PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI I O POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE MEĐUNARODNE SPECIJALIZOVANE IZLOŽBE EXPO BELGRADE 2027.: Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu traži povlačenje predloga zakona iz skupštinske procedure, jer se njima ukida obaveza pribavljanja ključnih saglasnosti i odobrenja kojima se garantuje bezbednost korišćenja objekata i njihovog uticaja na životnu sredinu

Vlada Republike Srbije je Narodnoj Skupštini predložila dve izmene zakona kojima se ukida obaveza pribavljanja ključnih saglasnosti i odobrenja kojima se garantuje bezbednost korišćenja objekata i njihovog uticaja na životnu sredinu. U pitanju su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027.

Pri izradi predloga nije omogućeno učešće javnosti iako se izmenama suspenduje primena ključnih mehanizama koji obezbeđuju sigurnost građevina, zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine, kao i očuvanje kulturne baštine. O izmenama propisa koji posebno zanimaju javnost, građani nisu informisani na bilo koji način. Izmene i dopune posebnog zakona za realizaciju EXPO-a Vlada obrazlaže time da je “utvrđeno da rešenja postojećeg zakona nisu najcelishodnija u kontekstu blagovremene realizacije obaveza u domenu izgradnje objekata”. Ne postoji adekvatno obrazloženje ni za šesnaestu izmenu Zakona o planiranju i izgradnji.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) upozorava na sledeće izmene:

1. Ukidanje obaveze pribavljanja upotrebne dozvole pre puštanja u rad objekta

Koja je svrha upotrebne dozvole?

Izdavanje upotrebne dozvole predstavlja potvrdu nadležnog organa da je objekat izgrađen u svemu u skladu sa građevinskom dozvolom, projektnom dokumentacijom, uslovima i saglasnostima nadležnih institucija, da su ugrađeni sertifikovani materijali, instalacije i oprema sa deklaracijom proizvođača, kao i da su zadovoljeni svi zakonski kriterijumi u pogledu geodetskih, energetskih i protivpožarnih aspekata gradnje. Ukratko, upotrebna dozvola je garant ispunjenosti uslova da se određeni objekat može smatrati bezbednim i podobnim za upotrebu.

Zašto je opasno koristiti objekte bez upotrebne dozvole?

Zato što, bez upotrebne dozvole, niko od nadležnih organa ne proverava tehničku dokumentaciju i ne garantuje da je objekat podoban za upotrebu. Samim tim ne preuzima ni odgovornost ukoliko se ispostavi da nije bezbedan. Puštanjem u rad objekta samo na osnovu izveštaja tehničke komisije koju obrazuje investitor stvara se rizik po zdravlje i bezbednost ljudi. Imajući u vidu da se radi o objektima namenjenim održavanju manifestacija i okupljanju velikog broja ljudi, bezbednost objekata dodatno dobija na značaju. Prema navodima glavnog gradskog urbaniste Marka Stojčića, reč je o događaju koji je po broju posetilaca uporediv sa Evropskim ili čak Svetskim prvenstvom. Očekivani prosečan broj posetilaca u jednom danu bio bi 40.000 ljudi, a tokom tri meseca trajanja izložbe očekuje se i preko 3.5 miliona poseta.

Da li bi se iko od posetilaca usudio da boravi u izložbenoj hali, ukoliko bi znao da takav objekat nema upotrebnu dozvolu?

2. Ukidanje obaveze pribavljanja saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i njeno naknadno pribavljanje u fazi izdavanja upotrebne dozvole (ukoliko je bude)

Koja je svrha procene uticaja na životnu sredinu?

Bolje sprečiti nego lečiti. To je suština procene uticaja na životnu sredinu. Projekte koji po svojim karakteristikama, veličini ili lokaciji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi, neophodno je podvrgnuti proceni uticaja pre nego što se započne sa njihovom realizacijom. Postupak procene uticaja se sprovodi uz učešće javnosti i rezultira studijom koja sadrži mere i uslove pod kojima se može pristupiti realizaciji projekta. Međutim, studija koju izrađuju lica koja je investitor angažovao sama po sebi ne znači ništa bez saglasnosti organa nadležnog za poslove životne sredine. Upravo je saglasnost na studiju akt koji potvrđuje da su propisane mere i aktivnosti takve da će dovesti do otklanjanja negativnih uticaja projekta, odnosno da će se oni svesti na najmanju moguću meru.

Zašto je važno sprovesti procenu uticaja pre izdavanja građevinske dozvole?

Saglasnost na studiju je neophodno pribaviti pre nego što investitor pribavi građevinsku dozvolu. Procena uticaja je obesmišljena u svakom drugom slučaju zato što se mere i uslovi predviđeni u studiji moraju ugraditi u tehničku dokumentaciju na osnovu koje se izdaje građevinska dozvola. Naknadno pribavljanje saglasnosti ne bi imalo smisla u fazi izdavanja upotrebne dozvole – kada je objekat već izgrađen.

Šta ako se naknadno utvrdi da projekat ne može biti realizovan na određenoj lokaciji? Ili u datim kapacitetima? Hoće li se onda neposredno pred EXPO rušiti objekti ili će se progledati kroz prste samo dok se izložba ne završi?

Ko je odgovoran ukoliko nastane nepovratna šteta po zdravlje ljudi i životnu sredinu?

Ukoliko bi ovakav predlog izmena zakona bio usvojen – odgovoran neće biti niko. Odgovorni projektant će samo dati izjavu da je projekat izrađen u skladu sa “nacrtom” studije i na taj način sebe osloboditi odgovornosti za bilo kakvu buduću štetu. Nije jasno ni u skladu sa kojim “nacrtom” – da li investitor mora da podnese zahtev za saglasnost na studiju ili može u tišini sopstvenog biroa da izradi studiju koju će podeliti sa organom koji će izdati građevinsku dozvolu? I odgovornim projektantom, razume se. Nacrt studije bez saglasnosti ne znači ništa i nakon javnog uvida i pregleda tehničke komisije može se suštinski izmeniti i sadržati mere koje su u suprotnosti sa projektnim rešenjima. Ali za to neće biti odgovoran projektant.

Zašto je to važno?

Osim rizika po veliki broj posetilaca koji se očekuju tokom međunarodne izložbe, naročito zabrinjava plan da se nakon izložbe predmetno područje transformiše u stambeno-komercijalnu zonu bez prethodno sprovedene procene uticaja. Naime, Prostornim planom područja posebne namene nacionalnog fudbalskog stadiona planirana je izgradnja stambenih kompleksa za približno 4.500 stanovnika, osnovne škole kapaciteta 600 učenika i predškolske ustanove kapaciteta preko 300 dece.

3. Isključivanje mišljenja o potrebi izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara u slučaju realizacije projekata od nacionalnog značaja

Zašto postoji Studija zaštite kulturnog dobra?

Zaštita kulturnih dobara i njihove okoline sprovodi se kroz plansku dokumentaciju, na način kojim se uvažava njihov status, integritet i dosledno poštuju propisani režimi i mere tehničke zaštite. Stoga je u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji propisano da je pre donošenja odluke o izradi planskog dokumenta neophodno pribaviti mišljenje o potrebi izrade Studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra. Dakle, u najranijim fazama izrade planskih akata, pre preduzimanja bilo kakvih aktivnosti, pažljivo se preispituje i vrednuje kulturno nasleđe na datom području kako ne bi bilo narušeno budućim planovima i projektima.

Zašto je izuzimanje ove obaveze za projekte od značaja za Republiku Srbiju problematično?

Isključivanjem obaveze izrade studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra, za sve planske akte koji se odnose na realizaciju projekata od nacionalnog značaja dovodi se u pitanje očuvanje integriteta, autentičnosti i vrednosti kulturnih dobara usled promena u urbanom prostoru ili okolini sa kojom predstavljaju jedinstvenu celinu. Ukoliko se osvrnemo na pojedine projekte “od značaja za Republiku” poput Beograda na vodi, zaključuje se da je neretko reč o prostorima usmerenim ka maksimalnom stepenu izgrađenosti sa minimalnim udelom zelenila, slobodnih površina, a još manje – kulturnih sadržaja.

U trenutku kada realizacija projekata “od nacionalnog značaja” preti da dovede do nestanka kompleksa poput Beogradskog Sajma, Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, dela Beogradske tvrđave, Stare Šećerane i brojnih drugih, efikasno i kvalitetno utvrđivanje i sprovođenje mera tehničke zaštite trebalo bi da bude imperativ. Međutim, Vlada Republike Srbije, izmenama Zakona o planiranju i izgradnji predlaže dalje urušavanje sistema zaštite kulturnih dobara.

Teško je otrgnuti se utisku da je sužavanje poslova u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture zapravo odgovor Vlade, na otvoreno pružanje otpora ovih institucija jednostranom, nezakonitom i neustavnom donošenju odluke da se zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane ukine status zaštite.

RERI zahteva da se sporni zakoni bez odlaganja povuku iz procedure.

RERI poziva narodne poslanike da ne podrže predložene izmene zakona.

RERI poziva stručnu javnost i građane da podrže zahtev za povlačenje ovih zakona iz procedure usvajanja.

Izvor: Vebsajt Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, 27.01.2025.
Naslov: Redakcija