PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TRGOVINI - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o trgovini (“Službeni glasnik RS”, broj 52/19) u članu 3. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

“1a) trgovac je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje se u okviru svoje poslovne delatnosti ili komercijalnog interesa, bavi trgovinom na veliko ili trgovinom na malo i pružanjem usluga potrošačima, na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;”.

Tačka 7) briše se.

Član 2.

Posle člana 11. dodaje se naziv iznad člana i član 11a, koji glase:

“Trgovina na otkupnom mestu

Član 11a

Otkupno mesto je specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama, u kojem se obavlja organizovani otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, od poljoprivrednih proizvođača, radi dalje prodaje ili obavljanja druge privredne delatnosti kupaca.

Trgovinu na otkupnom mestu može da obavlja trgovac koji je upisan u Registar otkupljivača (u daljem tekstu: Registar) za tekuću godinu, koji vodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Registar se vodi kao jedinstvena centralizovana elektronska baza podataka upotrebom softverskog rešenja “e-otkupno mesto”.

Registar sadrži podatke o: poslovnom imenu, matičnom broju, PIB-u otkupljivača; broju ili nazivu otkupnog mesta; periodu godine kada se vrši otkup; radnom vremenu otkupnog mesta i vrsti proizvoda koji se otkupljuju.

Trgovac koji obavlja trgovinu na otkupnom mestu dužan je da obeleži otkupno mesto, odnosno istakne podatke o poslovnom imenu, matičnom broju i PIB-u, vrsti proizvoda koja se otkupljuje, radnom vremenu i periodu godine kada se vrši otkup, kao i da istakne obaveštenje o otkupu kojim jasno i čitljivo obaveštava poljoprivrednog proizvođača, pre prodaje robe, o opštim uslovima otkupa (ceni po osnovu kvaliteta/klase; roku plaćanja; načinu utvrđivanja kvaliteta/klase; proceduri koja se sprovodi u slučaju da iskaže sumnju na utvrđeni kvalitet/klasu i obaveznosti izdavanja i izgledu i sadržaju isprave o otkupu), kao i brojevima telefona inspekcijskih službi Ministarstva i ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ministar nadležan za poslove trgovine bliže propisuje način upisa i vođenja registra.”.

Član 3.

U članu 15. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

“3) uz prethodni pristanak potrošača da mu se učini ponuda.”.

Član 4.

U članu 21. stav 3. u tački 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 5), koja glasi:

“5) obezbedi da će prodaju robe na manifestacijama obavljati isključivo trgovci.”

U stavu 6. broj: “60” zamenjuje se brojem: “30”.

Član 5.

U članu 25. stav 2. tačka 1) posle reči: “poljoprivrednici” dodaje se zapeta i reči: “u pogledu sopstvenih proizvoda”.

Član 6.

U članu 26. stav 1. reči: “na prodajnom mestu” brišu se.

U stavu 2. reč: “Vlada” zamenjuje se rečju: “Ministar”.

Član 7.

U članu 29. stav 2. posle reči: “prevoznika”, dodaju se reči: “ili podatke o licu koje se prijavilo za korišćenje usluge elektronske uprave, koristeći registrovanu šemu elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom”.

U stavu 5. reči: “elektronskog dokumenta” zamenjuju se rečima: “propisanu zakonom kojim su uređuju elektronske otpremnice i zakonom kojim se uređuju elektronske fakture”.

Član 8.

U članu 30. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

“Ukoliko se iz prodajnog objekta vrši isporuka robe prodate putem daljinske trgovine, evidencija se može vršiti objedinjeno na način iz stava 2. ovog člana.”

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. reči: “(u daljem tekstu: Ministarstvo)” brišu se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Član 9.

U članu 31. stav 3. menja se i glasi:

“Izdavalac oznake poverenja dužan je da Ministarstvu dostavi sledeće podatke: poslovno ime, sedište, oznaku poverenja, logo i kriterijume na osnovu kojih se izdaje oznaka poverenja. Podaci se dostavljaju u elektronskoj formi.”.

Član 10.

U članu 33. stav 1. reči: “u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom jedinice lokalne samouprave” brišu se.

Član 11.

Naziv iznad člana 34. menja se i glasi:

“Deklarisanje i označavanje robe”.

U članu 34. stav 5. menja se i glasi:

“U daljinskoj trgovini trgovci su dužni da istaknu deklaraciju sa podacima iz stava 1. ovog člana i te podatke učine dostupnim potrošaču pre kupovine u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan.”

U stavu 8. posle reči: “čitljivom” dodaje se reč: “identifikacionom”.

Posle stava 8. dodaju se novi st. 9. i 10, koji glase:

“Ministarstvo će uspostaviti jedinstveni šifarnik robe.

Ministar bliže uređuje način vođenja jedinstvenog šifarnika robe.”

Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 11. i 12.

Član 12.

U članu 35. stav 1. posle reči: “cenu” dodaje se zapeta i reči: “kao i jediničnu cenu gde je primenljivo,”.

Član 13.

U članu 36. stav 9. menja se i glasi:

“Promotivna prodaja je prodaja robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja može da se nudi po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u redovnoj ponudi. Promotivna prodaja može trajati najduže 60 dana.”.

Član 14.

U članu 37. posle stava 2. dodaju se novi st. 3-5, koji glase:

“Prethodna cena je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja cena, osim za lako kvarljivu robu i robu sa kratkim rokom trajanja.

Prethodna cena za proizvode koji se nalaze u asortimanu trgovca kraće od 30 dana je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu u periodu ne kraćem od 15 dana do početka sniženja cena.

U slučaju kada se cena postupno i bez prekida smanjuje u okviru istog sniženja, prethodna cena je najniža cena koju je trgovac primenjivao tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja.”

Dosadašnji st. 3-8. postaju st. 6-11.

Član 15.

U članu 41. stav 1. tačka 5) posle reči: “konkurente” dodaje se zapeta i reči: “odnosno druge trgovce”.

Član 16.

U članu 44. stav 6. reč: “Vlada” zamenjuje se rečju: “Ministar”.

Član 17.

U članu 46. stav 4. menja se i glasi:

“Lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državni stručni ispit, položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora, kao i druge uslove određene zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu.”

Stav 6. menja se i glasi:

“Komunalni inspektor koji obavlja poslove nadzora iz stava 1. tačka 2) ovog člana, mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državni stručni ispit, položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora, kao i druge uslove određene zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u organu u kojem je zaposlen.”.

Član 18.

U članu 49. stav 3. reč: “službeni” zamenjuje se rečju: “inspekcijski”.

Član 19.

U članu 50. stav 1. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

“2a) pre početka obavljanja radnji u kancelarijskom nadzoru, dostavi nalog za inspekcijski nadzor sa službene elektronske adrese;”.

U stavu 1. tačka 8) menja se i glasi:

“8) svojim potpisom overi kontrolne liste iz inspekcijskog nadzora koje su propisane sadržine sa činjenicama konstatovanim u njima i takve dostavi kontrolisanom subjektu kao sastavni deo zapisnika;”.

Član 20.

U članu 58. stav 1. posle reči: “tržišni inspektor će” dodaje se reč: “rešenjem”.

U stavu 5. reči: “ili mestu koje je bilo predmet inspekcijskog nadzora” zamenjuju se rečima: “na objektu koji je predmet inspekcijskog nadzora ili na oglasnoj tabli Ministarstva, veb prezentaciji Ministarstva ili na neki drugi pogodan način”.

Član 21.

Član 59. menja se i glasi:

“Član 59.

Inspekcija obezbeđuje čuvanje oduzete robe u postupku inspekcijskog nadzora iz člana 46. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Oduzetu robu koja ispunjava propisane uslove za stavljanje na tržište po konačnosti rešenja o oduzimanju, prodaje organ preko čijih inspektora je oduzeta roba.

Ako su oduzeti predmeti podložni kvarenju ili ako su troškovi čuvanja predmeta znatni, glavni tržišni inspektor će odrediti da se oni prodaju, ako ovi predmeti ispunjavaju propisane uslove za stavljanje na tržište.

Sredstva ostvarena prodajom robe iz stava 2. ovog člana, uplaćuju se u budžet Republike Srbije, ako je roba oduzeta preko tržišnih inspektora, odnosno u budžet jedinice lokalne samouprave, ako je oduzeta preko komunalne inspekcije.

Vlada, na predlog ministarstva, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, može robu iz stava 2. ovog člana i robu čija prodaja nije moguća, ustupiti bez naknade za humanitarne svrhe državnim organima, ustanovama socijalne zaštite, vaspitno-obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i za druge opravdane svrhe.

Ako se procenom utvrdi da prodaja oduzete robe nije ekonomski opravdana ili ako prodaja te robe iz drugih razloga nije stvarno ili pravno moguća, odnosno ako je uništavanje oduzete robe predviđeno posebnim propisima, uništava se na način i pod uslovima koji omogućavaju efikasnost i bezbednost postupanja, po konačnosti rešenja o oduzimanju.

Na utvrđivanje i nadoknadu troškova postupanja sa robom, primenjuju se pravila opšteg upravnog postupka, odnosno posebnog propisa na osnovu kojeg je oduzeta roba i zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Ministar bliže uređuje način skladištenja, čuvanja i postupanja sa robom oduzetom u postupku inspekcijskog nadzora, kao i način skladištenja, čuvanja i postupanja sa robom koja je oduzeta odlukom nadležnog suda kao predmet prekršaja, privrednog prestupa ili krivičnog dela.

Propisom iz stava 8. ovog člana uređuje se oblik i sadržina evidencije o postupanju sa robom, kao i oblik i sadržina potvrde o oduzimanju odnosno privremenom oduzimanju robe radi obezbeđenja dokaza o učinjenoj povredi propisa.”.

Član 22.

U članu 61. stav 2. posle reči: “nalog za inspekcijski nadzor” dodaju se reči: “ili nalog za inspekcijski nadzor dostavi sa službene elektronske adrese”.

Član 23.

U članu 67. stav 1. menja se i glasi:

“Novčanom kaznom od 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         nije obeležilo otkupno mesto na potpun i propisan način ili nije istaklo obaveštenje o otkupu (član 11a stav 5);

2)         ne vodi evidenciju prometa na potpun i propisan način (član 30);

3)         ne dostavi tražene podatke (član 31. stav 3);

4)         nema istaknute podatke o trgovcu, odnosno pružaocu usluga ili podatke o prodajnom objektu (član 32);

5)         ne istakne radno vreme ili se ne pridržava označenog radnog vremena (član 33);

6)         prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom (član 34);

7)         ne istakne cenu u skladu sa članom 35. ovog zakona;

8)         nudi robu, odnosno usluge potrošačima sa naročitim prodajnim podsticajima suprotno čl. 36. i 37. ovog zakona;

9)         oglašava prodajne podsticaje suprotno članu 38. ovog zakona;

10)       ne dostavi podatke u skladu sa članom 44. ovog zakona.”.

Član 24.

U članu 68. stav 1. u tački 9) tačka zapeta na kraju zamenjuju se tačkom.

U stavu 1. tač. 10) - 18) brišu se.

Član 25.

U članu 69. stav 1. broj: “500.000,00” zamenjuje se brojem: “150.000,00”.

Član 26.

Posle člana 69. dodaje se član 69a, koji glasi:

“Član 69a

Kazna za prekršaje odmerava se u skladu sa zakonom kojim se uređuju prekršaji, uzimajući u obzir olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, kao što su:

1)         priroda povrede ovog zakona;

2)         težina povrede ovog zakona;

3)         obim i trajanje povrede ovog zakona;

4)         sve radnje koje je trgovac preduzeo kako bi ublažio ili popravio štetu koju je potrošač pretrpeo odnosno koju su potrošači pretrpeli;

5)         ranije ovim zakonom utvrđene povrede trgovca;

6)         finansijska dobit koju je ostvario ili gubici koje je trgovac izbegao zbog povrede prava potrošača, ako su ti podaci dostupni;

7)         sankcije izrečene trgovcu za istu povredu u drugim državama u postupcima koji se odnose na prekogranične slučajeve, ako su informacije o takvim sankcijama dostupne;

8)         kao i druge olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.”

Član 27.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se važeća zakonska rešenja usklade sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti zaštite potrošača, kao i da se otklone nedoumice uočene u praksi tokom primene postojećeg zakona.

Republika Srbija je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju preuzela obavezu postepenog usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravom Evropske unije, uključujući propise kojima se uređuje funkcionisanje unutrašnjeg tržišta i zaštita ekonomskih interesa potrošača. U okviru Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predviđeno je dalje usklađivanje propisa u oblasti isticanja cena i prodajnih podsticaja.

Zakonom o trgovini (“Službeni glasnik RS”, broj 52/19) transponovana je Direktiva 98/6/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti potrošača prilikom isticanja cena proizvoda koji se nude potrošačima. Međutim, navedena direktiva je izmenjena Direktivom 2019/2161, kojom su dodatno pooštrena pravila koja se odnose na objavljivanje sniženja cena.

Izmene na nivou Evropske unije usledile su nakon analize prakse država članica, koja je pokazala da su potrošači često dovođeni u zabludu prilikom oglašavanja popusta. Uočene su pojave veštačkog povećavanja cena neposredno pre objavljivanja sniženja, kao i korišćenje referentnih cena koje nisu odražavale stvarnu tržišnu cenu proizvoda. Takva praksa dovodila je do narušavanja poverenja potrošača, stvaranja nelojalne konkurencije i fragmentacije pravila na jedinstvenom tržištu.

S tim u vezi, pravom Evropske unije uvedeno je pravilo da se prilikom objavljivanja sniženja cena kao “prethodna cena” mora uzeti najniža cena koju je trgovac primenjivao u određenom periodu pre početka sniženja, čime se sprečavaju manipulacije i obezbeđuje transparentnost. Predloženim izmenama Zakona o trgovini ovo pravilo se precizno unosi u nacionalno zakonodavstvo, čime se obezbeđuje puna usklađenost sa izmenjenom direktivom i podiže nivo zaštite potrošača.

Pored usklađivanja sa pravom Evropske unije, predložene izmene imaju za cilj i dalje unapređenje obavljanja trgovine. Propisana je obaveza uvođenja registra otkupnih mesta. Precizira se definicija trgovca, uređuje se trgovina na otkupnom mestu, jasnije se propisuju obaveze u daljinskoj trgovini, uvode se rešenja koja omogućavaju korišćenje elektronskih dokumenta.

Takođe, odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor dodatno su precizirane radi obezbeđivanja jednoobrazne primene zakona.

Predložene izmene ne uvode nova suštinska opterećenja za privredne subjekte, već prvenstveno preciziraju i usklađuju postojeća pravila, čime se obezbeđuje stabilniji i predvidiviji pravni okvir poslovanja.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. menja se i dopunjuje član 3. kojim se definiše značenje pojedinih izraza upotrebljenih u zakonu, uvođenjem definicije trgovca. Istovremeno briše se tačka 7) stava 1, radi normativnog usklađivanja. U posebnom članu se definišu otkupna mesta i uslovi za obavljanje. Imajući u vidu da se definicija otkupnog mesta pominje samo u tom novom članu, nije bilo potrebe za posebnim izdvajanjem definicije.

            Članom 2. preciznije se uređuje trgovina na otkupnom mestu kao poseban oblik trgovine na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama. Uvodi se obaveza upisa u registar otkupljivača koji vodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka, čime se obezbeđuje veća transparentnost i efikasniji nadzor.

Takođe, ministru se daje ovlašćenje da bliže uredi način upisa i vođenja registra.

Članom 3. u cilju bolje zaštite potrošača, odredba je dopunjena uslovom da se trgovina ličnim nuđenjem može obavljati samo uz prethodni pristanak potrošača da mu se učini ponuda.

Članom 4. uvodi se obaveza organizatorima privrednih izložbi ili tradicionalnih manifestacija da u cilju sprečavanja zloupotreba obezbede da prodaju robe na manifestacijama obavljaju isključivo trgovci. Pored toga skraćen je period trajanja privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija sa 60 na 30 dana u toku jedne kalendarske godine sa ciljem sprečavanja zloupotreba ovih manifestacija i obavljanje trgovine od strane neregistrovanih subjekata.

U članu 5. precizira se da trgovinu mogu da obavljaju poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda, ali samo u delu sopstvenih proizvoda. Ova izmena je urađena sa ciljem sprečavanja preprodaje druge robe koju inače poljoprivrednici ne proizvode.

Članom 6. precizirano je da će nadležni ministar propisati bliže minimalne tehničke uslove za obavljanje trgovine, radi efikasnijeg i operativnijeg uređivanja predmetne materije, a imajući u vidu da se radi o pitanjima iz delokruga nadležnog ministarstva.

Članom 7. vrši se unapređenje pravnog okvira za elektronsko poslovanje, tako što se propisuje da isprave koje prate robu mogu da sadrže podatke o licu koje se prijavilo za korišćenje usluge elektronske uprave, koristeći registrovanu šemu elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom.

Na ovaj način obezbeđuje se usklađenost sa propisima kojima se uređuje elektronska identifikacija i elektronske usluge, kao i veći stepen pravne sigurnosti i pouzdanosti, ali i efikasnosti kontrole u prometu robe.

Članom 8. vrši se dopuna člana 30. kojom se propisuje da, u slučaju kada se iz prodajnog objekta vrši isporuka robe prodate putem daljinske trgovine, evidencija može voditi objedinjeno. U praksi se često dešava da trgovci koji imaju i prodaju u prodajnom objektu i daljinsku trgovinu isporuku vrše iz objekta. Na ovaj način omogućava se jednostavnije i efikasnije vođenje evidencije, uz zadržavanje propisanog nivoa kontrole.

Članom 9. vrši se izmena člana 31. i briše se odredba kojim je izdavalac oznake poverenja mogao da bude državni organ, organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili jedinica lokalne samouprave.

Takođe, uvodi se obaveza za izdavaoce oznake dostavljanja osnovnih podataka (poslovno ime i sedište), kao i podataka koji se odnose na samu oznaku poverenja (oznaka, logo i kriterijumi za njeno izdavanje), i to u elektronskoj formi. Na taj način obezbeđuje se veća transparentnost, ažurnost podataka i efikasnije vršenje nadzora.

Članom 10. propisuje se da trgovci i pružaoci usluga samostalno određuju svoje radno vreme i ukida se njihova obaveza da usklađuju svoje radno vreme sa posebnim propisima jedinica lokalne samouprave.

Članom 11. vrše se izmene i dopune člana 34. sa ciljem preciznijeg regulisanja deklarisanja i označavanja robe, kao i uvođenja mehanizama koji će omogućiti efikasnije i operativnije poslovanje privrednih subjekata.

Izmenom naziva člana u “Deklarisanje i označavanje robe” jasnije se odražava predmet uređivanja.

Takođe, izmenom stava 5. preciznije se uređuje obaveza trgovaca u daljinskoj trgovini, tako što se propisuje da podaci iz deklaracije moraju biti dostupni potrošaču pre kupovine, u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan, čime se jača informisanost i zaštita potrošača.

Dodavanjem reči “identifikacionom” u stavu 8. pojašnjava se način označavanja robe, što olakšava primenu odredbe u praksi i omogućava jasnu identifikaciju proizvoda.

Posebno je propisano uvođenje jedinstvenog šifarnika robe (st. 9. i 10.), koji će Ministarstvo uspostaviti, a Ministar bliže urediti način njegovog vođenja podzakonskim aktom. Uvođenje ovog šifarnika je neophodno jer trenutno ne postoji jedan sistem koji bi mašinski čitljivim identifikacionim oznakama dao potpunu operativnu vrednost na nivou cele privrede.

Bez jedinstvenog šifarnika robe, različiti sistemi mogu istu robu prepoznavati pod različitim nazivima ili internim šiframa, što usporava razmenu podataka i povećava rizik od greške.

Uvođenjem šifarnika robe omogućava se: efikasniji i operativniji rad informacionih sistema, jednokratni unos podataka o artiklu koji se koriste kroz sve faze prometa i brža i pouzdanija inspekcijska kontrola, jer svaki artikal dobija jedinstveni “digitalni identitet”.

Čl. 12-14. vrše se izmene čl. 35, 36. i 37. u cilju usklađivanja sa Direktivom 2019/2161 u delu koji se odnosi na isticanje cene i objavljivanje sniženja cena, odnosno radi unapređenja transparentnosti i zaštite potrošača.

Dopunom člana 35. stava 1. propisuje se obaveza da jedinična cena, koja se ističe gde je to primenljivo, mora biti jasno, nedvosmisleno i lako čitljiva što potrošačima omogućava lakše poređenje cena i donošenje informisane odluke o kupovini.

Izmenom člana 36. stav 9. preciznije se definiše pojam promotivne prodaje, kao i njeno vremensko ograničenje, čime se sprečavaju zloupotrebe i obezbeđuje jasno razgraničenje u odnosu na druge oblike sniženja.

Izmenama člana 37. vrši se usklađivanje sa Direktivom 2019/2161 u delu koji se odnosi na objavljivanje sniženja cena. U skladu sa tim, uvodi se jasna definicija “prethodne cene” kao najniže cene po kojoj je trgovac nudio robu u periodu od 30 dana pre početka sniženja, odnosno u kraćem periodu za robu koja je u ponudi manje od 30 dana. Navedenim rešenjem sprečava se praksa veštačkog povećanja cena neposredno pre sniženja i obezbeđuje transparentno informisanje potrošača o stvarnom iznosu popusta, uz istovremeno olakšavanje nadzora nad primenom propisa.

U članu 15. dopunom člana 41. stav 1. tačka 5) precizira se formulacija odredbe dodavanjem reči “odnosno druge trgovce”, radi jasnijeg obuhvata svih subjekata na koje se norma odnosi. Ovom izmenom otklanjaju se eventualne nedoumice u tumačenju pojma “konkurenti” i obezbeđuje potpunija i preciznija primena odredbe u praksi.

U članu 16. vrši se preciziranje nadležnosti, tako što se reč “Vlada” zamenjuje rečju “Ministar”. Ovim se obezbeđuje efikasnije i operativnije sprovođenje propisanih mera, imajući u vidu da se radi o pitanjima iz delokruga nadležnog ministarstva.    

U članu 17. vrši se preciziranje uslova u pogledu obrazovanja i drugih kvalifikacija za tržišnog inspektora i komunalnog inspektora koji obavlja poslove nadzora u oblasti trgovine.

Za tržišnog inspektora preciznije se utvrđuje nivo visokog obrazovanja, u skladu sa sistemom visokog obrazovanja i propisima koji uređuju prava i dužnosti državnih službenika.

Za komunalnog inspektora koji vrši nadzor u oblasti trgovine, propisuje se odgovarajući nivo visokog obrazovanja i polaganje propisanih ispita, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Navedenim izmenama obezbeđuje se usklađenost sa sistemskim propisima i ujednačena primena u praksi.

U članu 18. predloženom izmenom člana 49. stav 3. vrši se preciziranje terminologije, u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru tako što se reč “službeni” zamenjuje rečju “inspekcijski”. Ovim se jasnije utvrđuje nadležnost i uloga lica koja sprovode kontrolu, čime se postiže konzistentnost u primeni propisa.

Članom 19. propisuju se uslovi za obavljanje kancelarijskog nadzora. Dodavanjem nove tačke 2a) propisuje se obaveza dostavljanja naloga za inspekcijski nadzor pre početka obavljanja radnji u kancelarijskom nadzoru, sa službene elektronske adrese, čime se obezbeđuje transparentnost nadzora.

Izmenom tačke 8) precizira se obaveza overavanja kontrolnih lista samo od strane inspektora bez obaveze da nadzirani subjekt takođe potpiše. Kontrolne liste se dostavljaju kontrolisanom subjektu kao sastavni deo zapisnika.

U članu 20. predloženim izmenama člana 58. vrši se preciziranje načina objavljivanja inspektorskih odluka.

Dodavanjem reči “rešenjem” u stavu 1. jasno se utvrđuje da tržišni inspektor oduzima robu rešenjem, čime se povećava pravna sigurnost i transparentnost postupka.

Izmenom stava 5. propisuje se način objavljivanja obaveštenja o inspekcijskim nadzorima za subjekte koji ne obavljaju delatnost u objektu, na oglasnu tablu Ministarstva, internet prezentaciju Ministarstva ili na drugi pogodan način.

U članu 21. Predloženim izmenama člana 59. precizira se postupak postupanja sa oduzetom robom u inspekcijskom nadzoru i uređuje način njenog čuvanja, prodaje, ustupanja ili uništavanja.

Odredbe jasno definišu nadležnosti inspekcije i tržišnih inspektora u odnosu na oduzetu robu, uključujući i slučajeve kada je roba podložna kvarenju ili kada su troškovi čuvanja značajni. Uređuje se raspodela sredstava ostvarenih prodajom robe i mogućnost ustupanja robe za humanitarne i opravdane svrhe, čime se obezbeđuje i socijalna korist od oduzete robe.

Takođe, propisuju se uslovi uništavanja robe kada prodaja nije moguća ili nije ekonomski opravdana, uz naglasak na efikasnost i bezbednost postupka.

Odredbe bliže uređuju i nadoknadu troškova, kao i način skladištenja, čuvanja i evidencije o postupanju sa robom, kako u postupku inspekcijskog nadzora, tako i kada je roba oduzeta sudskom odlukom. Na ovaj način se obezbeđuje transparentnost, zakonitost i pravna sigurnost u postupanju sa oduzetom robom.

U članu 22. dopuna je izvršena u skladu sa izmenom u članu 19. odnosno u cilju preciziranja uslova za obavljanje kancelarijskog nadzora.

Čl. 23. i 24. je bilo potrebno uskladiti propisane prekršajne sankcije za pravna lica, preduzetnike i fizička lica u skladu sa izmenama u propisu.

Članom 25. menja se u članu 69. raspon kazni u cilju usklađivanja sa Zakonom o prekršajima.

 Članom 26. dodaje se novi član 69a kojim se propisuju kriterijumi za odmeravanje kazni za prekršaje, u skladu sa članom 8. Direktive 2019/2161. Preciziranjem olakšavajućih i otežavajućih okolnosti obezbeđuje se proporcionalnost sankcija, ujednačena praksa u postupanju nadležnih organa i veća pravna izvesnost.

U članu 27. propisano je stupanje na snagu ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 13.03.2026.