NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNJIM POSLOVIMA: Uvodi se policijsko pregovaranje i zakonski utemeljuje sistem hitnog obaveštavanja javnosti o nestanku maloletnih lica poznat pod nazivom Pronađi me

Nakon što je prethodna verzija Nacrta zakona o unutrašnјim poslovima povučena iz procedure krajem 2022. godine zbog kritika javnosti, Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima ponovo je stavljen na javnu raspravu.

Kako se navodi na sajtu eKonsultacije, u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima planirana su tri okrugla stola.

Prvi je održan u Leskovcu 3. aprila, drugi u Beogradu, 7. aprila 2026. godine, a treći je planiran u Subotici 17. aprila 2026. godine, od 9 do 13 časova, u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, ul. Trg Slobode br. 1.

Iako zvanično obrazloženje navodi da je cilj novih rešenja usklađivanje sa Reformskom agendom Srbije i preporukama međunarodnih tela, detaljan uvid u tekst pokazuje da su mnoga rešenja koja su ranije smatrana spornim i dalje prisutna u zakonskom tekstu - samo u nešto drugačijim formulacijama.

Iako je prošlim nacrtom zakona, bila predviđena nova kategorija sredstava prinude koja koriste zvuk kao metod delovanja, iz ovog nacrta je to izbačeno.

Međutim, u članu 120. (koji nabraja dozvoljena sredstva prinude), dodata potpuno nova kategorija: sredstva za privremeno onesposobljavanje.

Sa druge strane, član 134. Nacrta preciznije definiše šta se podrazumeva pod ovim novim sredstvom.

“Pod sredstvima iz stava 1. ovog člana smatraju se različite vrste projektila odnosno bombe sa zvučnim, svetlosnim ili dimnim efektom ili sa kombinacijom tih efekata, a čija upotreba ne ostavlja trajne štetne posledice”.

Da podsetimo, postoji sumnja da je policija upotrebila “zvučni top” na studentskom mitingu 15. marta prošle godine.

Vlast je prvo tvrdila da nema “zvučni top”, posle da ga “ima, ali da nije izlazio iz magacina” da bi se na kraju ispostavilo na osnovu fotografija da je ovo oružje bilo tog dana na ulicama Beograda.

Vlast negira upotrebu topa, uprkos iskazima više hiljada svedoka koji su tog dana bili u Beogradu.

Jedna od najžešćih kritika ranijeg nacrta odnosila se na mogućnost policije da ulazi u privatne prostorije bez sudske naredbe, što su stručnjaci ocenili kao potencijalno zadiranje u ustavna prava građana.

Aktuelni nacrt u članu 93. predviđa da ovlašćena službena lica mogu ući i izvršiti pregled objekata radi sprečavanja krivičnih dela ili obezbeđivanja dokaza.

Ovaj član kaže: “Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da uđe i izvrši pregled objekata…”. On nabraja razloge (sprečavanje dela, hapšenje, otklanjanje opasnosti), ali ne pominje da je za to potrebna naredba suda.

Još konkretnije rešenje nudi član 126. koji policiji dopušta upotrebu mehaničkih, hidrauličnih i eksplozivnih sredstava za ulazak u tuđi stan. On predviđa da policija može provaliti u stan radi hapšenja lica ako je “držalac, odnosno korisnik nedostupan”.

Pitanje masovnog nadzora regulisano je članom 57. nacrta Zakona, koji nosi naziv “Nadzor i snimanje na javnom mestu”.

Iako se termin “biometrija” ne pominje neposredno, ovaj član propisuje da policija u obavljanju svojih poslova koristi sistem audio i video nadzora koji omogućava prepoznavanje registarskih oznaka vozila i “detektovanje prekršaja”.

Stručnjaci su ranije upozoravali da sistemi koji automatski nadziru lica i “detektuju” određene radnje ili prekršaje na javnom mestu jesu pametni sistemi koji zahtevaju softversku obradu karakteristika lica (biometriju) kako bi razlikovali pojedince u masi i povezali ih sa određenim događajem.

“Masovnost obrade takvih posebno osetljivih podataka o ličnosti u okviru (starog) Nacrta zakona iz 2022. godine, zasniva se na činjenici da može da obuhvati neograničen krug lica u okviru izvršenja “policijskih i drugih poslova”, istakli su tada stručnjaci Share Fondacije.

Strah od prevelikog političkog uticaja na operativni rad policije bio je jedan od ključnih argumenata protiv zakona 2022. godine.

U novom nacrtu, član 14. daje ministru ovlašćenje da internim opštim aktima usmerava organizaciju poslova i način rada, uz napomenu da se time ne sme uticati na operativnu nezavisnost.

Ipak, član 32. jasno propisuje da je direktor policije za svoj rad odgovoran upravo ministru, dok član 33. predviđa da vlada razrešava direktora na obrazloženi predlog ministra ako ovaj ne ostvari rezultate, kao i da Vlada može, na predlog ministra, postaviti direktora policije na drugi uzastopni mandat bez konkursa.

U obrazloženju Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima kao najznačajnije novine navodi se policijsko pregovaranje, koje do sada nisu bili eksplicitno definisani na ovaj način.

Pregovaranje se uvodi kao radnja koja podrazumeva korišćenje posebnih veština i metoda komunikacije radi mirnog rešavanja kriznih situacija.

Pored toga, zakonski se utemeljuje i sistem hitnog obaveštavanja javnosti o nestanku maloletnih lica poznat pod nazivom Pronađi me.

Policija, takođe, po prvi put dobija potpuno novo ovlašćenje koje joj omogućava da “upotrebom odgovarajućih elektronskih sredstava ili oružja prinudno zaustavi i ukloni bespilotne vazduhoplove, odnosno dronove, u situacijama kada oni ugrožavaju bezbednost ljudi, objekata ili zaštićenih prostora”.

Izvor: Vebsajt Nedeljnik, Milica Rilak, 07.04.2026.
Naslov: Redakcija