SET NACRTA PORESKIH ZAKONA: NALED ukazuje da su izmene ključne za privredu i najugroženije grupe

Posle završene javne rasprave o novim nacrtima poreskih zakona, u javnosti su otvorena brojna pitanja o izmenama propisa koji se odnose na PDV, akcize, poreske kredite i olakšice za privrednike. Srbija se nalazi u procesu usklađivanja svog poreskog sistema sa pravnim tekovinama Evropske unije, što je uslovljeno i rokovima definisanim u Reformskoj agendi.

Šef Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u Irena Đorđević Šušić objasnila je razloge za izmene propisa i ukazala na predloge koji su ključni za privredu i građane.

Govoreći o razlozima zbog kojih se proces usklađivanja intenzivira u ovom trenutku, Đorđević Šušić istakla je da je Ministarstvo finansija početkom godine oformilo radnu grupu sa ciljem usklađivanja poreskih propisa sa EU.

- Srbija je napravila svoju reformsku agendu sa jasnim rokovima do kada nešto treba ispuniti i sa tim novim mehanizmom finansiranja i po ispunjenju datih obaveza moguće je povući određena sredstva. Zato se ozbiljnije pristupilo ovom procesu usklađivanja - rekla je Đorđević Šušić.

Precizirala je da usklađivanje generalno spada pod Poglavlje 16 u okviru Klastera 3, gde obaveza usklađivanja postoji uglavnom u domenu indirektnih poreza (PDV i akcize), dok se kod direktnih poreza usklađivanje odnosi na određena načela. U konkretnom slučaju nacrta zakona iz juna - Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o PDV-u - reč je o usklađivanju sa pravilima EU o državnoj pomoći.

Zadržavanje olakšica za ugrožene kategorije

Prvobitne verzije nacrta predviđale su ukidanje pojedinih poreskih olakšica, što je, prema oceni NALED-a, predstavljao udarac na privredu i građane. Među njima su i olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i teže zapošljivih lica.

- Poreski propisi Srbije predviđaju da angažovanje, odnosno zapošljavanje osobe sa invaliditetom na neodređeno vreme u periodu od 3 godine, daje mogućnost potpunog oslobađanja plaćanja poreza i doprinosa. Ako bi se ukinula ova olakšica, smatrali smo da bi se time dodatno ugrozio položaj osoba sa invaliditetom - naglasila je Đorđević Šušić.

NALED je ponudio stručnu pomoć i analizu koja pokazuje da ova mera nije u suprotnosti sa pravilima EU o državnoj pomoći, jer su predviđeni podsticaji ispod maksimalnog praga od 75% prihvatljivih troškova zarade. Prema izveštaju sa javne rasprave, predlog NALED-a da se ova olakšica zadrži i uskladi sa pravilima trenutno je prihvaćen.

Takođe, predloženi su i mehanizmi za zadržavanje olakšica prilikom zapošljavanja lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje - uz definisanje praga pomoći do 50% zarade i sprečavanje zloupotreba utvrđivanjem da zapošljavanje predstavlja neto povećanje broja zaposlenih u odnosu na prethodnih 12 meseci, kao i odustajanje od ukidanja oslobođenja poreza na dobit za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju.

Pitanje startapa, fondova i doniranja hrane

Nacrti zakona doneli su i predloge za ukidanje pojedinih olakšica koje se odnose na razvojni sektor i inovacije. Reč je o poreskom kreditu za kompanije koje ulažu u startape, kao i o olakšicama u okviru poreza na dohodak građana za ulaganja u alternativne investicione fondove preduzetničkog kapitala.

- Naš stav je da će to u velikoj meri ugroziti funkcionisanje startapa u smislu investicija i dostupnih izvora finansiranja. Nastavićemo da zagovaramo važnost ostanka ove poreske olakšice sa dodatnim argumentima - izjavila je Đorđević Šušić, dodajući da NALED predlaže da se podsticaji za investicione fondove usmere i preciziraju na domaće fondove.

U pogledu donacija hrane pred istek roka trajanja, izveštaj sa javne rasprave ukazuje na delimično usvajanje predloga:

- Uspostaviće se poseban PDV tretman za doniranje bezbedne hrane pred istekom roka trajanja, tako da se donacija ne smatra prometom dobara i da se na nju ne plaća PDV. Međutim, ova odredba se odnosi na verziju zakona koja će se primenjivati tek kada pristupimo Evropskoj uniji. Smatramo da je tu propuštena šansa i nastavićemo da se zagovaramo da ne čekamo ulazak u EU da se to desi - napomenula je Đorđević Šušić.

Zahtevi privrede: Paušalci i režim lične zarade

Kada je reč o malom biznisu, privreda se zalaže za izmenu limita za paušalno oporezivanje preduzetnika, koji iznosi 6 miliona dinara još od 2013. godine.

- Od 2013. do danas prosečna zarada je porasla sa oko 60.000 na 135.000 dinara, dok je inflacija porasla za 76%. Limit je ostao isti, pa preduzetnici čim se približe limitu ili počinju da rade na crno, ili stavljaju firmu u mirovanje, ili je ugase. Zato smo predložili povećanje limita sa 6 na 8 miliona dinara - objasnila je predstavnik NALED-a, napomenuvši da Ministarstvo finansija ovaj predlog za sada nije prihvatilo.

Međutim, prihvaćen je predlog da preduzetnici paušalci, nakon prekoračenja limita, mogu preći u režim lične zarade umesto u znatno skuplji režim samooporezivanja, a primena ove mere očekuje se od 1. januara 2027. godine.

Poreska kultura i rad Poreske uprave

Osvrćući se na podatke da je Poreska uprava u prvoj polovini godine naplatila 160 milijardi dinara prihoda više nego u istom periodu prethodne godine, Đorđević Šušić navodi da je to rezultat bolje kontrole i naplate starih dugova kroz dugogodišnju transformaciju te institucije.

- Kada bismo pričali zaista o jačanju poreske kulture, to podrazumeva mnogo širi obim aktivnosti - da građani razumeju poreze, da znaju kuda idu ti prihodi i da postoji namensko korišćenje tih sredstava. Na tome još uvek treba da radimo - pojasnila je Irena Đorđević Šušić.

Izvor: Vebsajt eKapija, 24.07.2026.
Naslov: Redakcija