U PRIPREMI IZMENE I DOPUNE ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Polazne osnove za pripremu Nacrta zakona
Na osnovu člana 77. stav 3 Zakona o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon) Ministarstvo pravde objavljuje
POLAZNU OSNOVU ZA PRIPREMU NACRTA ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI
Rešenjem, broj: 119-01-100/2024-0 od 30.12.2024. godine, Ministarstvo pravde obrazovalo je Posebnu radna grupu za pripremu teksta izmena i dopuna Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: ZZLP).
Nacrtom zakona o zaštiti podataka o ličnosti će se na sveobuhvatan način urediti oblast zaštite podataka o ličnosti. Pored toga, postojeći zakon je neophodno dopuniti odredbama koje se odnose na informacione tehnologije, video nadzor, biometrijske podatke, veštačku inteligenciju i dr. Iz tih razloga utvrđene su sledeće polazne osnove:
1. Prikaz problema u oblasti o zaštiti podataka o ličnosti
ZZLP je donet 2018. godine. U toku sprovođenja uočeno je da postoje brojni problemi u njegovoj primeni, koje je moguće rešiti jedino odgovarajućom intervencijom u zakonskom tekstu. Pored toga, Ministarstvu pravde, kao ministarstvu nadležnom za pripremu propisa iz oblasti zaštiti podataka o ličnosti su podnete inicijative iz drugih državnih organa za izmenu i dopunu navedenog zakona. Takođe, Strategijom o zaštiti podataka o ličnosti za period 2023. do 2030. godine predviđeno je, između ostalog, unapređenje pravnog okvira u oblasti zaštite podataka o ličnosti, što pre svega podrazumeva izmenu i dopunu važećeg zakona uz navođenje konkretnih nedostataka zakonskog teksta. Pored toga, postojeći zakon je neophodno dopuniti odredbama koje se odnose na informacione tehnologije, video nadzor, biometrijske podatke, veštačku inteligenciju i dr.
2. Ciljevi i očekivani efekti donošenja zakona
Pre svega neophodnost preispitivanja postojećih odredbi zakona, predlaganje odgovarajućih rešenja na tekst izmena i dopuna zakona, odnosno novog zakona ukoliko obim izmena i dopuna bude većeg karaktera i to u delu uređenja pitanja primene zakona tako da primena obuhvati i rukovaoce i obrađivače koji nemaju sedište/prebivalište/boravište na teritoriji Republike Srbije ako radnje obrade podataka o ličnosti vrše u okviru aktivnosti na teritoriji Republike Srbije, precizno odrediti značenje pojma “nadležni organ”; sačiniti posebno poglavlje u kome će biti grupisane odredbe koje se odnose na obradu podataka o ličnosti koju vrše nadležni organi u posebne svrhe; precizno odrediti obuhvat pojma “kažnjiva dela”; pravo na prigovor na obradu za potrebe direktnog oglašavanja uskladiti sa Zakonom o zaštiti potrošača; uskladiti rešenje koje se odnosi na mogućnost ograničavanja prava i obaveza iz ZZPL sa rešenjima sadržanim u Opštoj uredbi za zaštitu podataka i Policijskoj direktivi; precizno urediti materiju koja se odnosi na kodeks postupanja i na izdavanje sertifikata; precizno urediti materiju koja se odnosi na prenos podataka u druge države i međunarodne organizacije; urediti postupak po pritužbi; urediti obradu genetičkih podataka o ličnosti; urediti obradu biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije fizičkog lica; urediti obradu podataka o ličnosti koja se vrši upotrebom video uređaja; urediti obradu podataka o ličnosti koja se vrši upotrebom veštačke inteligencije; razmotriti i druga relevantna pitanja i, po potrebi, predložiti odgovarajuću izmenu/dopunu ZZPL.
3. Osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti, uključujući i prava i obaveze subjekata na koje se zakon odnosi (polazne osnove).
U cilju unapređenja pravnog okvira u oblasti zaštite podataka o ličnosti u skladu sa Strategijom zaštite podataka o ličnosti za period od 2023. do 2030. godine, koju je donela Vlada, ministarstvo, kao resorno nadležni organ, će otpočeti postupak pripreme zakona kojim će odgovarajuće odredbe važećeg ZZLP biti izmenjene, odnosno dopunjene.
ZZLP koji je u primeni od 2019. godine, u velikoj meri je usklađen sa pravom EU i standardima zaštite podataka o ličnosti, ali dosadašnja primena tog zakona, kao i istraživanja domaćih organizacija civilnog društva i nezavisnih eksperata ukazali su na neophodnost novih rešenja, kako bi bili otklonjeni nedostaci ZZPL koji predstavljaju prepreku u ostvarivanju Ustavom zagarantovanog prava na zaštitu podataka o ličnosti. Tekst ZZPL u najvećoj meri predstavlja adaptirani prevod Opšte uredbe za zaštitu podataka (s tim što njen integralni deo, Preambula, koji predstavlja neophodno polazište za tumačenje propisa, nije uključena u ZZPL), kao i Policijske direktive kojom je uređena obrada podataka o ličnosti od strane nadležnih organa u vezi sa krivičnim postupcima i pretnjama nacionalnoj bezbednosti, pri čemu su u okviru ZZPL uspostavljena dva paralelna režima u pogledu obrade podataka, od kojih je jedan opšti, a drugi, koji se odnosi na “nadležne organe”, poseban, čineći odredbe nejasnim, a prepisane mehanizme, koji ne postoje u domaćem pravnom sistemu, neprimenljivim.
Na ovaj način stvoriće se okvir da Republika Srbija sveobuhvatno uredi oblast zaštite podataka o ličnosti, i to tako što će ZZLP kao sistemski zakon u ovoj oblasti urediti sva najvažnija pitanja i predstavljati polaznu osnovu za uređenje posebnim zakonima pojedinačne oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 17.01.2025.
Naslov: Redakcija