaju neuspele dostave rešenje objavi na oglasnoj tabli organa, a po isteku osam dana dostava se smatra urednom. Pored toga, nakon dostave rešenja počinje da teče i rok za žalbu, što dalje dodatno utiče na produženje vremenskog perioda za konačnost rešenja o prijemu u radni odnos i momenat popunjavanja upražnjenog radnog mesta. Prema podacima Poreske uprave samo faza dostavljanja rešenja o prijemu u radni odnos u Poreskoj upravi traje u proseku dva meseca.

Imajući u vidu navedeno, cilj predložene izmene zakona je da se obezbedi veća efikasnost u sprovođenju konkursnog postupka, jednostavnijim uređenjem načina dostavljanja rešenja o prijemu u radni odnos i rešenja o premeštaju, nakon sprovedenog javnog konkursa. Uvažavajući važeće propise, pre svega Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, predloženom izmenom se predviđa uvođenje javnog objavljivanja kao načina dostavljanja ovih rešenja, kako bi se postupak izbora kandidata učinio efikasnijim. Na ovaj način postiže se cilj da se trajanje ove faze konkursnog postupka skrati sa prosečnih dva meseca na 15 dana.

Uz sve napred izneto, izmene Zakona treba da doprinesu stavljanju jedinstvenog sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi u funkciju daljeg efikasnog i efektivnog razvoja i kontinuiranog unapređenja znanja i veština, odnosno sposobnosti državnih službenika, što pored afirmativnih mera za privlačenje mladih, obrazovanih kadrova za rad u državnim organima, dugoročno gledano za rezultat treba da ima stvaranje kompetentne i stabilne kadrovske strukture u državnim organima, odnosno administrativnih kapaciteta kao jednog od važnih kriterijuma za ocenu spremnosti Republike Srbije da postane članica Evropske unije.

Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja akta i zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema

Zakon o državnim službenicima propisuje vrste radnih mesta državnih službenika i razvrstavanje radnih mesta po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad na poslovima. Zvanja sa visokim obrazovanjem su viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik i mlađi savetnik. S tim u vezi, ne postoji drugi način da se postignu ciljevi vezani za razvrstavanje radnih mesta po zvanjima. Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima predstavlja jedini način da se postignu ciljevi vezani za uređenje zvanja i razvrstavanja radnih mesta.

Pored toga, donošenje zakona predstavlja najbolji način da se uočeni problemi reše i postignu ciljevi koji će doprineti efikasnom i blagovremenom sprovođenju konkursnih postupaka, privlačenju mladih, obrazovanih kadrova za rad u državnim organima, izgradnji kapaciteta i stručnom usavršavanju državnih službenika, u skladu sa potrebama državnih organa.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona dopunjuje se stav 1. člana 10. Zakona o državnim službenicima, tako što se pored postojećih uslova za napredovanje državnih službenika na više izvršilačko radno mesto, dodaje novi uslov koji se odnosi na stručno usavršavanje.

Članom 2. Predloga zakona vrši se izmena u članu 16. Zakona o državnim službenicima, tako što se dodatno, pored lične dostave rešenja o pravima i dužnostima na koje državni službenici imaju pravo na žalbu i koja se vrši u prostorijama organa, daje mogućnost i elektronske dostave ovih rešenja, u skladu sa zakonima kojima se reguliše elektronska uprava.

Članom 3. i članom 7. Predloga zakona briše se zvanje mlađeg savetnika. Naime, analizom poslova u postojećim sistematizacijama utvrđeno je da se u okviru postojećeg organizovanja poslova, poslovi u savetničkim zvanjima najčešće grupišu na tri nivoa složenosti (savetnika, samostalnog savetnika i višeg savetnika). Takođe, statistički podaci pokazuju izuzetno nisku popunjenost radnih mesta u organima državne uprave u zvanju mlađeg savetnika. Utvrđeno je da je u 2024. godini u najnižim savetničkim zvanjima (mlađi savetnik, mlađi carinski savetnik, mlađi carinski inspektor) poslove obavljalo samo 2,45% od svih zaposlenih, a broj pripravnika iznosio je 48, što je 0,21% od ukupnog broja sistematizovanih radnih mesta. Analize koje je Ministarstvo sprovodilo pokazuju da je za stručni izvršilački nivo poslova iz delokruga organa (bez nivoa nižeg, srednjeg i visoko rukovodećeg kadra koji takođe obavljaju najsloženije stručne poslove u oblasti) moguće i dovoljno razvrstavanje poslova na tri nivoa ekspertize. Imajući u vidu navedeno, predlaže se uspostavljanje trostepene gradacije radnih mesta u zvanjima savetnika i ukidanje zvanja mlađeg savetnika.

Članom 4-6. Predloga zakona vrši se izmena u čl. 36 - 38. Zakona o državnim službenicima tako što se predlaže izmena uslova u pogledu potrebnog radnog iskustva u struci za radna mesta razvrstana u zvanja savetnik, samostalni savetnik i viši savetnik, u cilju zadržavanja zatečene dinamike karijernog razvoja državnih službenika, a uvažavajući potrebu omogućavanja napredovanja zaposlenima koji kroz uspostavljen sistem vrednovanja rada pokažu visok nivo razvoja profesionalnih kompetencija. Takođe, iz ovih razloga članom 8. predlaže se izmena i u članu 45. stav 3, kojom se uslovi u pogledu potrebnog radnog iskustva u struci za rad na položaju, prilagođavaju modelima karijernog razvoja svih državnih službenika. Ovim članovima se vrši usklađivanje i sa Nacionalnim okvirom kvalifikacija Republike Srbije dodavanjem master strukovnih studija kao zahtevanog uslova u pogledu obrazovanja u savetničkim zvanjima.

Članom 9. Predloga zakona predlaže se izmena u članu 55. Zakona o državnim službenicima, kojom se proširuje sadržina oglasa o javnom konkursu. Dopunjuju se podaci koje oglas o javnom konkursu mora da sadrži, kao što su visina osnovne plate, način podnošenja prijave i način dostavljanja odluke o izboru kandidata. Osim toga, menja se i rok za podnošenje prijave na javni konkurs, tako što se predviđa da taj rok ne može biti kraći od 15 dana, pri čemu se on računa od dana oglašavanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Na ovaj način se vrši usklađivanje sa Principima javne uprave po kojima se ocenjuje napredak država i usaglašenost sa evropskim administrativnim prostorom u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Članom 10. Predloga zakona menja se član 59. Zakona o državnim službenicima na taj način da se umesto dosadašnjeg propisuje novi način dostavljanja rešenja o prijemu u radni odnos i rešenja o premeštaju državnog službenika nakon sprovedenog javnog konkursa. Propisuje se da se ova rešenja javno objavljuju na veb prezentaciji organa i oglasnoj tabli organa. Takođe, propisuje se da se dostava ovih rešenja smatra izvršenom istekom 15 dana od dana objavljivanja rešenja na veb prezentaciji organa i oglasnoj tabli organa, kao i da se tako objavljena rešenja uklanjaju sa veb prezentacije nakon isteka roka od šest meseci od dana objavljivanja. Ovim načinom objavljivanja skraćuje se u velikoj meri ova faza konkursnog postupka, a samim tim i trajanje celog konkursnog postupka. Pored toga, propisuje se koji se podaci u javno objavljenom rešenju mogu učiniti dostupnim, a da se oni podaci koji nisu u vezi sa izbornim postupkom moraju zaštititi na odgovarajući način.

Članom 11. Predloga zakona predlaže se izmena u članu 60. Zakona o državnim službenicima, tako što se predviđa da se rešenje o obustavi postupka dostavlja svim kandidatima na isti način kao i rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno javnim objavljivanjem.

Članom 12. Predloga zakona bliže se uređuje ostvarivanje stručnog usavršavanja kao uslova iz člana 1. Predloga zakona, za napredovanje državnog službenika na više izvršilačko radno mesto. Preciznije, dopunjen je član 88. Zakona o državnim službenicima, propisivanjem da pored uslova koji se odnose na ishode vrednovanja radne uspešnosti i potrebne kompetencije, državni službenik može napredovati ako je u svakoj kalendarskoj godini za koju je vrednovana njegova radna uspešnost, uspešno pohađao najmanje dve obuke.

Članom 13. Predloga zakona dopunjuje se član 96. Zakona, bližim uređenjem na koji način se ostvaruje pravo i dužnost državnog službenika da stiče znanja i veštine, odnosno sposobnosti za izvršavanje poslova radnog mesta, u skladu sa potrebama državnog organa. Pored propisivanja da je rukovodilac dužan da državnom službeniku omogući stručno usavršavanje za izvršavanje poslova radnog mesta u skladu sa programima obuka utvrđenim ovim zakonom i da je državni službenik dužan da pohađa najmanje dve obuke u godini za koju se donosi program obuke, kojima se ostvaruju ciljevi vrednovanja radne uspešnosti, predviđa se i da se potreba za stručnim usavršavanjem državnog službenika i oblasti stručnog usavršavanja u kojoj se unapređuju i razvijaju kompetencije državnog službenika, utvrđuju u postupku vrednovanja njegove radne uspešnosti, kao i da obuke koje će državni službenik da pohađa u kalendarskoj godini određuje neposredni rukovodilac u saradnji sa državnim službenikom, vodeći računa da obuke doprinose ostvarivanju ciljeva vrednovanja radne uspešnosti.

Članom 14. Predloga zakona predviđeno je da će se podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o državnim službenicima usaglasiti sa odredbama ovog zakona do početka primene ovog zakona. Propisuje se da će se Pravilnici o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta uskladiti sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Rok od šest meseci je optimalan da se usklade svi pravilnici sa novim zakonskim rešenjima, imajući u vidu proceduru donošenja pravilnika, posebno u sudovima i tužilaštvima.

Takođe, uređeno je pitanje razvrstavanja radnih mesta koja su prema važećim Pravilnicima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji razvrstana u zvanje mlađi savetnik, na način da se na dan stupanja na snagu ovog zakona razvrstavaju u radna mesta u zvanje savetnika. Osim toga, oni državni službenici koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona raspoređeni na radna mesta razvrstana u zvanje mlađeg savetnika, nastaviće da rade na tim radnim mestima dok se ne usvoji Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta koji je usklađen sa odredbama ovog zakona, a nakon usvajanja navedenog pravilnika se raspoređuju na radna mesta savetnika. Uz navedeno, propisuje se zaštitna odredba da državnim službeicima koji su do dana početka primene ovog zakona raspoređeni na radna mesta razvrstana u zvanje mlađeg savetnika ne može da prestane radni odnos primenom odredaba ovog zakona. Takođe, radi kontinuiteta u ostvarivanju prava po osnovu vrednovanja radne uspešnosti državnih službenika koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona bili raspoređeni na radna mesta u zvanju mlađeg savetnika, propisuje se da će se njihovi ishodi vrednovanja za 2025. godinu za obavljanje poslova razvrstanih u zvanje mlađeg savetnika smatrati ishodom vrednovanja radne uspešnosti za obavljanje poslova razvrstanih u zvanje savetnika.

Uređuje se da će se probni rad, pripravnički staž, postupci odlučivanja o pravima i dužnostima državnih službenika, odnosno da će se interni, odnosno javni konkursi za popunjavanje radnih mesta razvrstanih u zvanje mlađeg savetnika, koji nisu okončani do početka primene ovog zakona, okončati rešenjem o obustavi konkursnog postupka.

Članom 15. Predloga zakona propisuje se zaštitna odredba koja predviđa da se uslov za napredovanje u pogledu pohađanja dve obuke u kalendarskoj godini, ne odnosi na kalendarske godine pre početka primene ovog zakona, odnosno na ocene koje su državni službenici ostvarili pre početka njegove primene.

Članom 16. Predloga zakona uređuje se stupanje ovog zakona na snagu i početak njegove primene, odnosno da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a da se primenjuje od 1. januara 2026. godine.

Izvor: Vebsajt Vlade, 06.11.2026.
Naslov: Redakcija