PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O JAVNIM MEDIJSKIM SERVISIMA - TEKST PROPISA
Član 1.
U Zakonu o javnim medijskim servisima ("Službeni glasnik RS", br. 83/2014, 103/2015, 108/2016, 161/2020, 129/2021, 142/2022, 92/2023, 51/2025 i 109/2025) članovi 37.-42. brišu se.
Dosadašnji član 43. postaje član 37., a ostali članovi zakona se shodno tome prenumerišu.
Član 2.
Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama zakona o javnim medijskim servisima sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, gde je u stavu 1. tačka 10) propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, brige o deci. obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara. sporta. javnog informisanja kao i sistem javnih službi.
Članom 107. stav 1. propisano je da pravo predlaganja zakona. drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik. Vlada, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Članovima 37-42 važećeg Zakona propisana je obavezna taksa za javni medijski servis, njena visina. način utvrđivanja i prinudna naplata putem računa za električnu energiju.
Ovakav model finansiranja dovodi građane u položaj obaveznih finansijera medija nad čijim radom nemaju stvarnu kontrolu, dok javni medijski servis u praksi ne ispunjava svoju zakonom propisanu ulogu objektivnog i nepristrasnog informisanja.
Predloženim izmenama:
- ukida se obavezna taksa za javni medijski servis;
- brišu se odredbe kojima se organima javnog medijskog servisa i povezanim institucijama omogućava odlučivanje o naplati.
Povezivanje obaveze plaćanja medijske takse sa potrošnjom električne energije dovodi do prinude građana, pod pretnjom isključenja struje - osnovnog egzistencijalnog dobra.
Posebno je neprihvatljivo što se ovakav model primenjuje u zemlji sa visokim nivoom socijalne ugroženosti, gde veliki broj građana živi na ivici siromaštva.
Dodatno, ovakav sistem naplate zamagljuje granicu između javnih preduzeća i medijskih institucija.
Cilj predloženih izmena je uspostavljanje modela finansiranja koji je transparentan, socijalno pravedan i oslobođen prinude.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČIH REŠENJA
Čl. 37.-42. brišu se kako bi se uklonila finansijska obaveza građanima Republike Srbije finansiranja medijskih javnih servisa, ukinula mogućnost odlučivanja o naplati samim servisima i povezanim institucijama. prekinula veza plaćanja medijske takse sa potrošnjom. a u izuzetnim situacijama i isključivanjem električne energije. rasteretila socijalna ugroženost stanovništva i uspostavio transparentan. pravedan i socijalno održiv model finansiranja javnih medijskih servisa u Republici Srbiji.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
Donošenje ovog zakona ne zahteva posebna finansijska sredstva iz budžeta.
V. PREGLED ODREDABA VAŽEĆEG PROPISA KOJE SE MENJAJU:
Član 37.
Osnovna delatnost javnog medijskog servisa finansira se iz takse, u skladu sa ovim zakonom.
Visina takse je jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije i na dan stupanja na snagu ovog zakona iznosi 349,00 dinara.
Visina takse može da se usklađuje jednom godišnje, na osnovu stope rasta inflacije u Republici Srbiji, prema zvanično objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, pri čemu ne može biti niža od 0,6% minimalne zarade u Republici Srbiji utvrđene za tu godinu.
Predlog za usklađivanje visine takse upravni odbori RTS-a i RTV-a zajednički podnose resornom ministarstvu nadležnom za poslove javnog informisanja, u roku od 15 dana od dana objavljivanja godišnjeg Indeksa potrošačkih cena za mesec septembar u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član 38.
Obveznik plaćanja takse je svako fizičko i pravno lice koje je korisnik merila električne energije po stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru.
Član 39.
Javni medijski servis vodi evidenciju obveznika plaćanja takse sa svim ličnim i drugim potrebnim podacima, i to za:
1) fizička lica:
- ime i prezime obveznika;
- jedinstveni matični broj;
- celokupni podaci o adresi stanovanja (naziv naselja, opština, mesto, PTT broj, pak, poštanski rejon, naziv ulice, kućni broj, dopunski kućni broj, ulaz, sprat, broj stana);
- datum evidentiranja obveznika;
- datum izvršenih promena podataka;
- specifična obeležja (vlasnik, korisnik, osnov oslobađanja, oblik plaćanja mesečno ili unapred, iznos zaduženja, kontakt telefon i/ili i-mejl adresa);
- ED broj i šifra mernog mesta.
2) pravno lice:
- pun naziv;
- matični broj;
- PIB;
- broj poslovnog računa;
- sedište;
- celokupna adresa;
- odgovorno lice;
- lice za kontakt;
- kontakt telefon ili i-mejl adresa;
- specifična obeležja (vlasnik, korisnik, osnov oslobađanja, oblik plaćanja mesečno ili unapred, iznos zaduženja, kontakt telefon i/ili i-mejl adresa)
- ED broj i šifra mernog mesta.
Član 40.
Podaci iz člana 39. ovog zakona prikupljaju se neposredno, na osnovu pisanog zahteva, od obveznika, operatora distributivnog sistema električne energije, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, organa poreske uprave Republike Srbije, registra privrednih subjekata, Republičkog katastra nepokretnosti i javnih komunalnih preduzeća.
Jedinstvenom evidencijom podataka o obveznicima zajedno rukuju RTS i RTV, a na osnovu odluka o Pravilniku o rukovanju podacima koje u istovetnom tekstu donose upravni odbori RTS i RTV.
Način prikupljanja podataka iz stava 1. ovog člana, koji obrađuju organi javne vlasti, propisuje se posebnim aktom koji donosi Vlada.
Obveznik plaćanja takse u obavezi je da javnom servisu prijavi promenu podataka iz člana 39. u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
Javni medijski servis podatke prikupljene iz stava 1. ovog člana može upotrebljavati samo u svrhu zakonom propisane obaveze vođenja evidencije obveznika, obračuna i naplate takse, kao i u postupku za oslobađanje od obaveze plaćanja takse.
Na prikupljanje i druge radnje obrade podataka sadržanih u evidenciji, iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Član 41.
Način naplate takse za javni medijski servis (u daljem tekstu: taksa) mora biti takav da obezbedi kontinuirano i nesmetano funkcionisanje javnog medijskog servisa.
Taksu naplaćuju privredni subjekti koji vrše snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom (u daljem tekstu: snabdevač), objedinjeno i istovremeno sa naplatom isporučene električne energije.
Taksa se naplaćuje korisnicima merila električne energije, preko računa za isporučenu električnu energiju, ispostavljenog od strane snabdevača.
RTS i RTV obezbeđuju ažurne podatke o krajnjim kupcima i njihovim snabdevačima za sve korisnike merila električne energije preko operatora distributivnog sistema električne energije, sa kojim će zaključiti ugovor o bližem regulisanju načina i rokova preuzimanja ovih podataka.
Taksa je obavezni element mesečno ispostavljenog računa za isporučenu električnu energiju za sve snabdevače koji obavljaju delatnost snabdevanja krajnjih kupaca električnom energijom na teritoriji Republike Srbije.
Iznos takse iskazan na računu iz stava 5. ovog člana ne ulazi u osnovicu za obračun akcize i poreza na dodatu vrednost.
Mesečno fakturisan iznos takse snabdevač uplaćuje na račune RTS i RTV otvorene kod poslovne banke, najkasnije do 15-og u mesecu za prethodni mesec.
Sredstva od uplaćene takse na području Republike Srbije van teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine prihod su RTS.
Sredstva uplaćena po osnovu takse na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine raspoređuju se tako da 70% uplaćenih sredstava su prihod RTV, a 30% uplaćenih sredstava su prihod RTS.
RTS i RTV će sa snabdevačem zaključiti ugovor kojim će se bliže urediti postupak u vezi sa fakturisanjem takse, uplatom sredstava i oslobađanjem korisnika merila električne energije od obaveze plaćanja, kao i način i rokove za plaćanje naknade, rokove za dostavu potrebnih podataka i kontrolne mehanizme.
Snabdevaču na ime obavljanja poslova fakturisanja i naplate takse RTS i RTV plaćaju mesečnu naknadu u visini od 3% od iznosa prenetih sredstava RTS-u i RTV-u po osnovu takse.
Član 42.
Od obaveze plaćanja takse oslobađa se fizičko lice, vlasnik merila električne energije, koje živi u jednočlanom domaćinstvu ili je hranilac porodice u višečlanom domaćinstvu, ukoliko je:
1) osoba sa invaliditetom sa 100% telesnog oštećenja;
2) osoba kojoj je u skladu sa posebnim propisima priznato pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica;
3) osoba sa potpunim gubitkom sluha ili slepo lice;
4) korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć;
5) penzioner sa penzijom u najnižem iznosu;
6) fizičko lice korisnik više merila električne energije, za merilo električne energije u stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru, koji se ne koristi.
Od obaveze plaćanja takse oslobađaju se i:
1) ustanove koje se u smislu zakona koji uređuje oblast socijalne zaštite smatraju ustanovama za smeštaj korisnika, obrazovno-vaspitne ustanove, zdravstvene ustanove i organizacije osoba sa invaliditetom i preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
2) diplomatsko-konzularna predstavništva, pod uslovom reciprociteta.
Pravo na oslobađanje od obaveze plaćanja takse ostvaruje se na osnovu zahteva koji se podnosi na obrascu za oslobađanje od plaćanja takse sa potrebnom dokumentacijom.
Rešenje o oslobađanju obaveze plaćanja takse iz stava 3. ovog člana donosi javni medijski servis u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Obrazac za oslobađanje od plaćanja takse jedinstven je i njegovu sadržinu i formu utvrđuju zajedničkom odlukom RTS i RTV.
Potrebna dokumentacija za lica iz stava 1. tač. 1)-4) ovog člana jeste rešenje nadležnog organa, dokaz o broju članova domaćinstva i dokaz o statusu hranioca porodice u višečlanom domaćinstvu.
Potrebna dokumentacija za lica iz stava 1. tačka 5. ovog člana jeste rešenje nadležnog organa, dokaz o broju članova domaćinstva i dokaz o statusu hranioca porodice u višečlanom domaćinstvu.
Potrebna dokumentacija za lica iz stava 1. tačka 6. ovog člana jeste dokaz o vlasništvu na nepokretnosti, dokaz da niko ne koristi objekat i dokaz o potrošnji električne energije, dokaz o broju članova domaćinstva i dokaz o statusu hranioca porodice u višečlanom domaćinstvu.
Potrebna dokumentacija za ustanove i diplomatsko konzularna predstavništva iz stava 2. tač. 1)-2) ovog člana je izvod iz javnog registra.
Podatke iz stava 1. ovog člana RTS i RTV prikupljaju neposredno od podnosioca zahteva, ili na osnovu zahteva od nadležnih organa koji vode službene evidencije o činjenicama iz stava 1. ovog člana.
Svaka izmena statusa po kome je ostvareno pravo na oslobađanje od obaveze plaćanja takse mora se prijaviti javnom medijskom servisu u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
Upravni odbori RTS i RTV zajednički donose pravilnik kojim se, u skladu sa ovim zakonom, bliže uređuje sprovođenje postupka po zahtevima za oslobađanje od plaćanja takse za javni medijski servis i dokumentacija kojom se dokazuju činjenice bitne za postupanje po zahtevu.
VII RAZLOZI ZA DONOŠENJE PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se razmatranje po hitnom postupku imajući u vidu da se ovakvi javni medijski servisi prinudno finansiraju od strane građana dok sami građani istovremeno nemaju kontrolu nad tim istim javnim medijskim servisima koji u praksu ne ispunjavaju svoju zakonom propisanu ulogu. Usvajanjem ovih izmena Zakona bi se sa tom lošom praksom konačno prestalo.
|
IZJAVA O USKLAĆENOSTI PROPISA SA PROPISIMA |
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Narodni poslanici: Marinika Tepić, Dragan Đilas, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Tatjana Pašić, Dušan Nikezić, Peđa Mitrović, Mila Popović, Jelena Spirić, Goran Petrović, Branko Miljuš.
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O JAVNIM MEDIJSKIM SERVISIMA
DRAFT LAW ON AMENDMENTS TO THE LAW ON PUBLIC MEDIA SERVICES
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum):
a) Odredba Sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,
/
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma,
/
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,
/
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
/
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
/
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenost i sa njima,
/
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosio neusklađenost,
/
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije pogrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
/
8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
/
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 15.6.2026.
Naslov: Redakcija