PRAVILNIK O MONITORINGU NAD PRIMENOM PROPISA O JAVNIM NABAVKAMA("Sl. glasnik RS", br. 93/2020) |
Ovim pravilnikom bliže se uređuje način sprovođenja monitoringa nad primenom propisa o javnim nabavkama.
Subjekti nad kojima se sprovodi monitoring su: organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, drugi državni organi, kao i drugi naručioci (u daljem tekstu: subjekti monitoringa).
Monitoring prema vrsti može biti: redovan, vanredan, kontrolni i dopunski.
Redovan monitoring se sprovodi prema donetom godišnjem planu monitoringa i u slučaju iz člana 6. ovog pravilnika.
Vanredan monitoring se sprovodi po prijemu obaveštenja iz člana 7. ovog pravilnika.
Kontrolni monitoring se sprovodi radi utvrđivanja izvršenja preporuka koje je Kancelarija za javne nabavke (u daljem tekstu: Kancelarija) u svom izveštaju o sprovedenom monitoringu uputila subjektu monitoringa.
Dopunski monitoring se sprovodi po službenoj dužnosti radi utvrđivanja činjenica od značaja za monitoring, a koje nisu utvrđene u redovnom, vanrednom ili kontrolnom monitoringu.
Postupak monitoringa pokreće se po službenoj dužnosti ili po primljenom obaveštenju pravnog ili fizičkog lica, organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugih državnih organa.
Postupak monitoringa sprovodi se:
1) na osnovu godišnjeg plana monitoringa;
2) u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva iz člana 61. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o javnim nabavkama (u daljem tekstu: zakon);
3) na osnovu obaveštenja pravnog ili fizičkog lica, organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugih državnih organa.
Godišnji plan monitoringa donosi se do kraja tekuće godine za narednu godinu.
Godišnji plan monitoringa priprema se na osnovu utvrđenog stanja u oblasti javnih nabavki i proceni rizika.
Godišnji plan monitoringa obavezno sadrži: pregled subjekata monitoringa, vremenski period sprovođenja monitoringa, sedišta subjekata monitoringa, podatke o resursima Kancelarije koji će biti opredeljeni za sprovođenje monitoringa i druge podatke od značaja za sprovođenje monitoringa.
Godišnji plan monitoringa sadrži i podatke o očekivanom obimu kontrolnog monitoringa koji će Kancelarija sprovoditi po osnovu preporuka o načinu sprečavanja i otklanjanja uočenih nepravilnosti, navedenih u izveštaju o sprovedenom monitoringu.
Postupak monitoringa se sprovodi po službenoj dužnosti u slučaju kada naručilac namerava da sprovede pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, i to:
1. ako samo određeni privredni subjekt može da isporuči dobra, pruži usluge ili izvede radove, iz bilo kojeg od sledećih razloga:
1) cilj nabavke je stvaranje ili kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja;
2) nepostojanje konkurencije iz tehničkih razloga ili
3) zbog zaštite ekskluzivnih prava, uključujući prava intelektualne svojine;
2. u meri u kojoj je to neophodno, ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane događajima koje naručilac nije mogao da predvidi, nije moguće postupiti u rokovima određenim za otvoreni postupak ili restriktivni postupak ili konkurentni postupak sa pregovaranjem ili pregovarački postupak sa objavljivanjem, s tim da okolnosti kojima naručilac opravdava izuzetnu hitnost ne smeju ni u kom slučaju da budu prouzrokovane njegovim postupanjem.
Obaveštenje iz člana 4. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika sadrži sledeće podatke:
1) naziv i sedište subjekta monitoringa;
2) predmet nabavke i vrstu postupka nabavke;
3) vrednost nabavke, ako je poznata;
4) činjenični osnov ukazane nepravilnosti;
5) dokaze kojima se potkrepljuju iznete činjenice, u slučaju posedovanja;
6) pravnu kvalifikaciju ukazane nepravilnosti;
7) podatke o podnosiocu obaveštenja.
U postupku sprovođenja monitoringa može da se zahteva od podnosioca pojašnjenje odnosno dodatno obrazloženje u vezi sa navodima iz podnetog obaveštenja, kao i dopuna obaveštenja.
U postupku sprovođenja monitoringa može se od subjekta monitoringa zahtevati dostava podataka i pismena koja su od značaja za sprovođenje monitoringa, i to:
1) podatke o odgovornom licu subjekta monitoringa (ime i prezime, JMBG, adresa prebivališta);
2) dokumentaciju o nabavci;
3) ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum, ako je zaključen;
4) izjašnjenje subjekta monitoringa;
5) internet adresu na kojoj je dostupna dokumentacija ili njen deo;
6) ostalu dokumentaciju i podatke u vezi sa predmetom monitoringa.
Subjekt monitoringa u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana dostavlja tražene podatke i pismena.
Podaci i pismena iz stava 1. ovog člana dostavljaju se po pravilu u neoverenoj kopiji, izuzev ako u zahtevu nije izričito zahtevana dostava u formi originala ili overene kopije ili u elektronskoj formi.
Ako je besplatan, neograničen i nesmetan pristup dokumentaciji ili njenom delu obezbeđen elektronskim sredstvima komunikacije, uvid u dokumentaciju može se izvršiti bez pozivanja subjekta monitoringa da je dostavi.
Nakon sprovedenog monitoringa, dokumentacija koja je dostavljena u originalnoj formi se vraća subjektu monitoringa.
Po obavljenom monitoringu priprema se izveštaj o sprovedenom monitoringu (u daljem tekstu: izveštaj), koji sadrži sledeće podatke:
1) naziv, sedište i matični broj subjekta monitoringa;
2) ime i prezime odgovornog lica subjekta monitoringa;
3) osnov za sprovođenje monitoringa;
4) opis nepravilnosti na koje je ukazao podnosilac obaveštenja;
5) predmet nabavke i vrstu postupka nabavke ako je sproveden;
6) opis radnji sprovedenih u toku monitoringa;
7) spisak dokumentacije koja je od značaja za sprovođenje monitoringa;
8) činjenični osnov u slučaju utvrđene nepravilnosti;
9) dokaze na osnovu kojih su utvrđene odlučne činjenice;
10) pravnu kvalifikaciju utvrđene nepravilnosti;
11) mišljenje o utvrđenim nepravilnostima ili konstataciju da u sprovođenju monitoringa nisu utvrđene nepravilnosti;
12) preporuku o načinu sprečavanja ili otklanjanju nepravilnosti, ako je primenjivo;
13) druge potrebne podatke, koji su od značaja za sprovedeni monitoring;
14) mesto i datum izrade izveštaja;
15) potpis direktora Kancelarije i potpis službenika Kancelarije koji je sproveo monitoring i izradio izveštaj.
U slučaju da se na osnovu člana 180. stav 5. zakona ne sprovodi monitoring, sastavlja se službena beleška u koju se unose sledeći podaci:
1) naziv i sedište subjekta monitoringa na kojeg je ukazano u obaveštenju, ako je poznato;
2) informacije o podnosiocu obaveštenja za sprovođenje monitoringa, ako je poznat;
3) predmet nabavke i vrstu postupka nabavke, ako su poznati;
4) osnov za nesprovođenje monitoringa i obrazloženje;
5) mesto i datum sastavljanja službene beleške;
6) potpis direktora Kancelarije i službenika koji je izradio službenu belešku.
O službenoj belešci se bez odlaganja obaveštava podnosilac obaveštenja, ukoliko je poznat.
U obavljanju poslova monitoringa čuva se tajnost poslovnih i službenih podataka.
Kancelarija priprema godišnji izveštaj o sprovedenom monitoringu, koji podnosi Vladi i Narodnoj skupštini najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Godišnji izveštaj o sprovedenom monitoringu obavezno sadrži sledeće:
1) statističke podatke o monitoringu sprovedenom u izveštajnom periodu;
2) podatke o najučestalijim uzrocima nepravilne primene zakona i podzakonskih akata koja regulišu oblast javnih nabavki;
3) prosečno vreme trajanja postupka monitoringa;
4) broj sprečenih ili otklonjenih verovatnih nastanaka štetnih posledica po zakonom zaštićena dobra, prava i interese;
5) podatke o merama koje su preduzete u sprečavanju, otkrivanju i prijavljivanju korupcije, sukoba interesa i drugih nepravilnosti u primeni zakona i drugih podzakonskih akata koji regulišu oblast javnih nabavki;
6) predlog mera za suzbijanje nepravilnosti u javnim nabavkama;
7) podatke o ishodima postupanja subjekata monitoringa u skladu sa preporukama;
8) podatke o ishodima postupanja nadležnih organa po zahtevima Kancelarije za pokretanje prekršajnog postupka, zahtevima za zaštitu prava ili drugih odgovarajućih postupaka;
9) podatke o merama i proverama preduzetim u cilju potpunosti i ažurnosti podataka na Portalu javnih nabavki;
10) podatke o stanju u oblasti javnih nabavki;
11) druge podatke od značaja za monitoring javnih nabavki.
Ovaj pravilnik stupa na snagu 1. jula 2020. godine.
