NACRT ZAKONA O REVIZIJI - Tekst propisa
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja revizije finansijskih
izveštaja, provera godišnjeg i konsolidovanog izveštaja o održivosti, obaveznost revizije, stručna osposobljenost lica i licence za obavljanje revizije, kontrola rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora, davanje i oduzimanje dozvole za rad društvima za reviziju i samostalnim revizorima, uslovi i način uspostavljanja funkcije interne revizije, stručna osposobljenost lica koja obavljaju internu reviziju i uslove za sticanje sertifikata ovlašćeni interni revizor, nadzor nad obavljanjem revizije, Komora ovlašćenih revizora (u daljem tekstu: Komora) i nadzor nad njenim radom, međunarodna saradnja sa nadležnim telima u oblasti nadzora, kao i druga pitanja u vezi sa revizijom.
Definicije
Član 2.
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) revizija finansijskih izveštaja (u daljem tekstu: revizija) je postupak provere i ocene finansijskih izveštaja, kao i podataka i metoda koji se primenjuju pri sastavljanju finansijskih izveštaja na osnovu kojih se daje nezavisno stručno mišljenje o tome da li finansijski izveštaji u svim materijalno značajnim aspektima daju istinit i objektivan prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja pravnog lica u skladu sa odgovarajućom regulativom za izradu finansijskih izveštaja;
2) subjekat revizije je pravno lice odnosno preduzetnik, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, a čiji su finansijski izveštaji predmet zakonske revizije, u skladu sa ovim zakonom;
3) zakonska revizija označava reviziju redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja, sastavljenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, a koja je po ovom zakonu obavezna, kao i onih subjekata revizije za koje revizija, u skladu sa ovim zakonom, nije obavezna, već se obavlja dobrovoljno;
4) društvo za reviziju je privredno društvo sa sedištem u Republici Srbiji, osnovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i koje u skladu sa ovim zakonom ima važeću dozvolu za obavljanje revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti;
5) društvo za reviziju države članice je pravno lice, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje ima dozvolu nadležnog organa države članice Evropske unije (u daljem tekstu: država članica) za obavljanje zakonske revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti;
6) društvo za reviziju treće zemlje je pravno lice, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje ima dozvolu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti privrednog društva osnovanog u trećoj zemlji, osim pravnog lica koje je registrovano kao društvo za reviziju u bilo kojoj državi članici na osnovu važeće dozvole za obavljanje zakonske revizije izdate u državi članici;
7) ovlašćeni revizor je fizičko lice koje je, u skladu sa ovim zakonom, položilo ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor, a koje nema važeću licencu za obavljanje revizije;
8) licencirani ovlašćeni revizor je fizičko lice koje je, u skladu sa ovim zakonom, položilo ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i ima važeću licencu za obavljanje revizije, odnosno za proveru izveštaja o održivosti;
9) samostalni revizor je licencirani ovlašćeni revizor koji, u skladu sa ovim zakonom, ima važeću dozvolu da obavlja reviziju, odnosno za proveru izveštaja o održivosti kao preduzetnik;
10) revizor države članice je fizičko lice koje ima važeću ispravu nadležnog organa države članice za obavljanje zakonske revizije, odnosno za proveru izveštaja o održivosti;
11) revizor treće zemlje je fizičko lice koje ima važeću ispravu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti privrednog društva osnovanog u trećoj zemlji, isključujući državljane Republike Srbije koji su tu ispravu stekli u bivšim članicama SFRJ, a koje nisu članice Evropske unije, osim fizičkog lica koje je registrovano za obavljanje zakonske revizije u bilo kojoj državi članici na osnovu važeće isprave za obavljanje revizije;
12) revizor grupe je društvo za reviziju koje vrši zakonsku reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja, odnosno proveru konsolidovanog izveštaja o održivosti;
13) mreža označava organizaciju koja:
(1) za cilj ima međusobnu saradnju i kojoj pripadaju društva za reviziju, odnosno samostalni revizori, i
(2) koja za cilj ima raspodelu dobiti ili troškova, ili ima zajedničko vlasništvo, kontrolu ili upravu, zajedničku politiku i procedure kontrole kvaliteta obavljanja revizije, zajedničku poslovnu strategiju, korišćenje zajedničkog imena ili značajnog dela stručnih resursa;
14) povezano društvo društva za reviziju je društvo koje je sa društvom za reviziju povezano zajedničkim vlasništvom, kontrolom ili upravljanjem;
15) revizorski izveštaj je izveštaj o obavljenoj reviziji koji izdaje društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom i Međunarodnim standardima revizije;
16) nadležni organi su ovlašćeni organi ili tela država članica i trećih zemalja za uređivanje revizije i/ili za nadzor revizora i revizorskih društava, kao i za saradnju sa nadležnim organima drugih država u oblasti revizije;
17) Međunarodni standardi revizije i Međunarodni standard kontrole kvaliteta (u daljem tekstu: MSR) su Međunarodni standardi revizije (International Standards on Auditing - ISA) i Međunarodni standard upravljanja kvalitetom (International Standard on Quality Management - ISQM 1 ISQM 2) i sa njima povezani stavovi i standardi koje je objavio Odbor za međunarodne standarde revizije i usluga uveravanja (International Auditing and Assurance Standards Board - IAASB) Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants - IFAC), uključujući standarde koji zamenjuju Međunarodni standard kontrole kvaliteta (International Standard on Quality Controle - ISQC), izmene ovih standarda, kao i budući standardi izdati ili prihvaćeni od strane ovog tela, čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo);
18) Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI) su Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI) i Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP), bliže definisani zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
19) Kodeks profesionalne etike revizora je akt koji donosi Komora na osnovu Kodeksa etike za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa (IFAC Code of Ethics for Professional Accountants), pri čemu Komora može doneti i odluku o neposrednoj primeni Kodeksa etike za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa;
20) Međunarodni okvir profesionalne prakse internih revizora utvrđuje standarde i najbolju praksu interne revizije, koji objavljuje Institut internih revizora (The institute of Internal Auditors) i koji uključuje Globalne standarde interne revizije, Tematske zahteve i Globalne smernice;
21) profesionalni skepticizam je stav koji podrazumeva kritičko razmišljanje, sposobnost prepoznavanja okolnosti koje mogu ukazati na moguće netačno prikazivanje činjenica zbog greške ili prevare i kritičku ocenu revizorskih dokaza;
22) društvima od javnog interesa smatraju se:
(1) banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicioni fondovi, društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko-dilerska društva, platne institucije, kao i institucije elektronskog novca;
(2) izdavaoci čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;
(3) sva pravna lica koje Vlada na predlog nadležnog ministarstva proglasi pravnim licima od javnog interesa za Republiku Srbiju, nezavisno od njihove veličine;
23) nepraktičar je fizičko lice, koje za vreme trajanja članstva u telu koje obavlja poslove javnog nadzora nad obavljanjem revizije i najmanje tri godine pre članstva u tom telu, nije vršilo revizije, nije imalo pravo glasa u društvu za reviziju, nije bilo direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora društva za reviziju i nije bilo zaposleno u društvu za reviziju ili na bilo koji drugi način bilo povezano sa društvom za reviziju;
24) ključni revizorski partner je:
(1) licencirani ovlašćeni revizor kojeg društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor imenuje za određeni revizorski posao kao glavno i odgovorno lice za vršenje zakonske revizije u ime društva za reviziju, odnosno u ime samostalnog revizora;
(2) u slučaju revizije grupe - licencirani ovlašćeni revizor kojeg društvo za reviziju imenuje kao glavno i odgovorno lice za vršenje zakonske revizije na nivou grupe i licencirani ovlašćeni revizor koji je imenovan kao glavno i odgovorno lice na nivou materijalno značajnih zavisnih društava;
(3) licencirani ovlašćeni revizor, koji potpisuje revizorski izveštaj;
25) ključni revizorski partner za proveru izveštaja o održivosti je:
(1) licencirani ovlašćeni revizor kojeg društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor imenuje za određeni posao provere izveštavanja o održivosti kao glavno i odgovorno lice za vršenje provere izveštaja o održivosti u ime društva za reviziju, odnosno u ime samostalnog revizora;
(2) u slučaju provere konsolidovanog izveštaja o održivosti - licencirani ovlašćeni revizor kojeg društvo za reviziju imenuje kao glavno i odgovorno lice za vršenje provere izveštaja o održivosti na nivou grupe i licencirani ovlašćeni revizor koji je imenovan kao glavno i odgovorno lice na nivou materijalno značajnih zavisnih društava;
(3) licencirani ovlašćeni revizor, koji potpisuje izveštaj o proveri izveštaja o održivosti;
26) treća zemlja je država koja nije članica Evropske unije;
27) povezana lica su povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
28) filijala društva za reviziju predstavlja organizacionu jedinicu društva za reviziju bez svojstva pravnog lica;
29) ovlašćeni interni revizor je fizičko lice koje ima odgovarajuće stručno zvanje stečeno u skladu sa ovim zakonom;
30) Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) je organ koji sprovodi javni nadzor nad obavljanjem revizije i kontrolu rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora u skladu sa ovim zakonom;
31) srednje pravno lice je ono pravno lice koje je razvrstano u srednje pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
32) malo pravno lice je ono pravno lice koje je razvrstano u malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
33) matična država članica je država članica koja je konkretnom društvu za reviziju ili revizoru, izdala dozvolu za obavljanje revizije;
34) država članica domaćin je država članica u kojoj revizor koji ima važeću ispravu nadležnog organa njegove matične države članice za obavljanje zakonske revizije, traži da mu se izda isprava za obavljanje zakonske revizije, ili država članica u kojoj društvo za reviziju koje ima dozvolu za obavljanje zakonske revizije njegove matične države članice, traži registraciju ili je već registrovano za obavljanje zakonske revizije;
35) izveštaj o održivosti označava izveštaj o održivosti u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo;
36) provera izveštaja o održivosti označava sprovođenje postupka čiji je rezultat mišljenje zakonskog revizora ili društva za reviziju u skladu sa ovim zakonom;
37) nezavisni pružalac usluge provere označava telo za ocenu usklađenosti akreditovano u skladu sa relevantnim zakonom za određenu delatnost, radi ocene usklađenosti izveštaja o održivosti sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
38) zajedničko ulaganje označava Evropsko zajedničko društvo (European Cooperative Society) definisano članom 1. Uredbe 1435/2003 ili bilo koje drugo zajedničko društvo koje ima obavezu zakonske revizije u skladu sa propisima kojima se uređuju privredna društava, kao što su kreditne institucije u smislu propisa kojima se uređuje njihovo poslovanje i društva za osiguranje u smislu propisa kojima se uređuje poslovanje tih društava;
39) poslovi interne revizije (u daljem tekstu: interna revizija) obuhvataju nezavisno i objektivno uveravanje i savetovanje društva od javnog
interesa za vrednovanje i upravljanje rizicima, internim kontrolama i procesima društva.
Utvrđivanje i objavljivanje prevoda MSR i standarda kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti
Član 3.
Prevod i objavljivanje MSR obavlja profesionalna organizacija, članica Međunarodne federacije računovođa koja ima pravo na prevod i objavljivanje.
Prevod iz stava 1. ovog člana rešenjem utvrđuje Ministarstvo.
Rešenja iz stava 2. ovog člana kojim se određuje i datum početka primene MSR, zajedno sa tekstom prevoda MSR, Ministarstvo objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici Ministarstva.
Prevode standarda kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti rešenjem utvrđuje Ministarstvo.
Rešenje iz stava 4. ovog člana, kojim se određuje i datum početka primene standarda kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti, zajedno sa tekstom prevoda standarda kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti, Ministarstvo objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici Ministarstva.
Ko može da obavlja reviziju
Član 4.
Reviziju može da obavlja:
1) društvo za reviziju iz člana 2. tačka 4) ovog zakona koje ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom zaposlenog najmanje jednog licenciranog ovlašćenog revizora i ispunjava druge uslove utvrđene ovim zakonom;
2) društvo za reviziju države članice koje je registrovano za obavljanje revizije u skladu sa ovim zakonom;
3) društvo za reviziju treće zemlje koje je registrovano za obavljanje revizije u skladu sa ovim zakonom;
4) samostalni revizor iz člana 2. tačka 9) ovog zakona;
5) revizor države članice koji ima važeću licencu i dozvolu za obavljanje revizije, koje su izdate od nadležnog organa u Republici Srbiji, a koji je registrovan kao samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom;
6) revizor treće zemlje koji ima važeću licencu i dozvolu za obavljanje revizije, koje su izdate od nadležnog organa u Republici Srbiji, a koji je registrovan kao samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom;
Društva za reviziju iz stava 1. ovog člana obavljaju reviziju preko licenciranih ovlašćenih revizora.
Ko može da obavlja proveru izveštaja o održivosti
Član 5.
Proveru izveštaja o održivosti može da obavlja:
1) društvo za reviziju iz člana 2. tačka 4) ovog zakona koje ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom zaposlenog najmanje jednog licenciranog ovlašćenog revizora koji ima licencu za proveru izveštaja o održivosti i ispunjava druge uslove utvrđene ovim zakonom;
2) društvo za reviziju države članice koje je registrovano za obavljanje revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti u smislu ovog zakona;
3) društvo za reviziju treće zemlje koje je registrovano za obavljanje revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti u smislu ovog zakona;
4) samostalni revizor iz člana 2. tačka 9) ovog zakona, koji ima licencu za proveru izveštaja o održivosti ili ima zaposlenog najmanje jednog licenciranog ovlašćenog revizora, koji ima i licencu za proveru izveštaja o održivosti i ispunjava druge uslove utvrđene ovim zakonom;
5) revizor države članice koji ima važeću licencu i dozvolu za obavljanje revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti koje su izdate od nadležnog organa u Republici Srbiji, a koji je registrovan kao samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom;
6) revizor treće zemlje koji ima važeću licencu i dozvolu za obavljanje revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti koje su izdate od nadležnog organa u Republici Srbiji, a koji je registrovan kao samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom;
Društva za reviziju iz stava 1. ovog člana obavljaju proveru izveštaja o održivosti preko licenciranih ovlašćenih revizora, koji imaju licencu za proveru izveštaja o održivosti.
Nedostojnost za obavljanje revizije, sticanje licenci i obavljanje drugih poslova u oblasti revizije
Član 6.
Lica koja su pravosnažno osuđena za krivična dela utvrđena ovim zakonom, ne mogu da obavljaju reviziju, stiču licence i zvanja u skladu sa ovim zakonom, kao i da obavljaju druge poslove u oblasti revizije, utvrđene ovim zakonom.
Krivična dela koja određena lica čine nedostojnim za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona jesu krivična dela protiv prava po osnovu rada, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, finansiranja terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti.
Uslovi za izdavanje licence za obavljanje revizije
Član 7.
Licenca za obavljanje revizije (u daljem tekstu: licenca) je javna isprava koju, u skladu sa ovim zakonom, izdaje Ministarstvo.
Licenca se izdaje licu koje ispunjava sledeće uslove:
1) da ima položen ispit za zvanje ovlašćeni revizor;
2) da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
3) da ima najmanje tri godine praktičnog radnog iskustva na zakonskim revizijama, od kojih najmanje dve godine uz nadzor licenciranog ovlašćenog revizora. Pod praktičnim radnim iskustvom na zakonskim revizijama smatra se radno iskustvo, na neodređeno ili na određeno vreme, stečeno u radnom odnosu u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora na poslovima zakonske revizije;
4) da, u skladu sa ovim zakonom ne postoji zabrana izdavanja nove licence, u slučaju ako mu je licenca ranije oduzeta - do isteka perioda u kome postoji zabrana izdavanja nove licence;
5) da nije pravosnažno osuđivano za krivična dela u smislu člana 6. ovog zakona.
Licenca iz stava 1. ovog člana može biti izdata revizoru države članice koji ima važeću ispravu nadležnog organa države članice za obavljanje zakonske revizije, koja po sadržaju odgovara licenci (licenca, sertifikat i sl.) i ispunjava uslove iz stava 2. tač. 2) - 5) ovog člana.
Licenca iz stava 1. ovog člana može, pod uslovima reciprociteta, biti izdata revizoru treće zemlje koji ima važeću ispravu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije, koja po sadržaju odgovara licenci (licenca, sertifikat i sl.) i ispunjava uslove iz stava 2. tač. 2) - 5) ovog člana.
Za dobijanje licence revizor države članice, odnosno revizor treće zemlje dužan je da položi dopunski ispit iz poznavanja propisa Republike Srbije iz oblasti navedenih u članu 11. stav 4. tačka 1) ovog zakona, a koje su obuhvaćene programom Komore iz stava 5. tog člana.
Uslovi za izdavanje licence za proveru izveštavanja o održivosti
Član 8.
Licu koje ima licencu za obavljanje revizije ili ispunjava uslove za dobijanje licence za obavljanje revizije može se izdati i licenca za obavljanje provere izveštaja o održivosti.
Licenca se izdaje licu koje ispunjava sledeće uslove:
1) da ima licencu za obavljanje revizije u smislu člana 6. ovog zakona ili ispunjava uslove za dobijanje te licence;
2) da ima položen ispit za sticanje znanja za proveru izveštaja o održivosti;
3) da ima najmanje osam meseci praktičnog radnog iskustva na poslovima provere izveštaja o održivosti ili drugih usluga povezanih sa održivošću. Pod praktičnim radnim iskustvom na poslovima provere izveštaja o održivosti ili drugih usluga povezanih sa održivošću smatra se radno iskustvo, na neodređeno ili na određeno vreme, stečeno u radnom odnosu u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora na ovim poslovima.
Licenca iz stava 1. ovog člana može biti izdata revizoru države članice koji ima važeću ispravu nadležnog organa države članice za obavljanje provere izveštaja o održivosti, koja po sadržaju odgovara licenci (licenca, sertifikat i sl.) i ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.
Licenca iz stava 1. ovog člana može, pod uslovima reciprociteta, biti izdata revizoru treće zemlje koji ima važeću ispravu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje provere izveštaja o održivosti, koja po sadržaju odgovara licenci (licenca, sertifikat i sl.) i ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.
Za dobijanje licence revizor države članice, odnosno revizor treće zemlje dužan je da položi dopunski ispit iz poznavanja propisa Republike Srbije iz oblasti navedenih u članu 12. stav 3. tač. 1) i 4) ovog zakona, a koje su obuhvaćene programom Komore iz stava 4. tog člana.
Izdavanje, produženje i oduzimanje licence
Član 9.
Zahtev za izdavanje licence podnosi se Ministarstvu. Uz zahtev za izdavanje licence podnosi se:
1) uverenje o položenom ispitu za zvanje ovlašćeni revizor i uverenje
o položenom ispitu za sticanje znanja za proveru izveštaja o održivosti ukoliko lice želi da obavlja i poslove u vezi sa proverom izveštaja o održivosti;
2) dokaz o stečenom obrazovanju iz člana 7. stav 2. tačka 2) ovog zakona;
3) dokaz o radnom iskustvu iz člana 7. stav 2. tačka 3) ovog zakona, i dokaz o radnom iskustvu iz člana 8. stav 2. tačka 3) ovog zakona ukoliko lice želi da obavlja i poslove u vezi sa proverom izveštaja o održivosti;
4) potvrda nadležnog organa o neosuđivanosti iz člana 7. stav 2. tačka
5) ovog zakona.
Po zahtevu za izdavanje licence Ministarstvo donosi rešenje, kojim se izdaje licenca ili se zahtev za izdavanje licence odbija.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Licenca se izdaje na period od tri godine i produžava se na zahtev licenciranog ovlašćenog revizora, uz dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za produženje licence može se podneti najranije tri meseca pre isteka roka važenja licence.
Ako se zahtev za produženje licence podnese po isteku roka važenja licence, smatraće se da je podnet zahtev za izdavanje nove licence.
Ako licencirani ovlašćeni revizor ne obavi kontinuirano profesionalno usavršavanje u skladu sa članom 14. ovog zakona, odnosno ne podnese zahtev za produženje licence, licenca prestaje da važi, istekom tri godine od dana izdavanja.
Pri podnošenju zahteva za produženje licence, kandidat mora da ispuni uslove iz člana 7. stav 2. tač. 4) i 5) ovog zakona i da podnese dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje u skladu sa ovim zakonom.
Po zahtevu za produženje licence odlučuje Ministarstvo, shodnom primenom st. 3. i 4. ovog člana.
Licenca se može oduzeti ili staviti van snage u slučajevima, na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom.
Rešenjem o oduzimanju licence utvrđuje se i period u kome se licu kome se oduzima licenca ne može izdati nova licenca, a koji ne može biti duži od pet godina od dana donošenja tog rešenja.
Ministarstvo je dužno da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Komori primerak rešenja o izdavanju, odnosno produženju licence radi upisa u odgovarajući registar.
Komisija je dužna da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Komori primerak rešenja o oduzimanju licence za obavljanje revizije radi upisa u odgovarajući registar.
Komora je dužna da, po službenoj dužnosti, bez odlaganja upiše rešenje o oduzimanju licence, u odgovarajući registar.
U slučaju oduzimanja licence ovlašćenim revizorima država članica, Komisija je obavezna da, po službenoj dužnosti, dostavi informaciju o sprovedenom postupku oduzimanja licence relevantnim nadležnim organima država članica.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, ovlašćeni revizor koji nije u roku podneo zahtev za produženje licence, odnosno kome je licenca rešenjem oduzeta ili stavljena van snage, prilikom podnošenja zahteva za izdavanje licence dužan je da priloži i dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Ministarstvo po službenoj dužnosti pribavlja dokaze iz stava 2. tač. 1) i 4) ovog člana, u skladu sa zakonom, osim ako se podnosilac zahteva izričito izjasni da će sam podneti te dokaze.
Stavljanje licence van snage
Član 10.
Ministarstvo će staviti van snage rešenje o izdavanju licence:
1) na lični zahtev licenciranog ovlašćenog revizora;
2) u slučaju gubitka poslovne sposobnosti.
Rešenje o izdavanju licence ne može biti stavljeno van snage na lični zahtev licenciranog ovlašćenog revizora ukoliko je započet postupak kontrole nad tim licenciranim ovlašćenim revizorom, do okončanja istog.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Kad rešenje o stavljanju licence van snage postane izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja Komisiji, kao i Komori radi evidentiranja u registru licenciranih ovlašćenih revizora.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor
Član 11.
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor polaže se u Komori, u skladu sa ovim zakonom.
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor obuhvata potreban nivo teorijskog znanja iz predmeta relevantnih za zakonsku reviziju i sposobnost da se takvo znanje primeni u praksi.
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor iz stava 2. ovog člana obuhvata sledeće oblasti u celini:
1) opšta teorija i principi računovodstva;
2) zakonski okvir u vezi sa pripremanjem godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja;
3) MSFI;
4) finansijska analiza;
5) upravljačko računovodstvo;
6) upravljanje rizicima i interna kontrola;
7) revizija i profesionalne veštine;
8) MSR;
9) profesionalna etika i nezavisnost.
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor iz stava 2. ovog člana obuhvata i sledeće oblasti u delu koji je relevantan za zakonsku reviziju:
1) poznavanje propisa Republike Srbije, i to:
(1) pravo privrednih društava i korporativno upravljanje;
(2) obligaciono pravo;
(3) propisi koji regulišu vršenje domaćeg i međunarodnog platnog prometa i prenosa kapitala;
(4) propisi koji uređuju tržište kapitala i hartija od vrednosti;
(5) stečaj i likvidacija;
(6) poreski sistem;
(7) građansko i trgovinsko pravo, kao i propisi koji regulišu poslovanje banaka, društava za osiguranje i ostalih finansijskih institucija;
(8) radno pravo;
2) informacione tehnologije i računarski sistemi;
3) mikroekonomija, opšta i finansijska ekonomija;
4) finansijska matematika i statistika;
5) osnovni principi finansijskog menadžmenta privrednih društava. Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor polaže se pisanim putem,
prema programu koji donosi Komora u skladu sa ovim zakonom, a koji obuhvata oblasti iz st. 3. i 4. ovog člana, uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije i saglasnost Ministarstva.
Ispit za sticanje znanja za proveru izveštaja o održivosti
Član 12.
Ispit za sticanje znanja za proveru izveštaja o održivosti polaže se u Komori, u skladu sa ovim zakonom.
Ispit za sticanje znanja za proveru izveštaja o održivosti obuhvata potreban nivo teorijskog znanja iz predmeta relevantnih za proveru izveštaja o održivosti i sposobnost da se takvo znanje primeni u praksi.
Ispit iz stava 2. ovog člana obuhvata sledeće oblasti u celini:
1) zakonski okvir i standarde u vezi sa pripremanjem godišnjeg i konsolidovanog izveštaja o održivosti;
2) analizu održivosti;
3) postupke dubinske analize u pogledu pitanja o održivosti;
4) zakonski okvir i standardi održivosti u vezi sa proverom godišnjeg i konsolidovanog izveštaja o održivosti.
Ispit za sticanje znanja za proveru izveštaja o održivosti polaže se pisanim putem, prema programu koji donosi Komora u skladu sa ovim zakonom, a koji obuhvata oblasti iz stava 3. ovog člana, uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije i saglasnost Ministarstva.
Oslobođenje od teorijskog dela ispita - izuzeci
Član 13.
Lice, koje ima diplomu univerziteta u skladu sa članom 7. stav 2. tačka 2) ovog zakona, odnosno sertifikat profesionalnog tela koje je član Međunarodne federacije računovođa, kojim dokazuje da je položilo jedan ili više predmeta utvrđenih u programu iz člana 11. stav 5. ovog zakona, odnosno člana 12. stav 4. ovog zakona može da bude oslobođeno polaganja teorijskog ispita, odnosno dela ispita.
Bliže uslove i postupak za oslobađanje polaganja ispita, odnosno dela ispita iz stava 1. ovog člana propisuje Komora, uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije i saglasnost Ministarstva.
Kontinuirano profesionalno usavršavanje
Član 14.
Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da obavlja kontinuirano profesionalno usavršavanje u cilju održavanja i unapređenja teorijskog znanja, profesionalnih veština i profesionalnih vrednosti u skladu sa Programom kontinuiranog profesionalnog usavršavanja.
Program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja iz stava 1. ovog člana donosi Komora, u skladu sa ovim zakonom.
Obuku u cilju sprovođenja kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, pored Komore, mogu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Komisije, da organizuju i:
1) visokoškolske ustanove;
2) profesionalna tela, odnosno organizacije, kao i druga pravna lica, koja poseduju odgovarajuće tehničke, organizacione i administrativne kapacitete, tako da obezbeđuju kvalitet obuke koji je u skladu sa programom kontinuiranog profesionalnog usavršavanja iz stava 2. ovog člana;
3) društva za reviziju, koja poseduju odgovarajuće tehničke, organizacione i administrativne kapacitete za organizaciju obuke.
Po završetku svake pojedinačne obuke u vezi sa kontinuiranim profesionalnim usavršavanjem, licenciranom ovlašćenom revizoru se izdaje potvrda. Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da potvrde čuva najmanje tri godine.
Potvrda iz stava 4. ovog člana sadrži naziv oblasti koje su bile predmet obuke, kao i broj časova trajanja obuke.
II. DRUŠTVO ZA REVIZIJU I SAMOSTALNI REVIZOR
Uslovi u pogledu učešća u kapitalu i sastav organa upravljanja
Član 15.
Reviziju mogu da obavljaju društva za reviziju u kojima:
1) većinu glasačkih prava imaju društva za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizori ili društva za reviziju država članica, odnosno revizori država članica;
2) većina, a najviše do tri četvrtine članova organa upravljanja moraju da budu licencirani ovlašćeni revizori ili društva za reviziju, odnosno revizori ili društva za reviziju država članica.
Ako se organ upravljanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana sastoji od dva člana, jedan od njih mora da bude licencirani ovlašćeni revizor ili društvo za reviziju, odnosno revizor ili društvo za reviziju države članice.
Ako organ upravljanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana čini jedan član, on mora da bude licencirani ovlašćeni revizor ili društvo za reviziju, odnosno revizor ili društvo za reviziju države članice.
Osnivanje i organ upravljanja društva
Član 16.
Društvo za reviziju osniva se u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Osnivač, odnosno stvarni vlasnik društva za reviziju, ne može biti pravno lice koje je osuđivano pravnosnažnom presudom za krivična dela u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, niti fizičko lice koje je pravnosnažno osuđivano u smislu člana 6. ovog zakona.
Društvo za reviziju može imati jednog ili više članova organa upravljanja.
Najmanje jedan član organa upravljanja društva za reviziju mora aktivno da govori srpski jezik.
Za člana organa upravljanja društva za reviziju ne može biti imenovano lice koje je pravosnažno osuđivano za krivična dela u smislu člana 6. ovog zakona.
Licencirani ovlašćeni revizori koji su članovi organa upravljanja društva za reviziju moraju da budu zaposleni u društvu za reviziju sa punim radnim vremenom i da zastupaju društvo za reviziju bez ograničenja.
Lica koja nisu članovi organa upravljanja društva za reviziju, a ovlašćena su za zastupanje društva za reviziju moraju da budu licencirani ovlašćeni revizori.
Dozvola za obavljanje revizije
Član 17.
Dozvolu za obavljanje revizije na osnovu koje se društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor registruje za obavljanje revizije, rešenjem izdaje Ministarstvo.
Ministarstvo je dužno da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Komori primerak rešenja iz stava 1. ovog člana radi upisa u odgovarajući registar.
Pravno lice, koje nema dozvolu za obavljanje poslova revizije, u skladu sa ovim zakonom, ne može u obavljanju delatnosti koristiti naziv “revizija” ili “Auditˮ ili izvedenice iz ovih reči.
Dozvola za obavljanje revizije može se oduzeti, u skladu sa ovim zakonom.
Rešenjem o oduzimanju dozvole utvrđuje se i period u kome se društvu za reviziju kome se oduzima dozvola ne može izdati nova dozvola, a koji ne može biti duži od pet godina od dana donošenja tog rešenja.
U slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za reviziju države članice, Komisija je dužna da po službenoj dužnosti i bez odlaganja, saopšti tu činjenicu i razloge za oduzimanje dozvole relevantnim nadležnim organima matične države članice u kojoj je to društvo za reviziju registrovano.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje revizije
Član 18.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje revizije, osnivač društva za reviziju, odnosno samostalni revizor podnosi Ministarstvu, posle osnivanja i upisa u odgovarajući registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) statut ili osnivački akt društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
2) dokaz o ispunjavanju uslova iz čl. 7, 15. i 16. ovog zakona, kao i stava 6. ovog člana;
3) kopija lične karte, odnosno pasoša, ako je osnivač fizičko lice, odnosno izvod iz odgovarajućeg registra, ako je osnivač pravno lice;
4) za osnivače koji su revizorska društva država članica, odnosno za revizorska društva trećih zemalja, mišljenje nadležnog organa (instituta, komore, udruženja i sl.), koje obuhvata:
(1) sadržaj propisa države članice, odnosno treće zemlje koji uređuju uslove za obavljanje revizije i proveru kvaliteta obavljanja revizije;
(2) izjavu nadležnog organa da revizorsko društvo države članice, odnosno revizorsko društvo treće zemlje, ima pravo da obavlja revizije ili da postoje moguća ograničenja u obavljanju revizije;
(3) izjavu nadležnog organa da će Ministarstvo obaveštavati o svim merama provere kvaliteta rada izrečenim revizorskom društvu države članice, odnosno revizorskom društvu treće zemlje;
5) spisak lica koja su povezana sa osnivačima sa opisom načina povezanosti;
6) podatke o licenciranim ovlašćenim revizorima koji će obavljati reviziju sa dokazima o radu na neodređeno radno vreme sa punim radnim vremenom;
7) dokaze o osiguranju od odgovornosti i plaćanju premije osiguranja;
8) opšti akt kojim se uređuje metodologija obavljanja revizije, po prethodno pribavljenom mišljenju Komore;
9) opšti akt o čuvanju dokumentacije o reviziji;
10) opšti akt o čuvanju poslovne tajne.
Dozvola za obavljanje revizije ne može se izdati privrednom društvu kome je bezuslovno bila oduzeta dozvola, za vreme trajanja zabrane iz člana 17. stav 5. ovog zakona.
U periodu važenja zabrane iz stava 3. ovog člana, dozvola za obavljanje revizije se neće izdati ni društvu za reviziju čiji je osnivač bio i osnivač društva za reviziju kome je bila oduzeta dozvola u smislu člana 17. stav 5. ovog zakona.
Dozvola za obavljanje revizije neće se izdati ni društvu za reviziju čiji je osnivač ili lice povezano sa osnivačem bilo osnivač ili lice povezano sa osnivačem društva za reviziju kome je bila oduzeta dozvola, u periodu važenja zabrane iz stava 3. ovog člana.
Ministarstvo može odbiti zahtev iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da su saradnici podnosioca zahteva iz ovog člana, odnosno stvarnog vlasnika ili člana organa upravljanja subjekta iz člana 4. ovog zakona pravnosnažno osuđeni za krivična dela u smislu člana 6. ovog zakona.
Pod saradnikom iz stava 6. ovog člana smatra se:
1) svako fizičko lice koje je na rukovodećem položaju kod privrednog društva u kojem je osnivač, vlasnik ili član organa upravljanja u subjektu iz člana 4. ovog zakona na rukovodećem položaju ili je stvarni vlasnik tog subjekta;
2) svako fizičko lice koje je stvarni vlasnik privrednog društva u kojem je osnivač, vlasnik ili član organa upravljanja u subjektu iz člana 4. ovog zakona na rukovodećem položaju;
3) svako fizičko lice koje sa osnivačem, vlasnikom i članom organa upravljanja subjekta iz člana 4. ovog zakona ima stvarno vlasništvo nad istim pravnim subjektom.
Fizičko lice ne može biti osnivač, odnosno stvarni vlasnik ili član organa upravljanja društva za reviziju, ako je teže povredilo ili ponovilo povredu propisa kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u periodu trajanja izrečene zaštitne mere zabrane vršenja određenih delatnosti koje predstavljaju pretežnu delatnost društva za reviziju ili trajanja zaštitne mere zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove koji predstavljaju pretežnu delatnost društva za reviziju, odnosno u periodu trajanja izrečene zaštitne mere zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, koje predstavljaju pretežne dužnosti društva za reviziju.
Član organa upravljanja iz člana 16. stava 3. ovog zakona označava direktora, izvršnog direktora, odnosno člana upravnog ili nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Pravno lice koje podnosi zahtev za izdavanje dozvole dužno je da dokaže identitet stvarnog vlasnika tog pravnog lica, na način i u smislu zakona kojim se uređuje centralna evidencija stvarnih vlasnika.
Ako se iz opravdanih razloga ne može pribaviti dokaz o neosuđivanosti iz stava 6. ovog člana, lica iz st. 1. i 7. ovog člana mogu dostaviti i izjavu datu pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da nisu osuđivana. Ministarstvo može u bilo kom trenutku zatražiti od lica iz st. 1. i 7. ovog člana da dostave dokaze o neosuđivanosti ili neposredno od nadležnog organa zatražiti te dokaze.
Ministarstvo, radi provere ispunjenosti propisanih uslova za davanje dozvole za obavljanje revizije, može da u svakom trenutku pribavi podatke o osuđivanosti, odnosno neosuđivanosti lica iz st. 1. i 7. ovog člana u vezi s kojima se proverava ispunjenost tih uslova i njihovih saradnika iz kaznene evidencije koja se vodi u skladu sa zakonom.
Ministarstvo po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, pribavlja dokaze iz stava 2. tač. 1) - 3) ukoliko je osnivač pravno lice koje je registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i tačka 6) ovog člana, osim ako se podnosilac zahteva izričito izjasni da će sam podneti te dokaze.
Odlučivanje o zahtevu
Član 19.
Po zahtevu za izdavanje dozvole iz člana 18. ovog zakona Ministarstvo donosi rešenje, kojim se izdaje dozvola ili se zahtev za izdavanje dozvole odbija.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Samostalni revizor
Član 20.
Samostalni revizor kao preduzetnik može istovremeno da ima samo jednu dozvolu za obavljanje revizije.
Samostalni revizor iz stava 1. ovog člana ne može obavljati druge delatnosti osim revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti i poslove iz člana 48. ovog zakona, niti može biti osnivač društva za reviziju ili drugog privrednog društva.
Samostalni revizor ne može biti u radnom odnosu kod drugog poslodavca, ne može imati druge registrovane samostalne delatnosti ili status zakonskog zastupnika, direktora, člana ili predsednika nadzornog odbora i izvršnog odbora u pravnom licu, odnosno povezanom pravnom licu sa pravnim licem kod koga se obavlja revizija, član ili predsednik upravnog i izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, stečajni upravnik, prokurista i lice koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije.
Samostalni revizor ne može da obavlja zakonsku reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti društava od javnog interesa.
Samostalni revizor ne može da obavlja reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja, odnosno proveru konsolidovanih izveštaja o održivosti.
Shodna primena zakona na samostalne revizore
Član 21.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na društva za reviziju primenjuju se i na samostalnog revizora, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Stavljanje dozvole van snage
Član 22.
Ministarstvo će staviti van snage rešenje o izdavanju dozvole ako osnivač donese odluku o prestanku obavljanja delatnosti revizije finansijskih izveštaja, kao i u slučajevima prestanka privrednog društva, odnosno preduzetnika u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Rešenje o izdavanju dozvole ne može biti stavljeno van snage u smislu stava 1. ovog člana, ako je započet postupak kontrole nad tim društvom za reviziju, odnosno samostalnim revizorom, do okončanja istog.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Kad rešenje o stavljanju dozvole van snage postane izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru, Komisiji, Komori i Agenciji za privredne registre.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Unutrašnja organizacija društava za reviziju
Član 23.
Društvo za reviziju dužno je da ispuni sledeće zahteve u pogledu organizacije:
1) utvrdi odgovarajuće politike i procedure da bi se obezbedilo da se vlasnici ili akcionari društva za reviziju, kao i direktor, odnosno organi upravljanja i nadzora tog društva, ne mešaju u obavljanje zakonske revizije na bilo koji način kojim se ugrožava nezavisnost i objektivnost licenciranog ovlašćenog revizora, koji obavlja zakonsku reviziju u ime društva za reviziju;
2) ima pouzdane administrativne i računovodstvene procedure, mehanizme interne kontrole kvaliteta, delotvorne procedure za procenu rizika i delotvorne kontrolne i zaštitne mehanizme koji se odnose na sisteme za obradu informacija. Mehanizmi interne kontrole kvaliteta moraju biti osmišljeni tako da obezbede usklađenost sa odlukama i procedurama na svim nivoima tog društva za reviziju;
3) uspostavi odgovarajuće politike i procedure kojima će se obezbediti da njihovi zaposleni i sva druga fizička lica čije se usluge stavljaju na njihovo raspolaganje ili pod njihovu kontrolu i koji su direktno uključeni u aktivnosti zakonske revizije, imaju odgovarajuće znanje i iskustvo za obavljanje dužnosti koje su im poverene;
4) uspostavi odgovarajuće politike i procedure kojima će se obezbediti da se angažovanje stručnih lica iz specifičnih oblasti u smislu člana 38. ovog zakona, ne vrši na način kojim će se narušiti kvalitet interne kontrole kvaliteta kod društva za reviziju i sposobnost nadležnih organa da obavljaju nadzor nad radom društva za reviziju u pogledu ispunjavanja obaveza propisanih ovim zakonom;
5) uspostavi odgovarajuće i delotvorne organizacione i poslovne procedure radi sprečavanja, utvrđivanja, otklanjanja ili upravljanja i obelodanjivanja eventualnih pretnji po njihovu nezavisnost kao što je navedeno u čl. 49 - 54. i čl. 56 - 58. ovog zakona;
6) uspostavi odgovarajuće politike i procedure za obavljanje zakonskih revizija, obuku zaposlenih, nadzor i kontrolu njihovih aktivnosti i organizaciju strukture radne dokumentacije kako je navedeno u članu 40. ovog zakona;
7) uspostavi interni sistem kontrole kvaliteta da bi se obezbedio kvalitet zakonske revizije. Sistem kontrole kvaliteta mora da obuhvati, kao minimum, politike i procedure opisane u tački 6) ovog člana. U slučaju društva za reviziju, odgovornost za interni sistem kontrole kvaliteta je na licu koje je kvalifikovano kao licencirani ovlašćeni revizor;
8) koristi odgovarajuće sisteme, resurse i procedure da bi se obezbedio kontinuitet i redovnost u obavljanju njihovih aktivnosti u zakonskoj reviziji;
9) uspostavi odgovarajuće i delotvorne organizacione procedure za rešavanje i evidentiranje incidenata koji imaju ili mogu imati ozbiljne posledice po integritet aktivnosti društva u obavljanju zakonske revizije;
10) donese odgovarajuće politike u oblasti naknada za rad, uključujući politike za raspodelu dobiti, kojima se predviđaju dovoljni radni podsticaji zaposlenima da bi se obezbedio kvalitet revizije. Iznos prihoda koji društvo za reviziju ostvari iz pružanja nerevizorskih usluga subjektu revizije ne predstavlja sastavni deo provere rada i naknade za rad lica koje u njoj učestvuje ili je u mogućnosti da utiče na obavljanje revizije;
11) prati i proverava adekvatnost i delotvornost svojih internih sistema kontrole kvaliteta i aranžmana uspostavljenih u skladu sa ovim zakonom i da preduzima odgovarajuće mere radi otklanjanja eventualnih nedostataka. Pored toga, dužno je da obavlja godišnju proveru internih sistema kontrole kvaliteta iz tačke 7) ovog člana i da vodi evidenciju o rezultatima te provere i o predloženim merama za izmenu internog sistema kontrole kvaliteta;
12) uspostavi odgovarajuće i delotvorne organizacione i poslovne procedure za prijavljivanje eventualnih povreda odredaba ovog zakona i MSR, od strane zaposlenih u društvu za reviziju;
13) uspostavi politike, kontrole i postupke za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Angažovanje spoljnih saradnika za funkcije revizije iz stava 1. tačka 4) ovog člana ne utiče na odgovornost društva za reviziju prema subjektu revizije.
Društvo za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizor je dužan da uzme u razmatranje obim i složenost sopstvenih aktivnosti u ispunjavanju zahteva propisanih stavom 1. ovog člana.
Društvo za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizor mora biti u stanju da dokaže nadležnom organu da su politike i procedure utvrđene radi ispunjavanja zahteva, primerene obimu i složenosti aktivnosti tog društva.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na proveru izveštaja o održivosti.
Organizacija rada na zakonskoj reviziji i proveri izveštaja o održivosti
Član 24.
Zakonsku reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti obavlja društvo za reviziju.
Društvo za reviziju imenuje najmanje jednog ključnog revizorskog partnera za obavljanje revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti.
Društvo za reviziju je dužno da obezbedi ključnom revizorskom partneru, odnosno ključnom revizorskom partneru za proveru izveštaja o održivosti dovoljno resursa i osoblje koje ima neophodne kompetencije i sposobnost za adekvatno obavljanje njihovih dužnosti.
Kada društvo za reviziju bira ključnog revizorskog partnera, odnosno ključnog revizorskog partnera za proveru izveštaja o održivosti ili partnere u svrhu imenovanja, glavni kriterijumi za izbor moraju biti potreba obezbeđenja kvaliteta revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti, nezavisnost i kompetentnost.
Ključni revizorski partner, odnosno ključni revizorski partner za proveru izveštaja o održivosti aktivno učestvuje u obavljanju zakonske revizije, odnosno proveri izveštaja o održivosti.
Prilikom obavljanja zakonske revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti, licencirani ovlašćeni revizor, dužan je da posveti dovoljno vremena zakonskoj reviziji, odnosno proveri izveštaja o održivosti i dužan je da opredeli dovoljno resursa koji će mu omogućiti da svoje poslove obavlja u skladu sa ovim zakonom.
Društvo za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori dužni su da zadrže i druge podatke i dokumentaciju koji su značajni za potkrepljivanje revizorskog izveštaja, odnosno izveštaja o održivosti i za praćenje usklađenosti sa ovim zakonom i drugim važećim propisima.
Društvo za reviziju dužno je da vodi evidencije o svakoj povredi odredaba ovog zakona o eventualno nastalim posledicama takvog ponašanja i merama koje su preduzete radi otklanjanja tih posledica i ispravljanja internog sistema kontrole kvaliteta.
Društvo za reviziju je dužno da pripremi godišnji izveštaj koji sadrži pregled preduzetih mera i da taj izveštaj prosledi zaposlenima.
Kada društvo za reviziju traži savete od spoljnih eksperata, dužno je da dokumentuje upućene zahteve i dobijene savete.
Društvo za reviziju dužno je da vodi evidenciju o svakom klijentu koja obuhvata sledeće podatke:
1) naziv, adresu i mesto poslovanja;
2) naziv ključnih revizorskih partnera za obavljanje zakonske revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti;
3) naknade naplaćene za zakonsku reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti;
4) naknade naplaćene za druge usluge u svakoj finansijskoj godini.
Društvo za reviziju dužno je da otvori revizorski dosije za svaku zakonsku reviziju, koji obuhvata radnu dokumentaciju u smislu člana 40. ovog zakona i kao minimum obezbedi podatke saglasno članu 58. ovog zakona.
Revizorski dosije se zatvara u roku od 60 dana od dana potpisivanja revizorskog izveštaja iz člana 42. ovog zakona.
Društvo za reviziju dužno je da otvori dosije za svaku proveru izveštaja o održivosti, koji obuhvata radnu dokumentaciju u smislu člana 40. ovog zakona i kao minimum obezbedi podatke saglasno članu 33. ovog zakona.
Dosije o proveri izveštaja o održivosti se zatvara u roku od 60 dana od dana potpisivanja izveštaja iz člana 43. ovog zakona.
Ukoliko društvo za reviziju istovremeno obavlja zakonsku reviziju i proveru izveštaja o održivosti, izveštaj o obavljenoj proveri izveštaja o održivosti, sa radnom dokumentacijom, može uključiti u revizorski dosije za obavljenu zakonsku reviziju kod istog klijenta.
Društvo za reviziju dužno je da vodi evidencije o eventualnim pisanim žalbama o obavljanju zakonskih revizija, odnosno proveri izveštaja o održivosti.
Komora može propisati smernice kojima se uređuje pitanje primerenog broja sati za obavljanje zakonske revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti iz stava 6. ovog člana, uzimajući u obzir veličinu i delatnost koju obavlja subjekat revizije.
Osiguranje od odgovornosti
Član 25.
Društvo za reviziju je dužno da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete prouzrokovane korisnicima izveštaja o reviziji, odnosno izveštaja o proveri izveštaja o održivosti usled grešaka ili propusta u vršenju profesionalne delatnosti revizora.
Obaveza zaključenja ugovora o osiguranju od odgovornosti iz stava 1. ovog člana, mora da bude ispunjena najkasnije dan pre početka obavljanja revizije finansijskih izveštaja, odnosno provere izveštaja o održivosti.
Iznos najniže sume osiguranja na osnovu koje se plaća premija osiguranja za pojedinačni osigurani slučaj za svaku poslovnu godinu utvrđuje se kao veći iznos od sledećih iznosa:
1) od najviše cene za usluge revizije i usluge provere izveštaja o održivosti na osnovu pojedinačnog ugovora o reviziji zaključenog u prethodnoj godini pomnoženo sa 15;
2) od zbira cena za usluge revizije i usluge provere izveštaja o održivosti na osnovu svih ugovora o reviziji, odnosno ugovora o proveri izveštaja o održivosti zaključenih u prethodnoj godini, pomnoženo sa 2,5.
Pojedinačni osigurani slučaj iz stava 3. ovog člana je šteta nastala u vezi sa izdatim revizorskim izveštajem, odnosno izveštajem o proveri izveštaja o održivosti.
Ugovor o saradnji
Član 26.
Društvo za reviziju sa zaposlenim samo jednim licenciranim ovlašćenim revizorom, odnosno samostalni revizor dužni su da zaključe ugovor o saradnji u kojem sa drugim društvom za reviziju ili samostalnim revizorom ugovaraju da će u slučaju ako licencirani ovlašćeni revizor zaposlen u društvu za reviziju, odnosno samostalni revizor ne budu mogli zbog nesposobnosti za rad da ispune svoje obaveze iz ugovora o reviziji, odnosno ugovora o proveri izveštaja o održivosti to uraditi drugo društvo za reviziju ili samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom.
Primerak ugovora o saradnji, društvo za reviziju je obavezno da dostavi Komisiji.
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužni su da u ugovoru o reviziji, odnosno u ugovoru o proveri izveštaja o održivosti koji se zaključuje sa subjektom revizije kod kojeg se obavlja revizija, odnosno provera izveštaja o održivosti predvide i bliže urede mogućnost ispunjenja obaveze iz ugovora o reviziji, odnosno ugovora o proveri izveštaja o održivosti u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Izveštaj o transparentnosti
Član 27.
Društvo za reviziju koje obavlja reviziju društava od javnog interesa u smislu ovog zakona dužno je da u roku od četiri meseca od isteka kalendarske godine objavi na svojoj internet stranici i internet stranici Komore godišnji izveštaj o transparentnosti, koji mora biti dostupan na internet stanici najmanje pet godina od dana objavljivanja.
Društvo za reviziju može izmeniti godišnji izveštaj o transparentnosti i isti objaviti uz izveštaj koji se menja, uz navođenje da se radi o izmeni tog izveštaja i dužno je da o tome obavesti Komisiju i Komoru.
Godišnji izveštaj o transparentnosti sadrži najmanje sledeće:
1) opis pravne forme i strukture vlasništva društva za reviziju;
2) kada je društvo za reviziju član mreže:
(1) opis mreže, kao i njeno pravno i strukturno uređenje;
(2) naziv svakog društva za reviziju koje je član mreže;
(3) nazive država u kojima društvo za reviziju koje je član mreže ima dozvolu ili je registrovano za obavljanje revizije ili ima registrovano sedište, glavnu upravu ili glavno mesto poslovanja;
(4) ukupan prihod koji ostvare društva za reviziju koja su članovi mreže a koji je rezultat zakonske revizije godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja;
3) opis upravljačke strukture društva za reviziju;
4) opis internog sistema kontrole kvaliteta društva za reviziju, kao i izjavu uprave o njegovoj efikasnosti;
5) datum kada je izvršena poslednja provera kvaliteta rada društva za reviziju;
6) spisak društava od javnog interesa kod kojih je to društvo za reviziju tokom prethodne poslovne godine izvršilo zakonsku reviziju;
7) izjavu koja se odnosi na procedure i nezavisnost rada društva za reviziju, kojom se potvrđuje da je obavljen interni pregled poštovanja zahteva nezavisnosti;
8) izjavu o politici društva za reviziju u vezi sa kontinuiranim profesionalnim usavršavanjem licenciranih ovlašćenih revizora;
9) informacije o parametrima za utvrđivanje zarada ključnih revizorskih partnera;
10) opis politike društva za reviziju o rotaciji ključnih revizorskih partnera;
11) finansijske informacije i podatke o ukupnom prihodu od obavljanja:
(1) zakonske revizije društava od javnog interesa i društava koja pripadaju grupi društava čije je matično društvo od javnog interesa;
(2) zakonske revizije kod subjekata revizije koji nisu društva od javnog interesa;
(3) dodatnih usluga iz člana 48. ovog zakona kod subjekata revizije koji su bili predmet revizije koja je obavezna u skladu sa ovim zakonom;
(4) dodatnih usluga iz člana 48. ovog zakona kod ostalih subjekata revizije.
Lice ovlašćeno za zastupanje društva za reviziju potpisuje izveštaj o transparentnosti.
Podaci iz stava 3. tačka 2) ovog člana odnose se na članice mreže iz država članica.
Sadržina izveštaja koji se dostavlja Komori i Komisiji
Član 28.
Društva za reviziju, odnosno samostalni revizori dužni su da Komori i Komisiji, najmanje jednom godišnje, do kraja novembra tekuće godine za prethodni izveštajni period, dostave izveštaj sa podacima o:
1) imaocima akcija i udela u društvu za reviziju, kao i o sticanju i promeni vlasnika akcija, odnosno udela;
2) ulaganjima na osnovu kojih su društva za reviziju, odnosno samostalni revizori direktno ili indirektno stekli učešće u drugom pravnom licu;
3) promenama statuta ili osnivačkog akta;
4) načinu izračunavanja osiguranja iz člana 25. ovog zakona i polisi osiguranja;
5) zaposlenima;
6) spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja, po vrstama revizije, koje su društva za reviziju, odnosno samostalni revizori zaključili u izveštajnom periodu, odnosno ugovora o proveri izveštaja o održivosti, kao i spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja, odnosno ugovora o proveri izveštaja o održivosti koji su raskinuti uz odgovarajuće obrazloženje, nezavisno od toga koja je strana raskinula ugovor;
7) broju izveštaja o reviziji, odnosno izveštaja o proveri izveštaja o održivosti koje je potpisao svaki licencirani ovlašćeni revizor;
8) drugim informacijama koje su potrebne za planiranje i sprovođenje kontrole i drugih aktivnosti Komore i Komisije;
9) potpune podatke o stvarnim vlasnicima, povezanim licima i članstvu u mreži, kao i o svim ugovorima ili drugim aranžmanima koji mogu omogućiti trećim licima da izvrše odlučujući ili značajan uticaj na upravljanje društvom;
10) opšti akt kojim se uređuje metodologija obavljanja revizije ukoliko je bilo izmena.
U godišnji izveštaj iz stava 1. ovog člana uključuju se svi podaci za period od 1. novembra prethodne godine do 31. oktobra tekuće godine.
III. OBAVLjANjE REVIZIJE I PROVERE IZVEŠTAJA O ODRŽIVOSTI
Obaveznost zakonske revizije
Član 29.
Zakonska revizija je obavezna za redovne godišnje finansijske izveštaje
velikih i srednjih pravnih lica razvrstanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, izdavaoca čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala nezavisno od njihove veličine, kao i svih pravnih lica, odnosno preduzetnika čiji ukupan prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Zakonska revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja obavezna je za matična pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.
Za preračunavanje deviznog iznosa iz stava 1. ovog člana u dinarsku protivvrednost primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi poslednjeg dana poslovne godine za koju se sastavlja finansijski izveštaj.
Revizija finansijskih izveštaja pravnih lica i drugih subjekata koji nisu navedeni u st. 1. i 2. ovog člana jeste dobrovoljna revizija.
Način obavljanja revizije i obim zakonske revizije
Član 30.
Zakonska revizija obavlja se u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima koji uređuju obaveznu reviziju finansijskih izveštaja kod pojedinih pravnih lica, MSR i Kodeksom profesionalne etike revizora.
Zakonska revizija u smislu ovog zakona ne obuhvata detaljna uveravanja u pogledu buduće održivosti subjekta revizije ili u pogledu efikasnosti ili delotvornosti kojom organi upravljanja vode ili će voditi poslove subjekta revizije.
Profesionalna etika i profesionalni skepticizam
Član 31.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori dužni su da postupaju u skladu sa principima profesionalne etike, koji, kao minimum, obuhvataju njihovu ulogu od javnog interesa, njihov integritet i objektivnost, profesionalnu stručnost i dužnu pažnju.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori treba da obezbede da kada obavljaju zakonsku reviziju održavaju profesionalni skepticizam tokom obavljanja revizije, sagledavajući mogućnosti netačnog
prikazivanja materijalno značajnih stavki zbog činjenica ili ponašanja koje ukazuju na nepravilnosti, uključujući prevaru ili grešku, bez obzira na prethodno iskustvo licenciranog ovlašćenog revizora ili društva za reviziju u pogledu iskrenosti i integriteta rukovodstva subjekta revizije i lica zaduženih za upravljanje tim licem.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori treba da održavaju profesionalni skepticizam naročito kada se ispituje procena rukovodstva u pogledu fer vrednosti, obezvređenja imovine, rezervisanja i budućeg novčanog toka koji je relevantan za ocenu sposobnosti subjekta revizije da nastavi sa redovnim poslovanjem.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na proveru izveštaja o održivosti.
Nezavisnost i objektivnost
Član 32.
Prilikom obavljanja zakonske revizije, društvo za reviziju, licencirani ovlašćeni revizori i svako fizičko lice koje je u položaju da direktno ili indirektno utiče na rezultat zakonske revizije, moraju da budu nezavisni od subjekta revizije i da ne učestvuju u odlučivanju kod subjekta revizije.
Nezavisnost lica iz stava 1. ovog člana je neophodno obezbediti u periodu koji obuhvataju finansijski izveštaji koji su predmet revizije i u periodu tokom kojeg se obavlja zakonska revizija do izdavanja revizorskog izveštaja.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori preduzimaju sve razumne korake kako bi se obezbedilo da, prilikom obavljanja zakonske revizije, na njihovu nezavisnost ne utiče bilo kakav postojeći ili mogući sukob interesa, poslovni ili drugi direktni ili indirektni odnos. To se odnosi i na njihovu mrežu, rukovodioce, revizore, zaposlene, druga fizička lica čije se usluge stavljaju na raspolaganje ili pod kontrolu društvu za reviziju ili licenciranom ovlašćenom revizoru ili drugom licu koje je po osnovu kontrole direktno ili indirektno povezano sa licenciranim ovlašćenim revizorom ili društvom za reviziju.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori ne mogu obavljati zakonsku reviziju ako postoji pretnja: pregleda sopstvenog rada, ličnog interesa, zagovaranja, bliskosti ili zastrašivanja koje je uzrokovano finansijskim, ličnim, poslovnim odnosima, odnosima po osnovu zaposlenja ili drugim odnosima između društva za reviziju, licenciranog ovlašćenog revizora, njegove mreže i bilo kog fizičkog lica koje je u položaju da utiče na rezultat zakonske revizije i subjekta revizije.
Društvo za reviziju, licencirani ovlašćeni revizor, njihovi ključni partneri u reviziji, njihovi zaposleni i svako drugo fizičko lice čije se usluge stavljaju na raspolaganje ili su pod kontrolom tog društva za reviziju i licenciranog ovlašćenog revizora, a koje je direktno uključeno u aktivnosti zakonske revizije, i lica koja su blisko povezana s njima ne mogu da imaju udeo, niti da imaju materijalnog interesa ili direktne koristi u bilo kom subjektu revizije u okviru njihovih aktivnosti u zakonskoj reviziji, niti da učestvuju u eventualnim transakcijama u bilo kakvom finansijskom instrumentu koji je taj subjekt izdao, garantovao ili na drugi način podržao, osim udela koji su u indirektnom vlasništvu kroz institucije kolektivnog diversifikovanog investiranja, uključujući i fondove kojima se upravlja, kao što su penzijski fondovi i životno osiguranje.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori su u obavezi da u revizorskim radnim papirima dokumentuju sve značajne pretnje po nezavisnost, kao i primenjene mere zaštite kako bi se ove pretnje ublažile.
Ako za vreme perioda obuhvaćenog finansijskim izveštajima subjekt revizije bude stečen ili se spoji ili stekne drugi subjekt, društvo za reviziju treba da utvrdi identitet i proveri eventualne postojeće interese ili odnose iz nedavne prošlosti, uključujući eventualne nerevizorske usluge pružene tom licu koji bi, uzevši u obzir raspoložive zaštitne mehanizme, mogli da dovedu u pitanje nezavisnost društva za reviziju i licenciranog ovlašćenog revizora i njegovu sposobnost da nastavi sa zakonskom revizijom posle datuma stupanja na snagu spajanja ili sticanja kod subjekta revizije.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori dužni su da najkasnije u roku od tri meseca od dana nastupanja okolnosti iz stava 7. ovog člana preduzmu sve neophodne aktivnosti da bi se raskinuli eventualni interesi ili odnosi koji bi doveli u pitanje njihovu nezavisnost i, po potrebi, da utvrde zaštitne mehanizme radi smanjivanja svake pretnje njihovoj nezavisnosti koja proističe iz ranijih i postojećih interesa ili odnosa.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na proveru izveštaja o održivosti.
Priprema za zakonsku reviziju i procena pretnji po nezavisnost
Član 33.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori, pre prihvatanja ili nastavljanja angažmana na zakonskoj reviziji, treba da procene i dokumentuju sledeće:
1) da li to lice ispunjava zahteve iz člana 32. ovog zakona;
2) da li postoje pretnje po nezavisnost tog lica u skladu sa članom 32. ovog zakona i zaštitni mehanizmi koji se koriste radi smanjenja tih pretnji;
3) da li to lice ima kompetentne zaposlene, vreme i resurse potrebne za obavljanje zakonske revizije na odgovarajući način;
4) da li, u slučaju društva za reviziju, ključni partner u reviziji ima licencu za obavljanje poslova zakonske revizije.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na proveru izveštaja o održivosti.
Lica koja neposredno obavljaju reviziju
Član 34.
Reviziju obavljaju licencirani ovlašćeni revizori, zaposleni u društvu za reviziju, odnosno samostalni revizor pod uslovom da su članovi Komore.
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor mogu pojedine poslove u postupku revizije da povere i drugim licima koja su zaposlena u društvu za reviziju, odnosno kod preduzetnika - samostalnog revizora, a koja nemaju licencu za rad na poslovima revizije, pod uslovom da je njihov rad planiran i nadziran od strane licenciranog ovlašćenog revizora.
Reviziju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja društava od javnog interesa, velikih pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, kao i konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja velikih grupa pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, može da obavlja društvo za reviziju koje ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom zaposlena najmanje četiri licencirana ovlašćena revizora, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Izbor društva za reviziju
Član 35.
Subjekat revizije kod kojeg se vrši revizija, dužan je da zaključi ugovor o obavljanju zakonske revizije s društvom za reviziju najkasnije do 30. septembra poslovne godine na koju se revizija odnosi, na osnovu odluke skupštine ili drugog nadležnog organa utvrđenog opštim aktom tog subjekta o izboru društva za reviziju, na način koji obezbeđuje trasparentnost, ravnopravnost učesnika i nezavisnost revizora.
Rok iz stava 1. ovog člana može da bude produžen najkasnije do 30. novembra poslovne godine u slučaju revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom subjekta revizije kod kojeg se vrši revizija, a koje finansijske izveštaje sastavlja sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske, bira društvo za reviziju i zaključuje ugovor o obavljanju zakonske revizije sa društvom za reviziju najkasnije tri meseca pre isteka tako određene poslovne godine na koju se revizija odnosi.
Zabranjuje se svaka ugovorna odredba kojom se ograničava izbor skupštine akcionara ili članova subjekta revizije iz stava 1. ovog člana na određene kategorije ili liste licenciranih ovlašćenih revizora ili društava za reviziju u pogledu imenovanja određenog licenciranog revizora ili društva za reviziju radi obavljanja zakonske revizije tog subjekta.
Najmanje 5% akcionara ili vlasnika udela velikog pravnog lica koje sastavlja godišnji izveštaj o održivosti, odnosno konsolidovani izveštaj o održivosti u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, osim ukoliko drugim propisom nije drukčije uređeno, mogu da na dnevni red skupštine akcionara ili članova podnesu predlog odluke za usvajanje kojom se zahteva da se priprema izveštaja o održivosti o određenim elementima izveštavanja o održivosti poveri društvu za reviziju koje je nezavisno od društva za reviziju, odnosno mreži kojoj pripada, kao i ovlašćenog revizora koji obavlja zakonsku reviziju tog velikog pravnog lica, kao i da takav izveštaj dostavi na razmatranje skupštini akcionara ili vlasnika udela.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na izbor društva za reviziju radi provere izveštaja o održivosti.
Ugovor o reviziji i proveri izveštaja o održivosti
Član 36.
Međusobna prava i obaveze društva za reviziju i subjekta revizije kod kojeg se vrši revizija, odnosno provera izveštaja o održivosti uređuju se ugovorom.
Ugovor iz stava 1. ovog člana mora biti zaključen u pisanom obliku.
Ugovor iz stava 1. ovog člana mora biti posebno zaključen za svako angažovanje društva za reviziju.
Ugovor iz stava 1. ovog člana, pored elemenata propisanih zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, mora da sadrži:
1) strukturu revizorskog tima;
2) podatke o planiranom broju sati za obavljanje revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti po članovima revizorskog tima;
3) odredbu da revizorsko društvo po završetku revizije, odnosno provere izvešaja o održivosti i ispostavlja konačni račun;
4) ukupnu cenu za uslugu revizije, odnosno uslugu provere izveštaja o održivosti.
Društva za reviziju ne mogu ugovorene poslove da ustupaju drugim društvima za reviziju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Ugovor o reviziji u toku obavljanja revizije, odnosno ugovor o obavljanju provere izveštaja o održivosti ne može se raskinuti, sem ukoliko za to ne postoje opravdani razlozi.
Razlike u mišljenjima, koje se odnose na oblast računovodstva i revizije, odnosno izveštavanja o održivosti i provere izveštavanja o održivosti subjekta revizije i društva za reviziju ne mogu se smatrati opravdanim razlogom za raskid ugovora u smislu stava 6. ovog člana.
Subjekat revizije kod kojeg se obavlja revizija i društvo za reviziju dužni su da obaveste Komisiju o raskidu ugovora iz stava 6. ovog člana i obustavljanju revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti uz detaljno obrazloženje razloga koji su doveli do raskida.
Društvo za reviziju dužno je da pre zaključenja ugovora o obavljanju zakonske revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti, odnosno prilikom nastavka obavljanja zakonske revizije postupa u skladu sa zahtevima iz člana 32. ovog zakona.
U slučaju zakonske revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti društava od javnog interesa, raskid ugovora o reviziji, kad za to postoje opravdani razlozi, pred nadležnim sudom mogu pokrenuti:
1) najmanje 5% akcionara ili vlasnika udela u tom društvu;
2) organi nadležni za nadzor nad poslovanjem tog društva;
3) Komisija.
Ugovaranje zakonske revizije sa više društava za reviziju kod društva od javnog interesa
Član 37.
Nadzorno telo koje je ovlašćeno za nadzor poslovanja društava od javnog interesa, čije je poslovanje propisano posebnim zakonom, može društvu od javnog interesa u smislu člana 2. tačka 22) ovog zakona, propisati mogućnost ugovaranja zakonske revizije sa više međusobno nezavisnih društava za reviziju, i odrediti koje uslove treba da ispune društva za reviziju, kao i uslove za uređenje odnosa između društava za reviziju koja su izabrana za obavljanje zajedničke revizije.
Angažovanje stručnih lica
Član 38.
Za potrebe obavljanja revizije iz specifičnih oblasti društvo za reviziju može angažovati stručna lica koja nisu licencirani ovlašćeni revizori.
Kada je u obavljanju revizije za pojedine specifične oblasti potrebno stručno mišljenje i ocena stručnih lica, međusobna prava i obaveze uređuju se ugovorom.
Angažovanje stručnih lica ne umanjuje odgovornost društva za reviziju prema subjektu revizije.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na proveru izveštaja o održivosti.
Obaveze pravnog lica kod kojeg se obavlja revizija
Član 39.
Subjekat revizije je dužan da društvu za reviziju stavi na raspolaganje svu potrebnu dokumentaciju, isprave i izveštaje, omogući pristup svim programima i elektronskim zapisima, uključujući štampani materijal i kopije na elektronskim medijima, kao i da pruži informacije o programima i sve informacije potrebne za obavljanje revizije.
Subjekat revizije iz stava 1. ovog člana dužan je da u radno vreme obezbedi društvu za reviziju pristup i korišćenje poslovnih prostorija za obavljanje revizije, kao i da stavi na raspolaganje odgovarajuću opremu i zaposlene.
Subjekat revizije je dužan da obezbedi revizoru blagovremen pristup relevantnim elektronskim evidencijama, računovodstvenim sistemima i pratećoj dokumentaciji, uključujući izveštaje i logove, u meri potrebnoj za procenu i testiranje kontrola i pouzdanosti finansijskog izveštavanja.
Subjekat revizije je dužan da odredi kontakt osobe za finansijsko izveštavanje i informaciono-tehnološke sisteme, radi efikasne komunikacije i planiranja revizije.
Dokumentacija i podaci mogu se dostavljati u elektronskom obliku, uz primenu mera informacione bezbednosti i zaštite podataka o ličnosti, u skladu sa posebnim propisima i ugovorom.
Subjekat revizije je dužan da omogući revizoru sprovođenje procedura zasnovanih na proceni rizika, uključujući intervjue, uvid u politike i kontrole i testiranje ključnih kontrola.
Radna dokumentacija
Član 40.
Licencirani ovlašćeni revizor je odgovoran da kompletira celokupnu radnu dokumentaciju, na osnovu koje se izdaje revizorski izveštaj.
Radnu dokumentaciju koju prikuplja i priprema licencirani ovlašćeni revizor, društvo za reviziju čuva najmanje šest godina, počevši od poslovne godine na koju se revizija odnosi.
Radna dokumentacija, odnosno kopije dokumenata prikupljenih u toku revizije vlasništvo su društva za reviziju, poverljivog su karaktera i mogu se koristiti samo za potrebe revizije, u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, radna dokumentacija, odnosno dokumenti koriste se za potrebe provere rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora, kao i za potrebe nadzora, u skladu sa ovim zakonom.
Radna dokumentacija na osnovu koje se izrađuje revizorski izveštaj sastavlja se na srpskom jeziku.
Ukoliko revizorski softver nije na srpskom jeziku, dokumentovanje revizorske aktivnosti mora biti na srpskom jeziku.
Ako je licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju koje obavlja reviziju zamenjeno drugim licenciranim ovlašćenim revizorom, odnosno društvom za reviziju, prethodni licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju dužno je da novom licenciranom ovlašćenom revizoru, odnosno društvu za reviziju omogući pristup relevantnoj dokumentaciji koja se odnosi na subjekta revizije kod kojeg se obavlja revizija uključujući i relevantnu dokumentaciju koja se odnosi na poslednju obavljenu reviziju.
Ako društvo za reviziju prestane sa radom, radnu dokumentaciju su dužni da čuvaju akcionari, odnosno članovi društva za reviziju, a ako samostalni revizor prestane sa radom dužan je da radnu dokumentaciju dostavi na čuvanje Komisiji.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na proveru izveštaja o održivosti.
Zaštita poverljivih podataka
Član 41.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori, dužni su da sve informacije, dokumenta, podatke, činjenice i dokumenta, kojima imaju pristup u toku vršenja zakonske revizije, čuvaju kao poverljive.
Poslovne tajne i informacije dužna su da čuvaju i druga lica koja rade ili su radila u društvu za reviziju i kojima su na bilo koji način dostupni poverljivi podaci iz stava 1. ovog člana.
Lica iz st. 1. i 2. ovog člana ne smeju da koriste podatke iz stava 1. ovog člana, niti smeju da omoguće njihovo korišćenje trećim licima.
Poslovne tajne čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drugačije uređeno.
Izuzetno od stava 1. ovog člana:
1) kada je društvo za reviziju zamenjeno drugim društvom za reviziju, prethodno društvo za reviziju dužno je da obezbedi novom društvu za reviziju pristup svim informacijama neophodnim za reviziju subjekta revizije;
2) kada društvo za reviziju sprovodi reviziju zavisnog pravnog lica čije je matično društvo osnovano u trećoj zemlji, društvo za reviziju, može da preda relevantnu dokumentaciju u vezi revizije grupnom revizoru iz treće zemlje, na njegov zahtev, ukoliko je takva dokumentacija neophodna za sprovođenje revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja matičnog društva. Dostavljanje dokumentacije mora biti u skladu sa članom 40. ovog zakona;
3) kada društvo za reviziju ili licencirani ovlašćeni revizor koji obavlja reviziju pravnog lica koje je izdalo hartije od vrednosti u trećoj zemlji ili koje je deo grupe koja izdaje konsolidovane finansijske izveštaje u trećoj zemlji, može da preda radnu dokumentaciju ili druga dokumenta koja se odnose na reviziju tog pravnog lica isključivo nadležnim organima u trećim zemljama. Dostavljanje dokumentacije mora biti u skladu sa članom 40. ovog zakona;
4) u slučaju kontrole, društvo za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizor dužni su da u smislu člana 89. ovog zakona omoguće pristup
podacima neophodnim za sprovođenje kontrole i pravnih lica povezanih sa društvom za reviziju.
Društvo za reviziju dužno je da omogući uvid u podatke u slučaju primene propisa koji regulišu sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, u pretkrivičnim ili krivičnim postupcima, kao i kada njihovo dostavljanje pisanim putem zatraži sud u krivičnom ili pretkrivičnom postupku, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Dostavljanje dokumentacije iz stava 5. ovog člana obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na proveru izveštaja o održivosti.
Revizorski izveštaj
Član 42.
Društvo za reviziju je dužno da sastavi revizorski izveštaj o izvršenoj zakonskoj reviziji u skladu sa MSR i odredbama ovog zakona.
Revizorski izveštaj, kao minimum, mora da sadrži sledeće:
1) identifikacione podatke o subjektu revizije čiji su redovni godišnji finansijski izveštaji ili konsolidovani godišnji finansijski izveštaji predmet zakonske revizije;
2) naziv redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja ili konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja sa navođenjem datuma ili perioda koji je obuhvaćen finansijskim izveštajem ili konsolidovanim finansijskim izveštajem;
3) opis relevantnog zakonskog okvira koji je primenjen prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja ili konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja;
4) opis obima zakonske revizije i MSR u skladu sa kojim je izvršena zakonska revizija;
5) mišljenje licenciranog ovlašćenog revizora može biti pozitivno, mišljenje sa rezervom ili negativno i u njemu mora biti jasno navedeno da li redovni godišnji finansijski izveštaji ili konsolidovani godišnji finansijski izveštaji pružaju istinit i objektivan pregled finansijskog položaja pravnog lica u skladu sa relevantnim zakonskim okvirom, kao i da li su godišnji finansijski izveštaji u skladu sa posebnim propisima koji uređuju poslovanje pravnog lica, ako je to predviđeno tim propisima;
6) posebna upozorenja i probleme na koje licencirani ovlašćeni revizor želi da ukaže, ali bez izražavanja mišljenja sa rezervom;
7) mišljenje i izjavu rukovodstva:
(1) o usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa redovnim godišnjim finansijskim izveštajima za istu poslovnu godinu,
(2) da li su redovni godišnji finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, isključujući zahteve u vezi sa izveštavanjem o održivosti propisane zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
(3) mišljenje licenciranog ovlašćenog revizora može biti pozitivno, mišljenje sa rezervom ili negativno i u njemu mora biti jasno navedeno da li godišnji izveštaj o održivosti ili konsolidovani izveštaj o održivosti pružaju istinit i objektivan pregled položaja pravnog lica u skladu sa relevantnim zakonskim okvirom, kao i da li su izveštaji o održivosti u skladu sa posebnim propisima koji uređuju poslovanje pravnog lica, ako je to predviđeno tim propisima.
(4) i da li je licencirani revizor na osnovu znanja i dokaza koje je stekao tokom obavljanja zakonske revizije u subjektu revizije, utvrdio materijalno značenje pogrešne činjenice koje su sadržane u prezentaciji finansijskih izveštaja, uz opis prirode tih činjenica;
8) izjavu o potencijalnim materijalno značajnim sumnjama u vezi sa događajima ili okolnostima koje mogu dovesti u pitanje sposobnost subjekta revizije za nastavak poslovanja;
9) podatak o sedištu društva za reviziju.
Izuzetno od stava 2. tačka 5) ovog člana, licencirani ovlašćeni revizor se može uzdržati od izražavanja mišljenja na redovne godišnje finansijske izveštaje ili konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, ako nema adekvatne i dovoljno prikupljene revizorske dokaze i omogućen pristup informacijama zahtevane od klijenta revizije.
U slučaju da je zakonsku reviziju društva od javnog interesa vršilo više društava za reviziju u skladu sa članom 37. ovog zakona, ona su dužna da se usaglase oko rezultata zakonske revizije i da, nakon toga, izdaju usaglašeni revizorski izveštaj sa mišljenjem. U slučaju da dođe do neslaganja, svako društvo za reviziju izdaje svoje mišljenje, a u posebnom dodatku revizorskog izveštaja navode razlog neslaganja. Navedeni razlozi neslaganja se dodatno obrazlažu Komisiji za reviziju tog društva.
Revizorski izveštaj mora potpisati ključni revizorski partner koji vrši zakonsku reviziju, i uneti datum potpisivanja. U slučaju da je zakonsku reviziju, u subjektu revizije, u skladu sa članom 37. ovog zakona, vršilo više društava za reviziju u isto vreme, usaglašeni revizorski izveštaj moraju potpisati svi licencirani ovlašćeni revizori koji su, ispred svog društva za reviziju, vršili zakonsku reviziju.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, potpis licenciranog ovlašćenog revizora ne mora biti dostupan javnosti, ako bi obelodanjivanje tog podatka moglo prouzrokovati neposrednu i direktnu pretnju ličnoj sigurnosti tog licenciranog ovlašćenog revizora. U tom slučaju ime licenciranog ovlašćenog revizora mora biti poznato nadležnim organima.
U slučaju iz stava 6. ovoga člana, društvo za reviziju je u obavezi da, pre izdavanja revizorskog izveštaja, obavesti Komisiju o imenu licenciranog ovlašćenog revizora i konkretnim razlozima koji postoje da ti podaci ne budu javno objavljeni i u isto vreme dostavi predmetni revizorski izveštaj sa potpisom licenciranog ovlašćenog revizora.
Revizorski izveštaj o izvršenoj zakonskoj reviziji mora biti u skladu sa odredbama stava 2. tač. 1) - 7) ovog člana. Prilikom izveštavanja o usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa redovnim godišnjim finansijskim izveštajima za istu poslovnu godinu u smislu stava 2. tačka 7) ovoga člana, društvo za reviziju uzima u obzir konsolidovane godišnje finansijske izveštaje i konsolidovane godišnje izveštaje o poslovanju subjekta revizije. Ako su redovni godišnji finansijski izveštaji matičnog društva priloženi uz konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, revizorski izveštaji se mogu objediniti.
Mišljenje licenciranog ovlašćenog revizora iz stava 2. tačka 5) ovog člana, odnosi se na finansijske izveštaje u celini.
Ključna revizorska pitanja u smislu MSR primenjuju se na zakonsku reviziju izdavaoca čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
Revizorski izveštaj se sastavlja i objavljuje, na srpskom jeziku.
Uz revizorski izveštaj prilažu se redovni godišnji finansijski izveštaji ili konsolidovani godišnji finansijski izveštaji koji su bili predmet zakonske revizije.
Izveštaj o proveri izveštaja o održivosti
Član 43.
Društvo za reviziju je dužno da sastavi izveštaj o izvršenoj proveri izveštaja o održivosti u skladu sa standardima kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti i odredbama ovog zakona.
U izveštaju o proveri izveštaja o održivosti iskazuju se rezultati provere izveštaja o održivosti.
Izveštaj o proveri izveštaja o održivosti sastavlja se u pisanom obliku i kao minimum, mora da sadrži sledeće:
1) identifikacione podatke o subjektu revizije čiji su godišnji izveštaj o održivosti ili konsolidovani izveštaj o održivosti predmet provere;
2) naziv godišnjeg izveštaja o održivosti ili konsolidovanog izveštaja o održivosti sa navođenjem datuma ili perioda koji je obuhvaćen godišnjim ili konsolidovanim izveštajem o održivosti;
3) opis relevantnog zakonskog okvira koji je primenjen prilikom sastavljanja godišnjeg izveštaja o održivosti ili konsolidovanog izveštaja o održivosti;
4) opis obima provere izveštaja o održivosti i standardima kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti u skladu sa kojim je izvršena provera izveštaja o održivosti;
5) mišljenje zasnovano na angažmanu sa ograničenim uveravanjem u pogledu usklađenosti izveštavanja o održivosti sa zahtevima zakona kojim se uređuje računovodstvo, uključujući usklađenost izveštavanja o održivosti sa standardima za izveštavanje o održivosti, proces koji je društvo sprovelo kako bi identifikovalo informacije izveštavane u skladu sa tim standardima za izveštavanje o održivosti, i usklađenost sa zahtevom za označavanje izveštavanja o održivosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, kao i u pogledu usklađenosti sa zahtevima za izveštavanje propisanim Uredbom (EU) 2020/852;
U slučaju da je proveru izveštaja o održivosti vršilo više društava za reviziju u skladu sa članom 37. ovog zakona, ona su dužna da se usaglase oko rezultata provere izveštaja o održivosti i da, nakon toga, izdaju usaglašeni izveštaj o proveri izveštaja o održivosti sa mišljenjem. U slučaju da dođe do neslaganja, svako društvo za reviziju izdaje svoje mišljenje, a u posebnom delu izveštaja o proveri izveštaja o održivosti navodi razlog neslaganja.
Izveštaj o proveri izveštaja o održivosti potpisuje ključni revizorski partner koji vrši proveru izveštaja o održivosti i unosi datum potpisivanja. U slučaju da je proveru izveštaja o reviziji, u skladu sa članom 37. ovog zakona, vršilo više društava za reviziju u isto vreme, usaglašeni izveštaj o proveri izveštaja o održivosti potpisuju svi licencirani ovlašćeni revizori koji su, ispred svog društva za reviziju, vršili proveru izveštaja o održivosti.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, potpis licenciranog ovlašćenog revizora ne mora biti dostupan javnosti, ako bi obelodanjivanje tog podatka moglo prouzrokovati neposrednu i direktnu pretnju ličnoj sigurnosti tog licenciranog ovlašćenog revizora. U tom slučaju ime licenciranog ovlašćenog revizora mora biti poznato nadležnim organima.
U slučaju iz stava 6. ovog člana, društvo za reviziju je u obavezi da, pre izdavanja izveštaja o proveri izveštaja o održivosti, obavesti Komisiju o imenu licenciranog ovlašćenog revizora i konkretnim razlozima koji postoje da ti podaci ne budu javno objavljeni i u isto vreme dostavi predmetni izveštaj o proveri izveštaja o održivosti sa potpisom licenciranog ovlašćenog revizora.
Ako je društvo za reviziju istovremeno obavljalo zakonsku reviziju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja i proveru izveštaja o održivosti kod subjekta revizije, izveštaj o proveri izveštaja o održivosti može biti prikazan u okviru posebnog dela revizorskog izveštaja.
Izveštaj o proveri izveštaja o održivosti se sastavlja i objavljuje, na srpskom jeziku.
Odredbe ovog člana primenjuju se shodno i na izveštaj o proveri konsolidovanog izveštaja o održivosti.
Dodatni izveštaj Komisiji za reviziju
Član 44.
Društva za reviziju koja obavljaju reviziju društva od javnog interesa dužna su da predaju dodatni izveštaj Komisiji za reviziju subjekta revizije, u roku za dostavljanje revizorskog izveštaja u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo. U slučaju da subjekat revizije nema Komisiju za reviziju, dodatni izveštaj se predaje organu sa ekvivalentnom funkcijom u istom društvu.
Dodatni izveštaj Komisiji za reviziju treba da bude u pisanoj formi, da objasni rezultat zakonske revizije i da sadrži minimum sledeće:
1) izjavu o nezavisnosti u skladu sa članom 32. ovog zakona;
2) ime ključnog revizorskog partnera;
3) u slučaju kada društvo za reviziju angažuje licenciranog ovlašćenog revizora ili društvo za reviziju, koji nisu deo mreže ili eksternog stručnog lica za obavljanje određenih aktivnosti tokom revizije, takva činjenica mora biti obelodanjena u dodatnom izveštaju, kao i potvrda o njihovoj nezavisnosti;
4) prirodu, učestalost i obim komunikacije sa Komisijom za reviziju, ili organom koji obavlja ekvivalentnu funkciju u subjektu revizije, upravnim ili nadzornim odborom subjekta revizije, uključujući datume sastanaka sa navedenim organima;
5) opis obima i perioda u kome je izvršena revizija;
6) kada je više društava za reviziju angažovano, opis podele zadataka između tih društava za reviziju;
7) opis korišćene metodologije, uključujući opise pozicija bilansa stanja koje su bile potvrđene kroz izabrani uzorak, uključujući objašnjenja identifikovanih značajnih razlika u primenjenoj metodologiji, u odnosu na metodologiju prethodne godine. Ovo se odnosi i na slučajeve ako je revizija prethodne godine izvršena od strane drugog društva za reviziju;
8) obelodanjivanje:
(1) kvantitativnih iznosa materijalnosti primenjenih u postupku revizije redovnih godišnjih finansijskih izveštaja;
(2) iznosa materijalnosti za pojedinačne klase transakcija, računa ili obelodanjivanja;
(3) kvalitativnih faktora razmatranih prilikom definisanja nivoa materijalnosti;
9) objašnjenje procena vezanih za događaje ili uslove identifikovane tokom revizije, a koji mogu izazvati značajnu sumnju u mogućnost nastavka poslovanja subjekta revizije. Ovo objašnjenje treba da sadrži pregled svih garancija, pisma o uveravanju, državnih intervencija i drugih mera podrške koje su bile uzete u razmatranje kada se radila procena o mogućnosti nastavka poslovanja;
10) značajne nedostatke subjekta revizije, ili u slučaju konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, značajne nedostatke sistema internih kontrola i/ili računovodstvenog sistema matičnog društva. Za svaki značajni nedostatak treba da bude konstantovano da li je nedostatak otklonjen od strane rukovodstva subjekta revizije;
11) značajne stavke u vezi sa neusaglašenošću sa zakonskom i internom regulativom subjekta revizije, identifikovane tokom obavljanja revizije, koje mogu biti značajne informacije za Komisiju za reviziju da ispuni svoje zadatke;
12) procenu korišćenih metoda za procenjivanje različitih pozicija u okviru pojedinačnih ili konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja;
13) u slučaju zakonske revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, obelodanjivanje obima konsolidacije i odabranih kriterijuma koji su korišćeni za definisanje navedenog obima konsolidacije, kao i da li su navedeni kriterijumi u skladu sa okvirom za finansijsko izveštavanje;
14) napomenu da li su sva objašnjenja i dokumentacija dostavljeni od subjekta revizije;
15) da li su postojali značajni problemi u toku obavljanja revizije i činjenice koje bi bile dodatno korisne Komisiji za reviziju.
Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja
Član 45.
Ključni revizorski partner kao revizor grupe odgovoran je za obavljanje revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja.
Licencirani ovlašćeni revizor, kao revizor grupe, dužan je da pripremi izveštaj o reviziji konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa članom 42. ovog zakona.
Mišljenje o usklađenosti izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima za istu poslovnu godinu u smislu ovog člana, izdaje se na osnovu konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja.
Licencirani ovlašćeni revizor kao revizor grupe je dužan da dokumentuje rezultate svog rada obavljenog tokom revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, kao i da priprema radnu dokumentaciju u skladu sa članom 40. ovog zakona.
Za potrebe revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja revizor grupe može da koristi rezultate rada vezane za reviziju godišnjih finansijskih izveštaja ili konsolidovanih izveštajnih paketa zavisnih pravnih lica grupe, od:
1) drugih angažovanih društava za reviziju;
2) društava za reviziju koja su povezana u mreži sa revizorom grupe;
3) društava za reviziju države članice;
4) licenciranog ovlašćenog revizora iz države članice;
5) društva za reviziju iz treće zemlje;
6) licenciranog ovlašćenog revizora iz treće zemlje.
Revizorski izveštaji redovnih godišnjih finansijskih izveštaja matičnog pravnog lica mogu se spojiti sa revizorskim izveštajem konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja grupe. Uz revizorski izveštaj prilažu se redovni godišnji finansijski izveštaji matičnog pravnog lica i konsolidovani godišnji finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije.
Revizor grupe, sa licima iz stava 5. ovog člana, ugovorom, odnosno izjavom ili potvrdom definiše obavezu dostavljanja radne dokumentacije vezane za reviziju zavisnih pravnih lica grupe, a radi pregleda i uveravanja o kvalitetu radne dokumentacije i oslanjanja na njihov rad osim ako napred navedenu reviziju obavljaju revizori iz mreže kojoj pripada i revizor grupe.
Revizor grupe sprovodi sledeće aktivnosti vezane za rad zavisnih pravnih lica iz stava 5. ovog člana, u vezi sa revizijom konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja grupe:
1) procenjuje njihov rad;
2) dokumentuje prirodu, vreme i obim njihovog sprovedenog posla;
3) dokumentuje pregled prikupljene radne dokumentacije od strane ovih lica za potrebe revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja.
U slučaju da revizor grupe ne može da izvrši pregled iz st. 4. i 5. ovog člana, za potrebe kvalitetne revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja, dužan je da sprovede dodatne aktivnosti vezane za reviziju finansijskih izveštaja ili izveštajnih paketa zavisnih pravnih lica, direktno ili angažovanjem lica iz stava 5. ovog člana. Revizor grupe je dužan da obavesti Komisiju o sprovođenju dodatnih procedura.
Ako reviziju finansijskih izveštaja zavisnog pravnog lica u okviru ekonomske celine koju čine matična i zavisna pravna lica, obavlja licencirani revizor ili društvo za reviziju države članice, odnosno treće zemlje, ključni revizorski partner kao revizor grupe je odgovoran za dostavljanje dokumentacije o radu licenciranog revizora ili društva za reviziju treće zemlje za potrebe kontrole i nadzora u skladu sa ovim zakonom.
U cilju obezbeđenja dostavljanja dokumentacije iz stava 4. ovog člana, revizor grupe treba da zatraži kopije takve dokumentacije ili da se dogovori sa licenciranim revizorima ili društvima za reviziju treće zemlje o pristupu toj dokumentaciji, odnosno da preduzme neke druge odgovarajuće mere.
Ako postoje pravna ili druga ograničenja koja proizlaze iz nacionalnog zakonodavstva države članice, odnosno treće zemlje za dostavu radne dokumentacije o obavljenoj reviziji revizora te zemlje, ključni revizorski partner kao revizor grupe dužan je da u svojoj radnoj dokumentaciji o obavljenoj reviziji konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja navede dokaze o svim preduzetim neophodnim merama radi njene dostave, kao i dokaze o postojanju navedenih pravnih i drugih ograničenja.
Ako reviziju matičnog pravnog lica ili zavisnog pravnog lica u okviru grupe obavlja društvo za reviziju, odnosno revizor treće zemlje, nadležni organ može tražiti dodatnu dokumentaciju o revizorskom poslu koju je obavilo društvo za reviziju, odnosno revizor treće zemlje od relevantnih nadležnih organa treće zemlje kroz saradnju u smislu člana 124. ovog zakona.
Ključni revizorski partner kao revizor grupe u smislu stava 4. ovog člana, dužan je da traži saglasnost revizora treće zemalje, društava za reviziju treće zemlje ili društva za reviziju koje je zainteresovano za prosleđivanje relevantne dokumentacije tokom obavljanja revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, kao uslov za oslanjanje revizora grupe na rad ovih lica.
Provera konsolidovanog izveštaja o održivosti
Član 46.
Ključni revizorski partner kao revizor grupe odgovoran je za obavljanje provere konsolidovanog izveštaja o održivosti.
Ključni revizorski partner ocenjuje rad na proveri koju obavljaju pružaoci usluga provere, revizori iz trećih zemalja, revizori, odnosno subjekti za obavljanje revizije u trećim zemljama, kao i društva za reviziju za potrebe konsolidovanog izveštavanja o održivosti i beleži prirodu, vreme i obim posla koji su obavili ti revizori, uključujući, ako je primenljivo, preispitivanje relevantnih delova dokumentacije o proveri tih revizora koje obavlja revizor grupe.
Ključni revizorski partner preispituje rad na proveri koju obavljaju nezavisni pružaoci usluga provere, revizori iz trećih zemalja, revizori, odnosno subjekti za obavljanje revizije u trećim zemljama, kao i društva za reviziju za potrebe konsolidovanog izveštavanja o održivosti i to beleži.
Ključni revizorski partner kao revizor grupe je dužan da dokumentuje rezultate svog rada obavljenog tokom provere konsolidovanog izveštaja o održivosti, kao i da priprema radnu dokumentaciju na način koji omogućava da se obavi kontrola kvaliteta obavljene provere konsolidovanog izveštaja o održivosti.
Ključni revizorski partner kao revizor grupe u smislu stava 4. ovog člana, dužan je da traži saglasnost pružaoca usluga provere, revizora iz trećih zemalja, revizora, odnosno subjekata za obavljanje revizije u trećim zemljama, kao i društava za reviziju za prosleđivanje relevantne dokumentacije tokom sprovođenja provere konsolidovanog izveštaja o održivosti, kao uslov za oslanjanje revizora grupe na rad ovih lica.
Ukoliko revizor grupe ne može da postupi u skladu sa stavom 3. ovog člana, dužan je da preduzme odgovarajuće mere i obavesti Komisiju.
Mere iz stava 6. ovog člana prema potrebi uključuju obavljanje dodatnog rada na proveri, direktno ili poveravanjem poslova spoljnim izvršiocima, u relevantnom povezanom društvu.
Revizor grupe u postupku kontrole u vezi sa proverom konsolidovanog izveštaja o održivosti grupe društava, dužan je da Komisiji stavi na raspolaganje relevantnu dokumentaciju koju poseduje u vezi sa radom na proveri koju su obavili nezavisni pružaoci usluga provere, revizori iz trećih zemalja, revizori, odnosno subjekti za obavljanje revizije u trećim zemljama, ili društva za reviziju za potrebe provere konsolidovanog izveštaja o održivosti, uključujući celokupnu radnu dokumentaciju relevantnu za proveru konsolidovanog izveštaja o održivosti.
Komisija može od relevantnih nadležnih tela država članica da zatraži dodatnu dokumentaciju o radu na proveri koju su obavili revizori, odnosno društva za reviziju u cilju provere konsolidovanog izveštaja o održivosti.
Ukoliko proveru izveštaja o održivosti matičnog društva ili zavisnog društva grupe društava obavljaju revizori, odnosno subjekti za obavljanje revizije iz treće zemlje, Komisija može, na osnovu međusobnog sporazuma, od relevantnih nadležnih tela trećih zemalja zatražiti dodatnu dokumentaciju o radu na proveri koju su obavili revizori iz trećih zemalja, odnosno subjekti za obavljanje revizije u trećim zemljama.
Izuzetno od st. 7-9. ovog člana, ukoliko nezavisni pružaoci usluga provere, revizori, subjekti za obavljanje revizije iz trećih zemalja sa kojima nije zaključen sporazum u smislu stava 9. ovog člana, obave proveru izveštaja o održivosti matičnog društva ili zavisnog društva grupe društava, revizor grupe odgovoran je, da obezbedi pravilnu dostavu dodatne dokumentacije o radu na proveri koju su obavili nezavisni pružaoci usluga provere ili revizori, odnosno subjekti za obavljanje revizije iz trećih zemalja, uključujući radne papire relevantne za proveru konsolidovanog izveštaja o održivosti.
U cilju obezbeđenja dostavljanja dokumentacije, revizor grupe zadržava primerak dokumentacije ili se, dogovara sa nezavisnim pružaocima usluga provere ili revizorima iz treće zemlje, odnosno subjektima za obavljanje revizije u trećim zemljama da mu se na zahtev dozvoli neograničen pristup takvoj dokumentaciji ili da preduzme bilo koju drugu odgovarajuću meru.
Ako postoje pravna ili druga ograničenja koja proizlaze iz nacionalnog zakonodavstva države članice, odnosno treće zemlje za dostavu radne dokumentacije o proveri konsolidovanog izveštaja o održivosti revizora te zemlje, ključni revizorski partner kao revizor grupe dužan je da u svojoj radnoj dokumentaciji o obavljenoj proveri konsolidovanog izveštaja o održivosti navede dokaze o svim preduzetim neophodnim merama radi njene dostave, kao i dokaze o postojanju navedenih pravnih i drugih ograničenja.
Naknada za obavljenu reviziju i proveru izveštaja o održivosti
Član 47.
Za obavljenu reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti plaća se naknada.
Iznos naknade određuje se ugovorom.
Društvo za reviziju ili samostalni licencirani revizor treba da utvrde naknade za reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti u skladu sa zahtevanim poslom, vremenom, potrebnim resursima za obavljanje revizije, odnosno proveru izeštaja o održivosti i ostalim predvidljivim troškovima obavljanja revizije.
Iznos naknade za reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti iz stava 1. ovog člana:
1) ne može zavisiti i ne može da bude povezan sa pružanjem dodatnih usluga subjektu revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti;
2) ne može biti uslovljen ostvarenjem bilo kojeg potencijalnog događaja vezanog za reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti koji može da zahteva naknadu koja bi bila vezana za ishod ili rezultat transakcije ili rezultat obavljenog rada.
Dodatne usluge uz obavljanje revizije
Član 48.
Društvo za reviziju može, pored revizije, u okviru svoje registrovane delatnosti da obavlja i usluge iz oblasti finansija i računovodstva, usluge finansijskih analiza i kontrola, usluge poreskog i drugih vrsta poslovnog savetovanja, usluge procene vrednosti kapitala, imovine i obaveza, usluge sudskog veštačenja, usluge izrade i ekonomske ocene investicionih projekata i druge srodne usluge, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.
Zabrana za revizora
Član 49.
Licencirani ovlašćeni revizor ne može da obavlja reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti kod pravnog lica:
1) u kojem je vlasnik udela ili akcija ili ima značajan finansijski uticaj kod subjekta revizije ili ima značajan interes u povezanom pravnom licu subjekta revizije;
2) u kojem je direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora, prokurist i punomoćnik subjekta revizije ili pravnog lica koje poseduje značajan interes u povezanom pravnom licu subjekta revizije;
3) u kojem je direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora ili prokurist njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva i supružnik;
4) u kojem je pružalo usluge iz člana 50. stav 1. tačka 3) ovog zakona;
5) u kojem poseduje finansijske instrumente bilo kog subjekta povezanog sa subjektom revizije, pri čemu to vlasništvo može uzrokovati ili za koje se načelno može smatrati da uzrokuje sukob interesa, osim učešća u institucijama diversifikovanog kolektivnog investiranja;
6) u kojem je bio zaposlen ili je imao poslovne ili druge odnose u periodu iz stava 3. ovog člana, koji mogu prouzrokovati ili se načelno mogu smatrati uzrokom sukoba interesa;
7) ukoliko nastupe druge okolnosti koje mogu da utiču na nezavisnost licenciranog ovlašćenog revizora.
Zabrana obavljanja usluga navedenih u stavu 1. ovog člana se odnose i na licencirane ovlašćene revizore koji obavljaju reviziju konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno proveru konsolidovanih izveštaja o održivosti kod subjekta revizije.
Zabrane iz stava 1. odnose se na godinu za koju se obavlja revizija, odnosno provera izveštaja o održivosti kao i na godinu u kojoj se obavlja revizija, odnosno provera izveštaja o održivosti.
Licencirani ovlašćeni revizor ne može da traži niti da prima novčane i nenovčane poklone ili usluge od subjekta revizije kod koga obavlja reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti ili drugog pravnog, odnosno fizičkog lica koje je u vezi sa tim subjektom revizije, osim ako bi objektivna, razumna i obaveštena treća strana njihovu vrednost ocenila neznatnom i zanemarljivom.
Zabrane iz st. 1. i 4. ovog člana odnose se i na članove revizorskog tima i druga lica koja nisu licencirani ovlašćeni revizori, a učestvuju u reviziji, odnosno proveri izveštaja o održivosti, kao i na lica iz člana 32. stav 5. ovog zakona.
Zabrana za društvo za reviziju
Član 50.
Društvo za reviziju ne može da obavlja reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti kod subjekta revizije:
1) u kojem ima udele ili akcije, ili udele i akcije u povezanom pravnom licu sa subjektom revizije;
2) koje je vlasnik udela ili akcija društva za reviziju;
3) ako je društvo za reviziju, odnosno bilo koja organizaciona jedinica u mreži kojoj pripada, odnosno povezano lice sa društvom za reviziju pružalo pravnom licu u godini za koju se obavlja revizija, odnosno provera izveštaja o održivosti, kao i u godini u kojoj se obavlja revizija, odnosno provera izveštaja o održivosti sledeće usluge:
(1) pripremu i vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja;
(2) procenu vrednosti kapitala, imovine i/ili obaveza koja će biti reflektovana u finansijskim izveštajima, odnosno u kojima postoji očigledan sukob interesa;
(3) zastupanje u sudskim postupcima u vezi sa poreskim predmetima;
(4) obračun poreza i podnošenje poreskih prijava za fizička lica rukovodioce u sektoru finansija u privrednom društvu;
(5) savete u vezi sa računovodstvenim knjiženjem poreskih obaveza;
(6) dizajniranje sistema interne revizije i interne kontrole kao i njihovo sprovođenje;
(7) dizajniranje i primenu informacionih sistema u računovodstvenoj oblasti;
(8) aktuarske usluge;
(9) druge usluge koje bi, u konkretnim okolnostima, mogle da ugroze nezavisnost licenciranog ovlašćenog revizora ili društva za reviziju i/ili da utiču na vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima;
4) ako je povezano sa pravnim licem na drugi način, tako da takva povezanost može da utiče na nezavisnost i nepristrasnost obavljanja revizije.
Zabrana obavljanja usluga iz stava 1. ovog člana se odnosi i na društva za reviziju koja obavljaju reviziju konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno proveru konsolidovanih izveštaja o održivosti kod subjekta revizije.
Društvo za reviziju ne može da traži niti da prima novčane i nenovčane darove ili usluge od subjekta revizije kod koga obavlja reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti ili drugog pravnog, odnosno fizičkog lica koje je u vezi sa tim subjektom revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti osim ako bi objektivna, razumna i obaveštena treća strana njihovu vrednost ocenila neznatnom i zanemarljivom.
U slučaju statusne promene subjekta revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti čiji su finansijski izveštaji predmet revizije, društvo za reviziju je dužno da proveri da li postoje moguće pretnje po njegovu nezavisnost, odnosno nezavisnost licenciranog ovlašćenog revizora u smislu čl. 32. i 33. ovog zakona i da najkasnije u roku od tri meseca od nastale statusne promene raskine poslovne odnose koji mogu uticati na njihovu nezavisnost.
Zabrana za društvo za reviziju i licenciranog ovlašćenog revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti za društva od javnog interesa
Član 51.
Društvo za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizor koji obavlja proveru izveštaja o održivosti društva od javnog interesa ili bilo kojeg člana mreže kojoj pripada društvo za reviziju ili licencirani ovlašćeni revizor ne smeju pružati direktno ili indirektno društvu od javnog interesa čiji su izveštaji o održivosti predmet provere, njegovom matičnom društvu ili društvima koja su pod njegovom kontrolom u Evropskoj uniji zabranjene nerevizorske usluge iz člana 5. stav 1. podstav 2. tač. b) i v) i tač. od d) do j) Uredbe o posebnim zahtevima koji se odnose na zakonsku reviziju subjekata od javnog interesa (Regulation (EU) No 537/2014).
Zabrana obavljanja nerevizorskih usluga iz stava 1. ovog člana odnosi se na:
1) period između početka perioda koji podleže proveri izveštaja o održivosti i izdavanja izveštaja o proveri izveštaja o održivosti; i
2) poslovnu godinu koja prethodi periodu iz tačke 1) ovog stava u vezi sa uslugama iz člana 5. stav 1. podstav 2. tačka d) Uredbe o posebnim zahtevima koji se odnose na zakonsku reviziju subjekata od javnog interesa (Regulation (EU) No 537/2014).
Licencirani ovlašćeni revizor ili društvo za reviziju koji obavljaju proveru izveštaja o održivosti društva od javnog interesa i, ako licencirani ovlašćeni revizor ili društvo za reviziju pripadaju mreži, svi članovi mreže, mogu društvu od javnog interesa koji je predmet izveštavanja o održivosti, njegovom matičnom društvu ili društvima koji su pod njegovom kontrolom pružati nerevizorske usluge osim zabranjenih nerevizorskih usluga iz stava 1. ovog člana, ili ako je to primenljivo, zabranjene nerevizorske usluge iz člana 5 stav 1. podstav 2. Uredbe (EU) br. 537/2014 ili usluge koje države članice smatraju pretnjom nezavisnosti iz člana 5. stav 2. te uredbe, pod uslovom da pružanje tih usluga odobri komisija za reviziju nakon adekvatne procene pretnji po nezavisnost ili primenjenih mehanizama iz člana 33. ovog zakona.
Ako član mreže kojoj pripada društvo za reviziju koje obavlja proveru izveštaja o održivosti društva od javnog interesa pruža nerevizorske usluge iz stava 1. ovog člana društvu osnovanom u trećoj zemlji koje kontroliše društvo od javnog interesa čiji su izveštaji o održivosti predmet provere, društvo za reviziju dužno je da proceni da li bi njegova nezavisnost bila ugrožena time što član mreže pruža takve usluge.
U slučaju iz stava 4. ovog člana ako postoji uticaj na nezavisnost, društvo za reviziju je dužno da upotrebi zaštitne mehanizme kako bi se ublažile pretnje uzrokovane pružanjem nerevizorskih usluga iz stava 1. ovog člana u trećoj zemlji.
U slučaju iz st. 4. i 5. ovog člana, društvo za reviziju može nastaviti da obavlja proveru izveštaja o održivosti društva od javnog interesa samo ako može da opravda u skladu sa članom 33. ovog zakona da pružanje nerevizorskih usluga iz stava 1. ovog člana ne utiče na stručnu procenu i izveštaj o proveri izveštaja o održivosti.
Odredbe člana 7. Uredbe o posebnim zahtevima koji se odnose na zakonsku reviziju subjekata od javnog interesa (Regulation (EU) No 537/2014) primenjuju se shodno i na društva za reviziju, odnosno licencirane ovlašćene revizore koji obavljaju proveru izveštaja o održivosti društava od javnog interesa.
Odredbe čl. 52. i 53. ovog zakona shodno se primenjuju na odredbe ovog člana.
Obaveštavanje od strane revizora i drugih lica koja obavljaju reviziju
Član 52.
Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da bez odlaganja obavesti društvo za reviziju kod kojeg je zaposlen o nastupanju okolnosti iz člana 49. ovog zakona.
Članovi revizorskog tima i druga lica koja nisu licencirani ovlašćeni revizori, a učestvuju u reviziji dužni su da bez odlaganja obaveste društvo za reviziju kod kojeg su zaposleni o nastupanju okolnosti iz člana 49. ovog zakona.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuje na proveru izveštaja o održivosti.
Obaveštavanje od strane društva za reviziju
Član 53.
Akcionar, odnosno član društva za reviziju dužan je da bez odlaganja obavesti društvo za reviziju o nastupanju okolnosti iz člana 50. ovog zakona.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na proveru izveštaja o održivosti.
Zabrana uticaja drugih lica
Član 54.
Vlasnici, odnosno akcionari društva za reviziju, kao i direktor, odnosno članovi organa upravljanja i nadzora tog društva ili povezanog lica ne smeju da utiču na obavljanje revizije i izražavanje revizorskog mišljenja i time ugroze nezavisnost i objektivnost licenciranog ovlašćenog revizora koji obavlja reviziju.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na proveru izveštaja o održivosti.
Smanjenje broja revizora
Član 55.
Društvo za reviziju u kojem se broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod broja propisanog ovim zakonom, dužno je da o toj promeni obavesti Komoru i Komisiju u roku od osam dana od dana nastale promene.
Društvo za reviziju u kojem se u toku obavljanja revizije broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod broja propisanog članom 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno članom 34. stav 3. ovog zakona dužno je da u roku od tri meseca obezbedi zakonom propisan broj licenciranih ovlašćenih revizora ili da prekine poslove revizije i o tome obavesti pravno lice kod kojeg se obavlja revizija, Komoru i Komisiju u roku od osam dana od dana nastanka promene, a pravno lice započetu reviziju poverava drugom društvu za reviziju.
U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, društvo za reviziju ne može da zaključuje nove ugovore o obavljanju revizije dok ponovo ne ispuni uslove iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno člana 34.stav 3. ovog zakona i o tome obavesti Komoru i Komisiju.
Zamena društva za reviziju i revizora
Član 56.
Društvo za reviziju može da obavlja najviše 10 godina uzastopno reviziju kod istog društva od javnog interesa od početka obavljanja revizije, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Nakon isteka maksimalno dozvoljenog perioda iz stava 1. ovog člana društvo za reviziju ne može da obavlja reviziju kod istog društva od javnog interesa naredne četiri godine.
Društva za reviziju dužna su da najkasnije svake sedme godine od početka obavljanja revizije finansijskih izveštaja kod istog obveznika revizije izvrše zamenu licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja, odnosno ključnog revizorskog partnera. Rok se primenjuje na licenciranog ovlašćenog revizora potpisnika revizorskog izveštaja, nezavisno od promene društva za reviziju u kojim je to lice zaposleno.
Licencirani ovlašćeni revizor, odnosno ključni revizorski partner ne može ponovo da obavlja reviziju kod istog obveznika revizije najmanje tri godine od datuma potpisivanja poslednjeg revizorskog izveštaja za tog obveznika, nezavisno od društva za reviziju u kojem je licencirani ovlašćeni revizor zaposlen.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno, maksimalno dozvoljeni period iz stava 1. ovog člana može se produžiti na:
1) 20 godina kada se izbor društva za reviziju za obavljanje zakonske revizije sprovodi putem javnog tendera u skladu sa zakonom;
2) 24 godine u slučaju ugovaranja zakonske revizije sa više međusobno nezavisnih društava za reviziju, pod uslovom da zakonska revizija za rezultat ima zajednički revizorskog izveštaja u skladu sa ovim zakonom.
Zabrana zapošljavanja
Član 57.
Ključni revizorski partner ili licencirani ovlašćeni revizor koji obavlja zakonsku reviziju u ime društva za reviziju kod subjekta revizije, pre isteka roka od najmanje jedne godine ili, u slučaju zakonske revizije društva od javnog interesa, roka od najmanje dve godine od kada je prestao da obavlja poslove licenciranog ovlašćenog revizora ili ključnog partnera u reviziji u vezi sa angažmanom na reviziji:
1) ne može da zauzme ključni položaj na izvršnim rukovodećim pozicijama kod subjekta revizije;
2) ne može da postane član Komisije za reviziju odnosno, ako takav odbor ne postoji, član tela koje obavlja funkcije koje su ekvivalentne funkcijama Komisije za reviziju;
3) ne može da postane član organa upravljanja ili nadzornog organa subjekta revizije.
Zabrana iz stava 1. ovog člana odnosi se i na članove revizorskog tima i druga lica koja nisu licencirani ovlašćeni revizori, a učestvovala su u reviziji u smislu člana 1. ovog člana i primenjuje se za period od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa u društvu za reviziju.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na proveru izveštaja o održivosti.
Izveštavanje i potvrđivanje nezavisnosti društva za reviziju
Član 58.
Društvo za reviziju dužno je da izveštava pravno lice kod kojeg obavlja reviziju, odnosno Komisiju za reviziju koju je pravno lice dužno da obrazuje u skladu sa članom 59. ovog zakona, o ključnim pitanjima koja proizlaze iz obavljanja revizije, a posebno, i o značajnim nedostacima interne kontrole u vezi sa procesom finansijskog izveštavanja.
Društvo za reviziju dužno je da pre zaključenja ugovora o obavljanju zakonske revizije, odnosno prilikom nastavka obavljanja zakonske revizije proceni i dokumentuje sledeće:
1) da li postoje pretnje po nezavisnost u skladu sa članom 32. ovog zakona, prema pravnom licu čiju reviziju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja obavlja i zaštitni mehanizmi protiv tih pretnji;
2) da li ima kompetentne zaposlene, vreme i resurse potrebne za obavljanje zakonske revizije;
3) da ključni revizorski partner ima licencu za obavljanje revizije izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Društvo za reviziju, koje obavlja reviziju kod društava od javnog interesa dužno je da jednom godišnje, u pisanom obliku, potvrdi svoju nezavisnost prema društvu čiju reviziju finansijskih izveštaja obavlja i obavesti Komisiju za reviziju iz člana 59. ovog zakona o dodatnim uslugama kod tog društva, kao i da raspravlja o mogućim pretnjama njegovoj nezavisnosti i zaštitnim mehanizmima protiv tih pretnji.
IV. KOMISIJA ZA REVIZIJU U PRIVREDNOM DRUŠTVU I INTERNI REVIZOR
Obrazovanje i sastav Komisije za reviziju
Član 59.
Društva od javnog interesa dužna su da imaju Komisiju za reviziju (odbor za praćenje poslovanja).
Komisija za reviziju obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Komisiju za reviziju čine najmanje tri člana koji se imenuju u skladu sa zakonom iz stava 2. ovog člana.
Komisija za reviziju je ili zasebna komisija ili komisija upravnog, odnosno nadzornog organa subjekta revizije, a čine je neizvršni članovi upravnog organa i/ili članovi nadzornog organa subjekta revizije i/ili članovi koje postavlja skupština akcionara subjekta revizije ili, za subjekte bez akcionara, postavlja je ekvivalentan organ.
Najmanje jedan član Komisije za reviziju mora biti kompetentan za oblast računovodstva i/ili revizije.
Članovi komisije, kao celina, moraju biti kompetentni za delatnost u kojoj posluje subjekat revizije.
Većina članova Komisije za reviziju mora biti nezavisna od subjekta revizije. Predsedavajućeg Komisije za reviziju postavljaju članovi ili nadzorni organ subjekta revizije i nezavisan je od subjekta revizije. Predsedavajućeg Komisije za reviziju može da bira skupština akcionara subjekta revizije na godišnjem nivou.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, društva od javnog interesa koja u skladu sa posebnim propisima imaju tela sa nadležnostima Komisije za reviziju iz stava 2. ovog člana, nisu dužna da je obrazuju u skladu sa ovim zakonom. U tom slučaju društva od javnog interesa dužna su da obelodane koje telo obavlja nadležnosti Komisije za reviziju i kako se to telo obrazuje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, društva od javnog interesa koja su zavisna društva, tj. članovi grupe društava koja na nivou grupe, imaju Komisiju za reviziju i koja nadležnosti iz stava 2. ovog člana obavljaju na nivou grupe, nisu dužna da je obrazuju u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, poslovi Komisije za reviziju u vezi sa izveštavanjem o održivosti, mogu biti povereni upravnom, odnosno nadzornom organu subjekta revizije, odnosno posebnom telu obrazovanom od strane upravnog, odnosno nadzornog organa subjekta revizije.
Ovlašćeni interni revizor
Član 60.
Društvo od javnog interesa dužno je da obavljanje poslova interne revizije poveri licu koje ima sertifikat Komore o stečenom zvanju ovlašćeni interni revizor koji je upisan u Registar ovlašćenih internih revizora, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Lice iz stava 1. ovog člana imenuje i razrešava najviši organ društva od javnog interesa na osnovu obavezujućeg predloga i uz saglasnost Komisije za reviziju.
Lice iz stava 1. ovog člana kojem su povereni poslovi interne revizije u društvu od javnog interesa dužno je da u okviru navedenih poslova:
1) sačinjava i dostavlja na odobravanje Povelju interne revizije Komisiji za reviziju;
2) priprema i podnosi na razmatranje i dalje odobravanje Strategije i godišnje planove rada interne revizije Komisiji za reviziju;
3) dostavlja na razmatranje i usvajanje Program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta aktivnosti interne revizije Komisiji za reviziju;
4) ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema upravljanja rizicima, sistema unutrašnjih kontrola i upravljanja u društvu od javnog interesa;
5) utvrđuje slabosti u poslovanju društva od javnog interesa i daje preporuke za njihovo otklanjanje;
6) održava sastanke sa Komisijom za reviziju i drugim organima društva od javnog interesa, radi razmatranja poverenih aktivnosti;
7) periodično izveštava Komisiju za reviziju o sprovedenim aktivnostima iz delokruga nadležnosti poverenih poslova;
8) u svom radu primenjuje Međunarodni okvir za profesionalnu praksu. Zvanje ovlašćeni interni revizor može da stekne lice koje:
1) ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
2) ima radno iskustvo na poslovima zakonske revizije ili interne revizije, u trajanju od tri godine, odnosno radno iskustvo u trajanju od pet godina na poslovima računovodstva;
3) ima položen ispit za sticanje ovog zvanja u skladu sa programom Komore;
4) nije osuđivano za krivična dela u smislu člana 6. ovog zakona.
Pod radnim iskustvom za polaganje ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor, smatra se iskustvo stečeno u radnom odnosu na neodređeno ili na određeno vreme.
Lice koje ne poseduje radno iskustvo iz stava 4. tačka 2) ovog člana može polagati ispite u skladu sa programom Komore, ali ne može steći zvanje ovlašćeni interni revizor.
Ovlašćeni interni revizor obavezan je da u cilju kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, pohađa stručne kurseve, seminare i predavanja u minimalnom trajanju koje je definisano programom kontinuiranog profesionalnog usavršavanja ovlašćenih internih revizora Komore.
U slučaju neispunjenja obaveze iz stava 7. ovog člana, Komora može doneti rešenje o stavljanju van snage sertifikata Komore o stečenom zvanju ovlašćeni interni revizor. Komora bliže uređuje uslove i postupak za stavljanje van snage sertifikata Komore o stečenom zvanju ovlašćeni interni revizor.
Ovlašćeni interni revizor ne može biti član uprave, niti može obavljati druge poslove u društvu.
V. KOMORA OVLAŠĆENIH REVIZORA
Status i sedište Komore
Član 61.
Komora je nezavisna profesionalna organizacija licenciranih ovlašćenih revizora zaposlenih u društvima za reviziju, društava za reviziju i samostalnih revizora, koja ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i statutom Komore.
Komora ima račun.
Sedište Komore je u Beogradu.
Komora može da ima ogranke u skladu sa statutom.
Komora se registruje u Agenciji za privredne registre, u skladu sa zakonom.
Članstvo u Komori
Član 62.
Članstvo u Komori obavezno je za društva za reviziju, samostalne revizore i licencirane ovlašćene revizore zaposlene u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora.
Društvo za reviziju i samostalni revizor stiču članstvo u Komori danom upisa u Registar društava za reviziju i samostalnih revizora.
Licencirani ovlašćeni revizor stiče članstvo u Komori danom upisa u Registar licenciranih ovlašćenih revizora.
Ovlašćeni interni revizor stiče članstvo u Komori danom upisa u Registar ovlašćenih internih revizora.
Društvu za reviziju i samostalnom revizoru prestaje članstvo u Komori danom podnošenja zahteva za brisanje iz registra iz stava 2. ovog člana, kao i u drugim slučajevima u skladu sa ovim zakonom i statutom Komore.
Licenciranom ovlašćenom revizoru i ovlašćenom internom revizoru prestaje članstvo u Komori danom brisanja iz registra iz st. 3. i 4. ovog člana, kao i u drugim slučajevima u skladu sa ovim zakonom.
Povereni poslovi Komore
Član 63.
Komora obavlja sledeće poslove kao javna ovlašćenja:
1) donosi i sprovodi program ispita za sticanje zvanja ovlašćeni revizor, organizuje ispite za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i izdaje sertifikat za zvanje ovlašćeni revizor;
2) donosi i sprovodi program ispita za sticanje znanja za proveru izveštaja o održivosti;
3) uređuje bliže uslove i postupak za oslobađanje polaganja ispita iz člana 11. ovog zakona;
4) donosi program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja i organizuje stručno usavršavanje licenciranih ovlašćenih revizora;
5) propisuje minimum radne dokumentacije koja čini sadržaj metodologije rada;
6) vodi Registar licenciranih ovlašćenih revizora;
7) vodi Registar društava za reviziju i samostalnih revizora;
8) vodi Registar izrečenih mera;
9) utvrđuje visinu članarine za članove Komore;
10) utvrđuje iznos nadoknade za upis u registre Komore, nadoknade za ispite koje sprovodi Komora, nadoknade za izdavanje izvoda iz registara, uverenja i potvrda o evidencijama koje Komora vodi, kao i ostale nadoknade propisane zakonom i opštim aktima Komore;
11) sprovodi istražne, disciplinske i druge postupke u skladu sa statutom i opštim aktima Komore, o čijem pokretanju i ishodu bez odlaganja obaveštava Komisiju.
Poslove iz stava 1. ovog člana Komora obavlja kao poverene poslove.
Akta iz stava 1. tač. 1) - 5) i tač. 9) i 10) ovog člana donose se uz prethodnu saglasnost Ministarstva, koje pre davanja saglasnosti pribavlja mišljenje Komisije.
Ostali poslovi Komore
Član 64.
Pored poslova iz člana 63. ovog zakona, Komora obavlja i sledeće poslove:
1) utvrđuje primenu Kodeksa profesionalne etike revizora;
2) prati primenu MSR;
3) donosi i sprovodi program ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor, organizuje ispite za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor i izdaje sertifikat za zvanje ovlašćeni interni revizor;
4) utvrđuje uslove i postupak za stavljanje van snage sertifikata za zvanje ovlašćeni interni revizor;
5) donosi program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja i organizuje stručno usavršavanje ovlašćenih internih revizora;
6) utvrđuje uslove i dalje postupke za obavljanje eksterne ocene kvaliteta za aktivnosti interne revizije u društvu od javnog interesa;
7) vodi Registar ovlašćenih internih revizora;
8) stara se o ugledu članova Komore, odnosno o obavljanju poslova revizije u skladu sa Kodeksom profesionalne etike revizora;
9) pruža stručnu pomoć članovima Komore i priprema uputstva i smernice za članove Komore;
10) dostavlja Ministarstvu i Komisiji godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem revizora i godišnji izveštaj o radu;
11) sarađuje i pruža stručnu pomoć Ministarstvu i Komisiji u obavljanju poslova u skladu sa ovim zakonom;
12) sprovodi obuku i sertifikovanje za sticanje drugih zvanja u reviziji u skladu sa opštim aktima Komore;
13) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim i drugim zakonima i statutom.
Zaštita podataka
Član 65.
Komora je dužna da čuva kao poverljive sve podatke, činjenice i okolnosti koje je pribavila u obavljanju poslova u skladu sa odredbama ovog zakona.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na članove organa Komore, zaposlene i bivše zaposlene u Komori, odnosno na druga lica kojima su prilikom rada u Komori bili dostupni poverljivi podaci.
Poslovne tajne čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Finansiranje Komore
Član 66.
Komora stiče sredstva za rad od:
1) članarine koju plaćaju članovi Komore;
2) nadoknade za upis u registre Komore;
3) drugih izvora, u skladu sa zakonom i aktima Komore.
Sredstva Komore
Član 67.
Sredstva Komore vode se na računu Komore.
Za raspolaganje sredstvima Komore odgovorno je lice koje je ovlašćeno aktima Komore.
Komora odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom kojom raspolaže.
Statut Komore
Član 68.
Statutom Komore bliže se uređuju: poslovi koje Komora obavlja u okviru zakonskih ovlašćenja; način obavljanja poslova Komore; unutrašnja organizacija i rad Komore; sastav, način i postupak izbora i nadležnost organa Komore; prava i dužnosti društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora kao članova Komore; kao i druga pitanja od značaja za rad i organizaciju Komore, u skladu sa ovim zakonom.
Na statut Komore u delu koji se odnosi na obavljanje javnih ovlašćenja iz člana 63. ovog zakona saglasnost daje Ministarstvo po prethodno pribavljenom mišljenju Komisije.
Objavljivanje dokumenata
Član 69.
Komora je dužna da objavi Statut Komore u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Akti koje Komora donosi u skladu sa ovim zakonom objavljuju se na internet stranici Komore.
Organi Komore
Član 70.
Organi Komore su:
1) Skupština;
2) Savet;
3) drugi organi Komore.
Nadležnost, trajanje mandata i način rada organa Komore utvrđuju se statutom.
Registri Komore
Član 71.
Komora vodi:
1) Registar društava za reviziju i samostalnih revizora;
2) Registar licenciranih ovlašćenih revizora;
3) Registar ovlašćenih internih revizora;
4) Registar izrečenih mera.
Komora je dužna da po prijemu rešenja iz člana 17. ovog zakona, bez odlaganja upiše društvo za reviziju, odnosno samostalnog revizora u registar iz stava 1. tačka 1) ovog člana.
Komora je dužna da po prijemu rešenja iz člana 9. ovog zakona bez odlaganja upiše licenciranog ovlašćenog revizora u registar iz stava 1. tačka 2) ovog člana.
Pravo da obavljaju reviziju, društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor i licencirani ovlašćeni revizor, kao i ovlašćeni interni revizor za obavljanje interne revizije, stiču danom upisa u registre iz stava 1. tač. 1) - 3) ovog člana.
Registri iz stava 1. ovog člana vode se na srpskom jeziku.
Registri iz stava 1. ovog člana redovno se ažuriraju i objavljuju na internet stranici Komore.
Registri iz stava 1. ovog člana su javne knjige.
Način vođenja registara iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Komora.
Komora može da vodi i druge registre u skladu sa zakonom, statutom ili opštim aktima.
Registar društava za reviziju i samostalnih revizora
Član 72.
Registar društava za reviziju i samostalnih revizora, kao minimum sadrži:
1) poslovno ime, adresu, matični broj, PIB i pravnu formu;
2) kontakt podatke i internet adresu;
3) adresu svake filijale i povezanog lica u zemlji i u inostranstvu;
4) ime i prezime i registarski broj svih licenciranih ovlašćenih revizora koji su zaposleni u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora, sa napomenom da li licenca obuhvata i licencu za obavljanje provere izveštaja o održivosti;
5) podatke o osnivačima, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata;
6) podatke o direktoru, odnosno o članovima organa upravljanja, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata;
7) podatke o članstvu u mreži;
8) sve ostale registracije društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora kod nadležnih organa država članica i nadležnih organa trećih zemalja, uključujući naziv organa za registraciju i registarski broj ako postoji, kao i napomenu da li je registrovano za obavljanje revizije finansijskih izveštaja ili za obavljanje provere izveštaja o održivosti ili i za jedno i za drugo.
Društva za reviziju, odnosno samostalni revizori dužni su da obaveštavaju Komoru o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih su upisani u registar iz stava 1. ovog člana, u roku od osam dana od dana nastanka promena.
Podaci koji se dostavljaju Komori moraju da budu potpisani od strane lica ovlašćenog za zastupanje društva za reviziju, odnosno od strane samostalnog revizora.
Podaci koji se dostavljaju Komori, a koje dostavljaju revizorska društva država članica i revizorska društva trećih zemalja moraju da budu prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog lica u skladu sa zakonom.
Revizorska društva trećih zemalja, koja su registrovana u skladu sa ovim zakonom, u registru iz stava 1. ovog člana moraju kao takva, posebno da budu označena.
U registru se navodi da li su revizorska društva trećih zemalja iz stava
5. ovog člana registrovana za obavljanje revizije, odnosno za proveru izveštaja o održivosti ili i za jedno i za drugo.
Registracija revizorskog društva države članice
Član 73.
Revizorsko društvo države članice upisuje se u odgovarajući registar u smislu ovog zakona na osnovu podnetog zahtev za registraciju koji se podnosi Komori.
Uz zahtev za registraciju iz stava 1. ovog člana dužno je da dostavi i potvrdu nadležnog organa države članice u kojoj je registrovan, odnosno u kojoj je izdata dozvola za obavljanje zakonske revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti koja ne može biti starija od tri meseca od dana podošenja zahteva za registraciju.
Registrovano revizorsko društvo iz stava 1. ovog člana može da obavlja reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti pod uslovom da ključni revizorski partner ima licencu za obavljanje revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Uz zahtev se dostavljaju podaci i dokazi neophodni za upis u registar u skladu sa ovim zakonom.
Registracija revizorskog društva i revizora treće zemlje
Član 74.
Revizorsko društvo, odnosno revizor treće zemlje, odnosno subjekt koji obavlja reviziju u trećoj zemlji upisuje se u odgovarajući registar u smislu ovog zakona na osnovu rešenja o registraciji koje donosi Ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju Komisije.
Zahtev za registraciju Ministarstvu može podneti društvo, odnosno lice iz stava 1. ovog člana pod uslovom da izdaje revizorski izveštaj redovnih godišnjih ili konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, i ako je primenljivo izveštaj o proveri izveštaja o održivosti subjektu revizije treće zemlje čije hartije od vrednosti su uključene u trgovanje na regulisanom tržištu Republike Srbije u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, osim u slučaju izdavanja dužničkih hartija od vrednosti i na koje se primenjuje jedno od sledećeg:
1) uključene su na uređeno tržište Republike Srbije pre 31. decembra 2010. u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala i izdate su u nominalnoj vrednosti po jedinici u iznosu od najmanje 50.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan izdavanja, odnosno u drugoj valuti u iznosu od najmanje 50.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan izdavanja;
2) uključene su na uređeno tržište Republike Srbije nakon 31. decembra 2010. u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala i izdate su u nominalnoj vrednosti po jedinici u iznosu od najmanje 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan izdavanja, odnosno u drugoj valuti u iznosu od najmanje 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan izdavanja.
Revizorski izveštaj redovnih godišnjih ili konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno izveštaj o proveri izveštaja o održivosti iz stava 2. ovog člana koje izda revizorsko društvo treće zemlje, odnosno subjekt koji obavlja reviziju u trećoj zemlji koje nije registrovano u smislu ovog člana ne proizvode pravno dejstvo u Republici Srbiji.
Na rešenje iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog člana koje se odnose na izdavanje dozvole, odnosno licence za obavljanje revizije u smislu ovog zakona.
Registracija subjekta i revizora koji obavlja reviziju u trećoj zemlji
Član 75.
Subjekt, odnosno revizor koji obavlja reviziju u trećoj zemlji upisuje se u odgovarajući registar u smislu ovog zakona na osnovu rešenja o registraciji koje donosi Ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju Komisije.
Ministarstvo će doneti rešenje o registraciji subjekta za obavljanje revizije u trećoj zemlji, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) većina članova organa upravljanja subjekta za obavljanje revizije u trećoj zemlji ispunjava uslove iz člana 7. ovog zakona;
2) revizor u trećoj zemlji koji obavlja reviziju u ime subjekta za obavljanje revizije u trećoj zemlji ispunjava uslove iz člana 7. ovog zakona;
3) revizije redovnih godišnjih ili konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja iz člana 74. stav 2. ovog zakona obavljaju se u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima koji uređuju obaveznu reviziju finansijskih izveštaja kod pojedinih pravnih lica, MSR i Kodeksom profesionalne etike revizora, odnosno standardima i zahtevima koji odgovaraju MSR i navedenim zahtevima;
4) na svojoj internet stranici objavljuje godišnji izveštaj o transparentnosti u smislu ovog zakona ili ispunjava uslove za njegovo objavljivanje.
Ministarstvo će doneti rešenje o registraciji subjekta za proveru izveštaja o održivosti u trećoj zemlji, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) većina članova organa upravljanja subjekta za obavljanje revizije u trećoj zemlji ispunjava uslove iz člana 8. ovog zakona;
2) revizor u trećoj zemlji koji obavlja proveru izveštaja o održivosti u ime subjekta za obavljanje revizije u trećoj zemlji ispunjava uslove iz člana 8. ovog zakona;
3) provere godišnjih ili konsolidovanih godišnjih izveštaja o održivosti, iz člana 74. stav 2. ovog zakona obavljaju se u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima koji uređuju proveru izveštaja o održivosti kod pojedinih pravnih lica, standardima kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti i Kodeksom profesionalne etike revizora, odnosno standardima i zahtevima koji odgovaraju standardima i navedenim zahtevima;
4) na svojoj internet stranici objavljuje godišnji izveštaj o transparentnosti u smislu ovog zakona ili ispunjava uslove za njegovo objavljivanje.
Ministarstvo će doneti rešenje o registraciji revizora za obavljanje revizije u trećoj zemlji, ako ispunjava uslove iz stava 1. tač. 2) do 4) ovog člana. Ministarstvo će doneti rešenje o registraciji revizora za obavljanje provere izveštaja o održivosti u trećoj zemlji, ako ispunjava uslove iz stava 2. tač. 2) do 4) ovog člana.
Stavljanje van snage rešenja o registraciji revizorskog društva treće zemlje i subjekta koje obavlja reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti u trećoj zemlji
Član 76.
Odredbe člana 10. ovog zakona o stavljanju van snage rešenja o izdavanju licence za obavljanje revizije shodno se primenjuju na stavljanje van snage rešenja o registraciji revizora treće zemlje koji obavlja reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti u trećoj zemlji.
Odredbe člana 22. ovog zakona o stavljanju van snage rešenja o izdavanju dozvole za obavljanje revizije shodno se primenjuju na stavljanje van snage rešenja o registraciji revizorskog društva treće zemlje i subjekta koji obavlja reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti u trećoj zemlji.
Registar licenciranih ovlašćenih revizora
Član 77.
Registar licenciranih ovlašćenih revizora, kao minimum sadrži:
1) ime, prezime i registarski broj licence;
2) naziv, adresu, internet adresu i registarski broj društva za reviziju u kojem je licencirani ovlašćeni revizor zaposlen ili sa kojim je povezan kao partner ili na neki drugi način;
3) da li licenca obuhvata i licencu za obavljanje provere izveštaja o održivosti;
4) sve ostale registracije licenciranog ovlašćenog revizora kod nadležnih organa država članica i nadležnih organa trećih zemalja, uključujući naziv organa za registraciju i registarski broj ako postoji, sa napomenom da li se registracija tih organa odnosi na reviziju finansijskih izveštaja ili proveru izveštaja o održivosti ili i za jedno i za drugo;
5) datum izdavanja, odnosno produženja licence.
Licencirani ovlašćeni revizor dužan je da obaveštava Komoru o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih je upisan u registar iz stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana nastanka promene.
Podaci koji se dostavljaju Komori moraju da budu potpisani od strane licenciranih ovlašćenih revizora.
Podaci koji se dostavljaju Komori, a koje dostavljaju revizori država članica i revizori trećih zemalja moraju da budu prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog lica u skladu sa zakonom.
Revizori trećih zemalja, koji su registrovani u skladu sa ovim zakonom, u registru iz stava 1. ovog člana moraju kao takvi, posebno da budu označeni.
U registru se navodi da li su revizori iz trećih zemalja iz stava 5. ovog člana registrovani za obavljanje revizije, odnosno za proveru izveštaja o održivosti ili i za jedno i za drugo.
Registar ovlašćenih internih revizora
Član 78.
Registar ovlašćenih internih revizora, kao minimum sadrži:
1) ime, prezime i registarski broj sertifikata;
2) naziv, adresu, internet adresu i matični broj privrednog društva u kojem je ovlašćeni interni revizor zaposlen;
3) datum izdavanja sertifikata i
4) datum privremenog ili trajnog stavljanja van snage sertifikata.
Ovlašćeni interni revizor dužan je da obaveštava Komoru o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih je upisan u registar iz stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana nastanka promene.
Podaci koji se dostavljaju Komori moraju da budu potpisani od strane ovlašćenog internog revizora.
Registar izrečenih mera
Član 79.
Registar izrečenih mera, kao minimum sadrži:
1) naziv pravnog lica, odnosno ime i prezime fizičkog lica kome je izrečena mera;
2) meru koja je izrečena;
3) broj i datum rešenja o izricanju mere.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana naziv pravnog lica, odnosno ime fizičkog lica kome je izrečena mera ne mora biti objavljeno u registru iz stava 1. ovog člana:
1) kada sankcija izrečena fizičkom licu, pokaže da bi objavljivanje podataka o ličnosti bilo nesrazmerno;
2) ako bi se objavljivanjem ugrozila stabilnost finansijskih tržišta ili krivične istrage koje su u toku;
3) ako bi se objavljivanjem nanela nesrazmerna šteta institucijama ili pojedincima iz predmeta.
O izuzecima iz stava 2. ovog člana odlučuje Komisija.
Ako je protiv rešenja iz stava 1. tačka 3) ovog člana pokrenut upravni spor nakon objavljivanja mere, u Registar izrečenih mera unosi se ta informacija. Nakon okončanja upravnog spora u Registar iz stava 1. ovog člana objavljuje se ishod upravnog spora.
Mere iz ovog člana objavljuju se uz poštovanja prava na zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Brisanje društava za reviziju i samostalnih revizora iz registra
Član 80.
Brisanje društava za reviziju i samostalnih revizora iz registra koji se vodi u skladu sa članom 71. stav 1. tačka 1) ovog zakona vrši se na osnovu rešenja Ministarstva o stavljanju van snage dozvole za obavljanje revizije, odnosno rešenja Komisije o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije, u skladu sa ovim zakonom.
Kad rešenje o stavljanju van snage dozvole za obavljanje revizije iz stava
1. ovog člana bude izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja Komori, Komisiji i Agenciji za privredne registre.
Kad rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije iz stava 1. ovog člana bude izvršno, Komisija dostavlja primerak rešenja Ministarstvu, Komori i Agenciji za privredne registre.
Brisanje licenciranih ovlašćenih revizora iz registra
Član 81.
Brisanje licenciranih ovlašćenih revizora iz registra koji se vodi u skladu sa članom 71. stav 1. tačka 2) ovog zakona vrši se na osnovu rešenja Ministarstva o stavljanju rešenja o izdavanju licence van snage, odnosno rešenja Komisije o oduzimanju licence za obavljanje revizije, u skladu sa ovim zakonom.
Kad rešenje o stavljanju rešenja o izdavanju licence van snage, iz stava 1. ovog člana bude izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja Komori i Komisiji.
Kad rešenje o oduzimanju licence za obavljanje revizije, iz stava 1. ovog člana bude izvršno, Komisija dostavlja primerak rešenja Ministarstvu i Komori.
Komora u slučaju smrti licenciranog ovlašćenog revizora po službenoj dužnosti briše iz registra tog licenciranog ovlašćenog revizora.
Komora po službenoj dužnosti briše iz registra licenciranog ovlašćenog revizora u roku od 30 dana od dana isteka perioda na koji je licenca izdata, ukoliko nije podnet zahtev za izdavanje licence.
Brisanje mera iz registra
Član 82.
Mere iz čl. 93. i 104. ovog zakona brišu se iz registra po isteku pet godina od dana isticanja roka za pokretanje upravnog spora, odnosno od dana donošenja rešenja o pravosnažnom okončanju upravnog spora.
Izuzetno od stava 1. ovog člana mera oduzimanja dozvole društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru, kao i licence ovlašćenom revizoru za obavljanje revizije brišu se iz registra po isteku deset godina od dana isticanja roka za pokretanje upravnog spora, odnosno od dana donošenja rešenja o pravosnažnom okončanju upravnog spora.
Javnost rada Komore
Član 83.
Komora je dužna da obaveštava javnost o svim pitanjima iz nadležnosti Komore.
Komora je dužna da obaveštava Ministarstvo i Komisiju o disciplinskim postupcima koji se vode protiv članova Komore pred nadležnim organima Komore.
Ako se u disciplinskim postupcima ustanovi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo, Komora je dužna da obavesti i nadležne pravosudne organe.
Komora je dužna da na zahtev organa iz st. 2. i 3. ovog člana dostavi potrebne podatke o činjenicama o kojima ima saznanje.
Nadzor nad radom Komore
Član 84.
Nadzor nad zakonitošću akata Komore iz člana 63. stav 1. ovog zakona, obavlja Ministarstvo.
Nadzor nad obavljanjem poslova iz člana 63. stav 1. ovog zakona, u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom, obavlja Komisija.
U obavljanju nadzora iz st. 1. i 2. ovog člana Ministarstvo i Komisija, mogu da traže od Komore odgovarajuće izveštaje i podatke, odnosno Komisija može da izvrši neposredan uvid u rad Komore.
Komora je dužna da izveštaje i podatke iz stava 3. ovog člana dostavi Ministarstvu i Komisiji u roku od 30 dana od dana kada su podaci zatraženi, osim ako Ministarstvo, odnosno Komisija ne odrede kraći rok.
U obavljanju nadzora nad javnim ovlašćenjima Komore primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje državna uprava.
VI. KONTROLA RADA DRUŠTAVA ZA REVIZIJU, SAMOSTALNIH REVIZORA I LICENCIRANIH OVLAŠĆENIH REVIZORA
Predmet kontrole
Član 85.
Komisija obavlja kontrolu rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora radi provere da li se pri obavljanju revizije postupa u skladu sa MSR i odredbama ovog zakona.
Kontrola i način obavljanja kontrole rada treba da bude srazmerna složenošću poslova koje obavlja društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, što se dodatno uređuje opštim aktima Komisije. Kontrola rada naročito obuhvata: ocenu profesionalnog prosuđivanja u reviziji, adekvatnost revizorskih dokaza u odnosu na procenjene rizike, usklađenost zaključaka sa izvedenim postupcima, sistem unutrašnje kontrole kvaliteta društva za reviziju i poštovanje principa nezavisnosti.
Kontrola rada obavlja se na objektivan način i u postupku koji isključuje bilo kakav sukob interesa između lica koja obavljaju proveru rada i društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.
U postupku kontrole rada primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Radi obavljanja kontrole iz stava 1. ovog člana Komisija donosi metodologiju za proveru kvaliteta obavljenih revizija, proveru rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.
Odredbe ovog člana ako je primenljivo shodno se primenjuju i na kontrolu rada društva za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
Način obavljanja kontrole
Član 86.
Kontrola rada društva za reviziju se obezbeđuje:
1) kontinuirano praćenjem, prikupljanjem i proverom izveštaja i obaveštenja koja Komisiji podnose društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizori, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima, ili na poseban zahtev Komisije ili saznanjem iz drugih izvora, kao i uvidom u drugu pisanu ili elektronsku dokumentaciju društva za reviziju;
2) obavljanjem pregleda poslovanja društava za reviziju i samostalnih revizora neposredno u prostorijama društva za reviziju, Komisije ili pravnog lica sa kojima je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor direktno ili indirektno povezano poslovno, upravljački ili kapitalom;
3) izricanjem mera u postupku kontrole kvaliteta, u skladu sa ovim zakonom.
Komisija sprovođenjem kontrole iz stava 1. tačka 1) ovog člana utvrđuje:
1) da li su izveštaji, obaveštenja i drugi podaci dostavljeni u propisanom roku i u propisanoj formi;
2) da li su podaci u izveštajima, obaveštenjima i drugoj traženoj dokumentaciji tačni i ispravni, kao i da li ukazuju na kršenje zakona i podzakonskih akata;
3) položaj subjekta kontrole i rizike kojima je subjekt kontrole izložen ili bi mogao biti izložen u svom poslovanju;
4) na osnovu podataka iz drugih raspoloživih izvora postojanje povrede zakona i podzakonskih akata.
U slučaju utvrđenih nezakonitosti i/ili nepravilnosti u poslovanju subjekta kontrole tokom kontinuirane kontrole, Komisija će omogućiti subjektu kontrole da se izjasni, pa na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja doneti odgovarajuće rešenje o izricanju mera u skladu sa ovim zakonom.
Ukoliko nije moguće utvrditi kompletno činjenično stanje, na osnovu podataka i izjava dobijenih u postupku kontinuirane kontrole, Komisija može odrediti sprovođenje neposredne kontrole.
Komisija može propisati bliže kriterijume i način dostavljanja dokumentacije.
Obavljanje pregleda poslovanja društava za reviziju i samostalnih revizora iz stava 1. tačka 2) ovog člana obuhvata:
1) pregled internog sistema kontrole kvaliteta;
2) proveru nezavisnosti licenciranog ovlašćenog revizora, samostalnog revizora i društva za reviziju u odnosu na subjekta revizije;
3) proveru usklađenosti postupaka revizije sa zakonom i MSR;
4) ocene kvaliteta u pogledu angažovanih resursa (sastav revizorskog tima i radni sati);
5) pregled obračunatih cena za usluge revizije;
6) neposrednu proveru kvaliteta rada licenciranog ovlašćenog revizora.
Pregledom internog sistema kontrole kvaliteta iz stava 2. tačka 1) ovog člana utvrđuje se da li društvo za reviziju i samostalni revizor ima uspostavljene odgovarajuće smernice i postupke za:
1) preuzimanje odgovornosti povezane sa kvalitetom obavljenog rada;
2) poštovanje etičkih zahteva;
3) uspostavljanje i održavanje odnosa sa obveznicima revizije finansijskih izveštaja, kao i sa korisnicima drugih usluga;
4) formiranje revizorskih timova;
5) obavljanje revizije u skladu sa zakonom i MSR;
6) obezbeđivanje da smernice i postupci povezani sa internim procedurama za kontrolu kvaliteta funkcionišu uspešno i da se poštuju u praksi.
Neposredna provera rada licenciranog ovlašćenog revizora iz stava 6. tačka 6) ovog člana obavlja se tako što se pregleda celokupna radna dokumentacija o obavljenoj reviziji, kod najmanje jednog obveznika revizije.
Lica koja obavljaju kontrolu rada dužna su da obezbede potreban broj relevantnih revizorskih dokumenata koji predstavljaju dovoljne dokaze, i ako je primenljivo dokumenata o proveri izveštaja o održivosti, odnosno uzoraka za testiranje, kako bi predmetna provera bila kvalitetna i sveobuhvatna, primenjujući MSR, i ako je primenljivo standarda kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti i zahteve vezane za nezavisnost njihovog rada, u skladu sa članom 32. ovog zakona.
Odredbe st. 1. - 8. ovog člana, ako je primenljivo shodno se primenjuju i na kontrolu rada društva za reviziju u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
Redovna i vanredna kontrola
Član 87.
Redovna kontrola rada društava za reviziju obavlja se u skladu sa godišnjim planom provere rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora koji donosi Komisija.
Na osnovu analize rizika Komisija obavlja redovnu kontrolu rada društava za reviziju i samostalnih revizora najmanje jednom u šest godina, a kod društva za reviziju koje obavlja reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti društava od javnog interesa najmanje jednom u tri godine.
Kontrola, iz stava 2. ovog člana, može se obavljati i češće, naročito u odnosu na društva za reviziju, odnosno samostalne revizore kojima su izricane mere u postupku kontrole, odnosno društva za reviziju kod kojih je procenjen visok stepen rizika na osnovu analize rizika iz stava 2. ovog člana.
Komisija je dužna da o kontroli rada društava za reviziju i samostalnih revizora, pisanim putem obavesti društvo za reviziju i samostalnog revizora pre početka kontrole.
Vanrednu kontrolu rada društava za reviziju može da pokrene Komisija po dobijanju obaveštenja od Narodne banke Srbije, Komore, nadležnih sudova i drugih organa da postoji osnovana sumnja da društvo za reviziju ne obavlja reviziju u skladu sa ovim zakonom i MSR, odnosno ne obavlja proveru izveštaja o održivosti u skladu sa ovim zakonom i ako je primenljivo standardima kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti, odnosno ako ustanove propuste i nepravilnosti u revizorskim izveštajima, ili izveštajima o proveri izveštaja o održivosti i radu društava za reviziju.
Vanrednu kontrolu iz stava 5. ovog člana može da pokrene i Komisija ukoliko u okviru svojih nadležnosti uređenih zakonom, utvrdi da društvo za reviziju ne obavlja reviziju u skladu sa ovim zakonom i MSR, odnosno ne obavlja proveru izveštaja o održivosti u skladu sa ovim zakonom i ako je primenljivo standardima kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti, kao i na predlog akcionara i vlasnika udela.
Vanredna kontrola može biti pokrenuta predstavkom.
Predstavka mora biti razumljiva, da sadrži potrebne podatke o licu za koje podnosilac podnosi predstavku, predmetu na koji se ona odnosi, svrhu predstavke kao i podatke o podnosiocu predstavke i to: lično ili poslovno ime, prebivalište, odnosno boravište, kontakt telefon, adresu, adresu elektronske pošte i potpis podnosioca predstavke.
Predstavka mora da sadrži dovoljno podataka koji ukazuju na postojanje nezakonitosti i nepravilnosti.
Ako se na osnovu javno dostupnih podataka, podataka dostupnih Komisiji i službenih evidencija ne može utvrditi činjenično stanje u vezi sa nepravilnostima ili nezakonitostima na koje ukazuje predstavka, Komisija pokreće postupak neposredne kontrole.
Komisija može bez saglasnosti Odbora za javni nadzor da pokrene kontrolu po osnovu predstavke ukoliko je to neophodno za postizanje cilja kontrole. Komisija o sprovedenom postupku pokrenutog predstavkom obaveštava Odbor za javni nadzor.
Postupanje Komisije na osnovu predstavke određuje sadržaj i karakter predstavke.
Komisija propisuje procedure za prijem i postupanje po obaveštenjima i predstavkama iz st. 5, 6. i 7. ovog člana. Ovim procedurama garantovaće i prava subjektima protiv kojih je pokrenut postupak vanredne kontrole na učešće u postupku i izjašnjavanje pre donošenja rešenja u vezi sa predmetom kontrole, kao i pravo na pokretanje upravnog spora u skladu sa ovim zakonom.
Prilikom propisivanja procedura iz stava 13. ovog člana potrebno je omogućiti zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, u vezi lica koje prijavljuje povredu odredaba ovog zakona u vezi sa obavljanjem zakonske revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti, kao i zaštitu podataka o ličnosti lica koje je tu povredu učinilo.
Lica koja obavljaju kontrolu
Član 88.
Kontrolu rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora obavljaju lica zaposlena u Komisiji na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, licencirani ovlašćeni revizori sa najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima revizije, i ako je primenljivo u oblasti provere izveštavanja o održivosti ili izveštavanju o održivosti ili drugih usluga povezanih sa održivošću.
U postupku kontrole iz stava 1. ovog člana mogu učestvovati i druga stručna lica zaposlena u Komisiji, kao članovi tima ili stručni saradnici, za obavljanje poslova pod uslovima i na način koji bliže uređuje Komisija, s tim da ne mogu samostalno da donose zaključke kontrole niti da potpisuju zapisnik o kontroli.
Lica, koja obavljaju kontrolu rada iz stava 1. ovog člana, ne mogu obavljati kontrolu rada društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora kod kojih su najmanje tri godine pre početka kontrole rada imala učešća u vlasništvu, upravljanju, bila u radnom odnosu ili na drugi način bila povezana sa tim društvom za reviziju, odnosno samostalnim revizorom.
Lica, koja obavljaju kontrolu rada iz st. 1. i 2. ovog člana, dužna su da pre svake kontrole daju izjavu da ne postoji sukob interesa između njih i društva za reviziju, samostalnog revizora ili licenciranog ovlašćenog revizora koji su predmet kontrole kvaliteta rada.
Lica, koja obavljaju kontrolu rada iz st. 1. i 2. ovog člana, dužna su da završe dodatnu obuku prema programu koji utvrdi Komisija.
Komisija može da angažuje eksperte u slučaju specifičnih zadataka ili revizija društava od javnog interesa sa visokim stepenom rizika kada je to neophodno za njihovo adekvatno ispunjenje. U takvom slučaju, eksperti ne mogu biti uključeni u donošenje odluka Komisije.
U slučaju angažovanja eksperta, Komisija treba da obezbedi da ne postoji sukob interesa između eksperta i licenciranog ovlašćenog revizora, odnosno subjekta revizije u smislu stava 4. ovog člana. Angažovani ekspert mora da potpiše izjavu o nepostojanju sukoba interesa u smislu stava 4. ovog člana i mora da ima najmanje sedam godina iskustva u reviziji finansijskih izveštaja, od čega minimum dve godine iskustva u reviziji društava od javnog interesa.
Zaposleni iz st. 1. i 2. ne može van radnog vremena obavljati dodatne poslove i aktivnosti ako bi njihovo obavljanje uticalo na mogućnost stvaranja sukoba interesa ili na nepristrasno obavljanje njegovih poslova.
Nakon prestanka radnog odnosa u Komisiji, zaposleni iz stava 1. ovog člana ne može se u periodu od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa zaposliti u društvu za reviziju ili drugom licu nad čijim poslovanjem
Komisija vrši nadzor, odnosno kontrolu, odnosno s kojim sarađuje u obavljanju svojih funkcija.
Komisija opštim aktom utvrđuje bliže uslove i način primene zabrane zapošljavanja iz stava 9. ovog člana, kao i visinu naknade na koju ima pravo zaposleni iz tog stava tokom perioda zabrane zapošljavanja.
Obaveze društva za reviziju i samostalnog revizora u postupku kontrole
Član 89.
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, kod kojeg se obavlja kontrola rada, kao i sa njim povezano lice, dužno je da omogući ovlašćenom licu Komisije pregled revizorskih izveštaja, poslovnih knjiga, radne dokumentacije, kao i druge dokumentacije koju ovlašćeno lice Komisije zahteva u pisanoj, odnosno elektronskoj formi.
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, kod kojeg se obavlja kontrola rada, dužno je da, na zahtev ovlašćenog lica Komisije, omogući kontrolu rada u svom sedištu.
Zapisnik o kontroli
Član 90.
O obavljenoj kontroli rada sastavlja se zapisnik koji sadrži značajne nalaze i zaključke.
Zapisnik o kontroli rada društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora, dostavlja se društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru.
Jednom godišnje Komisija objavljuje ukupne rezultate provere rada društava za reviziju i samostalnih revizora na svojoj internet stranici.
Smernice za izricanje mera
Član 91.
Komisija je dužna da donese smernice koje će primenjivati prilikom određivanja vrste mere koja će biti izrečena u postupku kontrole rada društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru, kao i licenciranom ovlašćenom revizoru i da kao minimum uzme u razmatranje sledeće činjenice i okolnosti:
1) ozbiljnost i dužinu trajanja povrede odredaba ovog zakona i drugih pravila revizorske struke;
2) stepen odgovornosti društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora, kao i licenciranog ovlašćenog revizora za izdati revizorski izveštaj;
3) finansijsku snagu društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora, kao i licenciranog ovlašćenog revizora;
4) iznos pribavljene imovinske koristi;
5) nivo saradnje kontrolisanog društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora, kao i licenciranog ovlašćenog revizora u postupku kontrole kvaliteta njihovog rada;
6) prethodne mere izrečene u skladu sa ovim zakonom.
Komisija može uzeti u obzir i druge činjenice i okolnosti koje mogu biti od uticaja na delotvornost izrečenih mera.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na kontrolu rada društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora, kao i licenciranog ovlašćenog revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
Način sprovođenja mera
Član 92.
Komisija sprovodi mere iz čl. 93. i 104. ovog zakona, na sledeći način:
1) direktno;
2) u saradnji sa drugim organima;
3) podnošenjem zahteva nadležnim sudskim organima.
Mere u postupku kontrole kvaliteta rada društava za reviziju i samostalnih revizora
Član 93.
Ako se u postupku kontrole rada utvrdi da društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugim pravilima revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti, mogu se preduzeti sledeće mere:
1) naložiti otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;
2) izrekne javna opomena;
3) uslovno oduzme dozvola za obavljanje revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti;
4) izda privremena zabrana u trajanju od najviše tri godine, kojom se zabranjuje društvu za reviziju i samostalnom revizoru da obavlja zakonsku reviziju, odnosno proveru izveštaja o održivosti;
5) izrekne privremena zabrana u trajanju od najviše tri godine kojom se zabranjuje osnivaču (članu) ili članu organa upravljanja društva za reviziju ili osnivaču (članu), odnosno članu organa upravljanja društva od javnog interesa da obavlja funkcije u društvu za reviziju, odnosno društvu od javnog interesa;
6) izrekne privremena zabrana u trajanju od najviše tri godine kojom se zabranjuje društvu za reviziju da obavlja proveru izveštaja o održivosti;
7) oduzme dozvola za obavljanje revizije, odnosno proveru izveštaja o održivosti;
8) izrekne novčana kazna;
9) obelodani da revizorski izveštaj, odnosno izveštaj o proveri izveštaja o održivosti nije sačinjen u skladu sa članom 42, odnosno članom 43. ovog zakona i ako je to primenljivo članom 10. Uredbe o posebnim zahtevima koji se odnose na zakonsku reviziju subjekata od javnog interesa.
Komisija rešenjem izriče mere iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 7), 8) i 9) ovog člana.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Rešenje o izricanju mere iz stava 2. ovog člana, Komisija dostavlja Komori, narednog dana od dana kada ovo rešenje postane izvršno.
Komora je dužna da rešenje o izricanju mere iz stava 2. ovog člana bez odlaganja upiše u Registar izrečenih mera.
Mere iz stava 1. tač. 4), 5) i 6) ovog zakona izriče sud u prekršajnom postupku, u skladu sa zakonom.
Sadržina rešenja o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti
Član 94.
Rešenje kojim se nalaže otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, naročito sadrži:
1) opis nepravilnosti čije je otklanjanje utvrđeno rešenjem;
2) rok u kome je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan da otkloni nepravilnosti i da dostavi izveštaj o otklanjanju nepravilnosti;
3) način otklanjanja nepravilnosti;
4) dokaze o otklanjanju nepravilnosti koje je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan da dostavi Komisiji.
Otklanjanje utvrđenih nepravilnosti
Član 95.
Komisija rešenjem nalaže otklanjanje utvrđenih nepravilnosti ako:
1) vlasnička struktura i upravljanje društvom za reviziju nije u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno ako samostalni revizor postupa suprotno članu 20. ovog zakona;
2) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne postupa u skladu sa odredbama čl. 23. i 24. ovog zakona;
3) društvo za reviziju ne objavi izveštaj o transparentnosti u skladu sa članom 27. ovog zakona;
4) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor obavlja dodatne usluge suprotno članu 50. ovog zakona;
5) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne dostavlja izveštaje i obaveštenja u smislu člana 28. i člana 72. stav 2. ovog zakona;
6) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne ispunjava uslove za izdavanje dozvole za obavljanje revizije u skladu sa ovim zakonom;
7) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima koji su doneti na osnovu ovog zakona.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na kontrolu rada društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
Izveštaj o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti
Član 96.
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan je da u roku koji ne može biti kraći od 15 dana, niti duži od 90 dana otkloni utvrđene nepravilnosti i da Komisiji podnese izveštaj koji sadrži opis preduzetih mera, kao i da priloži dokaze o otklanjanju nepravilnosti.
Javna opomena
Član 97.
Komisija rešenjem izriče javnu opomenu ako utvrdi da:
1) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor nije postupio u skladu sa rešenjem kojim je naloženo otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;
2) je licenciranom ovlašćenom revizoru koji u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora obavlja poslove revizije, oduzeta licenca;
3) je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor u poslednje dve godine više od četiri puta prekršio dužnost pravovremenog i pravilnog podnošenja izveštaja, odnosno obaveštavanja, ili je na drugi način ometao obavljanje kontrole nad njegovim poslovanjem;
4) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne sprovede adekvatan sistem internih kontrola u skladu sa MSR, ukoliko to bitno ne utiče na rad društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na kontrolu rada društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
Privremena zabrana obavljanja zakonske revizije
Član 98.
Privremena zabrana obavljanja zakonske revizije izriče se ako:
1) je društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru u prethodnoj kontroli izrečena mera javne opomene, koja nije brisana iz registra u smislu ovog zakona;
2) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne otkloni utvrđene nepravilnosti, u dodatnom roku koji odredi Komisija;
3) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne sprovede adekvatan sistem internih kontrola u skladu sa MSR, ukoliko to bitno utiče na rad društva za reviziju.
Privremena zabrana iz stava 1. ovog člana može biti izrečena najduže do tri godine od dana donošenja odluke o izricanju mere.
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor može ponovo da obavlja poslove zakonske revizije, nakon isteka perioda na koji mu je zabrana izrečena, uz prethodno obaveštenje Komisiji da počinje sa obavljanjem zakonske revizije.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na kontrolu rada društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
Oduzimanje dozvole za obavljanje revizije
Član 99.
Komisija rešenjem oduzima dozvolu za obavljanje revizije:
1) ako je izdata na osnovu neistinitih podataka;
2) ako društvo za reviziju prestane da ispunjava uslove iz čl. 15, 16. i
18. ovog zakona, odnosno ako samostalni revizor izgubi licencu za obavljanje revizije a u roku od 60 dana ponovo ne ispuni te uslove;
3) ako se broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod propisanog broja, a društvo za reviziju, u roku od tri meseca od nastanka promene, ne poveća broj licenciranih ovlašćenih revizora do broja propisanog ovim zakonom i o tome ne obavesti Komoru i Komisiju;
4) ako je društvu za reviziju u prethodnoj kontroli izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti, koja nije brisana iz registra u smislu ovog zakona;
5) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa koji uređuju reviziju finansijskih izveštaja;
6) ako je društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru odlukom nadležnog suda zabranjeno obavljanje delatnosti revizije;
7) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor nema uspostavljen sistem internih kontrola u skladu sa MSR ili ga ne primenjuje;
8) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor postupa suprotno propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma - na obrazloženi predlog organa nadležnog za sprovođenje propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma a na osnovu pravosnažne presude naležnog suda.
9) ako ne omogući ili sprečava obavljanje kontrole rada u skladu sa ovim zakonom.
Rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije Komisija dostavlja društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru, a kada postane izvršno Ministarstvu, Komori i Agenciji za privredne registre.
U slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za reviziju države članice odnosno treće zemlje, Komisija postupa u skladu sa članom 17. stav 6. ovog zakona.
U slučaju kada ispunjenje uslova iz stava 1. tačka 2) ovog člana zavisi od okončanja postupka pred nadležnim organima rok se prekida do okončanja tog postupka.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na kontrolu rada društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
U slučaju oduzimanja dozvole za obavljanje revizije, društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru oduzima se i dozvola za obavljanje provere izveštaja o održivosti.
U slučaju oduzimanja dozvole za obavljanje provere izveštaja o održivosti, društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor može da nastavi da obavlja reviziju.
Uslovno oduzimanje dozvole za obavljanje revizije
Član 100.
Komisija rešenjem o uslovnom oduzimanju dozvole za obavljanje revizije, može da odredi da dozvola neće biti oduzeta ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, kojem je izrečena takva mera, u periodu koji ne može biti kraći od šest meseci i duži od dve godine, ne učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije.
Komisija ukida rešenje o uslovnom oduzimanju dozvole za obavljanje revizije i oduzima dozvolu ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor kojem je izrečena mera uslovnog oduzimanja dozvole u periodu određenom rešenjem iz stava 1. ovog člana učini novu povredu ovog zakona prilikom obavljanja revizije.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na kontrolu rada društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
Zabrana za osnivače i članove organa upravljanja društva za reviziju
Član 101.
Osnivaču (članu) društva za reviziju ili članu organa upravljanja društva za reviziju može se, u smislu člana 93. stav 1. tačka 4) ovog zakona, privremeno zabraniti da obavlja funkciju u tom društvu ako društvo postupa suprotno članu 50. ovog zakona.
Zabrana za osnivače i članove organa upravljanja društva od javnog interesa
Član 102.
Osnivaču (članu) društva od javnog interesa ili članu organa upravljanja tog društva, može se, u smislu člana 93. stav 1. tačka 5) ovog zakona, privremeno zabraniti da obavlja svoju funkciju ako društvo postupa suprotno članu 39. ovog zakona, osim ukoliko posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Novčana kazna
Član 103.
Komisija rešenjem može izreći novčanu kaznu društvu za reviziju u iznosu do 10 procenata ukupnog prihoda ostvarenog u prethodnoj poslovnoj godini, za radnje zbog kojih je moguće izreći mere iz člana 93. stav 1. tač. 1) - 7) i tačka 9). ovog zakona.
Mera iz stava 1. ovog člana može biti izrečena i zajedno sa merama iz člana 93. stav 1. tač. 1) - 7) i tačka 9). ovog zakona.
Rešenje iz stava 1. ovog člana, nakon dostavljanja društvu za reviziju, predstavlja izvršnu ispravu.
Novčana kazna iz stava 1. ovog člana uplaćuje se na račun Komisije.
Mere u postupku kontrole rada licenciranih ovlašćenih revizora
Član 104.
Ako Komisija u postupku kontrole kvaliteta rada utvrdi da licencirani ovlašćeni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugim pravilima revizije, odnosno provere izveštaja o održivosti, može da preduzme sledeće mere:
1) izda opomenu;
2) izrekne javnu opomenu;
3) uslovno oduzme licencu;
4) izrekne privremenu zabranu u trajanju od najviše tri godine kojom se zabranjuje licenciranom ovlašćenom revizoru ili ključnom partneru za održivost da obavlja proveru izveštaja o održivosti, odnosno potpisuje izveštaje o proveri izveštaja o održivosti;
5) oduzme licencu;
6) izrekne novčanu kaznu.
Komisija rešenjem izriče mere iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog člana.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Rešenje o izricanju mere iz stava 2. ovog člana Komisija dostavlja Komori narednog dana od dana kada ovo rešenje postane izvršno.
Komora je dužna da rešenje o izricanju mere iz stava 2. ovog člana bez odlaganja upiše u Registar izrečenih mera.
Meru iz stava 1. tač. 4) ovog zakona izriče sud u prekršajnom postupku, u skladu sa zakonom.
U postupku kontrole kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora od strane Komisije shodno se primenjuju odredbe čl. 89, 90. i 99. ovog zakona.
Opomena
Član 105.
Komisija rešenjem izriče licenciranom ovlašćenom revizoru opomenu ako licencirani ovlašćeni revizor ne postupa u skladu sa pravilima revizije ali tako da to bitno ne utiče na kvalitet revizorskog izveštaja.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na kontrolu rada licenciranih ovlašćenih revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
Javna opomena
Član 106.
Komisija rešenjem izriče licenciranom ovlašćenom revizoru javnu opomenu ako:
1) licencirani ovlašćeni revizor ne postupa u skladu sa pravilima revizije, a nema uslova za oduzimanje licence, odnosno za uslovno oduzimanje licence;
2) ako je u prethodnoj kontroli izrečena opomena, u smislu ovog zakona a ponovnom kontrolom se utvrdi da nedostaci koji su bili osnov za izricanje te mere nisu otklonjeni i opomena nije brisana iz registra iz člana 79. ovog zakona.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na kontrolu rada licenciranih ovlašćenih revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
Uslovno oduzimanje licence
Član 107.
Komisija rešenjem o uslovnom oduzimanju licence može da odredi da licenca neće biti oduzeta ako lice, kojem je izrečena takva mera, u periodu koji je naveden u rešenju, ne učini novu povredu odredaba ovog zakona prilikom obavljanja revizije.
Komisija ukida rešenje o uslovnom oduzimanju licence i oduzima licencu ako lice kojem je izrečena mera uslovnog oduzimanja licence, u određenom periodu učini novu povredu ovog zakona prilikom obavljanja revizije zbog kojeg je moguće oduzimanje licence, odnosno izricanje opomene.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na kontrolu rada licenciranih ovlašćenih revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
Privremena zabrana obavljanja provere izveštaja o održivosti
Član 108.
Privremena zabrana obavljanja provere izveštaja o održivosti izriče se ako:
1) je licenciranom ovlašćenom revizoru u prethodnoj kontroli izrečena mera javne opomene, koja nije brisana iz registra u smislu ovog zakona;
2) licencirani ovlašćeni revizor učini povredu odredaba ovog zakona u vezi sa obavljanjem provere izveštaja o održivosti zbog koje ne bi bila izrečena mera oduzimanja licence.
Privremena zabrana iz stava 1. ovog člana može biti izrečena najduže do tri godine od dana donošenja odluke o izricanju mere.
Licencirani ovlašćeni revizor može ponovo da obavlja poslove provere izveštaja o održivosti, nakon isteka perioda na koji mu je zabrana izrečena, uz prethodno obaveštenje Komisiji da počinje sa obavljanjem provere izveštaja o održivosti.
Oduzimanje licence
Član 109.
Komisija rešenjem oduzima licencu ovlašćenom revizoru:
1) ako je licenca dobijena navođenjem neistinitih podataka;
2) ako je lice pravosnažno osuđeno za krivična dela u smislu člana 6. ovog zakona.
Komisija rešenjem oduzima licencu ako licencirani ovlašćeni revizor pri obavljanju revizije:
1) postupa suprotno čl. 49. i 57. ovog zakona;
2) postupa suprotno pravilima revizije i ako zbog toga revizorski izveštaj koji je potpisao sadrži nedostatke, odnosno dovodi u zabludu korisnike revizorskog izveštaja;
3) ne poštuje obavezu zaštite poverljivih podataka;
4) ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i MSR.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na kontrolu rada licenciranih ovlašćenih revizora u vezi sa proverom izveštaja o održivosti.
U slučaju oduzimanja licence za obavljanje revizije licenciranom ovlašćenom revizoru oduzima se i licenca za obavljanje provere izveštaja o održivosti.
U slučaju oduzimanja licence za obavljanje provere izveštaja o održivosti, licencirani ovlašćeni revizor može da nastavi da obavlja reviziju.
Novčana kazna
Član 110.
Komisija rešenjem može izreći novčanu kaznu licenciranom ovlašćenom revizoru u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara, za radnje zbog kojih je moguće izreći mere iz člana 104. stav 1. tač. 1) - 5) ovog zakona.
Mera iz stava 1. ovog člana može biti izrečena i zajedno sa merama iz člana 104. stav 1. tač. 1) - 5) ovog zakona.
Rešenje iz stava 1. ovog člana, nakon dostavljanja licenciranom ovlašćenom revizoru, predstavlja izvršnu ispravu.
Novčana kazna iz stava 1. ovog člana uplaćuje se na račun Komisije.
Prijava nepravilnosti društava od javnog interesa
Član 111.
Kada licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju koje sprovodi reviziju društva od javnog interesa sumnja da su neregularnosti, uključujući prevaru u delu revidiranih finansijskih izveštaja subjekta revizije, nastale ili mogu nastati, dužan je da informiše subjekta revizije i zatraži da sprovedu istražne radnje po tom osnovu i preduzmu neophodne mere koje bi uticale na uočene nepravilnosti i kako bi se sprečila njihova ponovna pojava u budućnosti.
Ukoliko subjekat revizije ne istraži uočene nepravilnosti, licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju je dužno da obavesti Komisiju.
Obaveštavanje o nepravilnostima iz stava 2. ovog člana, od strane licenciranog ovlašćenog revizora, odnosno društva za reviziju, neće se smatrati povredom ugovora o poverljivosti sa subjektom revizije ili bilo kakvom drugom pravnom ograničenju za obelodanjivanje informacija.
Licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju je dužno da obavesti Komisiju za reviziju u društvu od javnog interesa, Komoru i Komisiju u sledećim slučajevima kada postoji:
1) značajna povreda zakona, regulative i administrativnih smernica koje specifično utiču na upravljanje društvom od javnog interesa;
2) značajna opasnost ili sumnja u kontinuirano poslovanje društva od javnog interesa;
3) uzdržavanja od izdavanja mišljenja o finansijskim izveštajima ili izdavanje negativnog mišljenja.
Razmena informacija
Član 112.
Komisija jednom godišnje informiše Komitet evropskih tela za nadzor o svim merama izrečenim društvima za reviziju, samostalnim revizorima i licenciranim ovlašćenim revizorima. Ove informacije uključuju se u godišnji izveštaj Komiteta evropskih tela za nadzor.
Komisija bez odlaganja obaveštava Komitet evropskih tela za nadzor o oduzetim dozvolama društvima za reviziju i licencama ovlašćenim revizorima za obavljanje revizije.
VII. JAVNI NADZOR NAD OBAVLjANjEM REVIZIJE
Komisija
Član 113.
Komisija sprovodi javni nadzor nad obavljanjem revizije u smislu ovog zakona u cilju zaštite javnog interesa u radu Komore, društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.
Članovi Komisije koji donose odluke u vezi sa sprovođenjem ovog zakona moraju biti nepraktičari u smislu ovog zakona, kao i da poseduju odgovarajuća znanja iz oblasti revizije i ako je primenljivo iz oblasti provere izveštaja o održivosti.
Delokrug rada
Član 114.
Komisija u okviru nadležnosti utvrđenih ovim zakonom, obavlja nadzor nad:
1) sprovođenjem programa za polaganje, priznavanje i organizovanje ispita za zvanje ovlašćeni revizor;
2) utvrđivanjem i sprovođenjem programa kontinuiranog profesionalnog usavršavanja licenciranih ovlašćenih revizora;
3) izdavanjem, produženjem i stavljanjem van snage licenci ovlašćenim revizorima;
4) izdavanjem i stavljanjem van snage dozvola za obavljanje revizije društvima za reviziju i samostalnim revizorima;
5) primenom MSR, odnosno standarda kojima se uređuje provera izveštaja o održivosti;
6) primenom Kodeksa profesionalne etike revizora;
7) sprovođenjem istražnih, disciplinskih i drugih postupaka koje vodi Komora.
Komisija obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.
Komisija sarađuje sa Komorom, nadzornim organima u Republici Srbiji, nadzornim organima država članica i sa nadzornim organima trećih zemalja.
Način obavljanja poslova
Član 115.
Komisija obavlja poslove iz člana 114. ovog zakona, tako što:
1) daje saglasnosti i mišljenja na opšta akta Komore u skladu sa ovim zakonom, prati sprovođenje tih akata i predlaže njihovu izmenu;
2) razmatra godišnji izveštaj o radu Komore, koji je Komora dužna da dostavi u roku od 30 dana od usvajanja na Skupštini.
Mere u postupku nadzora
Član 116.
Ako Komisija oceni da postoji osnovana sumnja da su učinjene određene nezakonitosti i nepravilnosti u radu Komore, može da:
1) zatraži izveštaje i druge podatke o uočenim nepravilnostima;
2) naloži mere radi njihovog otklanjanja;
3) predloži pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti organa, odnosno zaposlenih u Komori;
4) preduzme i druge mere iz svoje nadležnosti.
Finansiranje nadležnosti Komisije poverenih zakonom
Član 117.
Radi obavljanja poslova u skladu sa ovim zakonom, Komisija se finansira iz:
1) posebnog doprinosa za obavljanje kontrole rada društava za reviziju;
2) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Komisija donosi akt kojim se utvrđuje posebni doprinos iz stava 1. tačka
1) ovog člana uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva.
Poslovnik, program rada i izveštaj o radu
Član 118.
Komisija donosi poslovnik kojim se uređuje način rada Komisije prilikom obavljanja poslova koji su joj povereni ovom zakonom.
Komisija objavljuje godišnji program rada i godišnji izveštaj o radu na svojoj internet stranici.
Komisija dostavlja Ministarstvu godišnji izveštaj o radu, a najmanje dva puta u toku godine izveštava Ministarstvo o sprovođenju nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.
Odbor za javni nadzor revizije
Član 119.
Odbor za javni nadzor revizije (u daljem tekstu: Odbor za javni nadzor) pruža stručnu pomoć u radu Komisije radi sprovođenja odredaba ovog zakona.
Odbor za javni nadzor razmatra i daje saglasnosti na opšta i pojedinačna akta koja donosi Komisija u okviru svojih nadležnosti utvrđenih ovim zakonom, osim u slučajevima kada Komisija postupa po predstavkama u skladu sa članom 87. ovog zakona.
Odbor za javni nadzor ima predsednika i šest članova.
Članove Odbora za javni nadzor imenuje i razrešava Vlada, i to:
1) predsednika i četiri člana - na predlog ministra nadležnog za poslove finansija;
2) jednog člana - na predlog Narodne banke Srbije;
3) jednog člana - na predlog Komisije za hartije od vrednosti.
Za člana Odbora za javni nadzor može biti predloženo lice koje:
1) ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke ili u oblasti održivosti na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
2) ima najmanje pet godina radnog iskustva na rukovodećem položaju u oblasti računovodstva, revizije, ili izveštavanja o održivosti, finansija ili prava, ili osam godina radnog iskustva u ovim oblastima;
3) nije osuđivano za krivična dela u smislu člana 6. ovog zakona.
Jedan član Odbora za javni nadzor iz stava 4. tačka 1) ovog člana mora da bude predstavnik Komore, ali ne može donositi odluke u skladu sa ovim zakonom.
Predsednik i članovi Odbora za javni nadzor iz stava 4. tačka 1) ovog člana mogu biti imenovani iz reda državnih službenika na položaju, odnosno postavljenih lica.
Članovi Odbora za javni nadzor odlučuju nezavisno i samostalno.
Visinu naknade za rad predsedniku i članovima Odbora za javni nadzor određuje Vlada na predlog Ministarstva.
Stručne i administrativne poslove za potrebe Odbora za javni nadzor obavlja Komisija.
Međusobno priznavanje regulative u pogledu javnog nadzora
Član 120.
Komisija i nadležna tela za javni nadzor u državama članicama u kojima su društva za reviziju ili ovlašćeni revizori dobili dozvolu, odnosno licencu za obavljanje revizije ili su registrovani za obavljanje ovih poslova, međusobno priznaju propise kojima se uređuje način rada i nadzor nad društvima za reviziju i licenciranim ovlašćenim revizorima.
Društvo za reviziju ili ovlašćeni revizor koji je dobio dozvolu u skladu sa ovim zakonom, a koje obavlja reviziju u drugoj državi članici (državi članici domaćinu), podleže kontroli kvaliteta internog sistema kontrole kvaliteta u skladu sa ovim zakonom, kao i kontroli kvaliteta obavljanja revizije, koji se sprovodi u državi članici domaćinu nad revizijom koja je obavljena u toj državi.
U slučaju zakonske revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja, društvu za reviziju države članice, odnosno revizoru države članice koji obavljaju zakonsku reviziju zavisnog pravnog lica koje je osnovano u državi članici, ne mogu se nametati dodatni zahtevi u pogledu zakonske revizije koji se odnose na registraciju, proveru kontrole kvaliteta, računovodstvene standarde, profesionalnu etiku i nezavisnost.
U slučaju zakonske revizije finansijskih izveštaja privrednog subjekta sa poslovnim sedištem u državi članici, čijim se hartijama od vrednosti trguje na regulisanom tržištu Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala, društvu za reviziju, odnosno revizorskom društvu države članice koje je registrovano za obavljanje zakonske revizije u skladu sa ovim zakonom, koje obavlja zakonsku reviziju, ne mogu se nametati dodatni zahtevi u pogledu zakonske revizije koji se odnose na registraciju, proveru kontrole kvaliteta, standarde revizije, profesionalnu etiku i nezavisnost.
Revizorsko društvo treće zemlje ili revizor treće zemlje koji je registrovan za obavljanje revizije u skladu sa ovim zakonom, podleže sistemu kontrole kvaliteta i javnog nadzora u skladu sa ovim zakonom.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na proveru izveštaja o održivosti.
Zaštita podataka
Član 121.
Komisija i Odbor za javni nadzor dužni su da čuvaju kao poverljive sve podatke, činjenice i okolnosti koje su pribavili u obavljanju poslova u skladu sa odredbama ovog zakona.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na zaposlene i bivše zaposlene u Komisiji, odnosno na druga lica kojima su prilikom rada u Komisiji bili dostupni poverljivi podaci.
Poslovne tajne u smislu stava 1. ovog člana čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na članove Komisije i Komore kada je reč o razmeni podataka i saradnji sa nadležnim organima država članica vezanih za poslove u skladu sa ovim zakonom.
Način i uslove za razmenu podataka, revizorske dokumentacije i drugih dokumenata utvrđuje Komisija svojim opštim aktima.
Odredba stava 4. ovog člana primenjuje se na razmenu podataka sa nadležnim organima trećih zemalja, ako je zaključen sporazum o međusobnoj saradnji.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na proveru izveštaja o održivosti.
VIII. MEĐUNARODNA SARADNjA
Saradnja sa državama članicama
Član 122.
Komisija pruža pomoć, dostavlja informacije i sarađuje sa nadležnim organima država članica odgovornim za odobrenje, registraciju, proveru kvaliteta rada i nadzor revizora i društava za reviziju država članica, kao i za nadzor nad proverom izveštaja o održivosti, odnosno sarađuje sa odgovarajućim nadležnim organima Evropske unije. Ova saradnja odnosi se i na istrage u vezi sa obavljenim zakonskim revizijama, odnosno proverama izveštaja o održivosti.
Članovi Komisije su dužni da i posle prestanka članstva, kao poverljive čuvaju sve podatke dobijene iz saradnje sa nadležnim organima iz stava 1. ovog člana.
Po prijemu zahteva nadležnih organa država članica za dostavu informacija, Komisija bez odlaganja pruža sve tražene informacije.
Komisija preduzima mere neophodne za prikupljanje traženih informacija.
Ako Komisija nije u mogućnosti da pribavi tražene informacije, o tim razlozima izveštava nadležni organ koji je uputio zahtev.
Komisija može da odbije zahtev za dostavu informacija:
1) ako njihovo objavljivanje može nepovoljno da utiče na suverenitet, bezbednost ili javni poredak Republike Srbije;
2) ako su pred organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci u vezi sa istim radnjama protiv društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;
3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu protiv lica iz tačke 2) ovog stava za iste radnje.
Ako Komisija dobije podatke od drugih nadležnih organa, te podatke može da upotrebi samo za obavljanje svog rada na osnovu ovog zakona i u okviru upravnih ili sudskih postupaka koji su s tim povezani.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na proveru izveštaja o održivosti.
Postupanje Komisije
Član 123.
Ako se u postupku nadzora utvrdi da društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizori sprovode ili su sprovodili aktivnosti suprotne odredbama ovog zakona na teritoriji druge države članice, Komisija će obavestiti nadležni organ države članice.
Ako Komisija primi obaveštenje od nadležnog organa države članice da društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizori na teritoriji Republike Srbije sprovode ili su sprovodili aktivnosti suprotne odredbama ovog zakona, preduzeće mere u skladu sa ovim zakonom i o tome će obavestiti organ koji je dostavio obaveštenje.
Ako nadležni organ države članice zahteva sprovođenje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora u Republici Srbiji, Komisija može da odbije zahtev za sprovođenje kontrole ili zahteva o učešću predstavnika nadležnog organa druge države članice u sprovođenju kontrole:
1) ako bi takva kontrola mogla nepovoljno da utiče na suverenitet, bezbednost ili javni poredak Republike Srbije;
2) ako su pred organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci u vezi sa istim radnjama protiv društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;
3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu protiv lica iz tačke 2) ovog stava za iste radnje.
U slučaju iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana Komisija o pokrenutim postupcima i pravosnažnim presudama obaveštava nadležne organe država članica.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na proveru izveštaja o održivosti.
Saradnja sa trećim zemljama
Član 124.
Komisija može da dozvoli da se radna dokumentacija ili drugi dokumenti koju poseduju licencirani ovlašćeni revizori, samostalni revizori i društva za reviziju, kao i izveštaj o sprovedenom nadzoru kvaliteta obavljanja revizije za konkretni revizorski izveštaj na koji se dokumentacija odnosi dostave nadležnim organima treće zemlje pod uslovom:
1) da se radna dokumentacija ili drugi dokumenti odnose na revizije finansijskih izveštaja i konsolidovanih finansijskih izveštaja društava koja su izdala hartije od vrednosti u trećoj zemlji ili koja čine deo grupe koja sačinjava konsolidovane finansijske izveštaje;
2) da se prenošenje radne dokumentacije odvija preko Komisije prema nadležnim organima treće zemlje samo na zahtev nadležnog organa treće zemlje;
3) da su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana;
4) da postoji zaključen sporazum o saradnji pod uslovima reciprociteta Komisije sa nadležnim organom treće zemlje;
5) da se prenos podataka o ličnosti u treću zemlju vrši shodno i u skladu sa odredbama člana 122. ovog zakona i zakona o zaštiti podataka o ličnosti;
6) da nadležni organi treće zemlje ispunjavaju uslove koje propisuje Evropska komisija radi unapređenja saradnje između nadležnih organa.
Sporazum iz stava 1. tačka 4) ovog člana obavezno sadrži:
1) obrazloženje zahteva za dostavu radne dokumentacije i drugih dokumenata;
2) odredbe o obavezi zaštite poverljivih podataka od strane lica koja su zaposlena ili su bila zaposlena u nadležnim organima treće zemlje;
3) zaštitu poslovnih interesa subjekta revizije, uključujući da njegova industrijska i intelektualna svojina nije ugrožena;
4) odredbe o obavezi korišćenja radne dokumentacije i drugih dokumenata od strane nadležnih organa treće zemlje samo radi sprovođenja nadzora i provere kvaliteta rada saglasno čl. 17 - 19, čl. 71 - 82. i čl. 85 - 112. ovog zakona.
Komisija može da odbije zahtev nadležnog organa treće zemlje:
1) ako bi dostava radne dokumentacije, odnosno dokumenata nepovoljno uticala na suverenitet, bezbednost ili pravni poredak Republike Srbije;
2) ako su pred nadležnim organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci vezani za sprovođenje javnog nadzora i kontrolu kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora, samostalnih revizora i društava za reviziju;
3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu u sudskim postupcima vezanim za sprovođenje javnog nadzora i kontrolu kvaliteta rada.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Komisija može da dozvoli licenciranim ovlašćenim revizorima, samostalnim revizorima i društvima za reviziju, da radnu dokumentaciju i druge dokumente direktno dostavljaju nadležnim organima treće zemlje, uz uslov:
1) da se dokumentacija koristi u svrhu pokretanja postupaka od strane nadležnih organa u trećoj zemlji;
2) da dostavljanje dokumentacije nije u suprotnosti sa obavezama kojih su licencirani ovlašćeni revizori, samostalni revizori i društva za reviziju dužni da se pridržavaju;
3) da postoji sporazum o saradnji sa nadležnim organima treće zemlje koji nadležnim telima Republike Srbije omogućavaju direktan pristup radnoj dokumentaciji i drugim dokumentima;
4) da nadležni organ treće zemlje koji upućuje zahtev unapred izveštava Komisiju o svakom direktnom zahtevu za dostavu radne dokumentacije, odnosno dokumenata, sa navođenjem razloga;
5) poštovanja uslova navedenih u stavu 2. ovog člana.
Komisija obaveštava Evropsku komisiju o saradnji iz st. 1. i 4. ovog člana.
IX. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestupi
Član 125.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice:
1) koje postupa suprotno članu 17. stav 3. ovog zakona;
2) kod kojeg se vrši revizija, ako ne izabere društvo za reviziju na način i u roku iz člana 35. ovog zakona;
3) kod kojeg se obavlja revizija ako ne postupi u skladu sa odredbama člana 39. ovog zakona;
4) koje kao društvo od javnog interesa nije osnovalo Komisiju za reviziju u skladu sa članom 59. ovog zakona;
5) ako postupi suprotno članu 60. stav 1. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
Član 126.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup Komora:
1) ako ne pribavi saglasnost u skladu sa odredbama člana 12. stav 4, 13. stav 2. i člana 63. stav 3. ovog zakona;
2) ako ne obavlja poslove propisane odredbama člana 63. ovog zakona;
3) ako ne dostavi godišnji finansijski izveštaj i godišnji izveštaj o radu u skladu sa članom 64. stav 1. tačka 10) ovog zakona;
4) ako ne postupi saglasno odredbama člana 65. ovog zakona;
5) ako ne objavi dokumenta na način propisan odredbama člana 69. ovog zakona;
6) ako postupi suprotno članu 71. st. 2. i 3. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup, u skladu sa odgovornostima, odgovorno lice Komore novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
Prekršaji
Član 127.
Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice iz člana 54. ovog zakona, ako postupi suprotno odredbi tog člana.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice iz člana 54. ovog zakona, kao i odgovorno lice u pravnom licu iz stava 1. ovog člana, ako postupi suprotno odredbi tog člana.
X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Odbor za javni nadzor
Član 128.
Odbor za javni nadzor revizije, osnovan u skladu sa Zakonom o reviziji (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19), nastavlja sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona.
Komisija
Član 129.
Komisija je dužna da donese akta u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Komora
Član 130.
Komora, osnovana u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon), nastavlja sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona.
Komora je dužna da uskladi postojeća akta i donese nova akta u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Društva za reviziju
Član 131.
Društva za reviziju kojima je do stupanja na snagu ovog zakona izdata dozvola za obavljanje revizije, nastavljaju sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona.
Stručna zvanja i licence
Član 132.
Licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla sertifikat ili rešenje o zvanju ovlašćeni revizor, polaganjem po programu Savezne vlade, priznaje se profesionalno zvanje ovlašćeni revizor, u skladu sa ovim zakonom.
Licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla sertifikat ili imaju rešenje o zvanju ovlašćeni revizor bez polaganja ispita u skladu sa Zakonom o reviziji računovodstvenih izveštaja (“Službeni list SRJ”, br. 30/96, 74/99, 1/00 i 71/01), priznaje se profesionalno zvanje ovlašćeni revizor u skladu sa ovim zakonom.
Licima, koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla profesionalno zvanje ovlašćeni revizor, odnosno ovlašćeni interni revizor u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon), Zakonom o reviziji (“Službeni glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18) i Zakonom o reviziji (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19), priznaje se stručno zvanje ovlašćeni revizor, odnosno ovlašćeni interni revizor, u skladu sa ovim zakonom.
Licence izdate ovlašćenim revizorima u skladu sa Zakonom o reviziji (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19) važe do dana prestanka njihovog važenja.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla licencu za obavljanje revizije, mogu tu licencu koristiti i za obavljanje poslova provere izveštaja o održivosti.
Lica iz stava 5. ovog člana dužna su da pre otpočinjanja obavljanja poslova provere izveštaja o održivosti pohađaju neophodnu obuku za obavljanje provere izveštaja o održivosti, u skladu sa aktima Komore.
Započeti postupci
Član 133.
Lica, koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona započela polaganje ispita po programu Komore za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor, mogu da polažu preostale ispite po programu po kojem su započela polaganje tog ispita.
Po zahtevima za izdavanje licence, odnosno dozvole za obavljanje revizije koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, rešavaće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postupci koji se odnose na kontrolu kvaliteta obavljanja revizije i izricanje mera, koji su započeti do dana stupanja na snagu akata Komisije iz člana 129. ovog zakona, rešavaće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Brisanje već izrečenih mera
Član 134.
Odredbe člana 82. ovog zakona u pogledu roka za brisanje izrečenih mera iz registra primenjivaće se i na mere izrečene do dana stupanja na snagu ovog zakona u skladu sa Zakonom o reviziji (“Službeni glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18) i Zakonom o reviziji (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19).
Računanje roka za zamenu licenciranog ovlašćenog revizora
Član 135.
Rok za zamenu društva za reviziju, odnosno licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja u smislu člana 56. ovog zakona, počinje da teče od prve obavljene revizije finansijskih izveštaja kod istog obveznika revizije počevši od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dejstvo prijema Republike Srbije u Evropsku uniju
Član 136.
Od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju prestaju da važe odredbe člana 27, člana 33, člana 36. stav 8, člana 37, člana 40. stav. 7, člana 44, člana 47. stav 4, člana 50, člana 56, člana 58. stav 3, čl. 86. i 87. st. 2. i 3, člana 88. st. 3, 5, 6. i 7, člana 92. i člana 111. ovog zakona, koje se odnose na društva za reviziju koja obavljaju reviziju društava od javnog interesa, kao i sprovođenje kontrole obavljanja revizije i javnog nadzora u delu koji je regulisan Uredbom o posebnim zahtevima koji se odnose na zakonsku reviziju subjekata od javnog interesa (Regulation (EU) No 537/2014).
Od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju na društva za reviziju koja obavljaju reviziju društava od javnog interesa, kao i na sprovođenje kontrole obavljanja revizije i javnog nadzora nad tim društvima za reviziju primenjuje se Uredba o posebnim zahtevima koji se odnose na zakonsku reviziju subjekata od javnog interesa (Regulation (EU) No 537/2014).
Do dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju, na saradnju sa državama članicama, na revizore i društva za reviziju država članica primenjuju se odredbe koje uređuju saradnju sa trećim zemljama, odnosno odredbe koje se odnose na revizore i društva za reviziju trećih zemalja.
Odredbe člana 2. tačka 38), člana 9. stav 16, člana 17. stav 6, člana 51, člana 73, člana 112, čl. 120. i 121. stav 4, čl. 122. i 123, kao i člana 124. stav 1. tačka 6) i stav 5. ovog zakona, primenjuju se od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju.
Odredbe člana 43. stav 3. tačka 5) ovog zakona u delu primene Uredbe (EU) 2020/852 o uspostavljanju okvira za olakšavanje održivih ulaganja, kao i člana 93. stav 1. tačka 9) u delu primene Uredbe o posebnim zahtevima koji se odnose na zakonsku reviziju subjekata od javnog interesa (Regulation (EU) No 537/2014) primenjuju se od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju.
Primena ranije donetih podzakonskih akata
Član 137.
Do početka primene podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o reviziji (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19).
Prestanak važenja propisa
Član 138.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o reviziji (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19).
Završna odredba
Član 139.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2027. godine.
Izuzetno od stava 1. ovog člana odredbe koje se odnose na proveru izveštaja o održivosti i nadzor nad primenom tih odredbi stupaju na snagu počev od provere izveštaja o održivosti za 2030. godinu.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo finansija, 24.04.2026.