PREDLOG AUTENTIČNOG TUMAČENJA ODREDBE ČLANA 9. ZAKONA O POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE PROJEKTA REVITALIZACIJE I RAZVOJA LOKACIJE U BEOGRADU IZMEĐU ULICA KNEZA MILOŠA, MASARIKOVE, BIRČANINOVE I RESAVSKE: Tri razloga zašto je potrebno tumačenje leks specijalisa

Najmanje tri razloga mogla bi da stoje iza odluke poslanika da se od parlamenta traži autentično tumačenje tek donetog leks specijalisa za Generalštab.

Najpre, ono je neophodno kako bi se ispunio jedan od ključnih uslova iz ugovora sa strateškim partnerom. A to je da parcele na kojima su zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane budu “očišćene”. Ne samo od građevinskih objekata, već i od bilo kakvih odluka, tereta, zabeležbi ili bilo čega što bi sputavalo gradnju novog kompleksa.

Drugi je namera da se na tom prostoru stavi van snage Odluka o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno-istorijsku celinu. Dok je leks specijalis bio usmeren da olakša rušenje objekata, izostanak primene odluke olakšalo bi izgradnju kompleksa.

I na kraju, stavljanje ove odluke van snage, svesno ili ne, olakšava i dodatnu gradnju u ovom području. Bilo da se ona dogodi na preostalim slobodnim parcelama u ovom kraju grada ili rušenjem postojećih objekata koji nemaju posebnu istorijsku i kulturnu vrednost.

Iako je Odluka mogla da bude stavljena van snage izmenom leks specijalisa, može se naslutiti da je procenjeno da je davanje tumačenja ipak lakši posao nego ići na izmenu tek donetog propisa.

Međutim, ono što je u ovom slučaju posebno zanimljivo jeste rešenje za koje su se opredelili predlagači propisa.

Naime, u zahtevu parlamentu da napravi tumačenje člana 9 leks specijalisa kojim se skida zaštita sa objekata na dve parcele koje čine kompleks Generalštaba, traži se i sledeće. Da se ovaj član tumači tako da se pomenuta Odluka ne primenjuje na prostor između ulica Vojvode Milenka, Svetozara Markovića, Kralja Milana, Dobrinjske, Admirala Geprata, Balkanske, Ulice Hajduk Veljkov venac i Sarajevske.

Ono što bi se možda moglo smatrati propustom jeste što u predlogu nisu navedene konkretne parcele na predloženom prostoru. Zato su mediji pratili liniju ulica kada su nastojali da prikažu o kom delu grada je reč.

Međutim, interesantno je da se ovaj prostor ne poklapa sa konkretnom prostorno-istorijskom celinom obuhvaćenom Odlukom. Čak ni sa tzv. zaštićenom okolinom oko ove celine koja je nešto šira. I ne samo da se ne poklapa već i u jednom delu izlazi iz njenih gabarita. To se može videti na aproksimativnoj skici. Prostor Generalštaba (plava), prostorno-istorijska celina (crvena), zaštićena okolina celine (roze), predlog (zelena)

Šta je motiv izlaska iz granica celine verovatno će još ostati nepoznato. Ali ono što jeste moguća posledica jeste mogućnost nove gradnje na tom prostoru.

Proglašenje nekog dela prostorno-istorijskom celinom samo delimično štiti objekte. Suština ovakve zaštite je očuvanje jednog dela grada kao ambijentalne celine zbog njenih odlika. To je niži stepen zaštite u odnosu na zaštitu spomenika kulture koja štiti konkretnu zgradu (poput Generalštaba).

Ipak, i zaštita celine postavlja ograničenja koja bi mogla da smetaju strateškom partneru.

Konkretno, za parcelu na kojoj se nalazi Generalštab, u Odluci je kao jedna od mera zaštite propisano “Očuvanje objekata, njihovih osnovnih vrednosti stilskih i tipoloških karakteristika”. “Moguće su manje intervencije kojima se ne bi ugrozile i narušile suštinske vrednosti samog objekta ili njegovog neposrednog okruženja”, navodi se u ovom delu dokumenta. Dodaje se da je dozvoljeno osavremenjavanje objekata u cilju njihove revitalizacije (što bi značilo rekonstrukciju Generalštaba), pod uslovom da se ne naruše vrednosti enterijera i eksterijera objekta.

Ipak, ono što bi mogla biti najvidljivija i suštinska prepreka za novi projekat jeste što zaštita ove prostorne celine ne bi dozvolila da Kušner podigne svoje kule od po 30 spratova. Ne samo da ne bi mogle na ovom mestu da nastanu te zgrade zbog svoje visine koja drastično odskače od ostatka područja, već se i stilski ne uklapaju s obzirom na to da je reč o savremenim zgradama čija je fasada mahom od stakla i čelika. Time bi značajno “odskakale” od betonskih građevina u svojoj neposrednoj okolini (kasarna 7. puka, stari Generalštab, zgrade Vlade, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva finansija i dr.).

Opšte (pa i posebne) mere zaštite ne dozvoljavaju razliku u visini novih objekata u odnosu na one koji uživaju neki vid zaštite.

Međutim, ima još nekoliko mera za koje bi se moglo zaključiti da nisu u korist realizacije ugovora.

“Zabrana gradnje objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili narušiti autentičnost ambijenta prostorno kulturno-istorijske celine”, navodi se u odluci.

Nije teško zaključiti da Tramp kule ne bi zadovoljile ovaj uslov. Zbog čega je vlastima i investitoru nužno da ovaj dokument ne bude na snazi.

Problem može da bude i dodatni dokument čiju izradu Odluka zahteva.

“Za svaku intervenciju u smislu nove izgradnje, u okviru prostorno kulturno istorijske celine sprovesti izradu Studije uticaja na kulturno nasleđe”, stoji u jednoj od tačaka.

I na kraju lako je uočiti dodatne prepreke, koje su dve strane pokušale da izbegnu kroz ugovor.

“Za izgradnju javnih objekata i uređenje javnih prostora obavezno je raspisivanje arhitektonsko-urbanističkog konkursa”, navodi se u Odluci. Kontrola dizajna u novom kompleksu bila je jedan od zahteva strateškog investitora unet u ugovor.

Takođe, ova prostorna celina je i deo arheološkog nalazišta Antički Singidunum pa ne čudi što je u ugovoru pod prethodnim uslovima predviđeno da se lokacija očisti i od “zakopanih antikviteta ili predmeta od istorijskog značaja”.

Stavljanje van snage ove odluke bitno je ne samo radi uklanjanja ovih prepreka. Već i radi izrade planskog dokumenta na osnovu kojeg bi bio izgrađen novi kompleks. To se vidi i iz predloga potpisnika inicijative. Iako nejasno napisan tekst predloga, može se naslutiti da je ideja da izradu planskog dokumenta ne bi mogle da “sapletu” ni odluke o zaštiti pojedinačnih nepokretnosti.

Međutim, ukidanje odluke može da ima posledice po gradnju u celom području. U ovoj celini postoje i tzv. neutralni i objekti bez vrednosti.

Recimo kod neutralnih objekata predviđeno je da se očuvaju, ali dvorišni delovi objekata mogu da se nadograde. Takođe, ako se proceni da zgrada nije stabilna, može da se sruši i izgradi nova.

Kod tzv. objekata bez vrednosti kojih ima u ovoj prostornoj celini, stoji da se mogu zameniti novim.

Ono što je odluka branila jeste gradnja iznad dozvoljene visine. I obavezivala je da se novi objekti stilski uklapaju sa starim.

Stavljanjem ove odluke van snage za prostor koji je predložen, više ove objekte ništa ne štiti.

Izvor: Vebsajt Forbes, Ivan Radak, 21.11.2025.
Naslov: Redakcija