ZAKON O UTVRĐIVANJU GARANTNE ŠEME I SUBVENCIONISANJU DELA KAMATE KAO MERA PODRŠKE MLADIMA U KUPOVINI PRVE STAMBENE NEPOKRETNOSTI: Krediti za mlade idu lošije nego što se očekivalo. I banke i klijenti oprezni, potpisana tek trećina predviđenih ugovora

Očekivalo se da će za nekoliko nedelja da planu sredstva izdvojena u budžetu za subvencionisanje stambenih kredita namenjenih mladima i da će predviđena kvota od 5.500 sklopljenih ugovora ubrzo biti iscrpljena. Ali, izgleda da su i potencijalni klijenti i banke mnogo oprezniji kad ulaze u poslove koje im nudi država i da nikako ne dele optimizam kojim je predsednik najavio svoju ideju.

Od polovine marta, kada je pokrenut ovaj program vredan 400 miliona evra, do kraja juna, prema podacima Narodne banke Srbije, iz ove garantne šeme odobrena su 1.732 kredita, od čega je realizovana 1.361 pozajmica. Očekuje se da će s jeseni kreditiranje biti nešto ubrzanije. Ipak, ne dinamikom koju je vlast priželjkivala kada je obelodanila ovaj projekat namenjen mladima, sa akcentom na studente koji su baš u tom periodu bili u intenzivnim blokadama, šetnjama i protestima.

Za one koji ispunjavaju osnovni uslov, da su državljani Srbije, da nemaju nekretnine u vlasništvu, niti da su ih imali u prethodne dve decenije i da imaju između 20 i 35 godina starosti, trebalo je da bude primamljivo to što kao učešće za stambeni kredit treba da se izdvoji tek jedan procenat vrednosti pozajmice, dok komercijalni uslovi predviđaju 10 do 20 odsto. Pravo da podignu stambeni kredit i u mladosti reše problem krova nad glavom, dobili su zaposleni na neodređeno ili određeno vreme, preduzetnici, poljoprivrednici, samostalni umetnici, kao i studenti i nezaposleni uz kreditno sposobnog jemca.

Od mogućih 40 godina otplate, država banci garantuje otplatu u prvih deset godina (u iznosu 40 odsto vrednosti kredita) a u prvih šest subvencioniše kamatu koja je fiksna, iznosi 3,5 odsto (od čega država pokriva dva procenta), dok je mesečna rata za korisnika oko 220 evra. Po isteku tog perioda kamata postaje promenljiva, na vrednost šestomesečnog euribora (sada je 2,42 odsto) dodaju se fiksna dva procenta, pa će se mesečni anuiteti kretati oko 330 evra. Taj deo projekta sa promenljivom kamatom i činjenica da otplata može da se ugovori i sa rokom otplate do 40 godina, tokom kojih se može mnogo toga promeniti, unosi dosta nesigurnosti za korisnike a donekle i za banke.

Program “krediti za mlade” podrazumeva i dosta papirologije, od dokazivanja radnog i imovinskog statusa klijenta i eventualnih jemaca (za one koji nisu u stalnom radnom odnosu) do podataka o nekretnini koja mora biti uknjižena, procenjena od strane licenciranog procenitelja i svedena na iznos od maksimalno 100.000 evra. Ta cena može biti prihvatljiva za manje sredine, dok je u Beogradu ili Novom Sadu teško naći stan u tom cenovnom okviru.

Činjenica je da banke upadljivo ćute na temu subvencionisanih stambenih kredita za mlade.

“One formalno odobravaju ali se trude da destimulišu klijente”, utisak je jednog sagovornika Demostata koji je pokušao da se raspita o uslovima.

Sličnog je mišljenja i drugi potencijalni klijent. Kaže da je službenica jedne od banaka čiju je ekspozituru posetio mesec dana nakon objavljivanja programa i usvajanja zakona, “bila izuzetno ljubazna, do u detalje je objašnjavala šta je sve potrebno, ali je u neformalnom razgovoru rekla i da imaju tek po neki zahtev, uglavnom u Beogradu, dok u unutrašnjosti gotovo da nema interesovanja niti uslova za dodelu”.

Od sedam banaka koliko se u trenutku slanja upita priključilo ovom projektu (sada ih je osam) ni jedna nije odgovorila na pitanja Demostata koliko je zahteva do tog momenta podneto, koliko je odobreno, koliko se dugo čeka na odobrenje pozajmice, koja su dokumenta potrebna i do kojih je papira najteže doći.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 21.08.2025.
Naslov: Redakcija