ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI: Samostalni umetnici, sveštenici, lica koja za svoj rad ostvaruju ugovorenu naknadu ili oni rade, a firme im nemaju predstavništvo u Srbiji, nemaju pravo na novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti

Kada je pre mesec dana jedan advokat kome fali još pet godina do penzije u razgovoru sa zaposlenima proglašenim tehnološkim viškom shvatio da bi možda i on mogao da se prijavi na biro i da do penzije dobija neku nadoknadu, postavilo se pitanje ko će njega proglasiti za nepotrebnog u firmi, kada je sam svoj gazda. Ima svoju advokatsku kancelariju i jedini je zaposlen. I kako je zakon to uopšte regulisao?

Samostalni delatnici u Srbiji poput preduzetnika, frilensera i osoba koje obavljaju druge oblike samozaposlenja predstavljaju sve veći procenat radnika na tržištu rada. Ipak, njihove pozicije u socioekonomskim okolnostima često bivaju nerazrešene, upravo zbog nerazumevanja njihovog položaja prema zakonu i kako ih institucije Srbije gledaju kao jedan deo građana države sa pravom na novčanu naknadu pri nezaposlenju.

Osoba koja samostalno obavlja delatnost, odnosno ako je preduzetnik, ima pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, izjavila je advokat Aleksandra Milošević.

Kako navodi, pravo na novčanu naknadu može da se ostvari samo u situaciji kada se prekine s obavljanjem delatnosti, kada se ode u stečaj i kada se pokrene postupak likvidacije.

To su specifični kriterijumi, jer je bitno da taj neki, uslovno rečeno, radni odnos prestane. Kada su u pitanju radnici, neophodno je da poslodavac da otkaz jer radnik ne ispunjava rezultate rada i slično, ale ne i zbog njegovog nepoštovanja radne discipline.

Kada su u pitanju preduzetnici, Miloševićeva navodi da je neophodno da se ta firma zatvori, odnosno da ne postoji više na tržištu, te da argument privremenog prekida delatnosti ili pad prihoda nije validan, budući da to predstavlja očekivan rizik svakog poslovanja.

Kada firma ode u stečaj, to predstavlja proces u kom su potraživanja koja poverilac ima prema pravnom licu mnogo veći od prihoda sa kojima lice može da naplati. Imovina je u tom trenutku u potpunom disbalansu. Likvidacija, pak predstavlja slobodnu volju za zatvaranjem firme, te se pokreće postupak utvrđivanja likvidacione mase itd.

Odgovor smo dobili i od Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), koja navodi da prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 10/2022 - usklađeni din. izn., 138/2022, 6/2023 - usklađeni din. izn., 92/2023, 6/2024 - usklađeni din. izn., 94/2024 i 8/2025 - usklađeni din. izn.), koje propisuje ko su obveznici doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, spadaju preduzetnici i osnivači, odnosno članovi privrednog društva.

Ako su samozaposlena lica bila u osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a osiguranje prestane po nekom od osnova propisanih Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021), ispunjen je uslov koji se odnosi na razlog prestanka osiguranja koji je propisan kao osnov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu. Određene kategorije samozaposlenih lica (samostalni umetnici, sveštenici i verski službenici, lica koja za svoj rad ostvaruju ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu itd.). kao i lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu od stranih poslodavaca koji nemaju predstavništvo u Srbiji (veliki broj frilensera ostvaruje naknadu upravo na ovaj način), nisu osiguranici doprinosa za slučaj nezaposlenosti i po prestanku ovog osiguranja nemaju pravo na novčanu naknadu, ističu u NSZ-u.

Radi se o licima koja su osigurana na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno zdravstveno osiguranje pod uslovima propisanim zakonom, navode iz službe.

Kako potvrđuju, posle trajnog prestanka obavljanja delatnosti, ali ne i smanjenja prihoda, njihove filijale po službenoj dužnosti mogu da preuzmu podatak iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja na osnovu prestanka osiguranja, odnosno ako se radi o preduzetnicima koji su obavljali preduzetničke delatnosti, da je potrebno učiniti dostupnim samo identifikacioni podatak na osnovu kojeg će NSZ pribaviti podatke iz registra koji vodi Agencija za privredne registre.

Novčana naknada može da se ostvari u dužini od tri do 12 meseci, a izuzetno i do 24 meseca za lica kojima do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanja prava na prevremenu starosnu penziju nedostaju dve godine, izjavljuje služba.

Na pitanje da li postoje alternativni programi podrške, služba izdvaja subvencije za samozapošljavanje, zatim subvencije poslodavcima za zapošljavanje teže zapošljivih nezaposlenih lica, kao i podrške poslodavcima u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, te različite mere i obuke koje dovode do sticanja znanja i veština potrebnih za zapošljavanje na konkretnom radnom mestu ili na otvorenom tržištu rada.

Izvor: Vebsajt Politika, Anja Šofranac, 09.06.2025.
Naslov: Redakcija