Član 1.

U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), u članu 1. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

„U svrhu omogućavanja ostvarenja interesa javnosti da zna, svi organi javne vlasti treba da javno objavljuju i time javnosti učine dostupnim sve informacije o svom radu koje se, u skladu sa odredbama ovog zakona, smatraju informacijama od javnog značaja.

Svi pojmovi koji su u ovom zakonu upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.”.

Član 2.

Član 3. menja se i glasi:

„Član 3.

Organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) u smislu ovog zakona jeste:

1) organ Republike Srbije;

2) organ autonomne pokrajine;

3) organ opštine, grada, gradske opštine i grada Beograda;

4) javno preduzeće, ustanova, organizacija i drugo pravno lice, koje je osnovano propisom ili odlukom organa iz tač. 1) do 3) ovog stava;

5) privredno društvo čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 4) ovog stava sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru odnosno sa više od polovine članova organa upravljanja;

6) privredno društvo čiji je osnivač ili član jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 5) ovog stava sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru;

7) pravno lice čiji je osnivač privredno društvo iz tač. 5) ili 6) ovog stava;

8) pravno lice ili preduzetnik koji obavlja delatnosti od opšteg interesa, u smislu zakona kojim se uređuje položaj javnih preduzeća, u odnosu na informacije koje su u vezi sa obavljanjem tih delatnosti;

9) pravno ili fizičko lice koje ima javna ovlašćenja, u odnosu na informacije koje su u vezi sa vršenjem tih ovlašćenja;

10) pravno lice koje je u godini na koju se odnose tražene informacije ostvarilo više od 50% prihoda od jednog ili više organa vlasti iz tač. 1) do 7) ovog stava, u odnosu na informacije koje su u vezi sa aktivnošću koja se finansira tim prihodima, izuzev crkve i verske zajednice.”.

Član 3.

Naziv iznad člana 9. i član 9. menjaju se i glase:

„Život, zdravlje, lična bezbednost, pravosuđe, odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, ekonomska dobrobit zemlje, tajna, intelektualna i industrijska svojina, umetnička, kulturna i prirodna dobra i životna sredina

Član 9.

Organ vlasti može tražiocu uskratiti pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time:

1) ugrozio život, zdravlje, bezbednost ili koje drugo važno dobro nekog lica;

2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje predistražnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, vođenje postupaka u smislu zakona kojim je uređena zaštita konkurencije, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje, do okončanja postupka;

3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, međunarodne odnose ili prekršio pravila međunarodnog arbitražnog prava;

4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa Republike Srbije ili ugrozio ili bi mogao ugroziti sprovođenje monetarne, devizne ili fiskalne politike, finansijsku stabilnost, upravljanje deviznim rezervama, nadzor nad finansijskim institucijama ili izdavanje novčanica i kovanog novaca;

5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao tajni podatak ili predstavlja poslovnu ili profesionalnu tajnu, ili podatak dobijen u postupku zastupanja za čije objavljivanje zastupani nije dao odobrenje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad pravobranilaštva, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad pravom javnosti da zna;

6) povredio pravo intelektualne ili industrijske svojine, ugrozio zaštitu umetničkih, kulturnih i prirodnih dobara;

7) ugrozio životnu sredinu ili retke biljne i životinjske vrste.”.

Član 4.

U članu 10. stav 1. posle reči: „objavljena i” dodaje se reč: „javno”, a reči: „u zemlji ili na internetu” brišu se.

Član 5.

Član 12. menja se i glasi:

„Član 12.

Ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu kojima organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući pristup, organ vlasti će tražiocu omogućiti pristup delu dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna, u skladu sa zakonom.”.

Član 6.

Naziv iznad člana 13. i član 13. brišu se.

Član 7.

Član 14. menja se i glasi:

„Član 14.

Organ vlasti može tražiocu ograničiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim:

1) ako je lice na to pristalo;

2) ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o javnom funkcioneru u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija i ako je informacija vezana za vršenje njegove javne funkcije;

3) ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem dalo povoda za traženje informacije.

Informacije od javnog značaja iz dokumenta koji sadrži podatke o ličnosti mogu biti učinjene dostupnim tražiocu na način kojim se obezbeđuje da se pravo javnosti da zna i pravo na zaštitu podataka o ličnosti mogu ostvariti zajedno, u meri propisanoj zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i ovim zakonom.”.

Član 8.

U članu 15. stav 2. posle reči: „prezime” stavlja se zapeta i dodaju reči: „odnosno naziv”.

U stavu 5. posle reči: „dužno je da,” dodaju se reči: „najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva,”.

U stavu 6. reči: „u određenom roku, odnosno u roku od 15 dana” zamenjuju se rečima: „u roku koji mu odredi organ vlasti, a koji ne može biti kraći od osam ni duži od 15 dana”, a reč: „zaključak” zamenjuje se rečju: „rešenje”.

Član 9.

Član 16. menja se i glasi:

„Član 16.

Organ vlasti je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, odnosno uređenog zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži potpunu i tačnu traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Kopija dokumenta je upućena tražiocu danom napuštanja pisarnice organa vlasti od koga je informacija tražena odnosno danom upućivanja elektronske pošte.

Ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se, na osnovu podataka koji su navedeni u zahtevu, može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva ili životne sredine, organ vlasti mora da obavesti tražioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži potpunu i tačnu traženu informaciju, odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.

Ako organ vlasti utvrdi da se zahtev odnosi na informacije koje su sadržane u velikom broju dokumenata, usled čega bi postupanje organa u roku iz stava 1. ovog člana bilo otežano, može, u roku od sedam dana od dana prijema urednog zahteva, obavestiti tražioca o tome i ponuditi mu da zahtev precizira ili da ostvari uvid u dokumente pre nego što odredi koje su mu kopije dokumenata potrebne.

Ako organ vlasti nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da u roku iz stava 1. ovog člana obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema urednog zahteva, tražiocu dostavi obaveštenje o razlozima zbog kojih nije u mogućnosti da po zahtevu postupi u roku iz stava 1. ovog člana i odredi naknadni rok, koji ne može biti duži od 40 dana od dana prijema urednog zahteva, u kojem će postupiti po zahtevu.

Ako se zahtev odnosi na uvid, odnosno dobijanje kopije dokumenta koji sadrži informaciju koja predstavlja tajni podatak određen od strane drugog organa vlasti, organ vlasti će u roku od osam dana od dana prijema, zahtev dostaviti organu vlasti koji je odredio tajnost podatka na postupanje po zahtevu i o tome obavestiti podnosioca zahteva. Rok iz ovog člana za postupanje po zahtevu od strane organa vlasti koji je odredio tajnost podatka počinje da teče od dana dostavljanja.

Ako se zahtev odnosi na informaciju koja predstavlja tajni podatak čiju tajnost je odredio organ vlasti koji odlučuje o zahtevu i ako organ vlasti utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je podatak određen kao tajni, doneće odluku o prestanku tajnosti podatka, u skladu sa zakonom kojim je uređeno određivanje i zaštita tajnih podataka, i podnosiocu zahteva omogućiti pristup traženoj informaciji.

Organ vlasti će zajedno sa obaveštenjem o tome da će tražiocu staviti na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izdati mu kopiju tog dokumenta, saopštiti tražiocu vreme, mesto i način na koji će mu informacija biti stavljena na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće tražioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se u službenim prostorijama organa vlasti.

Tražilac može iz opravdanih razloga tražiti da uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju izvrši u drugo vreme od vremena koje mu je odredio organ od koga je informacija tražena.

Licu koje nije u stanju da bez pratioca izvrši uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, omogućiće se da to učini uz pomoć pratioca.

Ako udovolji zahtevu, organ vlasti neće izdati posebno rešenje, nego će o tome sačiniti službenu belešku.

Ako organ vlasti odbije da u celini ili delimično obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje pismeno obrazloži, kao i da u rešenju uputi tražioca na pravna sredstva koja može izjaviti protiv takvog rešenja.

Ako se zahtev odnosi na informaciju koja predstavlja tajni podatak čiju tajnost je odredio organ vlasti koji odlučuje o zahtevu, ili informacija predstavlja poslovnu ili profesionalnu tajnu, u obrazloženju rešenja iz stava 12. ovog člana navode ce i razlozi za određivanje tajnosti i razlozi zbog kojih podatak i dalje treba da se čuva kao tajni, odnosno razlozi zbog kojih je podatak određen kao poslovna ili profesionalna tajna.

Od obaveza postupanja u skladu sa odredbama ovog člana oslobođeno je pravno lice iz člana 3. tačka 10) ovog zakona koje je sve informacije koje se odnose na aktivnosti finansirane sredstvima organa vlasti iz člana 3. tač. 1) do 7) ovog zakona dostavilo organu koji je finansirao te aktivnosti ili organu vlasti nadležnom za kontrolu tog finansiranja.”.

Član 10.

U članu 22. stav 1. tačka 2) reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „st. 1. do 3.”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Protiv rešenja Poverenika kojim se odlučuje o zahtevu koji je podnet Povereniku kao organu vlasti, ne može se izjaviti žalba.”.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: „Vrhovnog suda Srbije” zamenjuju se rečima: „Vrhovnog kasacionog suda”, a posle reči: „Ustavnog suda”, dodaje se zapeta i reči: „Narodne banke Srbije”.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: „stava 2.” zamenjuju se rečima: „st. 2. i 3.”, a reči: „o čemu sud po službenoj dužnosti obaveštava Poverenika” brišu se.

Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 4, dodaje se stav 5. koji glasi:

„O pokretanju upravnog spora protiv rešenja iz stava 3. ovog člana sud po službenoj dužnosti obaveštava Poverenika.”.

Član 11.

Članu 24. menja se i glasi:

„Član 24.

Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema žalbe, pošto omogući organu vlasti da se pismeno izjasni, a po potrebi i tražiocu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, po žalbi zbog nepostupanja organa vlasti u skladu sa članom 16. stav 2. ovog zakona, Poverenik donosi rešenje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Poverenik odbacuje žalbu koja je nedopuštena, neblagovremena i izjavljena od strane neovlašćenog lica.

Organ vlasti dokazuje da je postupao u skladu sa svojim obavezama predviđenim ovim zakonom.

Kada utvrdi da je žalba osnovana, Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da tražiocu omogući slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Kada povodom žalbe zbog nepostupanja po zahtevu (ćutanje uprave) utvrdi da je žalba osnovana, Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da u određenom roku postupi po zahtevu.

Ako u postupku po žalbi protiv rešenja o odbijanju zahteva koji se odnosi na tajni podatak iz člana 9. tačka 5. ovog zakona Poverenik utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je podatak određen kao tajni, odnosno da podatak nije određen kao tajni u skladu sa zakonom kojim je uređeno određivanje i zaštita tajnih podataka, doneće rešenje kojim se žalba usvaja, a organu vlasti nalaže da opozove tajnost traženog podatka i podnosiocu zahteva omogući pristup tom podatku.

U postupku po žalbi iz stava 7. ovog člana, Poverenik je dužan da izvrši uvid u spise predmeta na koji se žalba odnosi radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja neophodnog za rešavanje po žalbi.

Ako organ vlasti, nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, tražiocu omogući pristup informacijama ili po zahtevu na drugi način postupi, Poverenik će doneti rešenje i obustaviti postupak po žalbi. Postupak po žalbi se obustavlja i kada tražilac odustane od žalbe.

U slučaju donošenja rešenja iz stava 6. ovog člana zbog nepostupanja po zahtevu, Poverenik, u skladu sa zakonom koji reguliše prekršajni postupak, izdaje prekršajni nalog zbog prekršaja iz člana 47. ovog zakona.”.

Član 12.

Član 26. menja se i glasi:

„Član 26.

Organi vlasti su dužni da Povereniku, na njegov zahtev i u roku koji on odredi, a koji ne može biti duži od 15 dana, dostave sve podatke neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za donošenje rešenja iz čl. 24. i 25. ovog zakona, kao i za odlučivanje o podnošenju zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka koji su u vezi sa tim rešenjima.

Povereniku će, radi utvrđivanja činjeničnog stanja iz stava 1. ovog člana, biti omogućen pristup svakom nosaču informacije na koji se ovaj zakon primenjuje.

Organ nadležan za vođenje evidencija o prebivalištu i boravištu građana i jedinstvenom matičnom broju građana dužan je da Povereniku, na njegov zahtev, dostavi podatke iz tih evidencija koji su neophodni za izricanje prekršajnog naloga i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.”.

Član 13.

U nazivu iznad člana 27, reči: „i zaključka” brišu se.

U članu 27. stav 1. reči: „i zaključka” brišu se.

Član 14.

U članu 28. reči: „administrativno” u određenom padežu zamenjuju se rečju: „upravno”, u odgovarajućem padežu.

U stavu 2. posle reči: „upravni postupak” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.”.

Član 15.

Posle člana 28. dodaju se čl. 28a i 28b, koji glase:

„Član 28a

Poverenik će prinuditi izvršenika – organ vlasti da ispuni obaveze iz rešenja Poverenika posrednom prinudom, izricanjem novčanih kazni.

Novčana kazna se izriče rešenjem.

Novčana kazna se izriče u rasponu od 20.000 do 100.000 dinara i može biti izrečena više puta.

Izrečenu novčanu kaznu izvršava sud u skladu sa zakonom kojim se reguliše izvršenje i obezbeđenje.

Izrečene novčane kazne predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije.

Član 28b

Poverenik je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje predviđene ovim zakonom, kada u postupku po žalbi oceni da postoji prekršaj.

Tražilac informacije ne može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv organa vlasti pre okončanja postupka po žalbi pred Poverenikom, odnosno pre okončanja upravnog spora ako žalba Povereniku nije dopuštena.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, tražilac informacije je dužan da se prethodno obrati Povereniku zahtevom da Poverenik podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno upravnoj inspekciji, ako je vođen upravni spor.

Ako Poverenik, odnosno upravna inspekcija u roku od osam dana ne odgovori tražiocu informacije na zahtev iz stava 3. ovog člana ili mu odgovori da nema osnova za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, tražilac informacije je ovlašćen da sam podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ako Poverenik, odnosno upravna inspekcija podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, na zahtev tražioca informacije ili na sopstvenu inicijativu, dužan je da o eventualnom odustajanju od tog zahteva obavesti tražioca informacije, u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, da bi tražilac informacije mogao da nastavi postupak.”.

Član 16.

U članu 29. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

„Poverenik može obrazovati kancelarije i van svog sedišta.

Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Poverenika uređuje se obavljanje poslova u kancelarijama.”.

Član 17.

Član 30. menja se i glasi:

„Član 30.

Narodna skupština bira Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za državnu upravu (u daljem tekstu: Odbor).

Poverenik se bira na vreme od osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu dužnost.

Predsednik Narodne skupštine raspisuje javni poziv svim zainteresovanim licima da se prijave za kandidata za Poverenika (u daljem tekstu: Javni poziv).

Javni poziv se, istog dana, objavljuje na veb prezentaciji Narodne skupštine i u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, najkasnije 180 dana pre isteka mandata prethodnog Poverenika, odnosno najkasnije 30 dana po donošenju odluke o prestanku dužnosti Poverenika u smislu člana 31. ovog zakona.

Prijava na Javni poziv dostavlja se u pismenom obliku i mora da sadrži lično ime, adresu prebivališta, broj telefona za kontakt, adresu za prijem elektronske pošte i potpis zainteresovanog lica, a uz prijavu se dostavljaju biografija i dokazi o ispunjenosti propisanih uslova za izbor za Poverenika.

Rok za prijavljivanje na Javni poziv traje 30 dana od dana objavljivanja Javnog poziva.

U roku od 15 dana od isteka roka za prijavljivanje na Javni poziv, Odbor utvrđuje i na veb prezentaciji Narodne skupštine objavljuje spisak prijavljenih lica koji ispunjavaju uslove za izbor za Poverenika, sa njihovim biografijama.

U roku iz stava 7. ovog člana, Odbor dostavlja poziv poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini da sa spiska prijavljenih lica koji ispunjavaju uslove za izbor za Poverenika predlože kandidata za Poverenika.

Kandidata za Poverenika Odboru ima pravo da predloži svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini.

Poslanička grupa može da predloži kandidata za Poverenika tek po isteku 15 dana od dana objavljivanja spiska prijavljenih lica koji ispunjavaju uslove za izbor za Poverenika.

Više poslaničkih grupa mogu da predlože zajedničkog kandidata za Poverenika.

Pre utvrđivanja predloga za izbor Poverenika, Odbor sa kandidatima koje su predložile poslaničke grupe obavlja javni razgovor na kojem se kandidatima omogućuje da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja dužnosti Poverenika.

Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.

Obrazloženi predlog za izbor Poverenika Odbor podnosi Narodnoj skupštini najkasnije 60 dana pre isteka mandata prethodnog Poverenika, odnosno u roku od 90 dana od dana donošenja odluke o razrešenju, odnosno o utvrđivanju dana prestanka dužnosti Poverenika.

Za Poverenika se bira lice s priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Poverenik može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima, koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje deset godina radnog iskustva.

Poverenik ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, kao i drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.

Poverenik ne može biti član političke stranke.

Ako predloženi kandidat za Poverenika ne dobije potrebnu većinu glasova svih narodnih poslanika, novi postupak izbora se pokreće u roku od 15 dana od dana kada Narodna skupština nije izabrala Poverenika.”.

Član 18.

Član 31. menja se i glasi:

„Član 31.

Povereniku dužnost prestaje:

1) istekom mandata;

2) smrću;

3) na lični zahtev;

4) gubitkom državljanstva;

5) ako mu pravnosnažnom sudskom odlukom bude ograničena poslovna sposobnost;

6) ako pravnosnažno bude osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

7) razrešenjem.

Povereniku koji u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju u skladu sa zakonom, dužnost prestaje istekom mandata.

U slučaju prestanka dužnosti Poverenika iz razloga navedenih u stavu 1. tač. 2) do 6) ovog člana, Narodna skupština, bez rasprave, većinom glasova svih narodnih poslanika, donosi odluku kojom utvrđuje dan prestanka dužnosti Poverenika.

Poverenik se razrešava:

1) ako nestručno ili nesavesno obavlja svoju dužnost;

2) ako bude izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju;

3) ako započne obavljanje dužnosti, radnje ili profesionalne delatnosti bez saglasnosti državnog organa nadležnog za odlučivanje o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija;

4) ako postane član političke stranke.

Postupak za razrešenje Poverenika pokreće ce na obrazloženi predlog jedne trećine narodnih poslanika.

Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje. Ako utvrdi da nema razloga za razrešenje, Odbor o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Ako utvrdi da ima razloga za razrešenje, Odbor podnosi predlog odluke o razrešenju Narodnoj skupštini.

Poverenik ima pravo da se na sednici Odbora i Narodne skupštine, na kojoj se razmatra predlog za njegovo razrešenje, obrati narodnim poslanicima.”.

Član 19.

U članu 32. stav 3. reči: „Vrhovnog suda” zamenjuju se rečima: „Vrhovnog kasacionog suda”.

Član 20.

Član 33. menja se i glasi:

„Član 33.

Poverenik ima zamenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koga bira Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Poverenika.

Za zamenika Poverenika može biti izabrano lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za izbor Poverenika.

Zamenik Poverenika bira se za vreme od osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu dužnost.

Zamenik Poverenika obavlja dužnosti Poverenika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti, kao i u slučaju prestanka dužnosti iz razloga navedenih u članu 31. ovog zakona.

Zameniku Poverenika prestaje dužnost na način predviđen za prestanak dužnosti Poverenika.

Postupak za razrešenje zamenika Poverenika pokreće se i na inicijativu Poverenika.

Zamenik Poverenika ima pravo na platu u visini od 90% od plate Poverenika.”.

Član 21.

Član 34. menja se i glasi:

„Član 34.

Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti.

Poverenik donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe u skladu sa budžetskim sredstvima opredeljenim za njegov rad.

O donošenju opšteg akta iz stava 2. ovog člana Poverenik obaveštava Narodnu skupštinu, u roku od 15 dana od dana njegovog donošenja.

Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.

Na prava i dužnosti zaposlenih u stručnoj službi Poverenika primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.

Sredstva za rad Poverenika i stručne službe obezbeđuju ce u budžetu Republike Srbije.”.

Član 22.

U članu 35. stav 1. tačka 4) reči: „državnim organima” zamenjuju se rečima: „organima vlasti”.

Posle tačke 6) dodaje se nova tačka 6a) koja glasi:

„6a) daje mišljenje na nacrte zakona i predloge drugih propisa, kao i dokumenata javnih politika, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja;”.

U stavu 2. posle reči: „opštih akata” dodaju reči: „kojima se uređuju pitanja od značaja za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.”.

Član 23.

U nazivu iznad člana 38. reči: „i zaštita izvora informacije od javnog značaja” brišu se.

Član 38. menja se i glasi:

„Član 38.

Rukovodilac organa vlasti može da odredi jednog ili više zaposlenih (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Organi jedinice lokalne samouprave odnosno gradske opštine mogu da odrede zajedničko ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima upućenim tim organima. Više javnih beležnika ili javnih izvršitelja može da odredi zajedničko ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima, iz reda zaposlenih kod tih javnih beležnika, odnosno javnih izvršitelja.

Ovlašćeno lice:

1) obaveštava tražioca o posedovanju informacija i obezbeđuje uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno dostavlja informaciju na odgovarajući način, odbija zahtev rešenjem, pruža tražiocima neophodnu pomoć za ostvarivanje njihovih prava utvrđenih ovim zakonom;

2) preduzima mere za unapređenje prakse postupanja sa nosačima informacija, prakse održavanja nosača informacija, kao i prakse njihovog čuvanja i obezbeđenja;

3) preduzima mere potrebne za upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona.

Svi zaposleni u organu vlasti dužni su da ovlašćenom licu pruže svu neophodnu pomoć i dostave potpune i tačne informacije neophodne za postupanje po zahtevu.

Ako ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana nije određeno, za postupanje po zahtevu i preduzimanje mera iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana nadležan je rukovodilac organa vlasti.”.

Član 24.

Član 39. menja se i glasi:

„Član 39.

Organ vlasti iz člana 3. tač. 1) do 7) ovog zakona izrađuje informator o svom radu, koji sadrži naročito:

1) osnovne podatke o organu i informatoru (uključujući radno vreme i informaciju o pristupačnosti osobama sa invaliditetom objekata koje koristi organ);

2) organizacionu strukturu (organigram);

3) imena, podatke za kontakt i opis funkcija rukovodilaca organizacionih jedinica;

4) opis pravila u vezi sa javnošću rada;

5) opis nadležnosti, ovlašćenja i obaveza;

6) opis postupanja u okviru nadležnosti, ovlašćenja i obaveza;

7) za kolegijalne organe, podatke o održanim sednicama i opis načina donošenja odluka;

8) navođenje propisa koje organ primenjuje u svom radu i propisa za čije donošenje je nadležan;

9) navođenje strategija, programa, planova i izveštaja koje je doneo organ;

10) navođenje akata iz tač. 8) i 9) ovog stava koji su u postupku pripreme od strane organa;

11) spisak usluga koje organ pruža zainteresovanim licima;

12) postupak radi pružanja usluga iz tačke 11) ovog stava;

13) pregled podataka o pruženim uslugama iz tačke 11) ovog stava;

14) finansijske podatke (podatke o budžetu, odnosno finansijskom planu i izvorima prihoda);

15) podatke o javnim nabavkama, uključujući plan javnih nabavki i spisak zaključenih ugovora o nabavkama dobara, usluga, radova i nepokretnosti, sa vrednostima zaključenih ugovora, datumom zaključenja i rokom trajanja;

16) podatke o državnoj pomoći (sa podacima o subjektima subvencija i donacija i njihovim iznosima);

17) podatke o izvršenim inspekcijama i revizijama poslovanja organa;

18) podatke o isplaćenim platama, zaradama i drugim primanjima, uključujući podatke o platama organa rukovođenja, odnosno upravljanja i rukovodilaca organizacionih jedinica;

19) podatke o sredstvima rada i objektima koje organ poseduje, odnosno koristi;

20) čuvanje nosača informacija;

21) vrste informacija u posedu, uključujući sadržaj baza podataka i registara kojima rukuje organ;

22) vrste informacija kojima organ vlasti omogućava pristup;

23) spisak najčešće traženih informacija od javnog značaja;

24) informacije o podnošenju zahteva, sa adresama za prijem pošte i elektronske pošte i podacima o rokovima za postupanje po zahtevu, pravu na pravno sredstvo i licu nadležnom za postupanje po zahtevu.

Informator se izrađuje u elektronskom i mašinski čitljivom obliku, a objavljuje se putem jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu, koji vodi i održava Poverenik, u skladu sa uputstvom Poverenika iz člana 40. ovog zakona.

Mašinski čitljiv oblik je oblik elektronski memorisanog zapisa strukturiran tako da ga programska aplikacija može lako identifikovati, prepoznati i iz njega izdvojiti određene podatke, uključujući pojedinačne podatke i njihovu unutrašnju strukturu.

Organ vlasti redovno vrši proveru tačnosti i potpunosti podataka objavljenih u informatoru i, najkasnije 30 dana od nastanka promene, ažurira informator vršenjem odgovarajućih promena.

U slučaju da organ vlasti propusti da izradi i ažurira informator o svom radu, u skladu sa odredbama ovog zakona, Poverenik je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 6) ovog zakona.”.

Član 25.

U čl. 40. i 42. reči: „državni organ” u određenom padežu zamenjuju se rečima: „organ vlasti” u odgovarajućem padežu.

Član 26.

U članu 43. stav 1. reči: „državni organ” zamenjuju se rečima: „organ vlasti”, a broj: „20.” zamenjuje se brojem: „31.”.

U tački 4) reč: „objavljivanja” zamenjuje se rečima: „izrade i ažuriranja”.

U tački 6) tačka na kraju teksta se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 6) dodaju se nove tač. 6a)–6g) koje glase:

„6a) rukovodiocu organa vlasti i ovlašćenom licu;

6b) broju podnetih zahteva koji se odnose na informacije o zdravlju stanovništva ili zaštiti životne sredine iz člana 16. stav 2. ovog zakona;

6v) broju podnetih zahteva koji se odnose na informacije o raspolaganju javnim sredstvima;

6g) broju podnetih zahteva koji se odnose na informacije iz nadležnosti tog organa vlasti.”.

U stavu 2. posle reči: „udruženja” reč: „građana” briše se.

Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

„Poverenik bliže propisuje obrazac i način dostavljanja izveštaja iz stava 1. ovog člana.

U slučaju da organ vlasti propusti da Povereniku podnese godišnji izveštaj iz stava 1. ovog člana, Poverenik je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 9) ovog zakona.”.

Član 27.

Član 46. menja se i glasi:

„Član 46.

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovodilac organa vlasti ako organ vlasti:

1) ne saopšti, odnosno ne omogući uvid u istinitu i potpunu informaciju, a osporava istinitost i potpunost objavljene informacije (član 11);

2) odbije da primi zahtev tražioca (član 15. stav 1);

3) ne vodi posebnu evidenciju usmenih zahteva (član 15. stav 7);

4) ne omogući Povereniku pristup nosaču informacije (član 26. stav 2);

5) ne postupi po rešenju Poverenika (član 28. stav 1);

6) propusti da izradi i ažurira informator o svom radu (član 39);

7) ne održava nosač informacije u skladu sa ovim zakonom (član 41);

8) ne sprovodi obuku zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima utvrđenim ovim zakonom (član 42);

9) propusti da podnese godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona, sa propisanim podacima (član 43);

10) spreči upravnog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora i ne izvrši rešenje upravnog inspektora (član 45. stav 2).

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj ovlašćeno lice organa vlasti ako:

1) pristup informacijama uslovljava dokazivanjem opravdanog ili drugog interesa (član 4);

2) postupi protivno načelu jednakosti (član 6);

3) diskriminiše novinara ili javno glasilo (član 7);

4) ne označi nosač informacije, gde je i kada tražena informacija objavljena (član 10. stav 2);

5) po zahtevu dostavi nepotpune ili netačne informacije (član 16);

6) pristup informacijama uslovljava uplatom troškova u iznosu većem od propisanog (član 17);

7) ne izda informaciju u traženom obliku, a ima tehničkih mogućnosti za to (član 18. st. 2. i 3);

8) neosnovano odbije da izda kopiju dokumenta sa informacijom na jeziku na kojem je podnet zahtev (član 18. stav 4);

9) na bilo koji drugi način, suprotno odredbama ovog zakona, onemogućava ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja (član 22. stav 1. tačka 6).

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj zaposleni u organu vlasti ako ovlašćenom licu ne dostavi informacije neophodne za postupanje po zahtevu, odnosno ako mu dostavi nepotpune ili netačne informacije (član 38. stav 4).

Nije odgovorno za prekršaj ovlašćeno lice koje je postupalo po nalogu rukovodioca organa vlasti i preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje prekršaja.

Ako ovlašćeno lice nije određeno, za prekršaje iz stava 2. ovog člana odgovoran je rukovodilac organa vlasti.”.

Član 28.

Član 47. menja se i glasi:

„Član 47.

Novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara kazniće se za prekršaj ovlašćeno lice, odnosno rukovodilac organa, ako ne postupi po zahtevu u skladu sa rokovima iz člana 16. ovog zakona (ćutanje uprave).”.

Član 29.

Član 48. briše se.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 30.

Postupci za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja započeti pre početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10).

Član 31.

Poverenik će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izdati nov priručnik iz člana 37. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) i novo uputstvo za izradu i objavljivanje informatora iz člana 40. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), kao i propisati i objaviti obrazac izveštaja iz člana 26. ovog zakona (izmenjeni i dopunjeni član 43. Zakona).

Član 32.

Organi vlasti koji u skladu sa članom 24. ovog zakona (izmenjeni član 39. Zakona) imaju obavezu izrađivanja informatora o radu, dužni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade informatore u skladu sa odredbama tog člana 24.

Godišnji izveštaj za 2021. godinu organi vlasti iz člana 2. ovog zakona (izmenjeni član 3. Zakona) podneće u skladu sa odredbama člana 43. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10).

Član 33.

Poverenik i zamenik Poverenika koji su izabrani u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) nastavljaju da vrše dužnost do isteka mandata na koje su izabrani.

Član 34.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu.