ZAKON O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U RS: Ukoliko prvi dan krsne slave pada u subotu ili nedelju, zaposleni nema prava da "prenese" odsustvo na prvi naredni radni dan
Sezona slava počinje, i uskoro u Srbiji se slavi "Sveta Petka", koja pada u nedelju. Na društvenim mrežama već se povela rasprava - da li imate pravo da prenesete slobodan dan na radni dan?
Šta se dešava kada nekome slava padne za vikend, u subotu ili nedelju... Da li će imati pravo da "prenese" slavu na neki radni dan u toku nedelje i da tada bude slobodan?
Naime, prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011), jasno je naznačeno da pravoslavci na prvi dan krsne slave imaju pravo da ne rade, a isto važi i za pripadnike drugih veroispovesti.
Međutim, u slučaju da krsna slava pada tokom vikenda, stvar je malo drugačija.
Za razliku od državnih praznika koji se mogu prenositi na prvi naredni radni dan, u slučaju da jedan od datuma kada se praznik praznuje pada u nedelju, verski praznici iz člana 4. Zakona, ne potpadaju pod to pravilo.
To znači da ukoliko prvi dan krsne slave pada u nedelju (ili subotu), zaposleni nema prava da "prenese" odsustvo na prvi naredni radni dan.
Činjenica je da se u praksi retko donose rešenja kojima se utvrđuje pravo na odsustvo, odnosno kojima se utvrđuje obaveza rada zaposlenih na dane praznika.
Ta praksa proizlazi kao suprotna odredbi člana 193. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) ("Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku...”), a Inspekcija rada u praksi često toleriše izostajanje rešenja, sa ciljem da se izađe u susret poslodavcima i da se rasterete dodatne papirologije.
U suprotnom bi poslodavac svakom pojedinačnom zaposlenom o pravu na odsustvo na dan praznika ili rada na dan praznika morao da napiše i uruči rešenje.
I na kraju, kao i kod državnih praznika, i kod verskih praznika koji se praznuju neradno poslodavac ne može da ih zaposlenom računa u dane predviđene za redovni godišnji odmor, već su to "dodatni” slobodni dani.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt Blic, 20.10.2024.
Naslov: Redakcija