REGISTRACIJA U APR KAO OBJAVLJEN OGLAS: Kako banke, knjigovođe i mnogi drugi dolaze do klijenata

Stiglo je rešenje Agencije za privredne registre (APR). Preduzetnik je upisan u registar privrednih subjekata. I bukvalno tog momenta njegov telefon ne prestaje da zvoni, elektronska pošta se puni porukama. Banke redom nude svoje usluge, sledećeg dana javljaju se knjigovodstvene agencije, pa prodavci fiskalnih kasa… I dok se građani u ovakvim situacijama s pravom ljute što je neko nekom ustupio njihove kontakt podatke, privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.

Podaci Agencije za privredne regsitre su, bez sumnje, javni. Ali samim pristupom portalu zainteresovani moraju malo više da se potrude da do onoga što žele i dođu. Pretrage traže vreme.

“Zainteresovani, mislim na banke, knjigovođe, ljude koji rešavaju pitanje fiskalnih kasa, zapravo su za svega nekoliko minuta došli do mojih podataka”, kaže novopečeni preduzetnik Branko B. iz Beograda. “Nisam to očekivao. Zapravo APR prodaje naše podatke.”

Upravo to se i dešava, ali ma kako delovalo, to je sasvim u skladu sa zakonom. Sa jedne strane, kako objašnjavaju u APR-u, banke obavezuje Zakon o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014, 44/2018 i 64/2024).

“Prema članu 72. Zakona o platnim uslugama banka je dužna da podatke o statusnim i drugim promenama pravnih lica i preduzetnika, a koji se registruju kod organizacije nadležne za vođenje registra privrednih subjekata svakog radnog dana preuzima od te organizacije u elektronskoj formi”, kažu u APR.

Tako da su, kako potvrđuje APR, sve banke koje poslovnu aktivnost obavljaju u Republici Srbiji zaključile ugovore o preuzimanju podataka putem veb servisa APR- a.

“Preuzimaju ažurne podatke pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, a koja se registruju kod APR-a, uključujući i kontakt podatke”, dodaje APR. “APR je, shodno relevantnim propisima, u obavezi da javno objavljuje podatke iz registara koje vodi, a u koje sva zainteresovana lica imaju uvid upitom po matičnom broju, nazivu pravnog lica ili preduzetnika, ili drugom identifikatoru. U tom smislu, među podacima koji se javno objavljuju na internet stranici APR-a, u okviru kontakt podataka je i registrovani podatak o adresi elektronske pošte pravnog lica, odnosno preduzetnika”.

Da li banke kupujući podatke od APR postupaju u skladu sa propisom, pitali smo i Narodnu banku Srbije. Objašnjavaju da banke, kako bi ojačale svoju poziciju na tržištu, imaju za cilj da privuku što veći broj klijenata kojima bi ponudili svoje proizvode i usluge.

“S tim u vezi, akvizicija klijenata od strane banaka jeste dozvoljena, ali je strogo regulisana i ograničena Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U Registru preduzetnika koji vodi Agencija za privredne registre, nalaze se poslovni i lični podaci preduzetnika. Podaci o sedištu, kao i kontakt podaci preduzetnika (imejl adresa, a može biti registrovan i kontakt telefon). Takođe, jedna od usluga koje pruža Agencija za privredne registre i koja se nalazi na njenoj internet stranici, jeste i mogućnost automatizovanog praćenja promena i preuzimanja podataka iz statusnih registara ove agencije, koji su javno dostupni velikom broju korisnika, a koji mogu biti i banke, uz plaćanje propisane naknade”, potvđuje i NBS.

APR nudi klijentima podatke po setovima. U slučaju preduzetnika nigde ne piše striktno da su dostupni i mobilni brojevi telefona. Nude se podaci o adresama. Kada se preduzetnici registruju, međutim, uz adresu se popunjava i broj telefona.

Samim tim što zakon ovu prodaju podataka dozvoljava, privrednici se ostavljaju bez dileme da li je ona i u redu.

“Ti podaci su javno objavljeni i formalno nema nikakvih problema. Zakon omogućava takvu obradu i samim tim se gubi pitanje svrsishodnosti i da li to ima smisla. Kao i i da li bi se to moglo na neki drugi način ostvariti. To je sekundarno pitanje u odnosu na to da je to po zakonu”, zaključuje Rodoljub Šabić, nekadašnji poverinik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Izvor: Izvor: Vebsajt Forbes, 21.6.2026.
Naslov: Redakcija