Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Nasledili ste imovinu? Evo šta treba da znate o porezu na nasleđe


Nasleđe često predstavlja više od imovine - ono je uspomena, porodična priča i kontinuitet. Ipak, nasleđivanje nosi i određene pravne i poreske obaveze. Jedna od njih je i porez na nasleđe i poklon, koji se plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019, 144/2020, 118/2021, 138/2022, 92/2023 i 94/2024).

Bez obzira na to da li ste nasledili stan, kuću, novac ili pokretne stvari, važno je da znate kada nastaje obaveza plaćanja poreza, ko je dužan da ga plati i na koji način se podnosi prijava.

Ko je obveznik poreza na nasleđe i poklon?

Obveznik poreza je svako fizičko lice - rezident Republike Srbije koje nasledi nepokretnosti ili pokretne stvari, bez obzira da li se one nalaze u Srbiji ili u inostranstvu. Nerezidenti su takođe obveznici poreza, ali samo u slučaju nasleđivanja imovine koja se nalazi na teritoriji Srbije.

Predmet oporezivanja poreza na nasleđe je nasleđeno: pravo svojine i drugo pravo na nepokretnosti, pravo trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu, gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, digitalna imovina, pravo intelektualne svojine i pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

Kada nastaje poreska obaveza?

Poreska obaveza po osnovu nasleđa nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, a Poreskoj upravi se podnosi poreska prijava na Obrascu PPI-3.

Naslednici nisu u obavezi da podnesu poresku prijavu ako poreska obaveza nastaje na osnovu isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, jer u tom slučaju je javni beležnik dužan da dostavi celokupnu dokumentaciju organu nadležnom za katastar, koji je potom prosleđuje Poreskoj upravi.

Na ovaj način, naslednici su u potpunosti rasterećeni obaveze podnošenja poreske prijave.

U situacijama kada poreska obaveza nastaje na osnovu akta koji nije sastavio, overio ili potvrdio, odnosno doneo javni beležnik, naslednik je u obavezi sa podnese poresku prijavu na Obrascu PPI-3. Uz poresku prijavu dostavlja se pravosnažno rešenje o nasleđivanju sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreza.

Prijava se može podneti:

Poreska osnovica i poreska stopa

Osnovicu za obračun poreza čini tržišna vrednost nasleđene imovine na dan nastanka poreske obaveze, umanjena za eventualne dugove i troškove koje je naslednik dužan da namiri iz nasleđene imovine, a porez se obračunava po sledećim stopama:

  • 1,5% - ako je naslednik u drugom naslednom redu (ostaviočev bračni drug (ukoliko ostavilac nije imao potomstvo) i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo),
  • 2,5% - ako je naslednik u trećem ili daljem naslednom redu (ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo), odnosno nije u srodstvu sa ostaviocem.

Poreska obaveza po osnovu poreza na nasleđe se utvrđuje rešenjem poreskog organa i plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Zakonom o porezima na imovinu propisani su i uslovi za primenu instituta poreskog oslobođenja.

Detaljnije informacije o uslovima i kriterijumima za plaćanje poreza na nasleđe i poklon, obveznicima, potrebnom dokumentacijom i izuzecima od plaćanja poreza dostupne su u Poreskom informatoru - “Porez na nasleđe i poklon“, na zvaničnoj internet stranici Poreske uprave Republike Srbije, u sekciji “Vaš poreznik”.


Izvor: Vebsajt Poreske uprave, 24.11.2025.
Naslov: Redakcija