PRAVILNIK O MAKSIMALNIM KONCENTRACIJAMA ODREĐENIH KONTAMINENATA U HRANI: Od 1. decembra 2024. godine nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku biće spušten sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu mleka

Od 1. decembra se koncentracija aflatoksina spušta na nivo koji je dozvoljen u EU - sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu mleka. Proizvođači mleka tvrde da bi to ove godine bilo neizvodljivo i da bi to bio veliki udarac na njihovo poslovanje.

Ovo nije prvi da se najavljuje spuštanje dozvoljenog nivoa aflatoksina, ali se to do sada nije desilo.

Od 2013. se aflatoksin periodično javlja u javnosti i diže se prašina oko toga koliko je on opasan za zdravlje i da li treba smanjiti njegove dozvoljene količine u mleku.

Aflatoksin, činjenica, jeste štetan za zdravlje građana. Međutim, u manjim količinama, on nije otrovan za ljude, pa je ipak prisustvo aflatoksina u hrani kao što je mleko dozvoljeno.

Ono gde se javlja problem, jeste da je u Srbiji njegov nivo konstantno menjan, pa je prošao put od 0,05 do 0,5 mikrograma po kilogramu mleka, dok je danas na nivou od 0,25.

Ipak, proizvođači mleka tvrde da bi to ove godine bilo neizvodljivo i da bi to bio veliki udarac na njihovo poslovanje.

“Imamo katastrofalnu godinu kada je u pitanju suša. Ona je ta koja donosi aflatoksin, imali smo oko 60 izuzetno vrelih dana gde je kukuruz spržen i zbog toga imamo i ogromnu količinu aflatoskina”, pojašnjava predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić.

Vasić dodaje da se oni trude da što više smanje nivo afatoksina, ali da je u ovakvoj situaciji nemoguće dostići taj nivo.

“Mi njega rešavao adsorbentima i mešanjem zdravog i tog bolesnog kukuruza, čime se smanjuje srednja vrednost aflatoksina u kukuruzu”, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, problem je što Ministarstvo poljoprivrede hoće da smanji tu granicu, a izgovor je da nas Evropa pritiska za to.

“Istina je da nas nije niko pritiskao, nego neko to namerno želi da progura. Očigledno se ne prati dovoljno situacija na terenu i to je ishitrena odluka. Mislim da će morati ponovo da vrate na nivo 0,25 mikrograma”, naglašava Vasić.

On napominje da bi to proizvođačima u ovom trenutku značajno otežalo situaciju.

“Mi smatramo da se nisu stekli uslovi i da nije vreme da se ta granica spušta. U ovakvoj godini gde je jako slab rod kukuruza i lošeg kvaliteta. Ove godine nismo spremni za takve promene”, poručuje on.

 Umesto da sada oporavljamo stočarstvo, kako tvrdi Vasić, opet ćemo se vratiti korak unazad i opet će proizvođači biti u problemu.

“Oni koji su imali svoju individualnu proizvodnju pravljenja koncentrata, moraće da se prebace na fabrike stočne hrane koje daju garancije za adekvatan nivo aflatoksina”, dodaje on.

Ekspertkinja za primenu fitosanitarnih propisa Violeta Josifova, takođe, tvrdi da mora da se vodi računa kakvo je naše podneblje.

Prema njenim rečima, “kod nas se ovakve stvari često rade ishitreno i bez pravih procena”.

Srbija je, prema njenim rečima, posebna zemlja, sa posebnom klimom, te je tako “pogrešno da mi sada, ničim izazvani, menjamo taj Pravilnik”.

Štetnost aflatoksina, kako objašnjava postoji, ali i dodaje da ako se popiju dve čaše mleka “neće niko da umre”.

Takođe, ukazuje da je suša nanela veliku štetu, ali i druge stvari.

“Mi imamo problem sa insektima koji napadaju kukuruz, oni ga nagrizaju i tamo gde je nagrižen, kao sekundarni problem se javljaju gljivice, a aflatoksini su produkt metabolizma tih gljivica”, ističe ona.

Josifova poručuje da naša poljoprivreda ima i prečih problema koje treba rešavati i napominje kako se “nismo pomakli od osamdesetih godina naovamo ni u čemu, a hoćemo da primenjuje standarde EU, gde je potpuno drugačija situacija”.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 13.10.2024.
Naslov: Redakcija