ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA: Da li menično ovlašćenje spada u sredstvo finansijskog obezbeđenja?

Pri kreiranju konkursne dokumentacije naručioci mogu da zahtevaju dostavljanje sredstva finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude za koje se uglavnom zahtevaju dostavljanje menice, meničnog ovlašćenje i kartona deponovanih potpisa. Naručioci kroz uslove propisuju šta je neophodno dostaviti uz sredstvo finansijskog obezbeđenja kako bi ponuda bila uporediva, kako bi se mogla utvrditi njena stvarna sadržina i na kraju kako bi se nakon stručne ocene ponuda stekli uslovi za dodelu ugovora.

Što se tiče konkretne situacije, ovde je zanimljivo da ima dosta rešenja Republičke komisije u kojima je njen stav po pitanju dostavljanja sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude veoma jasan, a tiče se upravo dostavljanja dokumenata koja dokazuju posedovanje sredstva finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude. Podsetimo se kako glasi član Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019 i 92/2023 - dalje: ZJN) koji se odnosi na ocenu ponude kao neprihvatljive usled nedostavljanja sredstva obezbeđenja:

Član 144.stav 1 tačka 4) ZJN:

Naručilac, nakon pregleda i stručne ocene, odbija ponudu, odnosno prijavu kao neprihvatljivu, ako:

4) nije dostavljeno sredstvo obezbeđenja za ozbiljnost ponude u skladu sa dokumentacijom o nabavci;

Naime, u konkretnom slučaju podnosilac zahteva je osporavao ponudu izabranog ponuđača u delu koji se odnosi na dostavljanje sredstva finansijskog obezbeđenja u kome je naveo da je izabrani ponuđač dostavio menično ovlašćenje blanko potpisano (bez navođenja tekućeg računa koji treba da bude identičan tekućem računu sa kartona deponovanih potpisa), zatim je naveo da je dostavljeni karton deponovanih potpisa overen od strane jedne banke, dok je menica registrovana u drugoj banci i da je zbog toga njegova ponuda morala biti odbijena kao neprihvatljiva.

Svojim odgovorom na podneti zahtev za zaštitu prava naručilac se izjasnio da je dostavljena menica je registrovana u Registru menica, da je potpisana od strane zakonskog zastupnika koji je potpisan i na meničnom ovlašćenju i čiji je potpis i na kartonu deponovanih potpisa. Naručilac je proverom u APR-u utvrdio da je jedini zakonski zastupnik izabranog ponuđača potpisan uredno na navedenim dokumentima, takođe je i citirajući pojedine članove Zakona o platnom prometu naveo da iz njih proizilazi da navođenje tekućeg računa u meničnom pismu- ovlašćenju nije ključno za realizaciju menice kod banke u korist meničnog poverioca, odnosno da je dostavljena menica naplativa. Na taj način izabrani ponuđač je ispunio zahtevani uslov, jer na osnovu dostavljenog moguće je njegovu ponudu uporediti sa drugima i utvrditi njenu stvarnu sadržinu.

Shodno navedenom proizilazi i stav Republičke komisije koji je donet kroz rešenje broj 4-00-188/2023 od dana 11.05.2023.godine da nepopunjeno menično ovlašćenje ne može predstavljati razlog za ocenu ponude izabranog ponuđača kao neprihvatljive u smislu odredbe člana 144. stav 1. tačka 4) ZJN i da je menica validna sve dok se nalazi u Registru menica i ovlašćenja i da za njenu realizaciju nije ključno navođenje tekućeg računa u meničnom pismu- ovlašćenju, kao i stav da sredstvo finansijskog obezbeđenja predstavlja samo menica, dok ostali dokumenti, kao npr. menično ovlašćenje, predstavljaju samo preteće dokumente.

Izvor: Vebsajt Ponuđači Srbije, 16.07.2026.
Naslov: Redakcija