EU UREDBA O VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI: Uvode se jedinstvena pravila za stavljanje AI sistema na tržište EU i njihovo korišćenje, uz jasno definisane obaveze za sve učesnike

Evropska unija je donela sveobuhvatnu regulaciju o veštačkoj inteligenciji - Uredba Evropske unije o veštačkoj inteligenciji (eng. EU AI Act). Ova Uredba postavlja neka nova pravila, klasifikuje sisteme prema riziku i već sada oblikuje globalne standarde. Ali šta to znači za kompanije, građane i budućnost AI?

Uredba Evropske unije o veštačkoj inteligenciji (eng. EU AI Act) rezultat je višegodišnje političke, pravne i tehničke debate i pregovora, koji su tek krajem 2023. godine konačno privedeni kraju.

Njena glavna namena jeste da obezbedi da razvoj i primena veštačke inteligencije budu bezbedni, pouzdani, transparentni i, što je naročito važno, u skladu sa temeljnim vrednostima Evropske unije. Istovremeno, Uredba prepoznaje značaj tehnološkog napretka i ima ambiciju da podstakne inovacije i širu primenu veštačke inteligencije u Evropi.

Ovaj propis uvodi jedinstvena pravila za stavljanje AI sistema na tržište EU i njihovo korišćenje, uz jasno definisane obaveze za sve učesnike. Njegova ključna novina jeste pristup zasnovan na proceni rizika - sistemi se razvrstavaju prema potencijalnoj šteti koju mogu da izazovu.

Samim tim priznaje se da tehnologija poput veštačke inteligencije može doneti ogromne koristi, ali i značajne opasnosti, u zavisnosti od toga šta jeste njen cilj i kako se ona koristi. Drugim rečima, sistemi visokog rizika, poput onih koji utiču na ljudska prava ili javnu bezbednost, podležu strogim zahtevima i nadzoru, dok se sistemi nižeg rizika razvijaju uz minimalna ograničenja, čime se postiže ravnoteža između inovacija i zaštite.

Iako je deo zakonodavnog okvira EU, značaj ove uredbe prevazilazi njene granice. Pravila se odnose i na kompanije van EU koje svoje AI sisteme nude na evropskom tržištu. Uredba tako može postati globalni reper za regulaciju AI i time kreira ulogu EU kao predvodnika u postavljanju standarda za nove tehnologije.

Uredba EU o veštačkoj inteligenciji zvanično je stupila na snagu u avgustu 2024. godine, ali je njeno puno dejstvo odloženo do avgusta 2027. godine. Proces njenog donošenja imao je dugu i složenu predistoriju. Za razliku od nekih srodnih pravnih izvora, poput Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (eng. General Data Protection Regulation - GDPR), koja je 2016. godine zamenila staru Direktivu o zaštiti podataka iz 1995. godine, Uredba EU o veštačkoj inteligenciji ne menja postojeće regulative, već uspostavlja potpuno nov set pravila.

Evropska komisija je još 2019. godine prepoznala potrebu za regulacijom ove oblasti i formirala Visoku ekspertsku grupu za veštačku inteligenciju (eng. High-Level Expert Group on AI), koja je razvila Etičke smernice za pouzdanu veštačku inteligenciju (eng. Ethics Guidelines for Trustworthy AI).

Iako smernice nisu imale pravno obavezujući karakter, one su postavile temeljne principe za razvoj odgovorne i pouzdane AI i trasirale put ka obavezujućoj regulativi - kakva je današnja uredba o veštačkoj inteligenciji.

U oktobru 2020. godine, u trenutku kada je pandemija COVID-19 dominirala globalnim temama, Evropski savet je predložio niz mera za podsticaj tehnološkog napretka: povećanje ulaganja u veštačku inteligenciju na nivou Evropske unije i država članica, uključujući i privatni sektor; snažnije povezivanje i saradnju istraživačkih centara širom Evrope; kao i kreiranje jasne i objektivne definicije sistema veštačke inteligencije visokog rizika.

Samo nekoliko meseci kasnije, u aprilu 2021. godine, Evropska komisija je predstavila prvi nacrt Uredbe o veštačkoj inteligenciji. Taj nacrt uveo je osnovni koncept regulisanja koji je zadržan i u finalnoj verziji - klasifikaciju AI sistema na osnovu nivoa rizika. Upravo ova gradacija rizika postala je temelj evropskog pristupa regulaciji AI.

Tokom narednih godina usledila je intenzivna politička i pravna debata. Evropski savet je u decembru 2022. usvojio svoj opšti stav o predlogu Uredbe, da bi godinu dana kasnije, u decembru 2023, Savet i Evropski parlament postigli kompromis oko finalnog teksta. Uredba je formalno usvojena 21. maja 2024. godine, a zvanično objavljena 12. jula iste godine.

Pravila Uredbe su predviđena da se primenjuju postepeno (odloženo dejstvo primene):

• februar 2025. - primena prvog seta odredbi;
• avgust 2025. - primena drugog dela;
• avgust 2026. - primena trećeg dela;
• avgust 2027. - potpuna primena Uredbe u svim segmentima.

Ovaj fazni pristup omogućava državama članicama, kompanijama i drugim akterima da se postepeno pripreme i usklade sa novim zahtevima, bez stvaranja naglih pritisaka na tržište i industriju.

Uredba EU o veštačkoj inteligenciji zvanično je stupila na snagu u avgustu 2024. godine, ali je njeno puno dejstvo odloženo do avgusta 2027. godine.

Uredba Evropske unije o veštačkoj inteligenciji uspostavlja jedinstvena pravila za stavljanje sistema veštačke inteligencije na tržište, njihovo puštanje u rad i korišćenje u celoj Uniji. Na ovaj način stvara se zajednički regulatorni okvir, koji sprečava države članice da uvode različita nacionalna pravila.

Time se čuva jedinstveno evropsko tržište i obezbeđuje veća pravna sigurnost za sve učesnike - od velikih kompanija do startapova. Istovremeno, Uredba omogućava slobodno kretanje proizvoda i usluga zasnovanih na veštačkoj inteligenciji unutar EU.

Jedan od ključnih ciljeva jeste podsticanje razvoja i usvajanja AI tehnologija. Uredba uključuje niz mera namenjenih promociji inovacija, sa posebnim naglaskom na mala i srednja preduzeća i startapove. Među njima se posebno izdvaja stvaranje tzv. regulatornih sandbox okvira (eng. regulatory sandboxes) - kontrolisanih okruženja u kojima inovativni AI sistemi mogu da se testiraju u praksi, ali pod nadzorom regulatora i uz jasne bezbednosne mere.

Pored toga, Uredba podstiče istraživanje i razvoj AI rešenja koja doprinose društvenim i ekološkim ciljevima, poput boljeg upravljanja zdravstvom, obrazovanjem, klimatskim promenama ili zaštitom životne sredine. Na ovaj način jasno se šalje poruka da veštačka inteligencija treba da bude tehnologija u službi ljudi.

Veliki naglasak stavlja se na koncept pouzdane veštačke inteligencije (eng. Trustworthy AI). To znači da AI treba da se razvija i primenjuje u skladu sa vrednostima i temeljnim pravima Evropske unije, utvrđenim u dokumentima poput Povelje o osnovnim pravima EU. U praksi, to podrazumeva zaštitu demokratije, vladavine prava i životne sredine.

Cilj evropskih zakonodavaca jeste da EU postane globalni predvodnik u razvoju bezbedne, etičke i pouzdane veštačke inteligencije - i time postavi standarde koje će pratiti i druge države i regioni u svetu.

U trenutku pisanja ove analize (septembar 2025. godine) primena Uredbe Evropske unije o veštačkoj inteligenciji još uvek je u ranoj fazi i delimično ograničena. Zato se njen pun uticaj na privredu i društvo tek očekuje, a dosadašnje analize zasnivaju se dobrim delom na pretpostavkama. Ipak, jedna stvar je već sada potpuno jasna - Uredba ima ekstrateritorijalnu primenu.

Ekstrateritorijalna primena znači da se pravila Uredbe ne odnose samo na organizacije i kompanije registrovane u EU, već i na sve one izvan Unije koje nude AI proizvode ili usluge korisnicima u EU. Drugim rečima, svaka kompanija čiji AI sistem dospe na tržište EU ili se koristi unutar EU mora da poštuje pravila Uredbe - bez obzira na to gde se nalazi sedište kompanije, plasira AI sistem ili gde je sistem razvijen.

Na primer, firma sa sedištem u Srbiji koja nudi AI usluge klijentima iz EU mora da ispuni iste regulatorne zahteve kao i kompanije iz EU (pa čak i neke dodatne uslove). Na ovaj način primenljivost Uredbe se širi daleko izvan evropskih granica, pretvarajući je u svojevrsni globalni standard za regulaciju veštačke inteligencije.

Očekuje se da će Uredba postaviti presedan i za druge zemlje i regione koji žele da regulišu AI sisteme. Naravno, brzina i obim tog procesa zavisiće od političkih okolnosti, međunarodne trgovine i globalnih tokova razvoja veštačke inteligencije.

Ipak, usklađivanje sa pravilima EU može biti snažna prednost - kompanije koje se na vreme prilagode standardima EU steći će konkurentsku prednost, ne samo na evropskom tržištu, već i u budućim regulatornim okruženjima širom sveta.

Upravo zato mnoge organizacije, čak i bez obzira na lokalne zakonske obaveze, već sada biraju da svoje poslovanje usklade sa EU standardima, kako bi obezbedile nesmetan pristup jedinstvenom tržištu i pojednostavile buduće prilagođavanje regulativi.

Dodatna vrednost Uredbe jeste što njeni principi olakšavaju usklađivanje sa drugim međunarodnim okvirima, poput NIST AI Risk Management Framework ili ISO standarda. Kada su AI sistemi već izgrađeni u skladu sa pravilima EU, prelazak ili paralelno usklađivanje sa ovim okvirima postaje jednostavnije.

Ipak, treba imati na umu i izazove u procesu usaglašavanja sa novim pravilima. Usaglašavanje sa pravnim obavezama EU zahteva značajne resurse - od finansijskih ulaganja do angažovanja stručnjaka sa specijalizovanim znanjem. Za razliku od međunarodnih standarda, koji su često dobrovoljni, obaveze koje nameće Uredba EU o veštačkoj inteligenciji imaju punu pravnu snagu, te imaju i širi obim regulisanja, pa se njihovo sprovođenje ne može odlagati niti ignorisati.

U svakom slučaju, uredba Evropske unije o veštačkoj inteligenciji predstavlja prekretnicu u načinu na koji se tehnologija reguliše i koristi, ne samo u Evropi već i globalno. Njeni ciljevi su jasni - podsticanje inovacija, ali uz očuvanje bezbednosti, zaštitu ljudskih prava i jačanje poverenja u AI.

Iako će puna primena Uredbe trajati još nekoliko godina, već sada je izvesno da će ovaj pravni okvir oblikovati budućnost tržišta, standarda i praksi, a oni koji se na vreme prilagode biće u prednosti. Na taj način, EU teži da pozicionira svoju ulogu globalnog lidera u razvoju pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije.

Izvor: Vebsajt Netokracija, Dušan Pavlović, 09.09.2025.
Naslov: Redakcija