ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Izmenama Zakona biti onemogućeno oduzimanje nekretnine, ako je u pitanju jedina porodična nepokretnost, da je prebivalište na toj adresi registrovano najmanje pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje, kao i ako je u pitanju stan površine do 60 kvadratnih metara. Komora javnih izvršitelja podržava promenu Ustava za bolje regulisanje prava na dom

Jedna od ekonomskih mera koje je predstavio predsednik Republike Srbije jeste izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019, 9/2020 - autentično tumačenje i 10/2023 - dr. zakon). Izvršitelji više neće moći da oduzimaju građanima jedinu nekretninu do 60 kvadrata, a ta mera se donosi, pre svega, kako bi se zaštitile porodice sa malom decom.

Tri uslova prate ovu meru, a to je da je stan jedina porodična nepokretnost, da je prebivalište na toj adresi registrovano najmanje 5 godina pre podnošenja predloga za izvršenje, kao i ako je u pitanju stan površine do 60 kvadratnih metara.

Biće još pojedinih uslova, poput postojanja sudske odluke da je u pitanju jedini porodični dom, a da će novi propis sadržati “još neke pogodnosti za izvršne dužnike”.

“Predlog zakona će se uskoro naći u Narodnoj skupštini… Nije naše da štitimo one koji se neodgovorno ponašaju, ali jeste naše zaštitimo porodice, kako porodice i deca ne bi trpeli”, naveo je predsednik Republike Srbije.

On je naglasio da je ova mera za izvršitelje socijalna mera.

"Postoji jedna stvar koja je nepravedna kroz razne postupke, a to je da neko živi, bilo sam, bilo sa malom decom i onda ostane i bez jedine nekretnine. I to jeste nepravedno. I zato smo doneli odluku, ali gledaćemo da još neke olakšice učinimo za izvršne dužnike, kako se to stručno naziva - to je da ne može niko da mu oduzme jedinu nekretninu do 60 metara kvadratnih. To se računa kao prostor u kojem može da živi, kao prostor u kojem može da opstane, to je do 60 metara kvadratnih, ali u svemu drugom on mora da vodi računa kako će da se ponaša odgovorno, ozbiljno, baš kao i u svakoj drugoj zemlji", rekao je predsednik Republike Srbije.

Kako je pojasnio, ta mera se odnosi na Zakon o izvršenju i obezbeđenju i da se ove mera preduzimaju na osnovu brojnih žalbi naših građana.

- Svi se žale na postupak izvršenja, obezbeđenja, naravno tu ima uglavnom ili dobrim delom i njihove krivice. Nisu tu izvršitelji nikakvi zlotvori i zlikovci, ti ljudi ispunjavaju zakonske norme i ništa više i ništa manje od toga - naveo je predsednik Republike Srbije.

Istakao je da je cilj države da zaštiti svakog građanina.

- I pre svega hoćemo da zaštitimo bračne drugove i celu porodicu, da deca ne bi prolazila kroz taj pakao izlaska iz jedinog stambenog prostora koji imaju. Naravno, prvi uslov je da je to jedina nepokretnost izvršnog dužnika, drugi uslov se tiče dužine trajanja prijavljenog prebivališta na adresi i to je najmanje pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje. Ukoliko, razume se, ta adresa nije pasivizirana. Treći uslov je ovaj o kojem sam govorio, to je da je 60 metara kvadratnih. Ima tu još nekih, dakle, mora biti sudska odluka da je ovo jedini dom... - naveo je predsednik Republike Srbije.

Promena Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021) u kome bi se našlo pravo na dom kao osnovno ljudsko pravo je neophodna kako bi bilo zabranjeno oduzimanje nekretnina u kojima dužnici žive, ocenili su ranije u Komori javnih izvršitelja Srbije i dodali da i zakonom treba bliže regulisati uslove za ostvarivanje tog prava.

Prema članu osam Evropske konvencije o ljudskim pravima, pravo na dom je definisano kao jedno osnovno ljudsko pravo".

- Naš Ustav Republike Srbije definiše pravo na imovinu kao osnovno ljudsko pravo i ukoliko ograničavate jedno ustavno pravo, onda to ustavno pravo možete da ograničite jedino drugim ustavnim pravom. Zato smatramo da i pravo na dom treba da se nađe u Ustavu Republike Srbije i u tom smislu Komora javnih izvršitelja Republike Srbije podržava takav predlog. Naravno, zakonom treba da se bliže regulišu uslovi za ostvarivanje tog prava, jer to pravo prema praksi Evropskog suda za ljudska prava nije apsolutno pravo - rečeno je ranije.

Izvor: Vebsajt Blic, 25.08.2025.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija