ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Poslovno ime može da sadrži reč "Srbija", uz prethodnu saglasnost nadležnog organa i plaćanje takse od 657.590 dinara

Tačno 141 privredno društvo u Srbiji u svom imenu ima reč Srbija, a možda bi ova brojka bila i mnogo veća kada to "zadovoljstvo" ne bi koštalo 657.590 dinara.

Naime, da bi neko iz bilo koje pobude želeo da firmu nazove imenom svoje domovine ili države u kojoj trenutno posluje mora da plati taksu Ministarstvu privrede, koja iznosi nešto više od 5.500 evra, kad se preračuna u evre.

Ni ova pozamašna svota nije garancija da će neko ko se "zainatio" da mu se firma, restoran ili udruženje zove Srbija uspeti tako i da je nazove. To će moći samo oni kojima Ministarstvo privrede da saglasnost, a to su uglavnom odabarana uspešna preduzeća i kompanije koje svojim poslovanjem doprinose ugledu države.

Oni koji nemaju nikakve šanse da novoosnovanu firmu nazovu po Srbiji su preduzetnici, uglavnom ugostitelji, jer po novim propisima oni na to više nemaju pravo. Ono će ostati u imenu samo onih preduzetničkih radnji i firmi koje su osnovane davno po starim propisima.

Dok je nekada u bivšoj SFR Jugoslaviji bilo mnogo preduzeća koja su u imenu imala reč Jugo ili Jugoslavija, danas samo jugonostalgičari negujući uspomenu na bivšu državu firme zovu njenim imenom.

Jedan od njih je i Drago Đekić, vlasnik kafane SFRJ koja se nalazi u Beogradu. U njoj svaka bivša republika nekadašnje Jugoslavije ima po jedan sto.

- Naša kafana, simboličnog naziva, namenjena je svima koji su voleli nekadašnju državu, živeli u njoj, ili širom otvorenih očiju slušali priče starijih o dobrim starim vremenima. Kafana za sve koji sebe smatraju jugonostalgičarima i koji se i dan danas nakon dve decenije sa osmehom na licu rado sećaju vremena kada je vladalo bratstvo i jedinstvo - piše na sajtu kafane SFRJ.

Mnogi smatraju da je ova praksa naplaćivanja takse na reč Srbija i te kako loša i da sprečava istinske patriote da firmama daju ime zemlje koju vole. Jedan od njih je i Bratislav Ilić, vlasnik restorana "Srbija" iz Kuršumlije.

- Moj motiv da restoranu dam ime Srbija je čista ljubav. Nema tu ničega nacionalističkog, samo iskreno volim svoju domovinu. Volim ime Srbija i kada sam 1985. godine otvarao restoran razmišljao sam kako da ga nazovem. Pre toga je moj otac držao restoran koji se zvao Kopaonik. Ne sviđa mi se to što se sad ime naplaćuje, ne vidim razlog za to. Zašto bi se naziv domovine naplaćivao, zašto to mora da bude debelo plaćeno - kaže Ilić.

On smatra da bi bilo dobro da se što više firmi zove Srbija.

- Imamo i reprezentaciju Srbije i svi volimo ime Srbija. Ima i u Nišu restoran Srbija i Stara Srbija i volim da uđem u njih. Idem i u druge restorane, ali kad vidim da se neki zove Srbija ja volim da uđem u njega - ističe Ilić.

Ime Srbija u nazivu firme danas uglavnom imaju javna preduzeća i ogranci i predstavništva stranih kompanija, banaka i različitih umetničkih i sportskih udruženja, kojima iznos takse očigledno nije previsok.

Izvor: Vebsajt Kurir, 10.10.2024.
Naslov: Redakcija