U PRIPREMI PROGRAM ZA POJEDNOSTAVLJENJE ADMINISTRATIVNIH POSTUPAKA I REGULATIVE - EPAPIR ZA PERIOD 2026-2030. GODINE

Republički sekretarijat za javne politike otpočeo je pripremu novog Programa Vlade Srbije za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative - ePapir za period 2026-2030. godine.

U sklopu regulatorne reforme Vlade usmerene na poboljšanje uslova poslovanja i smanjenja administrativnog opterećenja privrede, pokrenut je višegodišnji program ePapir sa ciljem da se popišu, optimizuju, učine javno dostupnim i digitalizuju svi administrativni postupci i administrativni zahtevi u Srbiji.

Republički sekretarijat za javne politike pozvao je predstavnike vlasti, zainteresovane građane, privredna društva i druge subjekte da se uključe u postupak konsultacija u izradi programa.

U periodu 2019-2022. godine Republika Srbija je započela sveobuhvatnu reformu administrativnih postupaka kroz program ePapir čiji je cilj smanjenje administrativnih troškova za privredu i građane i unapređenje efikasnosti javne uprave.

Do 2021. godine ukupno je popisano 3.383 postupka, od kojih je 2.578 objavljeno na Portalu Registra administrativnih postupaka (RAP). Potpuno je optimizovano 396 postupaka, dok je 496 delimično optimizovano, a 64 postupka digitalizovano.

Uštede za privredu u ovom periodu procenjuju se na više od 30 miliona evra godišnje, a udeo administrativnih troškova u BDP-u smanjen je sa 3,26 odsto (2016. godine) na 2,95 odsto (2021. godine), pokazuju Inicijalni nalazi arhivskog istraživanja objavljeni na portalu eKonsultacije.

U novom ciklusu ePapira (za period 2023-2025. godine) fokus je bio na završetku popisa postupaka za građane, daljoj optimizaciji i digitalizaciji, kao i na jačanju institucionalnog okvira za upravljanje javnim uslugama.

Predviđena je digitalizacija 140 administrativnih postupaka i 20 poslovnih epizoda (konkretnih administrativnih situacija koje privredni subjekti prolaze u interakciji sa državom), kao i unapređenje sadržaja Registra administrativnih postupaka i njegove vidljivosti.

Takođe, registar je obuhvatio i izvorne postupke jedinica lokalnih samouprava, a poseban akcenat stavljen je na obuke službenika javne uprave, medijske kampanje i povećanje vidljivosti Portala RAP radi podizanja svesti javnosti i većeg korišćenja digitalnih usluga.

“Sistemska iskustva iz prethodnog perioda pokazuju da su ključni preduslovi za uspeh programa: puna primena Zakona o opštem upravnom postupku, razvoj elektronskih evidencija i primena principa ’samo jednom’ (only once). Srbija se u ovom pogledu oslanja i na primere najboljih praksi iz Estonije, Nemačke i Portugalije, gde je administrativna optimizacija tesno povezana sa digitalizacijom i upravljanjem poslovnim procesima”, navodi se u pomenutom dokumentu.

U najnovijem izveštaju SIGMA/OECD - “Public administration in Serbia 2024”, ePapir je prepoznat kao krucijalna politika čija realizacija je značajno doprinela unapređenju kvaliteta javnih usluga u Srbiji, kao i povećanju efikasnosti administracije.

Ipak, izveštaj uočava da je od ključne važnosti jasna koordinacija, uvođenje mehanizma praćenja performansi kvaliteta pruženih usluga i snažniji institucionalni kapacitet za pratnju i upravljanje standardima usluga.

Sa druge strane, UN indeks elektronskih usluga (OSI Indeks) prepoznaje Srbiju u 2024. godini kao zemlju sa veoma visokim stepenom razvijenosti e-uprave (VHEGDI), sa rangom 39. Ovaj rezultat ukazuje na to da su digitalne usluge već dosegle značajan domet, ali da isticanje transparentnosti, integracije i korisnički orijentisanog pristupa mora biti sledeći korak.

Istraživanje pokazuje da je poslovno okruženje u Srbiji opterećeno brojnim i često neopravdanim obavezama, uz visoke troškove sprovođenja postupaka, pa su zato pojednostavljenje i digitalizacija prepoznati kao ključni zahtevi reforme javne uprave.

“Na strani potražnje, 99 odsto firmi koristi e-usluge javne uprave, a 82 odsto ih koristi često, što pokazuje da digitalne usluge nisu novina, već standard poslovanja. Najčešće se koriste ePorezi (82 odsto), eFaktura/SEF (64) i CROSO (31 odsto), dok računovodstvene agencije beleže još veće učešće (ePorezi 97 odsto, SEF 80 odsto). Istovremeno, 55 odsto privrede navodi da su administrativni troškovi porasli posle 2020. godine, što daje snažan argument za pojednostavljenje postupaka i dalju digitalizaciju”, navodi se u ovom dokumentu.

Iako je upoznatost sa samim Programom ePapir ograničena (29 odsto), među upoznatima 59 odsto pozitivno ocenjuje uštede vremena i novca, što je za donosioce odluka signal da je sadržaj programa relevantan, ali da vidljivost i promocija rezultata moraju biti unapređeni.

Kvalitativno, fokus-grupe u sektorima (ugostiteljstvo, apoteke, dentalna medicina) dosledno opisuju administrativne prepreke koje i ePapir nastoji da otkloni: preklapanje evidencija, nedostajući ili neusklađeni registri i “papirni džepovi” u inače digitalizovanim tokovima.

Godišnji izveštaj Evropske komisije za 2025. ističe značaj ePapira i RAP i podvlači da se proces i dalje nastavlja.

Ispunjenje pokazatelja zaključno sa 2024. godinom je mešovito. Za sada efekti nisu ispunjeni, a pokazatelji ishoda nisu dostupni jer nije bilo posebnih ciljeva, dok se od mnogih pokazatelja rezultata odustalo.

Kako se navodi u istraživanju, efekti su vidljivi tamo gde su mere sprovedene “od početka do kraja”, odnosno kod postupaka koji su u celosti optimizovani ili digitalizovani. Ipak, oni su i dalje neravnomerni po sektorima.

Percepcijski, 54 odsto firmi smatra da se rad javne administracije poboljšao u poslednjih pet godina, a najčešći razlog koji navode je upravo digitalizacija usluga. Konkretno, ukidanje pojedinih papirnih obrazaca (npr. M-4, M-UN) “umnogome je olakšalo poslovanje” prema 91 odsto i 82 odsto računovodstvenih agencija.

Istraživanje beleži da se “digitalizuju najrelevantnije usluge” (63 odsto privrede), ali fokus-grupe pokazuju da u mnogim epizodama ishod ostaje “poludigitalan” - elektronski ulaz uz fizički izlazni akt, ograničeno e-plaćanje ili nepovezani registri. Ovi nalazi su u skladu su sa preporukama SIGMA da je neophodno uvođenje pokazatelja za merenje kvaliteta i rezultata učinka pružalaca javnih usluga (vreme od prvog kontakta, žalbe, odustajanja, zadovoljstvo) i da se ti podaci prikupljaju i javno prikazuju na jednom mestu.

Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 15.12.2025.
Naslov: Redakcija