ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENJU: Video-nadzorom ne sme se narušavati privatnost građana. Zakon se ne primenjuje kada je reč o nadzoru saobraćajnica, parkova i drugih javnih površina koja su u opštoj upotrebi, a takođe i kada kamere snimaju hirurške zahvate u operacionim salama ili tok proizvodnje u fabričkim pogonima, jer ove vrste nadzora ne spadaju u tehničku zaštitu

Danas su pod video-nadzorom parkovi, ulice, putevi, autobuske i železničke stanice, ali i banke, kladionice, menjačnice, pošte, proizvodni pogoni i operacione sale. Za nadzor tehničke zaštite koju pruža privatno obezbeđenje ovlašćena je policija, na osnovu preciznih pravila Zakona o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018).

Analizu zakonskog okvira i primenu u praksi napravili su dr Željko Nikač, redovni profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta, i službenik MUP-a Branko Leštanin. Ova analiza pripremljena je za predstojeće savetovanje Udruženja pravnika Srbije početkom juna u Budvi.

Tema je izuzetno važna zbog bezbednosti svih građana, a naročito zbog posebno osetljivih grupa kao što su deca i stariji. Profesor Nikač ističe da bezbednosna kultura treba da se podigne na najviši nivo, ali da je važno znati da se video-nadzorom ne sme narušavati privatnost građana u njihovim ličnim prostorijama.

- Kamere i njihov tehnički nadzor su veoma značajni i kao alati za dokazivanje krivičnih dela, ali i tragičnih događaja, kao što je to bio pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Kamere mogu da pokažu i zašto je pao plafon u školi i da li u školama i vrtićima ima opasnosti za bezbednost dece. Kod vanrednih situacija, kao što su poplave, požari i zemljotresi, kamere takođe pomažu da se utvrde uzroci i posledice nastale štete koja može biti uzrokovana i ljudskim faktorom - kaže prof. dr Željko Nikač.

Policijski službenici su ovlašćeni da provere da li uređaji i sistem video-obezbeđenja imaju digitalni zapis i dovoljan kapacitet memorije za sačinjavanje zapisa u trajanju od najmanje 30 dana u modu kontinuiranog snimanja 24/7 ili u modu snimanja detekcijom kretanja, navodi dr Nikač.

Reč je o kontroli licenciranih firmi koje pružaju usluge montaže i održavanja sistema tehničke zaštite. One su dužne i da pre montiranja uređaja naprave plan i projekat tehničke zaštite, a nadzor je u nekim slučajevima obavezan i u toku i nakon montiranja uređaja.

- Policijski službenik je ovlašćen i da proveri da li su spoljne kamere postavljene tako da budu zaštićene od uništenja, krađe i klimatskih uslova i da se u vidnom polju kamere ne nalaze prepreke koje bi onemogućavale funkcionalnost tehničke zaštite - kaže profesor Nikač.

Za poslove montiranja tehničke zaštite važe standardi u oblasti protivprovalnih, alarmnih i drugih uređaja i sistema zaštite. Kontrola je značajna i zbog sprečavanja zloupotreba, a u slučaju da se dogodi neko krivično delo snimci sa nadzornih kamera su često ključan dokazni materijal. Zato se kontrola tih uređaja često smešta i u trezore, ormane ili posebne prostorije pod ključem i šifrom.

- Proverava se i da li postoji mogućnost prenosa podataka u formatu koji je čitljiv na računaru i da li kamere imaju mogućnost automatskog starta snimanja u slučaju nestanka struje, mogućnost programiranja korisničkih šifara i definisanja prava pristupa radi kontrole i evidencije korišćenja uređaja za video-snimanje, kao i radi sprečavanja zloupotreba kao što je potencijalno špijuniranje zaposlenih - kaže sagovornik.

Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju (ZPO), pravo da vrše nadzor tehničke zaštite imaju MUP i inspekcijski organi, svako iz svog delokruga nadležnosti koji je propisan zakonom. MUP je, preko Direkcije policije, nadležan da vrši nadzor ispunjenosti i načina obavljanja delatnosti i vođenje evidencije u skladu sa ZPO. Inspekcijski organi vrše nadzor u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, poštovanja radnih i poreskih propisa, a takođe i propisa o planiranju i izgradnji.

Cilj nadzora je da se proveri da li se zakoni pravilno primenjuju, a kao najčešće otkriveni prekršaji pojavljuju se oni koji se odnose na vršenje poslova privatnog obezbeđenja ili redarske službe bez licence. To je jedan od težih prekršaja, a zabeležene su i zloupotrebe legitimacija službenika obezbeđenja.

- U praksi postupanja policijskih službenika postoji veliki problem jer standardi koje izrađuje Institut za standardizaciju nisu javno dostupni. Do ovih standarda se može doći isključivo komercijalnom kupovinom kod instituta, što MUP nije učinio, tako da standardi nisu dostupni policijskim službenicima. Postavlja se pitanje da li oni treba uopšte da proveravaju usaglašenost sa srpskim standardima - istakao je dr Nikač.

Prema trenutnom zakonskom rešenju, primena srpskih standarda je dobrovoljna i niko se ne može prinuditi na njihovu primenu.

- Sa druge strane, upotreba tehničkih sredstava koja, u pogledu kvaliteta, sigurnosti i garancija, ne ispunjavaju zakonske norme i tehničke standarde koji važe u Srbiji - predstavlja prekršaj. Zato postoji dilema kako će policijski službenik utvrditi postojanje ovog prekršaja. Rešenje može biti u izmeni i dopuni ZPO-a, kojim bi se ministru policije dalo ovlašćenje da donese podzakonski propis kojim bi se postupak procene rizika i planiranja bliže uredio - objasnio je prof. dr Željko Nikač.

Zakon o privatnom obezbeđenju se ne primenjuje kada je reč o nadzoru saobraćajnica, parkova i drugih javnih površina koja su u opštoj upotrebi, a takođe i kada kamere snimaju hirurške zahvate u operacionim salama ili tok proizvodnje u fabričkim pogonima, jer ove vrste nadzora ne spadaju u tehničku zaštitu.

Postoje i drugi propisi kojima se uređuje obaveznost video-nadzora čija svrha nije tehnička zaštita, a to su, na primer, Zakon o igrama na sreću, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Zakon o deviznom poslovanju i Zakon o poštanskim uslugama.

- Međutim, ukoliko kockarnice, kladionice, menjačnice, pošte i tehnički pregledi poseduju uređaje tehničke zaštite koje imaju za cilj zaštitu lica, imovine i poslovanja, onda se propisi iz oblasti privatnog obezbeđenja primenjuju i na njih - napominje sagovornik.

Zato je preporuka da se u nadzor uključe i Uprava za igre na sreću, Narodna banka Srbije, saobraćajna policija i republički inspektor za drumski saobraćaj.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 18.05.2025.
Naslov: Redakcija