PREDLOZI UREDBI O KVOTAMA U SISTEMIMA TRŽIŠNE PREMIJE ZA SOLARNE ELEKTRANE I ZA VETROELEKTRANE: Kvota za solarne elektrane odobrene snage 500 kW i više iznosi 124,8 MW, dok za vetroelektrane odobrene snage 3 MW i više iznosi 300 MW

Ministarstvo rudarstva i energetike sprovodi konsultacije radi izmene tri uredbe – o tržišnoj premiji i fid-in tarifi, kao i o kvotama u sistemu tržišne premije za solarne i vetroelektrane, i to uoči raspisivanja novog kruga aukcija, što je najavljeno za novembar.

Iz poslovne asocijacije Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbija ocenjuju da rešenja ponuđena u nacrtima rešenja za kvote za vetar i solar ne predstavljaju veliko iznenađenje i da je najviše izmena u nacrtu Uredbe o tržišnoj premiji i fid-in tarifi, kao i da sve ukazuje da nas čeka “kompleksan i zanimljiv” aukcijski proces.

U Predlogu uredbe o kvoti u sistemu tržišne premije za solarne elektrane stoji da kvota za solarne elektrane odobrene snage 500 kW i više iznosi 124,8 MW, dok je u uredbi iz 2023. godine ta kvota iznosila 50 MW. U isto vreme, u Predlogu uredbe o kvoti u sistemu tržišne premije za vetroelektrane predlaže se da nova kvota za vetroelektrane odobrene snage 3 MW i više iznosi 300 MW, dok je prošlogodišnjom uredbom ta kvota bila 400 MW.

Povećanje kvote za solar i smanjenje kvote za vetroelektrane ne predstavlja iznenađenje za OIE Srbija, a menadžerka tog udruženja Danijela Isailović podseća da je na snazi trogodišnji plan aukcija koji predviđa podsticaje za 1 GW odnosno 400MW u 2023. pa po 300 mW u 2024. i 2025. godini za vetroelektrane, kao i za ukupno 300 MW solara za tri kruga aukcija.

“Imajući u vidu da na prošlogodišnjim aukcijama nije ispunjena kvota za solar, na narednim aukcijama biće dodeljen i taj neiskorišćeni deo, te će kvota za solar iznositi 124,8 MW, dok za vetroelektrane ostaje očekivanih 300 MW”, kaže Danijela Isailović, menadžerka poslovne asocijacije OIE Srbija.

Najviše izmena pretrpeo je Predlog uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o tržišnoj premiji i fid-in tarifi koju upravo analizira pravni tim OIE Srbija, a sagovornica ističe da na “prvo čitanje” uočavaju značajne novine “za koje možemo reći da unose princip pravednosti”.

“Nacrt izmena uredbe navodi da se tokom javnog poziva za aukcije može odrediti maksimalni bid po projektu, a takođe pokušava da kontroliše i učešće povezanih lica na aukcijama, što ukazuje da se neće dozvoliti da jedan ponuđač zauzme čitavu kvotu i obesmisli čitav aukcijski proces u čijoj osnovi bi trebalo da bude nadmetanje”, objašnjava Isailović.

Takođe, kao novitet uočavaju i uvođenje “non -price” kriterijuma.

“To znači da će se, osim ponuđene cene, vrednovati i da li ponuđač ima sklopljen ugovor o otkupu električne energije sa garantovanim snabdevačem, kao i ko su krajnji korisnici proizvedene zelene energije”, rekla je Isailović, uz ocenu da sve ukazuje da će ovaj aukcijski proces biti kompleksan i zanimljiv.

“Očekujemo da aukcije budu raspisane u novembru, čemu bi trebalo da prethodi usvajanje pomenutih uredbi, kao i odluka o maksimalnoj aukcijskoj ceni za vetar i solar”, zaključila je menadžerka udruženja OIE Srbija.

Podsetimo da je prošle godine maksimalna cena za električnu energiju za potrebe aukcija za vetroelektrane u sistemu tržišne premije iznosila 105 evra po MWh, a za solarne elektrane 90 evra po MWh.

Ministarstvo energetike je, inače, u obrazloženju nacrta koji je na javnim konsultacijama do 28. oktobra ocenilo i da bi usvajanje Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o tržišnoj premiji i fid-in tarifi donelo značajne koristi za investicionu klimu u obnovljive izvore energije i celokupno poslovno okruženje, a kao krajnji rezultat i smanjenje vremena i troškova za krajnje korisnike – privredu i građane.

O tome kakav pravac predloženim izmenama signalizira Ministarstvo rudarstva i energetike kada je reč o obnovljivim izvorima energije razgovarano je sa stručnjakom za energetiku Željkom Markovićem, koji podseća da je novom Strategijom razvoja energetike planirano da do 2030. godine Srbija dobija po 1,7 GW iz solarnih i vetroelektrana, kako bismo 45 odsto energije dobijali iz obnovljivih izvora.

“Država za sada prati ono što rade komercijalni investitori, a i sama je sa Hyundai Engineering i UGT Renewables ugovorila izgradnju solarnih elektrana kapaciteta 1GW, tako da treba obezbediti još oko 700 MW da bi cilj bio ispunjen”, objašnjava Marković.

Kada je reč o predloženom povećanju kvote uoči raspisivanja aukcija, smatra da se to može posmatrati i kao blago “forsiranje” solarnih elektrana, što podržava.

“Za sada nemamo mnogo kapaciteta u solaru, a kada imate garantovanu cenu možete da računate da ćete platiti državi ako su cene više od garantovanih. Takođe, ako budu niže – onda država plaća vama. Interes investitora je da ima garantovanu cenu, da tačno zna u narednih deset i više godina na kakvu cenu može da računa”, objašnjava Marković.

Podseća i da prošle godine na aukcijama nije bilo puno interesa za “solarne” kvote, pa je deo ostao nepopunjen i utoliko je logična odluka da se taj “minus” pridoda ovogodišnjoj kvoti.

“Ne treba, međutim, zaboraviti da se svake godine procenjuje šta je od OIE kapaciteta napravljeno, koliko smo daleko od cilja i koliku kvotu treba ponuditi na aukciji da bi se ispunjavali planovi”, podseća Marković, uz ocenu da je dobro što je kvota za solarne elektrane povećana.

Izvor: Vebsajt Biznis, Milica Rilak, 27.10.2024.
Naslov: Redakcija