ZAKON O POSEBNIM USLOVIMA ZA EVIDENTIRANJE I UPIS PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA: Zakon se odnosi na objekte izgrađene na građevinskom zemljištu, a vidljive na satelitskim i ostalim snimcima u bazi podataka za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine

Jedan papir i simboličnih sto evra trebalo bi da izleče višedecenijsku boljku u Srbiji. Novim Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima ("Sl. glasnik RS", br. 91/2025), koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 22. oktobra, trebalo bi, prema rečima zvaničnika, da se zacementira nelegalna gradnja.

Do kraja godine u samo nekoliko klikova upisom prava svojine moglo bi da se reši pitanje 4,8 miliona bespravnih objekata koji sada ne mogu ni da se prodaju, ni stave pod hipoteku, optimističan je bio predsednik Srbije.

U poslednjoj deceniji njihov broj je utrostručen.

“Nudimo jednostavnu proceduru prijave i minimalne troškove, što će značajno poboljšati imovinska prava građana i u roku od 60 dana imaće legalizovan objekat. Novi nelegalni objekti koji se ubuduće budu nelegalno gradili postaće vlasništvo države", poručio je on najavljujući novi zakon.

Kada se ukloni fasada sa ovih jezičkih konstrukcija ukazuju se slojevi mogućih mana i nedostataka.

Šta je predviđeno zakonom?

Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, “sistemski će biti rešen višedecenijski problem nelegalne i neuknjižene gradnje", navode zakonodavci.

Novi zakon je podržalo 139 poslanika vladajuće koalicije, dvoje nije glasalo, a troje je bilo uzdržano.

Cilj zakona je da se najveći broj objekata upiše na faktičke vlasnike objekata, dok će oni nezakoniti biti uklonjeni ili upisani na Republiku Srbiju.

Međutim, to pravo neće imati oni koji su gradili u zaštićenim zonama (priroda, kultura, vode, pružni pojas, pojas eksproprijacije autoputa i brzih saobraćajnica…) i na zemljištu koje je u privatnoj svojini drugog lica.

Objekti izgrađeni na javnim površinama, u nacionalnim parkovima i zaštićenim zonama, prelaze u svojinu države ex lege (po zakonu), navedeno je.

Novo rešenje odnosi se na objekte izgrađene na građevinskom zemljištu, a vidljive na satelitskim i ostalim snimcima u bazi podataka za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003.

Propisima će biti obuhvaćeni i objekti bez građevinske dozvole čija će gradnja biti završena na dan kada zakon stupi na snagu, dodaje se.

Ali država ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta, njegovog dela ili posebne celine te građevine upisanog u evidenciju nepokretnosti, navodi se u zakonu.

Naknada za legalizaciju iznosiće od 100 do 1.000 evra.

Šta je potrebno za prijavu?

Da bi se nekretnina upisala, objekat se prijavljuje preko digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republičkog geodetskog zavoda.

Za podnošenje prijave potrebni su:

 1. jedinstven matični broj građana (JMBG);

 2. broj katastarske parcele ili adresa

 3. podaci o objektu: ID ili oznaka na mapi, tip zgrade, površina i spratnost, posebni delovi (ako ih ima) i fotografija

 4. ukoliko se prijavljuje stan dostavlja se ugovor o kupovini, rešenje o ostavini ili dodeljivanju.

Na osnovu načela “svoj na svome", kako je nazvan, građanima će biti omogućeno da slobodno raspolažu njihovom imovinom kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Posebna zaštita, navedeno je, obezbeđena je za stambene objekte, čime se jača garancija ustavnog prava na dom i sprečava socijalna nesigurnost.

To znači da su posebni uslovi propisani za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece.

Kao socijalna i demografska mera propisano je da se naknada za upis nepokretnosti ne plaća za pomoćne i ekonomske objekte do 500 kvadratnih metara.

Svi ostali plaćaju naknadu u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, koju bi platili u redovnom postupku za dobijanje građevinske dozvole, čime se ovi građani dovode u ravnopravan položaj sa savesnim graditeljima, piše u zakonu.

Da li će biti propisan i mehanizam koji će tim vlasnicima omogućiti punu legalizaciju objekta nije poznato, rekao je pre usvajanja zakona Đorđe Vukotić, advokat i konsultant u oblasti planiranja, izgradnje i ozakonjenja.

“Upisom u evidenciju smanjuje se rizik da neko izgubi nekretninu na tržištu, a kupio ju je od investitora koji je nelegalno gradio, ali mi i dalje ne znamo šta vlada želi", objašnjava on.

“Kada zakon stupi na snagu, biće uvedena nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju. Ti objekti će biti upisivani na Republiku Srbiju i rušeni, ili ako država proceni da su potrebni, biće korišćeni za neke javne namene", rekla je ministarska građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević tokom skupštinske rasprave.

U zakonu se navodi da će biti legalizovani objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine, kao i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, oni koji su izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.

“Nije pošteno prema onima koji su sve uradili po zakonu i uredno platili. Ukoliko novo rešenje omogući ozakonjenje i onoga što je zidano posle 2015. godine, pod istim uslovima kao i objekata zidanih pre te godine, to će ukazati da važeći zakon nije primenjivan upravo zato što je namera bila da se legalizuju i kasnije građeni objekti", zaključuje advokat Vukotić.

Izvor: Vebsajt BBC na srpskom, Dejana Vukadinović, 23.10.2025.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija