Na osnovu člana 15. stav 5. Zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance („Službeni glasnik RS”, broj 94/24),

Ministar zaštite životne sredine donosi

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuje sadržina i metodologija izrade Izveštaja o bezbednosti.

Član 2.

Izveštaj o bezbednosti sadrži:

1) uvod;

2) Politiku prevencije velikog udesa i opis Sistema upravljanja bezbednošću;

3) opis kompleksa i okoline kompleksa:

(1) geografski položaj kompleksa sa kartografskim prikazom u odgovarajućoj razmeri,

(2) meteorološke, geološke, hidrografske podatke i istorijat kompleksa,

(3) situacioni plan kompleksa – identifikaciju postrojenja i drugih aktivnosti u kompleksu koje mogu predstavljati opasnost od velikog udesa,

(4) identifikaciju susednih kompleksa, na osnovu dostupnih informacija, kao i lokacije sa aktivnostima koje ne spadaju u oblast primene propisa kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, područja i razvoje prostora koji bi mogli da budu izvor ili da povećaju rizik ili posledice od velikog udesa i domino efekata,

(5) opis okoline kompleksa – područja u kojima može doći do velikog udesa;

4) opis postrojenja:

(1) opis glavnih aktivnosti i proizvoda u delovima kompleksa koji su važni sa aspekta bezbednosti, izvora rizika od velikog udesa i uslova pod kojima bi moglo doći do velikog udesa, zajedno sa opisom preventivnih mera,

(2) opis procesa, naročito načina rada, gde je primenljivo uzimajući u obzir dostupne informacije o najboljim praksama;

5) opis opasnih supstanci:

(1) popis opasnih supstanci uključujući:

– identifikaciju opasnih supstanci: hemijski naziv, CAS broj, EC broj, hemijski naziv prema IUPAC nomenklaturi,

– klasu i kategoriju opasnosti, obaveštenje o opasnosti,

– maksimalnu količinu opasne supstance koja je prisutna ili koja može biti prisutna na kompleksu,

– osobine opasnih supstanci koje mogu nastati u udesu, procenjene količine tih supstanci i uslovi njihovog nastanka;

(2) fizička, hemijska i toksikološka svojstva opasnih supstanci i pokazatelje opasnosti, kako neposredne tako i odložene po zdravlje ljudi i životnu sredinu;

(3) fizičko i hemijsko ponašanje opasne supstance u redovnim uslovima korišćenja, kao i u predvidivim (vanrednim) uslovima rada, tj. u slučaju opasnosti od velikog udesa ili u slučaju velikog udesa;

6) identifikaciju rizika od udesa:

(1) detaljan opis mogućih scenarija velikih udesa i njihove verovatnoće ili uslova pod kojima nastaju, uključujući i kratak opis događaja koji bi mogli igrati ulogu u nastanku svakog od tih scenarija, bilo da se radi o uzrocima unutar ili izvan postrojenja, uključujući naročito:

– operativne uzroke, tj. uzroke nastale radom postrojenja,

– spoljne uzroke, kao što su oni u vezi sa domino efektima, lokacijama koje ne spadaju u oblast primene propisa kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, područja i razvoj koji bi mogli biti izvor ili povećati rizik ili posledice od velikog udesa,

– prirodne uzroke, na primer zemljotrese, poplave, ekstremne vremenske prilike, požare u prirodi i šumske požare, odrone i klizišta;

(2) pregled udesa i incidenata koji su se dogodili u prošlosti, a u kojima su korišćene iste supstance i procesi, razmatranje naučenih lekcija i eksplicitno upućivanje na konkretne mere koje su preduzete radi sprečavanja takvih udesa;

7) analizu rizika od udesa i metode prevencije:

(1) procenu obima i ozbiljnosti posledica – analizu posledica identifikovanih velikih udesa, uključujući karte, slike ili, prema potrebi, ekvivalentne opise, koji pokazuju oblasti koje bi mogle biti pogođene takvim udesima koji se dese na kompleksu,

(2) opis tehničkih parametara i opreme koji se koriste za bezbednost postrojenja,

(3) u slučaju mogućih domino efekata, dodatne informacije o mogućnostima nastajanja domino efekta;

8) mere zaštite i mere reagovanja radi ograničavanja posledica velikog udesa:

(1) opis opreme instalirane u postrojenju kojom se ograničavaju posledice velikih udesa po zdravlje ljudi i životnu sredinu, uključujući, npr. sisteme detekcije/zaštite, tehničke uređaje za ograničavanje veličine udesnih ispuštanja, uključujući prskalice, vodene zavese, hvatače ili sabirne posude za slučaj opasnosti, ventile za hitno zatvaranje, sisteme za inertizaciju, kao i zadržavanje vode nastale gašenjem požara,

(2) organizaciju uzbunjivanja i reagovanja,

(3) opis internih ili eksternih resursa koji se mogu mobilisati,

(4) opis bilo kojih drugih tehničkih i netehničkih mera, relevantnih za smanjenje posledica velikog udesa;

9) priloge, uključujući procedure sistema upravljanja bezbednošću i njihove zapise, bezbednosne liste opasnih supstanci i druge potrebne priloge.

Član 3.

Metodologija izrade Izveštaja o bezbednosti data je u Prilogu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 4.

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj 003526751 2025 14850 003 004 012 001

U Beogradu, 3. decembra 2025. godine

Ministar,

Sara Pavkov, s.r.

PRILOG

METODOLOGIJA IZRADE IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI

Izveštaj o bezbednosti je dokument koji izrađuje multidisciplinarni stručni tim operatera. Operater rešenjem imenuje multidisciplinarni stručni tim i rukovodioca tog tima. Zakonski zastupnik operatera potpisuje i overava pečatom Izveštaj o bezbednosti. Primerak koji se dostavlja elektronskim putem sadrži elektronski potpis zakonskog zastupnika.

1. Uvod

Uvod sadrži podatke o multidisciplinarnom stručnom timu koji je učestvovao u izradi Izveštaja o bezbednosti. U izradi Izveštaja o bezbednosti može da učestvuje i drugo pravno lice ili preduzetnik, čije predstavnike operater takođe imenuje u multidisciplinarni stručni tim i prilaže listu pravnih lica ili preduzetnika (organizacija) koji su bili uključeni u njegovu izradu. Izveštaj o bezbednosti treba da bude potpisan i overen i od strane zakonskog zastupnika drugog pravnog lica ili preduzetnika, ukoliko je učestvovao u izradi navedenog dokumenta, na isti način kao što to čini operater.

Uvod sadrži informacije o tehničkoj i drugoj dokumentaciji koju je operater koristio za izradu Izveštaja o bezbednosti. Pored toga, u uvodu se daju informacije o posedovanju saglasnosti i mišljenja drugih nadležnih organa, kao što su informacije o saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, mišljenje na plan zaštite od požara i drugo.

2. Politika prevencije velikog udesa i opis sistema upravljanja bezbednošću

Operater izrađuje Politiku prevencije velikog udesa u skladu sa propisom kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, kao poslovnu politiku operatera, jednu za sve svoje komplekse. Politiku prevencije velikog udesa operater treba da postavi na vidno mesto na kompleksu, kako bi svi zaposleni na kompleksu i posetioci kompleksa, bili upoznati s njom.

Izveštaj o bezbednosti operatera treba da sadrži samo primerak Politike prevencije velikog udesa, overen pečatom operatera i potpisan od strane zakonskog zastupnika operatera.

Operater izrađuje Sistem upravljanja bezbednošću u skladu sa propisom kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.

Operater treba da opiše kojom procedurom, ili procedurama, je uredio svaki od zahteva Sistema upravljanja bezbednošću, navodeći pun naziv i oznaku svake od opisanih procedura, te zapise koji su rezultat njihove primene.

Operater u Izveštaju o bezbednosti koristi nazive sedam zahteva Sistema upravljanja bezbednošću.

Operater može kratko da opiše i delove drugih sistema upravljanja u njegovoj organizaciji i kompleksu, ako su relevantne za opis Sistema upravljanja bezbednošću.

3. Opis kompleksa i okoline kompleksa

U Izveštaju o bezbednosti, operater prikazuje osnovne podatke o kompleksu, postrojenjima u okviru kompleksa, podatke o okolini kompleksa, uključujući kartografske i grafičke prikaze.

3.1. Geografski položaj kompleksa sa kartografskim prikazom u odgovarajućoj razmeri

Opis geografskog položaja kompleksa se odnosi na definisanje mesta gde se u geografskom i topografskom smislu nalazi kompleks. Operater treba kratko da opiše u kojoj geografskoj regiji Republike Srbije se nalazi kompleks, na teritoriji koje opštine ili grada se nalazi, kao i koje transportne rute kopnom i rekama (ukoliko postoje) se nalaze u blizini kompleksa. Ukoliko se kompleks nalazi na udaljenosti manjoj od 15 km od državne granice (direktnom, pravom, vazdušnom linijom od kompleksa do državne granice), operater to treba posebno da naglasi. Ukoliko se kompleks nalazi na reci čiji tok za manje od dva dana (pri srednjoj brzini protoka) dospeva od kompleksa do državne granice, operater to treba posebno da naglasi.

Na ažurnoj topografskoj karti, aerosnimku ili satelitskom snimku regiona, grada ili opštine, operater prikazuje makrolokaciju kompleksa, sa jasno označenim granicama kompleksa. Takav prikaz treba da bude u onoj razmeri u kojoj su najjasnije vidljive granice kompleksa i svi prethodno navedeni podaci.

3.2. Meteorološki, geološki, hidrografski podaci i istorijat kompleksa

Opis meteoroloških, geoloških i hidrografskih podataka kompleksa i njegove okoline daje se na nivou povredive zone, a ne manje od 1000 m od granice kompleksa, sa aspekta hemijskog udesa.

Prikaz meteoroloških uslova, sa odgovarajućim pokazateljima, u cilju davanja adekvatne procene disperzije opasnih materija kroz atmosferu i nastalih posledica po ljude, procesnu opremu na kompleksu, bliže objekte i životnu sredinu, a usled potrebe unošenja tačnih ulaznih podataka u primenjene matematičke modele ili softverska rešenja, treba da se daju u skladu sa sledećim preporukama, za konkretnu lokaciju kompleksa.

Učestalost (čestine) pravca i srednje brzine vetra treba da se daju kao srednje mesečne i srednje godišnje vrednosti za neki period praćenja, na način kako je to prikazano u Tabeli 1. na osnovu kojih operater za svoj kompleks izrađuje grafički prikaz raspodela pravaca vetra (takozvana ,,ružaˮ vetrova) i brzine vetra po pravcima i izračunava srednja vrednost brzine vetra.

Tabela 1. Učestalost pravca vetra (u 0/00) i srednje vrednosti brzine vetra na lokaciji kompleksa (za odabrani period)

Srednje mesečne i godišnje vrednosti relativne vlažnosti vazduha i oblačnosti treba da se daju na način kako je to prikazano u Tabeli 2.

Tabela 2. Srednje mesečne i godišnje vrednosti relativne vlažnosti vazduha i oblačnosti na lokaciji kompleksa (za konkretan period)

Prikaz geoloških uslova (geomorfoloških, pedoloških, geoloških, hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika), obuhvata ažurne podatke o geološkim uslovima za regiju u kojoj se kompleks nalazi, pri čemu operater treba posebno da istakne istorijat prirodnih nepogoda (ukoliko postoje) izazvanih geološkim uslovima u toj regiji, kao što su zemljotresi, odroni, klizišta, visok nivo podzemnih voda i sl.

Prikaz hidrografskih uslova obuhvata ažurne hidrografske podatke regije u kojoj se kompleks nalazi, pri čemu operater treba posebno da istakne postojanje izvorišta vodotokova, bara, jezera i vodozahvata u okolini kompleksa, kao i istorijat prirodnih nepogoda (ukoliko postoje) izazvan hidrografskim uslovima, kao što su bujične poplave, poplave, vodom nošen otpad koji može da izazove oštećenja na kompleksu i sl.

Prikaz istorijata kompleksa obuhvata kratak opis istorijata kompleksa i prikaz korišćenja lokacije na kojoj se kompleks nalazi u prethodnom periodu, pri čemu operater treba posebno da istakne istorijat udesa koji su se desili na kompleksu (ukoliko ih je bilo).

3.3. Situacioni plan kompleksa

Identifikacija postrojenja i drugih aktivnosti u kompleksu koje mogu predstavljati opasnost od velikog udesa prikazuje se na situacionom planu. Situacioni plan kompleksa je grafički prikaz kompleksa. Treba da bude ažuran i prikazan u takvoj razmeri da bude vidljiv i jasan, kako u papirnoj, tako i u elektronskoj formi Izveštaja o bezbednosti.

Situacioni plan kompleksa treba da sadrži jasno označena postrojenja u kompleksu, jasno označene lokacije opasnih supstanci, te da prikazuje prostorni raspored objekata na kompleksu (proizvodni, skladišni, energetski, protivpožarni, prateći objekti i dr.), kao i podatke o transportnim rutama unutar kompleksa (drumski, železnički i plovni).

Na situacionom planu se prikazuje raspored objekata i tehnoloških celina u dvodimenzionalnom ili trodimenzionalnom sistemu, sa legendom tog plana, koja jasno navodi koja postrojenja i koje lokacije opasnih supstanci su prikazane na situacionom planu.

Potrebno je opisati i na situacionom planu prikazati mesta i broj lica koja se nalaze na kompleksu (zaposlene i treća lica – podugovarače, posetioce i sl.).

3.4. Identifikacija susednih kompleksa

U Izveštaju o bezbednosti se prikazuju identifikovani susedni kompleksi na osnovu dostupnih informacija, kao i lokacije sa aktivnostima koje ne spadaju u oblast primene propisa kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.

Prilikom prikaza ove identifikacije, operater treba da opiše susedne komplekse (ukoliko postoje) i one lokacije, područja i razvoj prostora, koji bi mogli da budu izvor, ili da povećaju rizik, ili posledice od velikog udesa i domino efekata.

Na ažurnoj topografskoj karti, aerosnimku ili satelitskom snimku se daje prikaz granica susednih kompleksa, kao i lokacija koje ne spadaju u oblast primene propisa kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, područja i razvoj prostora koji bi mogli da budu izvor ili da povećaju rizik ili posledice od velikog udesa i domino efekata. Prikazi treba da budu u odgovarajućoj razmeri tako da su objekti jasno vidljivi i označeni.

3.5. Opis okoline kompleksa

Opis okoline kompleksa – područja u kojima može doći do velikog udesa daje se na nivou povredive zone, a ne manje od 1000 m od granice kompleksa, uključujući i sledeće:

1) podatke o postojećim privrednim, stambenim i infrastrukturnim objektima u okolini;

2) podatke o naseljenosti, koncentraciji stanovništva i demografskim karakteristikama;

3) prikaz prirodnih vrednosti, zaštićenih prirodnih dobara i javnih prirodnih dobara;

4) pregled nepokretnih kulturnih dobara.

Prilikom izrade ovog opisa prikazuje se broj ljudi izvan kompleksa koji mogu biti izloženi uticaju velikog udesa, odnosno koji mogu biti povređeni ili koji mogu smrtno stradati. Potrebno je identifikovati i objekte u kojima je u određenim delovima dana povećano prisustvo ljudi kao što su: poslovni objekti, tržni centri, rekreativni prostori i drugi objekti.

U zonama velikog udesa gde su mogući smrtni ishodi ili teške povrede, neophodno je raspored ljudi prikazati grafički na topografskoj karti, aerosnimku ili satelitskom snimku.

4. Opis postrojenja

Opis postrojenja podrazumeva opis tehnološkog procesa, sa aspekta velikog udesa, za svako od postrojenja na kompleksu, prethodno prikazanih u situacionom planu kompleksa.

4.1. Opis glavnih aktivnosti i proizvoda

U Izveštaju o bezbednosti operater treba da opiše glavne aktivnosti i proizvode u onim delovima kompleksa koji su važni sa aspekta bezbednosti, izvore rizika od velikog udesa i uslove pod kojima bi moglo doći do velikog udesa, zajedno sa opisom preventivnih mera.

Ovaj opis podrazumeva i opise onih aktivnosti koje utiču na bezbedan rad kompleksa, kao što su transportne aktivnosti na kompleksu, smenski rad na kompleksu i opis predaje smena (ukoliko je primenljivo), stabilnost snabdevanja energentima potrebnim za rad kompleksa i uticaj te stabilnosti na bezbednost kompleksa, uticaj redovnih remonta na bezbedan rad kompleksa i sl.

Opis preventivnih mera obuhvata opis mera za rad (npr. redovni uslovi rada, zaustavljanje i pokretanje procesa, vanredni uslovi rada i sl.) i opis posebnih mera predostrožnosti tokom skladištenja, transporta ili rukovanja zbog specifičnih karakteristika opasnih supstanci (npr. zaštita od vibracija ili od vlažnosti okoline).

Operater treba da opiše i one aktivnosti na svom kompleksu, u kojima se ne nalaze opasne supstance, ali čiji poremećaji u radu, mogu izazvati poremećaje u radu postrojenja sa opasnim supstancama.

4.2. Opis procesa

U opisu procesa, naročito načina rada, gde je primenljivo uzimajući u obzir dostupne informacije o najboljim praksama, za svako od postrojenja na kompleksu je potrebno prikazati:

1) blok šemu tehnološkog procesa;

2) P&Ids – dijagrame cevovoda i instrumentacije;

3) PFDs – dijagrame toka procesa;

4) podatke o tehnološkoj i tehničkoj opremi: tip i namena proizvodne opreme, karakteristike opreme pod pritiskom, materijal izrade opreme, vrstu i klasifikaciju zaštite (protiveksplozivna, protivpožarna i dr.);

5) hemizam procesa: tip hemijske reakcije, uslovi pod kojima se odvija (temperatura, pritisak i dr.).

5. Opis opasnih supstanci

Prilikom opisivanja opasnih supstanci, potrebno je prikazati sve opasne supstance koje se nalaze, ili se mogu naći na kompleksu operatera.

5.1. Popis opasnih supstanci

U popisu opasnih supstanci operater navodi:

1) identifikaciju opasnih supstanci: hemijski naziv, CAS broj, EC broj, hemijski naziv prema IUPAC nomenklaturi;

2) klasa i kategorija opasnosti, obaveštenje o opasnosti;

3) maksimalnu količinu opasne supstance koja je prisutna ili koja može biti prisutna na kompleksu;

4) osobine opasnih supstanci koje mogu nastati u udesu, procenjene količine tih supstanci i uslovi njihovog nastanka.

Potrebno je da operater identifikuje i prikaže na pregledan način (tabelarno) sve opasne supstance koje se nalaze na kompleksu uključujući opasne supstance koje mogu da nastanu u slučaju velikog udesa i, ukoliko postoje na kompleksu, otpad i rudarski otpad sa opasnim svojstvima, koji sadrže opasne supstance i smeše sa relevantnim kategorijama opasnosti u skladu sa propisom kojim se uređuje Lista opasnih supstanci, vrste i količine opasnih supstanci i kriterijumi za razvrstavanje kompleksa u komplekse nižeg reda i komplekse višeg reda (u daljem tekstu: Lista opasnih supstanci). U tabeli se navode hemijski naziv, CAS broj, hemijski naziv prema IUPAC nomenklaturi, EC broj, a može se dati i trgovački naziv za svaku od popisanih opasnih supstanci. U slučajevima korišćenja trgovačkih naziva za supstance koje se javljaju kao smeše, potrebno je dati njihov hemijski sastav uključujući sadržaj aktivne supstance.

U tabeli se za svaku od popisanih opasnih supstanci navodi klasa i kategorija opasnosti, obaveštenje o opasnosti, piktogram opasnosti i namena i/ili mesto u procesu opasne supstance. Operater u tabeli jasno navodi da li je opasna supstanca obuhvaćena kategorijama opasnosti navedenim u koloni 1. Dela 1. ili se radi o imenovanoj opasnoj supstanci navedenoj u koloni 1. Dela 2. Liste opasnih supstanci.

Operater u tabeli, za svaku od opasnih supstanci, treba da prikaže maksimalnu količinu opasne supstance koja je prisutna, ili koja može biti prisutna na kompleksu. Maksimalna količina podrazumeva maksimalnu zapreminu skladišnog i procesnog dela kompleksa (zbirno), izraženu u tonama, a ukoliko se radi o opasnim supstancama koje mogu nastati u slučaju udesa, maksimalnu procenjenu količinu tih supstanci u tonama. Operater u tabeli treba da prikaže i relevantne propisane granične količine, utvrđene propisom kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.

Operater treba da opiše uslove nastanka opasnih supstanci, koje nastaju u slučaju udesa, a koje je prikazao u popisu opasnih supstanci, kao produkte eksplozije, sagorevanja, razgradnje i kao produkte međusobnog reagovanja hemikalija u udesu, te da prikaže način na koji je izračunao procenjenu količinu tih opasnih supstanci.

5.2. Fizička, hemijska i toksikološka svojstva opasnih supstanci

Operater u opisu fizičkih, hemijskih i toksikoloških svojstava, uključujući i ekotoksikološka svojstva opasnih supstanci i pokazatelja neposrednih i odloženih opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu, treba da prikaže:

1) fizičke i hemijske osobine: molekulska masa, agregatno stanje, boja, miris, pH, temperatura topljenja, ključanja i paljenja, gustina/relativna gustina, isparljivost, rastvorljivost i hemijska stabilnost;

2) toksičnost: akutna toksičnost izražena kao srednja smrtna doza (LD50 – peroralno, dermalno) ili srednja smrtna koncentracija (LC50 – inhalaciono), doza ili koncentracija trenutno opasna po život i zdravlje (IDLH – Immediately Dangerous to Life or Health), senzibilizacija respiratornih organa /senzibilizacija kože, korozija/iritacija kože, kancerogenost, mutagenost, toksičnost po reprodukciju, specifična toksičnost za ciljni organ – jednokratna izloženost, specifična toksičnost za ciljni organ – višekratna izloženost. Dati podatke o kumulativnim i odloženim dejstvima, sinergizmu, antagonizmu i aditivnom delovanju dve ili više toksičnih supstanci;

3) opasnost za vodenu životnu sredinu – akutna i hronična toksičnost za vodene organizme (LC50, EC50, ErC50), potencijal za bioakumulaciju ili stvarna bioakumulacija, razgradnja (biotička ili abiotička) organskih hemikalija;

4) GVI, granična vrednost izloženosti na radnom mestu, koncentracije koje su određene kao granične vrednosti emisije u vazduhu;

5) KGVI, kratkotrajna granična vrednost izloženosti na radnom mestu, koncentracije koje su određene kao granične vrednosti emisije u vazduhu;

6) eksplozivnost: bilans kiseonika, energiju i temperaturu eksplozije, temperaturu razlaganja, pritisak eksplozije, hemijsku stabilnost, brzinu detonacije, osetljivost na udar, osetljivost na varnicu, plamen, toplotu, trenje, vlagu, osetljivost na površinska zagrevanja i dr.;

7) za gasove i pare koji mogu da grade eksplozivne/zapaljive smeše: donja granica eksplozivnosti – DGE (LEL – Lower explosion limit) i gornja granica eksplozivnosti – GGE (UEL – Upper explosion limit) i osetljivost na površinska zagrevanja;

8) zapaljivost: temperaturu paljenja, samopaljenja, gorenja, produkte sagorevanja, brzinu sagorevanja, specifičnu toplotu, klase požara, temperaturne klase, materije i metode za gašenje požara;

9) reaktivnost: tipove i mehanizme reakcija, produkte reakcija, kompatibilnost sa drugim supstancama i materijalima, katalizatori, stabilizatori, flegmatizatori, osetljivost na UV i druga zračenja;

10) korozivnost: dejstvo na organske materije, dejstvo na neorganske materije, materijale opreme za proizvodnju i skladištenje;

11) termička i hemijska stabilnost: stabilnost na povišenim temperaturama i starenje, sadržaj nečistoća, hidrolitička stabilnost i stabilnost na uticaj vazduha.

Operater ovaj opis daje za svaku od opasnih supstanci koje su navedene u popisu opasnih supstanci.

Za svaku od opasnih supstanci iz popisa opasnih supstanci, operater treba da priloži, u odgovarajućem poglavlju Izveštaja o bezbednosti, bezbednosni list (SDS – Safety Data Sheet, MSDS – Material Safety Data Sheet, ili PSDS – Product Safety Data Sheet), ili relevantnu kategorizaciju opasnog otpada ili opasnog rudarskog otpada.

5.3. Fizičko i hemijsko ponašanje opasne supstance

U Izveštaju o bezbednosti se prikazuje fizičko i hemijsko ponašanje opasne supstance u redovnim uslovima korišćenja, kao i u predvidivim (vanrednim) uslovima rada, odnosno u slučaju opasnosti od velikog udesa ili u slučaju velikog udesa. Ukoliko se razlikuju, operater treba da prikaže informacije o svojstvima opasnih supstanci u normalnim uslovima rada i u slučaju poremećaja procesa i predvidivih uslova udesa.

6. Identifikacija rizika od udesa

6.1. Detaljan opis mogućih scenarija velikih udesa

U Izveštaju o bezbednosti prikazuje se detaljan opis mogućih scenarija velikih udesa i njihove verovatnoće ili uslova pod kojima nastaju, uključujući i kratak opis događaja koji bi mogli igrati ulogu u nastanku svakog od tih scenarija, bilo da se radi o uzrocima unutar ili izvan postrojenja.

Opis mogućih scenarija velikih udesa i njihove verovatnoće ili uslova pod kojima nastaju, vrši se na osnovu izvršene identifikacije opasnosti tako što operater prikazuje moguće razvoj događaja na kompleksu – scenarije, uzimajući u obzir moguće unutrašnje i spoljašnje uzroke tih udesa, kao i verovatnoću i uslove njihovog nastanka.

6.1.1. Identifikacija opasnosti

Identifikaciju opasnosti operater vrši primenom procedure za sistematsku identifikaciju i procenu opasnosti od velikih udesa, koju je usvojio u okviru Sistema upravljanja bezbednošću.

Najčešće tehnike (analize) identifikacije opasnosti koje su u primeni su „Šta-Akoˮ (What-if), HAZOP i FMEA analiza.

Identifikacija opasnosti treba da obuhvati identifikaciju kritičnih tačaka, odnosno mesta u procesu ili postrojenju koja predstavljaju najslabije tačke ili moguće izvore opasnosti sa aspekta nastajanja udesa.

Identifikacijom kritičnih tačaka analiziraju se svi postupci odvijanja tehnološkog procesa i svi delovi postrojenja, uređaja, sredstva transporta i opreme, kao i uzroci unutar i izvan postrojenja, koji mogu da izazovu poremećaje ili otkaze koji dovode do velikog hemijskog udesa, te uočavaju i definišu kritična mesta na postrojenjima, uređajima i opremi.

6.1.2. Analiza uzroka

Analiza uzroka unutar i izvan postrojenja obuhvata:

1) operativne uzroke, odnosno uzroke nastale radom postrojenja, kao što su tehničko-tehnološke specifičnosti i nedostaci u proizvodnji, transportu i skladištenju, specifičnosti fizičko-hemijskih osobina opasnih materija, mogući otkazi komponenata i materijala usled dotrajalosti opreme i prekida snabdevanja energentima;

2) spoljne uzroke, kao što su oni u vezi sa domino efektima, lokacijama koje ne spadaju u oblast primene propisa kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, područja i razvoj koji bi mogli biti izvor ili povećati rizik ili posledice od velikog udesa;

3) prirodne uzroke, na primer zemljotrese, poplave (bujične poplave, poplave, vodom nošen otpad), ekstremne vremenske prilike (ekstremne temperature, mraz, toplotni talas, obilne padavine, jak vetar, ledene oluje, snežne oluje, gromovi, munje, oluje i olujni udari, tornado i sl.), požare u prirodi i šumske požare, odrone i klizišta.

U okviru identifikacije opasnosti posebno se analizira ljudski faktor kao mogući uzrok velikog hemijskog udesa, usled lošeg psihofizičkog stanja, neadekvatne obuke, nedovoljnog iskustva, nemara i dr.

6.1.3. Opis mogućih scenarija velikih udesa

Scenarije koje opisuje, operater bira na osnovu identifikovanih kritičnih tačaka, osobina opasnih materija i efekata koji mogu nastati (eksplozija, požar, ispuštanje i širenje gasova, para, tečnosti, aerosola i prašine, modeli prodiranja i rasprostiranja opasnih materija u zemljište, površinske i podzemne vode).

Scenariji treba da odgovaraju složenosti postrojenja, složenosti i opasnosti proizvodnih procesa, stepenu opasnih aktivnosti operatera i mogućim posledicama. Slični scenariji se ne ponavljaju.

Za prikaz scenarija mogu se koristiti sledeće metode:

1) analiza stabla otkaza od glavnog događaja do njegovog uzroka (inicijalnog događaja);

2) analiza stabla događaja (analiza razvoja događaja) od uzroka udesa (inicijalnog događaja) do glavnog događaja;

3) kombinovana metoda koja se zasniva na kombinovanju prethodnih metoda.

U prikazu scenarija potrebno je da se navede procenjena verovatnoća kritičnog događaja, koja se može odrediti na dva načina:

1) računanjem verovatnoće kritičnog događaja; ili

2) pomoću generičkih učestalosti kritičnih događaja na osnovu literaturnih podataka.

Za svaki kritični događaj obavezno treba obraditi:

1) varijantu scenarija najgoreg mogućeg udesa, koji ima najveće posledice po ljude i životnu sredinu (za nepovoljne meteorološke uslove);

2) varijantu scenarija sa najvećom verovatnoćom događanja (za najčešće meteorološke uslove).

6.2. Pregled udesa i incidenata koji su se dogodili u prošlosti

U Izveštaju o bezbednosti je potrebno prikazati pregled udesa i incidenata koji su se dogodili u prošlosti, a u kojima su korišćene iste supstance i procesi, razmatranje naučenih lekcija i eksplicitno upućivanje na konkretne mere koje su preduzete radi sprečavanja takvih udesa. Potrebno je pribaviti informacije o udesima i incidentima iz prošlosti kompleksa, uz razmatranje iskustava iz onih udesa i incidenata koja su relevantna i praktično primenljiva. Potrebno je razmotriti i lekcije naučene iz iskustva drugih, kako u Republici Srbiji, tako i van njene teritorije, ako su relevantne za procese, ili opasne supstance na kompleksu i njihovu opasnost od velikog udesa.

7. Analiza rizika od udesa i metode prevencije

7.1. Procena obima i ozbiljnosti posledica

U Izveštaju o bezbednosti je u okviru procene obima i ozbiljnosti posledica potrebno izvršiti analizu posledica identifikovanih velikih udesa, uključujući karte, slike ili, prema potrebi, ekvivalentne opise, koji pokazuju oblasti koje bi mogle biti pogođene takvim udesima koji se dese na kompleksu.

Analiza posledica identifikovanih velikih udesa obuhvata:

1) modeliranje efekata:

(1) modeliranje efekata eksplozije i požara:

– modeliranje zona prostiranja udarnog talasa pri eksploziji klasičnih eksploziva i amonijum nitrata,

– modeliranje eksplozije parnog oblaka (VCE – Vapor Cloud Explosion),

– modeliranje paljenja parnog oblaka (FF – Flash Fire),

– modeliranje eksplozije para tečnosti u stanju ključanja (BLEVE – Boiling Liquid Expanding Vapor Explosion),

– modeliranje požara u zapaljenoj lokvi (Pool Fire – Burning pool of liquid) i zapaljenog mlaza ispuštenog gasa/pare (Jet fire – intense „blow-torch” flame type),

– modeliranje efekata eksplozije sudova pod pritiskom;

(2) modeliranje efekata ispuštanja i širenja tečnosti, gasova, para i aerosola:

– oslobađanje tečnosti, gasova, para i aerosola,

– isparavanje tečnih opasnih supstanci,

– disperzija gasova, para i aerosola;

(3) modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tečnosti u površinskim vodama, zemljištu i podzemnim vodama;

2) analizu povredivosti, koja obuhvata:

(1) određivanje širine povredive zone, i to za:

– efekte udesa u slučaju eksplozije,

– efekte udesa u slučaju požara i eksplozije,

– efekte udesa u slučaju toksičnih efekata;

(2) prikaz povredivih zona,

(3) identifikaciju svih povredivih objekata unutar povredivih zona, uključujući:

– broj lica koja se nalaze na kompleksu (zaposlene i treća lica – podugovarače, posetioce i sl.),

– broj ljudi izvan kompleksa,

– identifikaciju ostalih objekata;

3) određivanje mogućeg nivoa udesa;

4) procenu verovatnoće nastanka velikog udesa;

5) procenu mogućih posledica;

6) procenu rizika od velikog udesa.

7.1.1. Modeliranje efekata

Prema definisanim scenarijima izračunavaju se i modeliraju efekti udesa i određuje širina povredive zone. Za izradu modela su potrebni sledeći podaci i parametri:

1) parametri proizašli iz prirode opasne supstance i njenih fizičko-hemijskih, toksikoloških, ekotoksikoloških i drugih osobina;

2) količine opasnih supstanci i agregatno stanje u kome se nalaze;

3) način delovanja opasnih supstanci (eksplozija, požar, oslobađanje u atmosferu, zemljište ili vodu);

4) podaci o prostoru u kojem se odigravaju udesi: zatvoren prostor, otvoren prostor, doba dana, topografske karakteristike terena, hidro-geološke karakteristike terena, naselje ili nenaseljen prostor i drugo;

5) meteorološki uslovi.

Za modeliranje u vazdušnoj sredini definišu se brzina vetra i atmosferska stabilnost:

1) za modeliranje najgoreg slučaja ispuštanja opasne supstance treba koristiti brzinu vetra od 1,5 m/s i stanje stabilnosti prizemnog sloja u atmosferi klase „F”;

2) za analizu ostalih slučajeva ispuštanja treba koristiti brzinu vetra od 2–3 m/s i stanje stabilnosti prizemnog sloja u atmosferi klase „D”;

3) za lokacije gde postoje statistički podaci da je preovlađujuće stanje u prizemnom sloju atmosfere tišina, odnosno bezvetrica treba uzeti slučaj disperzije u mirnoj atmosferi, sa minimalnom vrednošću koeficijenta turbulentne difuzije (preporučena vrednost: Kz≈0,05 m2/s), za modeliranje dometa i zona prostiranja značajnih koncentracija opasnih supstanci;

4) spoljašnja temperatura i vlažnost vazduha.

Za analizu scenarija najgoreg slučaja treba koristiti više dnevne temperature u poslednje tri godine i prosečnu vlažnost na toj lokaciji za datu temperaturu, na temelju podataka prikupljenih na lokaciji ili na lokalnoj referentnoj meteorološkoj stanici.

Ukoliko najgori mogući slučaj ne zahteva najveću dnevnu temperaturu treba koristiti onu temperaturu koja uslovljava proporcionalno najveće granice opasnosti datog scenarija.

Za ostale slučajeve koristiti podatke za srednje godišnje temperature.

Za modeliranje u vodenoj sredini definišu se hidrodinamički uslovi odabranog vodotoka ili stajaće vodene sredine.

7.1.1.1. Modeliranje efekata eksplozije i požara

U procesu modeliranja efekata eksplozije i/ili požara neophodno je izračunati i odrediti zone u kojima će se ispoljiti svi štetni efekti udesa (parčadno dejstvo eksplozije, rušenje, udarni talas izražen u nadpritisku, prenos požara – emitovana toplotna energija – opekotine) kao i bezbedne zone za ljude i objekte.

Modeliranje zona prostiranja udarnog talasa pri eksploziji klasičnih eksploziva i amonijum nitrata

Određivanje zona prostiranja udarnog talasa pri eksploziji klasičnih eksploziva i amonijum nitrata najčešće se vrši na osnovu modela TNT ekvivalenta, odnosno relativne efikasnosti konkretnog eksploziva, koje su tabelarne vrednosti.

Sam po sebi amonijum nitrat nije lako detonirajući materijal, jer su za izazivanje eksplozije potrebni specifični uslovi ili mešavine sa drugim materijalima, međutim amonijum nitrat je vrlo osetljiv materijal kada je u pitanju skladištenje. Amonijum nitrat je na osnovu svojstava klasifikovan kao oksidujuća opasna supstanca, koja je u normalnim uslovima skladištenja, rukovanja i upotrebe stabilna, ali kroz zagrevanje u zatvorenim prostorima, na visokim temperaturama, može dovesti do nasilnih reakcija ili eksplozija, posebno ako se kombinuje sa opasnim supstancama. Amonijum nitrat ima veoma složeno ponašanje, tako da postoje tri glavne opasnosti povezane sa njegovim spontanim razlaganjem: degradacija (sa proizvodnjom toksičnog dima), požar (zbog njegove oksidacione prirode) i eksplozija.

Modeliranje eksplozije parnog oblaka (VCE – Vapor Cloud Explosion)

Ovi modeli se rade pomoću sledećih metoda:

1) metoda koja koristi eksperimentalne podatke o udarnom talasu visoko brizantnih eksploziva;

2) metoda koja koristi podatke iz literature o eksplozijama prostornog oblaka;

3) metoda koja se zasniva na idealnom jednodimenzionalnom gas-dinamičnom proračunu.

Datim modelima vrši se:

1) određivanje zona i granica prostiranja parnog oblaka sa značajnim graničnim vrednostima koncentracija;

2) određivanje zone prenosa detonacije ili požara udarnim talasom na druge opasne objekte ili eksplozivne materije;

3) određivanje zone rušenja, zone sa teškim oštećenjima, odnosno zone udarnog talasa sa smrtnim posledicama i sa teškim povredama;

4) određivanje zone srednjih oštećenja, odnosno zone udarnog talasa koji ruši lake pregrade i izaziva srednje povrede;

5) određivanje zone lakih povreda i pričinjavanja štete na objektima;

6) određivanje sigurnih zona.

Za zapaljive i eksplozivne opasne supstance koje isparavanjem mogu da formiraju parni oblak, značajne granične vrednosti koncentracija su:

1) gornja granica eksplozivnosti, GGE (UEL – upper explosion limit), je određena koncentracija gasa, odnosno pare u vazduhu ispod koje atmosfera postaje eksplozivna/zapaljiva;

2) donja granica eksplozivnosti, DGE (LEL – lower explosion limit), je određena koncentracija gasa, odnosno pare u vazduhu iznad koje atmosfera postaje eksplozivna/zapaljiva;

3) polovina donje granice eksplozivnosti, 50% DGE, je koncentracija koja se preporučuje kao opominjujuća za nastanak efekta naknadnog paljenja zapaljivog oblaka para/gasa.

Koncentracije za eksplozivne, zapaljive i toksične supstance izražavaju se u procentima, mg/m3, μg/m3 vazduha ili ppm.

Modeliranje paljenja parnog oblaka (FF – Flash Fire)

Ovim modelima se vrši:

1) određivanje zona i granica prostiranja parnog oblaka sa nivoima koncentracija DGE (za pouzdano nastajanje ovog efekta uz pojavu inicijacije oblaka) i 0,5 DGE (kao graničnu vrednost za mogućnost nastajanja ovog efekta);

2) određivanje zone prenošenja toplotne energije na susedne objekte sa različitim efektima na objekte i ljude;

3) određivanje sigurnih zona.

Modeliranje eksplozije para tečnosti u stanju ključanja (BLEVE – Boiling Liquid Expanding Vapor Explosion)

Ovi modeli uzimaju u obzir intenzitet zračenja (površinski toplotni fluks plamena) rezervoara koji gori, požara istekle tečnosti, praskanja ili eksplozije para tečnosti u stanju ključanja. Uzima se u obzir geometrijski oblik izvora i koeficijent prenosa energije.

Ovim modelima se vrši:

1) određivanje uslova nastanka i karakteristika vatrene polulopte i vatrene lopte;

2) određivanje zona prostiranja energije toplotnog zračenja sa smrtnim ishodom za ljude;

3) određivanje zona prostiranja energije sa izazivanjem požara na susednim objektima i težim opekotinama za ljude;

4) određivanje zona prostiranja energije toplotnog zračenja sa lakšim opekotinama za ljude;

5) određivanje zona dejstva povišenog pritiska od udarnog talasa nastalom eksplozijom;

6) određivanje parčadnog dejstva od tela omotača rezervoara nastalom eksplozijom;

7) određivanje sigurnih zona.

Modeliranje požara u zapaljenoj lokvi (Pool Fire – Burning pool of liquid) i zapaljenog mlaza ispuštenog gasa/pare (Jet fire – intense „blow-torch” flame type)

Ovim modelima se vrši:

1) određivanje karakteristika i zone prostiranja nastalog plamena;

2) određivanje zona prostiranja energije toplotnog zračenja sa izazivanjem požara na susednim objektima i težim opekotinama za ljude;

3) određivanje zona prostiranja energije toplotnog zračenja sa lakšim opekotinama za ljude;

4) određivanje sigurnih zona.

Modeliranje efekata eksplozije sudova pod pritiskom

Ovim modelima se vrši:

1) određivanje karakteristika fizičkih eksplozija sudova pod pritiskom;

2) određivanje karakteristika ograničenih eksplozija nastalih usled hemijskih reakcija u sudovima pod pritiskom;

3) određivanje zone prenošenja energije usled eksplozije sudova pod pritiskom na okolne objekte i ljude;

4) određivanje sigurnih zona.

7.1.1.2. Modeliranje efekata ispuštanja i širenja tečnosti, gasova, para i aerosola

Oslobađanje tečnosti, gasova, para i aerosola

Ovi modeli rade se kao:

1) idealni modeli koji pretpostavljaju da je površina horizontalnog preseka rezervoara (cisterne) konstantna, da se materije oslobađaju iz otvora na zidu omotača ili dna rezervoara, da se ne radi o dvofaznom sistemu i da nema otpora pri isticanju;

2) realni modeli koji uzimaju u obzir pojavu trenja;

3) dvofazni modeli koji uzimaju u obzir kvalitet i specifičnu zapreminu smeše pare i tečnosti;

4) modeli koji uzimaju u obzir naglo oslobađanje tečnosti, gasova, para i aerosola.

Matematički modeli i primenjena softverska rešenja za disperziju nekontrolisano oslobođenih tečnosti, gasova, para i aerosola treba da budu zasnovani na realnim fizičkim modelima nastalih pojava/slučajeva na predmetnom kompleksu.

Isparavanje tečnih opasnih supstanci

U modele koji se rade u cilju izračunavanja brzine isparavanja tečnih opasnih supstanci (emisije para), s obzirom na vrstu podloge na kojoj se nalaze te supstance, spadaju:

1) modeli isparavanja sa čvrste podloge (beton, metalna površina, zemljano tlo i dr.);

2) modeli isparavanja sa vode.

S druge strane, s obzirom na prirodu tečnih opasnih supstanci modeli za izračunavanje brzine isparavanja dele se na:

1) modele koji opisuju isparavanje lako isparljivih tečnosti, čija brzina isparavanja se menja tokom procesa isparavanja (na primer: tečni amonijak, tečni hlor, TNG, tečni prirodni gas i dr.);

2) modele koji opisuju isparavanje tečnosti čija se brzina isparavanja ne menja tokom vremena, ako se ne menja površina otparavanja (na primer: toluen, benzin, aceton, sumporna kiselina i dr.).

Disperzija gasova, para i aerosola

Ovi modeli se rade u zavisnosti od prostornih i vremenskih karakteristika izvora:

1) trenutni tačkasti i zapreminski izvori – modeluju prostiranje i rasejavanje primarnog oblaka para i aerosola opasne supstance nastalog kao rezultat pojedinačnog ispusta para opasne supstance;

2) trenutni linearni izvori – modeluju prostiranje i rasejavanje primarnog oblaka para i aerosola opasne supstance nastalih kao rezultat delovanja niza ispusta formiranih u liniji poprečno na pravac vetra ili duž pravca vetra;

3) kontinualni tačkasti i zapreminski izvori – modeluju dejstvo pojedinačnog ispusta tečne opasne supstance koja na račun isparavanja formira sekundarni oblak para opasne supstance;

4) kontinualni linearni izvori – modeluju prostiranje i rasejavanje sekundarnog oblaka para opasne supstance nastalih kao rezultat isparavanja niza tečnih ispusta formiranih u liniji poprečno na pravac vetra ili duž pravca vetra;

5) kontinualni površinski izvori – modeluju prostiranje i rasejavanje oblaka para i aerosola iznad zagađenih površina koje emituju opasne supstance i u njihovoj blizini na podvetrenoj strani;

6) kombinovani izvori – koji uključuju dva ili više prethodno opisanih izvora (na primer: istovremeno nastajanje trenutnog zapreminskog i kontinualnog ili kvazi-kontinualnog zapreminskog ili površinskog izvora: izlivanje tečnog amonijaka, hlora, TNG i sl.).

Modeli koji se koriste za opis disperzije gasova i para u atmosferi treba da odgovaraju njihovom realnom ponašanju u odnosu na okolni vazduh. U tom smislu, u konkretnom slučaju primenjuje se jedan od tri modela ili njihova kombinacija:

1) model ,,lakogˮ gasa (za gasove koji su lakši od vazduha: vodonik, prirodni gas pri isticanju iz gasne instalacije, amonijak pri isparavanju iz vodenog rastvora ili gasne instalacije i dr.);

2) model ,,neutralnogˮ gasa (za gasove koji imaju gustinu približno kao vazduh: vodonik-sulfid, etan, acetilen i dr.);

3) model ,,teškogˮ gasa (za gasove i pare koji su teži od vazduha: hlor, TNG, pare amonijaka nastale isparavanjem tečnog amonijaka, pare prirodnog gasa nastale isparavanjem iz TNG, fozgen, toluenske pare i dr.).

U cilju dobijanja realnih zona prostiranja zagađenja, modeli koji se koriste za opis disperzije toksičnih produkata sagorevanja iz izlivene lokve zapaljive/gorive tečnosti treba da uzmu u obzir početni rast emisione struje. Dobijeni rezultati proračuna, kao polazni parametri za procenu disperzije, treba da budu taksativno navedeni u okviru prikaza zona prostiranja zagađenja toksičnih produkata sagorevanja.

Modeli koji se koriste za opis disperzije aerosola u atmosferi, u smislu kako izračunavanja koncentracije opasne supstance u vazduhu, tako i gustine kontaminacije zemljišta, treba da uzmu u obzir sledeće karakteristike aerosolnih čestica:

1) fizičko-hemijski sastav (za potrebe izračunavanja brzine taloženja);

2) granulometrijski sastav (raspodelu čestica prema veličini srednjeg prečnika).

7.1.1.3. Modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tečnosti u površinskim vodama, zemljištu i podzemnim vodama

Ovi modeli rade se kao:

1) modeli prodiranja i rasprostiranja opasnih supstanci u površinske i podzemne vode koji definišu: brzinu, difuziju, biorazgradnju i drugo u površinskim i podzemnim vodama, a za podzemne vode pored navedenih i sorpciju;

2) modeli definisanja hidrogeološko-hidrodinamičkih parametara u statičkim i dinamičkim uslovima pri prodiranju opasnih supstanci od površine tla do nivoa podzemne vode i rasprostiranje opasnih supstanci u vodonosnim slojevima;

3) numerički dvodimenzionalni i trodimenzionalni modeli za homogenu i/ili za heterogenu sredinu površinskih i podzemnih voda.

S obzirom na prirodu opasnih supstanci u tečnom stanju koje mogu da dođu do površinskih voda, sa gledišta njihove rastvorljivosti u vodi, modeli za prostiranje (disperziju) opasnih supstanci u vodi dele se na:

1) modele koji opisuju prostiranje opasnih supstanci koje su potpuno rastvorljive u vodi i čija se disperzija pokorava konkretnim hidrodinamičkim zakonima vodene sredine;

2) modele koji opisuju prostiranje takozvanih plivajućih ,,uljnihˮ mrlja i drugih pojava koje nastaju (isparavanje sa površine, emulgovanje, solubilizacija ili taloženje organske faze i dr.), za supstance koje su nerastvorljive ili ograničeno rastvorljive u vodi.

7.1.2. Analiza povredivosti

Analiza povredivosti obuhvata određivanje širine povredive zone, prikaz povredivih zona i identifikaciju svih povredivih objekata unutar povredivih zona.

7.1.2.1. Određivanje širine povredive zone

Širina povredive zone – zone opasnosti, se određuje na osnovu rezultata modeliranja efekata udesa u slučaju:

1) eksplozije;

2) požara i naknadnog paljenja oblaka para;

3) ispuštanja i širenja tečnosti, gasova, para i aerosola – toksični efekti.

U proceni širine povredivih zona – zona opasnosti, prikazuju se odabrane značajne granične vrednosti štetnih efekata za ljude i objekte.

Efekti udesa u slučaju eksplozije

Za određivanje zona opasnosti u slučaju eksplozije (udarni talas) primenjuju se vrednosti nadpritiska koje imaju za posledicu efekte na ljude i objekte prikazane u Tabeli 3.

Tabela 3. Efekti nadpritiska udarnog talasa na ljude i objekte

Efekti udesa u slučaju požara i eksplozije

Za određivanje zona opasnosti u slučaju požara i naknadnog paljenja oblaka para (toplotna energija) primenjuju se vrednosti i granice emitovane toplotne energije koje imaju za posledicu efekte na ljude i objekte za vreme izlaganja od 40 s prikazane u Tabeli 4, kao i u slučaju BLEVE za vreme izlaganja od 10 s prikazane u Tabeli 5.

Tabela 4. Efekti toplotnog zračenja na ljude i objekte za vreme izlaganja od 40 s (proračun u slučaju požara ugljovodonika)

Tabela 5. Efekti toplotnog zračenja na ljude i objekte u slučaju BLEVE za vreme izlaganja od 10 s (proračun za ugljovodonike)

Efekti udesa u slučaju toksičnih efekata

Za širenje tečnosti, gasova, para i aerosola toksičnih supstanci širina povredive zone se određuje na osnovu koncentracija od značaja (u daljem tekstu: KOZ).

Koncentracija od značaja se definiše kao koncentracija neke opasne supstance u vazduhu iznad koje se mogu javiti efekti po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu u zoni koja je označena kao zona opasnosti ili povrediva zona. KOZ su osnovni parametri za primenu modela disperzije opasnih materija u vazduhu, pomoću kojih se u dve ili tri dimenzije može ograničiti povrediva zona ili povredivi prostor.

Koncentracije opasnih supstanci koje se koriste kao parametar pri modeliranju širenja tečnosti, gasova, para i aerosola su:

1) LD50 ili LC50 (srednja smrtna doza, odnosno letalna doza 50% ili letalna koncentracija 50%): koncentracije koje izazivaju trenutno (ili u kratkom vremenu) smrt;

2) IDLH (koncentracije opasne po život i zdravlje radnika): koncentracije koje mogu biti štetne po život i zdravlje radnika kada izloženost traje od 20 do 30 min;

3) 0,1 IDLH (koncentracije opasne po život i zdravlje opšte populacije): koncentracije koje mogu biti štetne po život i zdravlje opšte populacije kada izloženost traje od 20 do 30 min.

U slučaju gde postoji potreba dodatnih razmatranja toksičnih efekata mogu se koristiti i sledeće KOZ:

1) GVI, Granična koncentracija izloženosti na radnom mestu;

2) KGVI, Kratkotrajna granična koncentracija izloženosti na radnom mestu;

3) ERPG: Emergency Response Planning Guideline – Maksimalne koncentracije u vazduhu ispod kojih se veruje da bi gotovo svi pojedinci mogli da budu izloženi do jednog sata, a da nemaju posledice;

4) SPEGL: Short-Term Public Emergency Guidance Level – Prihvatljiva koncentracija za neočekivanu, jednu, kratkotrajnu ekspoziciju opšte populacije u vanrednim situacijama (udesima);

5) AEGL: Acute Exposure Guideline Levels – Granična vrednost ekspozicije do koje može da se izloži opšta populacija uključujući osetljive osobe, ali ne i hipersenzitivne.

Za potrebe sanacije i postudesnog monitoringa koriste se KOZ koje definišu nivo zagađujućih materija u medijumima životne sredine.

Relativno realna ocena ugroženosti od toksičnih para neke opasne supstance dobija se i primenom Probit funkcija, odnosno pomoću korelacija koje opisuju stepen smrtne ugroženosti od vrednosti koncentracije para toksične supstance i vremena izlaganja ljudi (ekspozicije).

Koncentracije opasnih supstanci koje se koriste kao parametar pri modeliranju širenja opasnih supstanci u površinskim i podzemnim vodama, sedimentu i zemljištu su maksimalno dozvoljene koncentracije, u skladu sa propisima kojima se propisuju granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama, sedimentu i zemljištu.

Koncentracije za opasne supstance izražavaju se u mg/l ili μg/l, u površinskim i podzemnim vodama i zemljištu, odnosno u mg/kg ili μg/kg, u sedimentu.

7.1.2.2. Prikaz povredivih zona

Prikaz povredivih zona na kartama (GIS – karte, ortofoto snimci, situacioni planovi) vrši se ucrtavanjem granica zona opasnosti, odnosno izo-linija graničnih vrednosti nadpritiska, toplotne energije/zračenja i koncentracija od značaja (izoplete).

Povredive zone mogu da se prikažu u obliku kruga, elipse, perjanice ili mogu biti predstavljene u trodimenzionalnom sistemu.

Prikaz povredivih zona treba da bude pregledan, dat u razmeri i sa naznačenim razmernikom i geografskom orijentacijom.

7.1.2.3. Identifikacija svih povredivih objekata unutar povredivih zona

Broj lica koja se nalaze na kompleksu

Utvrđuju se mesta i broj lica koja se nalaze na kompleksu (zaposleni i treća lica – podugovarači, posetioci i sl.) u okviru povredivih zona. U zonama udesa gde su mogući smrtni ishodi, teške povrede ili lakše povrede, neophodno je raspored tih lica prikazati grafički na situacionom planu kompleksa.

Broj ljudi izvan kompleksa

Neophodno je utvrditi i navesti broj ljudi izvan kompleksa koji mogu biti izloženi efektima velikog udesa, odnosno koji mogu biti teško ili lakše povređeni ili koji mogu smrtno stradati: u stambenim objektima (spratnost, broj stanovnika u njima, gustina stanovanja, udaljenost od mesta mogućeg udesa i mesto u odnosu na zone opasnosti), privrednim objektima i dr. Obavezno se analiziraju i navode povredive (osetljive) grupe u okviru predškolskih ustanova, škola, zdravstvenih ustanova i dr.

Potrebno je identifikovati i objekte u kojima je u određenim delovima dana povećano prisustvo ljudi kao što su: poslovni objekti, tržni centri, rekreativni prostori i drugi objekti.

Povredive objekte je potrebno prikazati grafički na odgovarajućoj karti ili situacionom planu sa jasnim označavanjem granica zona opasnosti i lokacije povredivih objekata.

Identifikacija ostalih objekata

Identifikacija povredivih objekata obuhvata i prikaz građevinskih objekata, prirodnih i kulturnih dobara koji mogu biti izloženi efektima velikog udesa:

1) proizvodni, prateći i pomoćni objekti na kompleksu i izvan njega;

2) stambeni, infrastrukturni i drugi objekti;

3) objekti poljoprivrede;

4) flora i fauna;

5) zaštićena kulturna dobra;

6) zaštićena prirodna dobra;

7) površinske i podzemne vode;

8) objekti koji su od značaja za domino efekat (skladišta, proizvodna postrojenja opasnih supstanci u okviru i van kompleksa) i dr.

7.1.3. Određivanje mogućeg nivoa udesa

Mogući nivo udesa određuje se za svaki od modeliranih scenarija udesa, a na osnovu širine povredive zone i analize povredivosti, a izražava se kao I, II, III, IV ili V nivo udesa:

1) I nivo udesa – nivo opasnih postrojenja gde su posledice velikog udesa ograničene na deo postrojenja (instalaciju) ili celo postrojenje/pogon, istovremeno nema posledica po ceo kompleks;

2) II nivo udesa – nivo kompleksa gde su posledice velikog udesa ograničene na deo ili ceo kompleks, istovremeno nema posledica izvan granica kompleksa;

3) III nivo udesa – nivo opštine gde su posledice velikog udesa proširene izvan granica kompleksa, na opštinu;

4) IV nivo udesa – regionalni nivo gde su posledice velikog udesa proširene na teritoriju više opština ili gradova, odnosno region;

5) V nivo udesa – međunarodni nivo gde su posledice velikog udesa proširene izvan granica/van teritorije Republike Srbije (mogući prekogranični efekti).

Operater posebno navodi i mogući nivo udesa celog kompleksa, koji je jednak najvećem mogućem nivou udesa od svih modeliranih scenarija udesa.

7.1.4. Procena verovatnoće nastanka velikog udesa

Operater procenjuje verovatnoću nastanka velikog udesa za svaki modelirani scenario udesa.

Verovatnoća nastanka velikog udesa može zavisiti od tehničke složenosti opreme, istorije nesreća i održavanja sistema. Verovatnoća se često izračunava na osnovu istorijskih podataka o udesima, kvarovima opreme i incidentima u toku obavljanja aktivnosti.

Faktori kao što su kvarovi opreme, greške izazvane ljudskim faktorom, promene u procesima i regulatorne promene mogu značajno uticati na verovatnoću.

Verovatnoća ne zavisi samo od tehničkih faktora, već i od organizacijskih faktora, kao što su obuka zaposlenih, proceduralni standardi i kultura sigurnosti.

Verovatnoća (ili učestalost) se ocenjuje u pet kategorija: veoma mala verovatnoća, mala verovatnoća, srednja verovatnoća, velika verovatnoća i veoma velika verovatnoća, a svaki od ovih nivoa ima specifične indikatore koji se odnose na prirodu i karakteristike opasnosti.

Veoma mala verovatnoća (verovatnoća udesa je manja od 10-6 događaja/god), sa sledećim pokazateljima:

1) događaji koji su izuzetno retki u industriji;

2) dosadašnji podaci pokazuju vrlo mali broj sličnih udesa ili nesreća;

3) oprema je nova i u dobrom stanju, uz rigorozno održavanje;

4) postoje vrlo strogi sigurnosni protokoli, procedure i kontrolni sistemi koji smanjuju rizik.

Mala verovatnoća (verovatnoća je manja od 10-5 događaja/god), sa sledećim pokazateljima:

1) događaji su vrlo retki, ali nije potpuno nemoguće da se dogode;

2) postoje povremeni incidenti u industriji ili sličnoj industriji, ali vrlo retko;

3) sistemi kontrole i održavanja su vrlo dobri, ali postoje mali rizici zbog starenja opreme ili grešaka u održavanju.

Srednja verovatnoća (verovatnoća je manja od 10-4 događaja/god), sa sledećim pokazateljima:

1) događaji koji se mogu desiti s manjim, ali znatnim intervalima;

2) iako postoje preventivne mere, industrija ili određeni procesi imaju istoriju manjih udesa;

3) postoji umereni nivo rizika povezan s ljudskom greškom, kvarovima opreme ili procesima.

Velika verovatnoća (verovatnoća je manja od 10-3 događaja/god), sa sledećim pokazateljima:

1) događaji su prilično česti, sa istorijom nesreća ili udesa;

2) postoji značajan rizik od povremenih kvarova opreme, grešaka u ljudskom faktoru ili nepridržavanja procedura;

3) relativno česti kvarovi, greške ili udesi.

Veoma velika verovatnoća (verovatnoća je manja od 10-2 događaja/god), sa sledećim pokazateljima:

1) događaji koji se gotovo sigurno dešavaju zbog nedostataka u bezbednosnim sistemima, grešaka u dizajnu ili čestih kvarova;

2) postoje česti udesi i povrede u industriji i prethodni udesi mogu ukazivati na visoki rizik;

3) oprema je stara, slabo održavana i postoji velika verovatnoća za ljudske greške.

7.1.5. Procena mogućih posledica

Operater procenjuje moguće posledice velikog udesa za svaki modelirani scenario udesa.

Procena mogućih posledica velikog udesa vrši se na osnovu podataka dobijenih analizom povredivosti.

Moguće posledice velikog udesa izražavaju se prema kriterijumima za procenu mogućih posledica, kao:

1) malog značaja;

2) značajne;

3) ozbiljne;

4) velike;

5) katastrofalne.

Kriterijumi za procenu mogućih posledica dati su u Tabeli 6.

Tabela 6. Kriterijumi za procenu mogućih posledica

7.1.6. Procena rizika od velikog udesa

Rizik od velikog udesa se procenjuje na osnovu verovatnoće nastanka udesa i mogućih posledica, kako je prikazano u Tabeli 7. Operater procenjuje i prikazuje rizik od velikog udesa za svaki modelirani scenario udesa, a posebno prikazuje procenu rizika od velikog udesa za kompleks u celini, koja je jednaka proceni rizika najgoreg mogućeg scenarija udesa na kompleksu.

Rizik od velikog udesa izražava se kao:

1) zanemarljiv rizik;

2) mali rizik;

3) srednji rizik;

4) veliki rizik;

5) veoma veliki rizik.

Tabela 7. Kriterijumi rizika na osnovu verovatnoće nastanka udesa i mogućih posledica

Rizik nije prihvatljiv ako je procenjen kao veoma veliki rizik.

Ako rizik nije prihvatljiv, funkcionisanje kompleksa sa tim nivoom rizika nije prihvatljivo i operater kompleksa obavezan je da pristupi uvođenju dodatnih tehničko – tehnoloških i drugih mera zaštite na objektima, tehnološkom procesu i opremi, ili čak promeni celokupnog dizajna sistema, kao i u organizaciji sistema bezbednosti i rada, kako bi rizik sveo u granice prihvatljivosti. Takve dodatne mere treba da budu definisane i projektovane izmenama i dopunama tehničke dokumentacije predmetnog funkcionalnog dela kompleksa ili celog kompleksa, te navedene u Izveštaju o bezbednosti, sa jasno naznačenim datumom (krajnjim rokom) puštanja u rad tih mera.

Na osnovu definisanih i projektovanih dodatnih mera potrebno je izvršiti ponovnu procenu rizika od velikog udesa na predmetnom kompleksu.

7.2. Opis tehničkih parametara i opreme

7.2.1. Opis tehničkih parametara i opreme koji se koriste za bezbednost postrojenja

Opis tehničkih parametara i opreme koji se koriste za bezbednost postrojenja uključuje onu opremu koja je redovno aktivna pre dešavanja kritičnog događaja scenarija udesa.

U okviru ove tačke potrebno je opisati tehničke parametre i opremu koja se koristi za bezbednost postrojenja, odnosno konkretne mere prevencije koje se primenjuju da ne bi došlo do udesa. Definisanje mera prevencije usko je povezano sa analizom i procenom rizika, odnosno identifikacijom kritičnih tačaka, inicijalnih događaja i izborom i definisanjem scenarija. U skladu sa tim, potrebno je obrazložiti razloge za korišćenje navedenih tehničkih parametara i opreme, kao i njihovu usklađenost sa utvrđenim potrebama, odnosno srazmernost između težine udesa i vrste opreme postavljene za njegovu prevenciju.

7.2.2. Mere prevencije

Mere prevencije obuhvataju mere koje se uvode radi sprečavanja ili ograničavanja posledica redosleda događaja koji mogu dovesti do velikog udesa kod procesa kod kojih se opasnosti ne mogu eliminisati.

U ovom kontekstu one su:

1) glavne tehničke mere za kontrolu procesa i sprečavanje rasipanja opasnih supstanci, na primer tehničkim rešenjem konstrukcije, kontrolom procesa i instrumentalizacijom;

2) način smanjenja opasnosti, na primer korišćenje sigurnosnog ventila, zapornih armatura, lokacija i konstrukcija kontrolnih soba;

3) u smislu eksplozija, korišćenje zaštitnih konstrukcija, ventilacionih sistema ili lomljivih panela.

U Izveštaju o bezbednosti treba objasniti i opravdati da li je potrebno preduzeti dodatne mere prevencije u poređenju sa identifikovanim opasnostima tokom radnog veka postrojenja.

7.3. Mogući domino efekti

U slučaju mogućih domino efekata navode se dodatne informacije o mogućnostima nastajanja domino efekta. U okviru ove tačke potrebno je opisati moguće domino efekte na kompleksu i njihove posledice po druga postrojenja na kompleksu, ili komplekse u okolini. Ovaj opis treba da obuhvati celokupan procenjeni redosled događaja nakon dešavanja udesa čiji domino efekti izazivaju dalju eskalaciju udesa na drugim postrojenjima ili susednim kompleksima.

Potrebno je opisati da li domino efekti sa susednog kompleksa mogu imati efekte na kompleks operatera.

8. Mere zaštite i mere reagovanja

Mere zaštite i mere reagovanja radi ograničavanja posledica velikog udesa obuhvataju:

1) opis opreme instalirane u postrojenju kojom se ograničavaju posledice velikih udesa po zdravlje ljudi i životnu sredinu;

2) organizaciju uzbunjivanja i reagovanja;

3) opis internih ili eksternih resursa koji se mogu mobilisati;

4) opis bilo kojih drugih tehničkih i netehničkih mera, relevantnih za smanjenje posledica velikog udesa.

8.1. Opis opreme instalirane u postrojenju

Opis opreme instalirane u postrojenju kojom se ograničavaju posledice velikog udesa po zdravlje ljudi i životnu sredinu uključuje onu opremu koja se aktivira nakon dešavanja kritičnog događaja scenarija udesa.

Takva oprema obuhvata, na primer sisteme detekcije/zaštite za svaku od identifikovanih kritičnih tačaka, tehničke uređaje za ograničavanje veličine udesnih ispuštanja, uključujući prskalice, vodene zavese, hvatače ili sabirne posude za slučaj opasnosti, ventile za hitno zatvaranje, sisteme za inertizaciju, kao i zadržavanje vode nastale gašenjem požara, mere zaštite od požara i eksplozije, sistem nadzora aktivnosti unutar kompleksa (na primer pretakanje, utovar–istovar itd.).

Potrebno je opisati i opremu za uklanjanje kontaminiranog zemljišta i drugog materijala, privremene skladišne kapacitete za kontaminirani materijal, na primer prenosivi skladišni rezervoari i dr.

8.2. Organizacija uzbunjivanja i reagovanja

Potrebno je opisati sistem uzbunjivanja i reagovanja, kao i navesti koja sredstva veze, alarmni sistemi i slično se koriste, kako se upozoravaju zaposleni u slučaju opasnosti i dr.

8.3. Opis internih ili eksternih resursa koji se mogu mobilisati

Potrebno je opisati sva relevantna sredstva koja je potrebno mobilisati u slučaju udesa, kako interna, tako i eksterna, obuhvatajući i opis ljudskih resursa i tehničkih sredstava koja mogu biti mobilisana, opisati postupak aktiviranja interventnih službi izvan postrojenja, kao i koordinaciju sa unutrašnjom ekipom za odgovor na udes, dogovor i uzajamnu pomoć sa susednim operaterima i mobilizaciju spoljašnjih sredstava, dati opis opreme kojom raspolažu interventne službe izvan postrojenja (kao na primer oprema spoljnih vatrogasnih službi), dati informacije o sredstvima raspoloživim na licu mesta ili po sporazumima (tehnička, organizaciona, sredstva informisanja, prva pomoć, specijalizovane medicinske usluge i dr.).

8.4. Opis drugih tehničkih i netehničkih mera

U Izveštaju o bezbednosti se prikazuju bilo koje druge tehničke i netehničke mere, koje su relevantne za smanjenje posledica velikog udesa. Potrebno je opisati one mere koje operater sprovodi, a nisu obuhvaćene prethodnim tačkama, kao na primer mere koje se mogu preduzeti kako bi se smanjila mogućnost izloženosti opasnosti, ili mere kojima može biti uklonjena opasnost, ili smanjena verovatnoća da rizik od izloženosti toj opasnosti bude ostvaren.

Primeri drugih tehničkih i netehničkih mera dati su u Tabeli 8.

Tabela 8. Primeri drugih tehničkih i netehničkih mera

9. Prilozi

Uz Izveštaj o bezbednosti dostavljaju se prilozi, uključujući procedure sistema upravljanja bezbednošću i njihove zapise, bezbednosne liste opasnih supstanci i druge potrebne priloge.

Operater prilaže kopije relevantnih dokumenata koje treba da budu čitljive, ukoliko je potrebno i u formatu većem od A4.