PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU MERA ZA RANO OTKRIVANJE, DIJAGNOSTIKU, SPREČAVANJE ŠIRENJA, SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE INFEKCIJA ŽIVINE ODREĐENIM SEROTIPOVIMA SALMONELA("Sl. glasnik RS", br. 36/2018, 46/2018 i 37/2024) |
Ovim pravilnikom utvrđuju se mere za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje infekcija živine određenim serotipovima salmonela, kao i način njihovog sprovođenja.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) brojleri su živina namenjena za proizvodnju mesa;
2) vlasnik ili držalac živine je pravno ili fizičko lice koje je odgovorno za držanje, odgoj, zdravstvenu zaštitu, transport i korišćenje živine (u daljem tekstu: vlasnik);
3) gazdinstvo je svaki objekat ili prostor gde se stalno ili privremeno drži živina;
4) gazdinstvo za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata je objekat za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata sa najmanje 250 jedinki, radi reprodukcije;
5) gazdinstvo za odgoj podmlatka je objekat za odgoj mladih koka nosilja (do 18 nedelja starosti) sa najmanje 350 jedinki, radi proizvodnje konzumnih jaja;
6) gazdinstvo koka nosilja je objekat za držanje živine sa najmanje 350 jedinki, radi proizvodnje konzumnih jaja;
7) gazdinstvo za tov živine je objekat za tov brojlerskih pilića i tov ćurića sa najmanje 350 jedinki, radi proizvodnje mesa;
8) živina su ptice iz vrste Gallus Gallus i roda Meleagris (ćurke);
9) inkubatorska stanica je objekat u kome se inkubiraju priplodna jaja radi dobijanja jednodnevnih pilića i ćurića;
10) jaja za priplod su jaja živine namenjena za inkubiranje i proizvodnju pilića i ćurića;
11) jato je sva živina na gazdinstvu iste starosti, istog zdravstvenog i imunog statusa, koja se drži unutar istog objekta ili istog ograđenog prostora i predstavlja jednu epizootiološku celinu. U slučaju živine koja se drži u zatvorenim objektima jato uključuje sve jedinke koje dele isti vazdušni prostor;
12) jednodnevni pilići, odnosno jednodnevni ćurići su jedinke starosti do 72 sata;
13) karantin je odvojeni deo gazdinstva u kome se drži živina u potpunoj izolaciji bez kontakta sa drugom živinom i kod kojih se sprovode laboratorijska ispitivanja;
14) (brisana)
15) nacionalna referentna laboratorija za salmonelozu živine je jedna od ovlašćenih laboratorija koja je određena kao nacionalna referentna laboratorija za salmonelozu živine u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo;
16) ovlašćena veterinarska stanica je veterinarska stanica kojoj su u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo povereni poslovi Programa mera zdravstvene zaštite životinja;
17) ovlašćena laboratorija je laboratorija teritorijalno nadležnog veterinarskog instituta koja je ovlašćena od strane ministarstva nadležnog za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) za sprovođenje laboratorijskih ispitivanja u okviru samokontrola i službenih kontrola primenom akreditovanih referentnih metoda. U slučaju da nadležni veterinarski institut nije ovlašćen za sprovođenje laboratorijskih ispitivanja u okviru samokontrola i službenih kontrola, uzorci se dostavljaju u drugu ovlašćenu laboratoriju (institut), pod nadzorom veterinarskog inspektora;
18) odgoj predstavlja period od prvog dana do početka eksploatacije jata;
19) proizvodna jedinica je deo gazdinstva koji je namenjen za prostorno i ventilaciono odvojeno držanje jata živine i predstavlja odvojenu tehnološku celinu;
20) serotipovi salmonela su:
(1) salmonela kategorije 1: Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium, uključujući i monofazni soj sa antigenom formulom 1,4,[5],12:i:-, osim kulture vakcinalnih sojeva,
(2) salmonela kategorije 2: Salmonella Hadar, Salmonella Virchow i Salmonella Infantis,
(3) Salmonella Gallinarum Pullorum,
(4) ostali serotipovi salmonele koji su od značaja za javno zdravlje;
21) samokontrola je niz postupaka uzimanja uzorka od strane ovlašćenog veterinara radi sprovođenja dijagnostičkih ispitivanja koja se vrše na zahtev vlasnika ili odgovornog lica gazdinstva i sprovode se u okviru programa kontrole salmonela radi otkrivanja i suzbijanja salmonela.
Samokontrola obuhvata:
(1) uzorkovanje od strane ovlašćenog veterinara veterinarske stanice ili veterinarske službe za potrebe sopstvenog stočarstva,
(2) dostavljanje uzoraka u laboratoriju,
(3) laboratorijsko ispitivanje akreditovanom referentnom metodom,
(4) izveštavanje nadležnog veterinarskog inspektora.
Samokontrola se sprovodi na osnovu plana samokontrola, u skladu sa ovim pravilnikom. U slučaju da u primljenim uzorcima fecesa nije utvrđeno prisustvo nijedne vrste bakterija fekalnog porekla ili se otkriju antimikrobna sredstva, smatra se da je infekcija salmonelom potvrđena;
21a) ovlašćeni veterinar jeste veterinar zaposlen u veterinarskoj stanici, koja obavlja poslove od javnog interesa po konkursu, ili veterinarskoj službi, koji je prošao obuku o pravilnom uzorkovanju koje se vrši u skladu sa programom kontrole salmonele i koji je ovlašćen za te poslove od strane Ministarstva;
21b) službeni nadzor je redovna kontrola gazdinstva od strane veterinarskog inspektora u skladu sa ovim pravilnikom;
22) službena kontrola je postupak koji sprovodi veterinarski inspektor radi otkrivanja i suzbijanja infekcije salmonelom, u skladu sa ovim pravilnikom;
23) ćurke za tov su živina roda Meleagris (ćurke) namenjena za proizvodnju mesa.
Infekcija salmonelom postoji ako je infekcija potvrđena od strane ovlašćene laboratorije prilikom sprovođenja samokontrole ili službene kontrole.
Vlasnik živine na gazdinstvu za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata, za odgoj podmlatka, gazdinstvu sa kokama nosiljama, za tov živine i inkubatorskim stanicama treba da u objektima sprovodi higijenske mere i mere biološke sigurnosti, a da živinu, proizvode, hranu za životinje i opremu drži na način kojim će rizik od infekcije salmonelom biti sveden na minimum.
Vlasnik živine za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata i odgoj podmlatka koka nosilja iz vrste Gallus Gallus može da izvrši vakcinaciju pilića i mladih koka nosilja protiv salmonele kategorije 1 prema programu koji sačinjava uz konsultaciju sa epizootiološkom službom nadležnog veterinarskog instituta.
Vakcinacija protiv Salmonella Gallinarum Pullorum nije dozvoljena.
Vakcinacija ćuraka protiv salmonela nije dozvoljena.
Vlasnik živine dužan je da obaveštava ovlašćenu veterinarsku stanicu i veterinarskog inspektora o prijemu novouseljene živine na gazdinstvo.
Ovlašćena veterinarska stanica ili veterinarska služba dodeljuje evidencioni broj svakom novouseljenom jatu.
Evidencioni broj iz stava 2. ovog člana sastoji se od najmanje sledećih podataka: broja gazdinstva, datuma evidentiranja jata, evidencionog broja protokola ovlašćene veterinarske stanice ili veterinarske službe.
Evidencija o jatima vodi se u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.
II GAZDINSTVO ZA ODGOJ I EKSPLOATACIJU RODITELJSKOG JATA
Vlasnik živine vrste Gallus Gallus i roda Meleagris (ćurke) za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata obezbeđuje da se na njegovom gazdinstvu:
1) ispituje podmladak roditeljskog jata tako što se uzorkuju:
(1) jednodnevni pilići, odnosno ćurići, i to:
- ako ima pilića, odnosno ćurića uginulih tokom transporta uzima se uzorak od uginulih pilića, odnosno ćurića (najmanje 1 pile na svakih 500 isporučenih pilića, odnosno ćurića, a najviše 60 pilića, odnosno ćurića),
- uzima se po 10 g podložaka sa ostacima izmeta iz 25 različitih kutija pilića, odnosno ćurića, pri čemu se uzima jedan podložak na 500 pilića, odnosno ćurića, odnosno najviše deset transportnih podložaka. Zbirni uložak se usitnjava i od njega se priprema poduzorak od 25 g za ispitivanje u laboratoriji u skladu sa tačkom 3.1.1 Priloga I - Šema ispitivanja u cilju smanjenja prisustva Salmonella Enteritidis, Salmonella Typhimurium, Salmonella Hadar, Salmonella Infantis i Salmonella Virchow na gazdinstvima za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata vrste Gallus gallus (u daljem tekstu: Prilog I), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Ako postoji manje od 25 transportnih kutija uzorci se uzimaju iz svih kutija,
(2) živina (kokoške i ćurke) stare četiri nedelje i jedinke dve nedelje pre pronošenja ili preseljenja u objekat za proizvodnju i ispituju se u skladu sa tačkom 2.2.2.1 Priloga I;
2) ispituje roditeljsko jato za eksploataciju koka nosilja tokom perioda nosivosti, a uzorkovanje se obavlja svake druge nedelje tokom perioda nošenja. Ispitivanje se vrši u skladu sa odeljcima 2. i 3. Priloga I;
3) ispituje roditeljsko jato za eksploataciju ćuraka nosilja tokom perioda nosivosti, a uzorkovanje se obavlja svake treće nedelje tokom perioda nošenja. Ispitivanje se vrši u skladu sa Prilogom IV - Šema ispitivanja u cilju smanjenja prisustva Salmonella Enteritidis, Salmonella Typhimurium, kod jata za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata ćuraka i jata za tov ćuraka (u daljem tekstu: Prilog IV), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
4) svaka potpuna smeša namenjena za ishranu živine mora da ispunjava mikrobiološke kriterijume u pogledu salmonele u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje hrana za životinje.
Vlasnik živine čuva zapisnike o uzorkovanju i rezultatima ispitivanja tri godine počev od dana dobijanja rezultata ispitivanja i dostavlja ih na zahtev veterinarskog inspektora.
Službena kontrola na gazdinstvu
U okviru službenih kontrola gazdinstava za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata vrši se:
1) službeno uzorkovanje kod živine vrste Gallus Gallus tri puta u toku proizvodnog ciklusa:
(1) četiri nedelje posle prelaska na fazu nošenja ili u jedinicu za nošenje,
(2) pri kraju faze nošenja, ali najmanje osam nedelja pre kraja proizvodnog ciklusa,
(3) tokom proizvodnje između prethodna dva uzorkovanja;
2) službeno uzorkovanje kod živine roda Meleagris (ćurke), i to:
(1) jednom godišnje, svih jata sa najmanje 250 ćuraka za odgoj starosti između 30 i 45 nedelja, i na svim gazdinstvima sa elitnim, pradedovskim i dedovskim jatima ćuraka za odgoj, pri čemu veterinarski inspektor može odlučiti da ovo uzorkovanje izvrši i u inkubatorskim stanicama,
(2) u slučaju otkrivanja Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium, svih jata na gazdinstvu iz uzoraka koje je vlasnik uzeo u inkubatoru ili u okviru službene kontrole, radi istraživanja izvora infekcije,
(3) uzorkovanje se može odvijati na osnovu analize rizika i svaki put kada veterinarski inspektor proceni da je to potrebno.
Ako se u vremenskom intervalu propisanom za sprovođenje samokontrole sprovodi službena kontrola, samokontrola ne mora da se sprovodi, pri čemu jedna službena kontrola zamenjuje jednu samokontrolu.
Sumnja na infekciju salmonelom
Sumnja na infekciju salmonelom za živinu vrste Gallus Gallus i roda Meleagris (ćurke) na gazdinstvu ili proizvodnoj jedinici postoji kada dođe do uginuća živine ili živina pokazuje kliničke simptome koji ukazuju na infekciju salmonelom ili kao rezultat epizootiološkog uviđaja kod pojave bolesti ljudi koje se prenose hranom.
U slučaju postojanja sumnje na infekciju salmonelom veterinarski inspektor sprovodi odmah službenu kontrolu sumnjivih gazdinstava za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata u svim fazama proizvodnje.
Živina i jaja mogu da se iznose samo u dijagnostičke svrhe.
Mere posle potvrđene infekcije
Kada se na osnovu laboratorijskih rezultata dobijenih u okviru samokontrole ili službene kontrole na gazdinstvu ili proizvodnoj jedinici potvrdi infekcija salmonelom kategorije 1 i/ili kategorije 2 za živinu vrste Gallus Gallus i salmonele kategorije 1 kod roda Meleagris (ćurke) mogu se iznositi:
1) živina:
(1) u dijagnostičke svrhe,
(2) radi klanja kada su preduzete sve mere za sprečavanje širenja infekcije u toku transporta do objekta za klanje i pod uslovom da se tako zaklana živina termički obradi,
(3) radi neškodljivog uklanjanja;
2) neinkubirana jaja:
(1) radi prerade u objekte za preradu jaja, ukoliko je obezbeđeno da će biti tretirana na način kojim se garantuje da su salmonele kategorije 1 i kategorije 2 uništene u skladu sa posebnim propisom,
(2) radi neškodljivog uklanjanja.
Priplodna jaja koja se nalaze u inkubatorskoj stanici, a koja potiču sa gazdinstva za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata ili su iz proizvodne jedinice sa gazdinstva na kome je potvrđena infekcija salmonelom kategorije 1 i/ili kategorije 2 neškodljivo se uništavaju. Izleženi pilići, odnosno ćurići ubijaju se i neškodljivo uklanjaju.
Veterinarski inspektor sprovodi epizootiološki uviđaj radi utvrđivanja izvora infekcije.
Dezinfekcija gazdinstva za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata vrši se na način propisan članom 38. ovog pravilnika.
Na gazdinstvima za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata i inkubatorskim stanicama obavezno se sprovodi sanitaciona predinkubatorska obrada priplodnih jaja.
Infekcija salmonelom kategorije 1 i kategorije 2 prestaje da postoji ako:
1) je sva živina, neinkubirana jaja i pilići, odnosno ćurići uklonjena iz objekta ili inficirane proizvodne jedinice i ako su inficirana priplodna jaja uklonjena iz inkubatorskih stanica;
2) je sprovedeno čišćenje i dezinfekcija objekata ili proizvodnih jedinica ili inkubatorske stanice, izvršena deratizacija i kada je od strane laboratorije potvrđen negativan nalaz na salmonele (kontrolni bris).
III GAZDINSTVO ZA ODGOJ PODMLATKA
Samokontrola na gazdinstvu za odgoj podmlatka
(mlade koke nosilje do 18 nedelja starosti)
Vlasnik živine za odgoj podmlatka obezbeđuje da se na njegovom gazdinstvu:
1) ispituju jednodnevni pilići i da se uzorkovanje vrši na sledeći način:
(1) uzima se po 10 g podložaka sa ostacima izmeta iz 25 različitih kutija pilića, pri čemu se uzima jedan podložak na 500 pilića, odnosno najviše deset transportnih podložaka. Zbirni uložak se usitnjava i od njega se priprema poduzorak od 25 g za ispitivanje u laboratoriji u skladu sa tačkom 3.1.1 Priloga I. Ako postoji manje od 25 kutija za piliće uzorci se uzimaju iz svih kutija,
(2) ako ima pilića uginulih tokom transporta uzima se uzorak od uginulih pilića (najmanje 1 pile na svakih 500 isporučenih pilića, a najviše 60 pilića);
2) ispituju jedinke na prisustvo salmonela dve nedelje pre pronošenja ili premeštanja u jedincu za proizvodnju, u skladu sa pododeljkom 2.2 i odeljkom 3. Priloga II - Šema ispitivanja koja je neophodna za verifikaciju da je postignut cilj da se smanji prisustvo Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium kod koka nosilja (u daljem tekstu: Prilog II), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
3) svaka potpuna smeša namenjena za ishranu živine mora da ispunjava mikrobiološke kriterijume u pogledu salmonele u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje hrana za životinje.
Vlasnik živine čuva zapisnike o uzorkovanju, kao i rezultate ispitivanja tri godine počev od datuma dobijanja rezultata ispitivanja i dostavlja ih na zahtev veterinarskog inspektora.
Stavljanje u promet mladih koka nosilja do 18 nedelja starosti
Vlasnik na gazdinstvu za odgoj koka nosilja do 18 nedelja starosti može da stavi u promet isključivo mlade koke nosilje koje su ispitane na prisustvo salmonele kategorije 1 i imaju negativan rezultat.
U promet se mogu staviti i koke nosilje do 18 nedelja starosti kod kojih je izolovan vakcinalni soj salmonele kategorije 1 uz dokaz (potvrdu) o izvršenoj vakcinaciji koju izdaje ovlašćena veterinarska stanica ili veterinarska služba koja je izvršila vakcinaciju.
Službena kontrola na gazdinstvu
Uzorkovanje u okviru službenih kontrola vrši se u slučaju kada se smatra da je neophodno da se kontroliše jato na gazdinstvu.
Ukoliko se u vremenskom intervalu propisanom za sprovođenje samokontrole, sprovodi službena kontrola, samokontrola ne mora da se sprovodi, pri čemu jedna službena kontrola zamenjuje jednu samokontrolu.
Sumnja na infekciju salmonelom
Sumnja na infekciju salmonelom za živinu vrste Gallus Gallus na gazdinstvu ili proizvodnoj jedinici postoji kada dođe do uginuća živine ili živina pokazuje kliničke simptome koji ukazuju na infekciju salmonelom ili kao rezultat epizootiološkog uviđaja kod pojave bolesti ljudi koje se prenose hranom.
U slučaju postojanja sumnje na infekciju salmonelom veterinarski inspektor sprovodi odmah službenu kontrolu sumnjivog gazdinstva, i to u svim proizvodnim jedinicama na gazdinstvu.
Živina i jaja se mogu iznositi samo u dijagnostičke svrhe.
Mere posle potvrđene infekcije
Kada se na osnovu laboratorijskih rezultata dobijenih u okviru samokontrole ili službene kontrole na gazdinstvu ili proizvodnoj jedinici potvrdi infekcija salmonelom kategorije 1 mogu se iznositi:
1) živina (koke nosilje do 18 nedelja starosti):
(1) u dijagnostičke svrhe,
(2) radi klanja uz preduzimanje svih mera za sprečavanje širenja infekcije u toku transporta do objekta za klanje i pod uslovom da se tako zaklana živina termički obradi,
(3) radi ubijanja i neškodljivog uklanjanja.
Dezinfekcija gazdinstva za odgoj podmlatka vrši se u skladu sa članom 38. ovog pravilnika.
Smatra se da je infekcija salmonelom kategorije 1 prestala da postoji ako:
1) su sve jedinke uklonjene sa inficiranog gazdinstva ili inficirane proizvodne jedinice;
2) je sprovedeno čišćenje i dezinfekcija objekata ili proizvodnih jedinica i deratizacija i kada je od strane laboratorije potvrđen negativan nalaz na salmonele (kontrolni bris).
Samokontrola na gazdinstvu koka nosilja
Vlasnik živine na gazdinstvu koka nosilja u okviru samokontrole obezbeđuje da se na njegovom gazdinstvu vrše ispitivanja na salmonelu, i to uzimanje uzoraka na svake četiri nedelje, pri čemu se prvo uzorkovanje obavlja kada su nosilje stare 24±2 nedelje.
Uzorkovanje se vrši u skladu sa odeljcima 2. i 3. Priloga II.
Službena kontrola na gazdinstvu
Uzorkovanje u okviru službenih kontrola vrši se:
1) jednom godišnje od jednog jata na gazdinstvu koje broji najmanje 1.000 jedinki;
2) pri starosti od 24±2 nedelje kod jata nosilja koja se drže na gazdinstvima u kojima je salmonela utvrđena kod prethodnog jata;
3) u slučaju kada postoji sumnja na infekciju Salmonella Enteritidis ili Salmonella Typhimurium kao rezultat epizootiološkog uviđaja kod pojave bolesti ljudi koje se prenose hranom;
4) na svim ostalima jatima nosilja na gazdinstvu u slučaju da su Salmonella Enteritidis ili Salmonella Typhimurium utvrđene kod jednog jata nosilja na gazdinstvu;
5) u slučajevima kada veterinarski inspektor smatra da je neophodno da kontroliše jato na gazdinstvu.
Ukoliko se u vremenskom intervalu propisanom za sprovođenje samokontrole, sprovodi službena kontrola, samokontrola od strane vlasnika ne mora da se sprovodi.
Uzorkovanje se vrši u skladu sa odeljcima 2. i 3. Priloga II.
Sumnja na infekciju salmonelom
Sumnja na infekciju salmonelom za živinu vrste Gallus Gallus na gazdinstvu ili proizvodnoj jedinici postoji kada dođe do uginuća živine ili živina pokazuje kliničke simptome koji ukazuju na infekciju salmonelom ili kao rezultat epizootiološkog uviđaja kod pojave bolesti ljudi koje se prenose hranom.
U slučaju postojanja sumnje na infekciju salmonelom veterinarski inspektor sprovodi odmah službenu kontrolu sumnjivog gazdinstva, i to u svim proizvodnim jedinicama na gazdinstvu.
Koke nosilje i jaja mogu se iznositi samo u dijagnostičke svrhe.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, jaja koja potiču sa gazdinstva na kome se pojavila sumnja na infekciju salmonelom, do dobijanja rezultata, mogu se stavljati u promet samo ukoliko su termički obrađena.
Mere posle potvrđene infekcije
Gazdinstvo ili proizvodna jedinica stavlja se u karantin kada se na osnovu laboratorijskih rezultata dobijenih u okviru samokontrole ili službene kontrole na gazdinstvu koka nosilja potvrdi infekcija salmonelom kategorije 1. Veterinarski inspektor sprovodi epizootiološki uviđaj radi utvrđivanja izvora infekcije.
Sa gazdinstva ili iz proizvodne jedinice na kojoj je potvrđena infekcija salmonelom kategorije 1 mogu se iznositi:
1) živina:
(1) u dijagnostičke svrhe,
(2) radi klanja kada su preduzete sve mere za sprečavanje širenja infekcije u toku transporta do objekta za klanje i pod uslovom da se tako zaklana živina termički obradi,
(3) radi ubijanja i neškodljivog uklanjanja leševa;
2) jaja:
(1) radi prerade u objektu za preradu jaja, ukoliko je obezbeđeno da će biti tretirana na način kojim se garantuje da su salmonele kategorije 1 uništene u skladu sa posebnim propisom,
(2) radi neškodljivog uklanjanja.
Dezinfekcija na gazdinstvu koka nosilja vrši se u skladu sa članom 38. ovog pravilnika.
Infekcija salmonelom kategorije 1 prestaje ako:
1) su inficirana živina i jaja uklonjeni sa gazdinstva ili iz zaražene proizvodne jedinice;
2) je sprovedeno čišćenje i dezinfekcija gazdinstva ili proizvodnih jedinica, predprostorija, prilaza, postrojenja, uređaja i drugih predmeta koji mogu biti prenosioci salmonele, ako je na gazdinstvu i u neposrednom okruženju izvršena deratizacija i kada je od strane laboratorije potvrđen negativan nalaz na salmonele (kontrolni bris).
Samokontrola inkubatorskih stanica
Program samokontrole sprovodi se u inkubatorskoj stanici ili na gazdinstvu, na zahtev vlasnika, pri čemu se uzorkovanje vrši svake dve nedelje.
Uzorkovanje u okviru samokontrole od živine za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata koja nose jaja namenjena za izvoz treba da se obavlja na gazdinstvu.
Službena kontrola inkubatorskih stanica
Ako se uzorci uzimaju u inkubatorskoj stanici, službeno uzorkovanje se obavlja na sledeći način:
1) uzimanje uzoraka svake 16. nedelje u inkubatoru;
2) uzimanje uzoraka na gazdinstvu dva puta tokom proizvodnog ciklusa, i to prvi put u roku četiri nedelje nakon prelaza u fazu nošenja ili preseljenja u jedinicu za nošenje, a drugi put pri kraju faze nošenja, najranije osam nedelja pre završetka proizvodnog ciklusa;
3) dodatno uzimanje uzoraka na gazdinstvu nakon otkrivanja prisutnosti relevantnih serotipova salmonele prema dobijenim pozitivnim nalazima iz inkubatora.
Ako se uzorci uzimaju na gazdinstvu, službeno uzorkovanje vrši se u tri navrata tokom proizvodnog ciklusa, i to:
1) u toku četiri nedelje nakon prelaza u fazu nošenja ili preseljenja u jedinicu za nošenje;
2) pri kraju faze nošenja, a najranije osam nedelja pre završetka proizvodnog ciklusa;
3) u bilo kojem trenutku tokom proizvodnog ciklusa nakon isteka dovoljno vremena od uzimanja uzoraka iz tač. 1) i 2) ovog člana.
Službeno uzorkovanje od živine za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata koja nose jaja namenjena za izvoz obavlja se na gazdinstvu.
Prilikom uzorkovanja od svakog jata u inkubatorskoj stanici uzima se najmanje jedan uzorak.
Uzorkovanje se vrši u skladu sa odeljcima 1. i 2. Priloga I.
Vlasnik inkubatorske stanice čuva zapisnike o uzorkovanju i rezultate ispitivanja najmanje tri godine počev od dana dobijanja rezultata ispitivanja i dostavlja ih na zahtev veterinarskog inspektora.
Sumnja na infekciju salmonelom
Sumnja na infekciju salmonelom za živinu vrste Gallus Gallus i za živinu roda Meleagris (ćurke) u inkubatorskoj stanici ili inkubatorskoj jedinici postoji kada postoje pokazatelji koji ukazuju da se nalaze priplodna jaja sa inficiranog gazdinstva salmonelom kategorije 1 i/ili kategorije 2 ili da se nalaze upravo izleženi pilići, odnosno ćurići od takvih jaja.
U slučaju postojanja sumnje na infekciju salmonelom veterinarski inspektor sprovodi odmah službenu kontrolu sumnjive inkubatorske stanice ili inkubatorske jedinice.
Iz inkubatorske stanice ili iz inkubatorske jedinice priplodna jaja ili jednodnevni pilići, odnosno ćurići mogu se iznositi samo u dijagnostičke svrhe.
Mere posle potvrđene infekcije
Inkubatorska stanica ili inkubatorska jedinica stavlja se u karantin kada se na osnovu laboratorijskih rezultata dobijenih u okviru samokontrole ili službene kontrole potvrdi infekcija salmonelom kategorije 1 i kategorije 2 za vrste Gallus Gallus, odnosno pozitivni za kategoriju 1 za živinu roda Meleagris (ćurke). Veterinarski inspektor sprovodi epizootiološki uviđaj radi utvrđivanja izvora infekcije.
Jaja koja se nalaze u inkubatorskoj stanici, a koja potiču sa gazdinstva za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata ili su iz proizvodne jedinice sa gazdinstva na kome je potvrđena infekcija salmonelom kategorije 1 i/ili kategorije 2 neškodljivo se uništavaju. Izleženi pilići, odnosno ćurići ubijaju se i neškodljivo uklanjaju.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, neinkubirana jaja mogu se staviti u promet, samo ukoliko je obezbeđeno da će biti tretirana na način kojim se garantuje da su salmonele kategorije 1 i/ili kategorije 2 uništene u skladu sa posebnim propisom.
Vlasnik inkubatorske stanice sprovodi mere dezinfekcije i deratizacije.
Dezinfekcija inkubatorske stanice vrši se u skladu sa članom 38. ovog pravilnika.
Infekcija salmonelom kategorije 1 i/ili kategorije 2 prestaje ako:
1) su svi jednodnevni pilići, odnosno ćurići, priplodna jaja uklonjeni iz inkubatorske stanice ili inkubatorske jedinice gde je bila potvrđena salmonela kategorije 1 i/ili kategorije 2;
2) je sprovedeno čišćenje i dezinfekcija inkubatorske stanice ili inkubatorskih jedinica i deratizacija i kada je od strane laboratorije dobijen negativan nalaz na salmonele (kontrolni bris).
Samokontrola na gazdinstvu za tov živine
Vlasnik gazdinstva za tov živine vrste Gallus Gallus (brojleri) i roda Meleargis (ćurke) u okviru samokontrole obezbeđuje da se na njegovom gazdinstvu vrše ispitivanja na salmonelu, i to u okviru tri nedelje pre nego što se živina uputi na klanje. Rezultati ispitivanja moraju biti poznati pre nego što se životinje upute u objekat za klanje.
Ispitivanja uzoraka jata za tov sprovodi se u skladu sa Prilogom III - Šema ispitivanja koja je neophodna za verifikaciju da je postignut cilj da se smanji prisustvo Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium kod jata živine za tov (brojleri) (u daljem tekstu: Prilog III), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo i Prilogom IV.
Službena kontrola na gazdinstvu za tov živine
U okviru službenih kontrola gazdinstava za tov živine vrste Gallus Gallus (brojleri) i roda Meleargis (ćurke) službeno uzorkovanje se vrši na sledeći način:
1) uzorkovanje od jata za tov brojlera sprovodi se jednom godišnje na gazdinstvima sa više od 5.000 brojlera po turnusu;
2) uzorkovanje od jata za tov ćuraka sprovodi se jednom godišnje sa više od 500 ćuraka za tov po turnusu;
3) uzorkovanje se može vršiti na osnovu analize rizika svaki put kada veterinarski inspektor utvrdi da je neophodno.
Sumnja na infekciju salmonelom
Sumnja na infekciju salmonelom za živinu vrste Gallus Gallus i roda Meleagris (ćurke) na gazdinstvu ili proizvodnoj jedinici postoji kada dođe do uginuća živine ili živina pokazuje kliničke simptome koji ukazuju na infekciju salmonelom ili kao rezultat epizootiološkog uviđaja kod pojave bolesti ljudi koje se prenose hranom.
U slučaju postojanja sumnje na infekciju salmonelom veterinarski inspektor sprovodi odmah službenu kontrolu sumnjivih gazdinstava za tov.
Živina se može iznositi samo u dijagnostičke svrhe.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, sa sumnjivog gazdinstva ili proizvodne jedinice mogu se iznositi samo:
1) brojleri i ćurke za tov radi klanja kada su preduzete sve mere za sprečavanje širenja infekcije u toku transporta do objekta za klanje i pod uslovom da se tako zaklana živina termički obradi;
2) brojleri i ćurke za tov radi ubijanja i neškodljivog uklanjanja.
Mere posle potvrđene infekcije
Kada se na osnovu laboratorijskih rezultata dobijenih u okviru samokontrole ili službene kontrole na gazdinstvu za tov živine potvrdi infekcija salmonelom kategorije 1 sve jedinke u jatu moraju biti ubijene i neškodljivo uklonjene kako bi se smanjio rizik širenja salmonele.
Mere iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se na:
1) brojlere i ćurke za tov koje se upućuju u ovlašćenu laboratoriju u dijagnostičke svrhe;
2) brojlere i ćurke za tov radi klanja kada su preduzete sve mere za sprečavanje širenja infekcije u toku transporta do objekta za klanje i pod uslovom da se tako zaklana živina termički obradi.
Infekcija salmonelom je prestala da postoji ako je sa gazdinstva ili iz proizvodne jedinice uklonjena sva živina, ako je sprovedeno čišćenje, dezinfekcija u skladu sa članom 38. ovog pravilnika, deratizacija i kada je od strane ovlašćene laboratorije potvrđen negativan nalaz na salmonele (kontrolni bris).
Posle uklanjanja živine i jaja sa gazdinstava ili proizvodne jedinice na kome je potvrđena infekcija salmonelom kategorije 1 potrebno je:
1) izvršiti mehaničko čišćenje i pranje, dezinfekciju proizvodnih objekata, prilaza, postrojenja, uređaja i drugih predmeta koji mogu biti kontaminirani salmonelama i sprovesti deratizaciju;
2) spaliti hranu za životinje i prostirku koja može biti nosilac salmonele ili spakovati zajedno sa živinskim stajnjakom. Hrana za životinje može se podvrgnuti tretmanu kojim je obezbeđeno uništavanje salmonele pod uslovom da ne postoji opasnost od širenja infektivnog agensa;
3) spakovati stajnjak na mesto koje je nedostupno za živinu, dezinfikovati i skladištiti najmanje tri nedelje. Tečne izlučevine iz živinskih objekata ili ostalih lokacija za držanje živine treba dezinfikovati;
4) spaliti i neškodljivo ukloniti potencijalno inficirani materijal iz inkubatorske stanice (kartonske kutije, ulošci za jaja i drugi otpad) i sve zaprljane površine očistiti i dezinfikovati kako bi se sprečilo širenje salmonela.
Zaštitne mere kod Salmonella Gallinarum Pullorum
Ovlašćena laboratorija, odnosno laboratorija, vlasnik gazdinstva i ovlašćena veterinarska stanica ili veterinarska služba u svim vrstama proizvodnje živine treba da nalaz o postojanju infekcije Salmonella Gallinarum Pullorum koja je izolovana i potvrđena u okviru samokontrole i službene kontrole odmah prijave veterinarskom inspektoru.
Kada se na gazdinstvu ili proizvodnoj jedinici potvrdi infekcija Salmonella Gallinarum Pullorum vrši se:
1) ubijanje i neškodljivo uklanjanje živine ili
2) klanje kada su preduzete sve mere za sprečavanje širenja infekcije u toku transporta do objekta za klanje i pod uslovom da se tako zaklana živina termički obradi.
Vakcinacija protiv Salmonella Gallinarum Pullorum nije dozvoljena, kao ni upotreba vakcina koja sadrži antigen Salmonella Gallinarum Pullorum u bilo koje svrhe.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, Ministarstvo može odobriti vakcinaciju protiv Salmonella Gallinarum Pullorum, kao i vakcine koje sadrže antigen Salmonella Gallinarum Pullorum u naučne svrhe i ogledne svrhe ukoliko se ne dovodi u pitanje širenje infekcije.
Opšte mere u slučaju infekcije drugim salmonelama
Kada se na gazdinstvu utvrdi salmonela iz člana 2. tačka 20) podtačka (2) (salmonela kategorije 2:, Salmonella Hadar, Salmonella Virchow i Salmonella Infantis) i podtačka (4) ovog pravilnika (ostali serotipovi salmonele koji su od značaja za javno zdravlje), a u cilju smanjenja rizika od širenja salmonele, posle pražnjenja objekta primenjuju se sledeće mere:
1) mehaničko čišćenje i pranje, dezinfekcija proizvodnih objekata, prilaza, postrojenja, uređaja i drugih predmeta i deratizacija;
2) uništavanje hrane za životinje i prostirke koja može biti kontaminirana salmonelom ili pakovanje sa živinskim đubrivom. Hrana za životinje se može podvrgnuti tretmanu kojim je obezbeđeno uništavanje salmonele pod uslovom da ne postoji opasnost od širenja infektivnog agensa;
3) pakovanje stajnjaka na mesto koje je nedostupno za živinu, dezinfekcija i skladištenje najmanje tri nedelje. Tečne izlučevine iz živinskih objekata ili ostalih lokacija za držanje živine treba dezinfikovati;
4) neškodljivo uklanjanje potencijalno inficiranog materijala iz inkubatorske stanice (kartonske kutije, ulošci za jaja i drugi otpad), čišćenje i dezinfekcija;
5) laboratorijsko ispitivanje briseva iz objekata na prisustvo salmonele (kontrolni bris) u ovlašćenoj laboratoriji.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje infekcija živine određenim serotipovima salmonela ("Službeni glasnik RS", br. 7/10 i 76/10), kao i odredbe Pravilnika o merama za suzbijanje i iskorenjivanje salmoneloze pernate živine ("Službeni list SFRJ", broj 6/88 i "Službeni glasnik RS", broj 7/10 - dr. pravilnik) i Pravilnika o merama za suzbijanje i iskorenjivanje tifusa peradi ("Službeni list SFRJ", broj 6/88 i "Službeni glasnik RS", broj 7/10 - dr. pravilnik), koje se odnose na živinu iz roda Meleagris (ćurke).
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
ŠEMA ISPITIVANJA U CILJU SMANJENJA PRISUSTVA SALMONELLA ENTERITIDIS, SALMONELLA TYPHIMURIUM, SALMONELLA HADAR, SALMONELLA INFANTIS I SALMONELLA VIRCHOW NA GAZDINSTVIMA ZA ODGOJ I EKSPLOATACIJU RODITELJSKOG JATA VRSTE GALLUS GALLUS
Šema za uzimanje uzoraka mora da obuhvati jata za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata koja se sastoji od najmanje 250 jedinki (u daljem tekstu: jata za eksploataciju).
2. Monitoring jata za eksploataciju
2.1. Mesto, učestalost i status uzorkovanja
(samokontrola, odnosno službena kontrola)
Uzorci za jata za eksploataciju uzimaju se na zahtev vlasnika i na zahtev veterinarskog inspektora, kao deo samokontrola ili službenih kontrola.
2.1.1. Uzorkovanje u okviru samokontrole
Uzorkovanje se mora obavljati svake dve nedelje na osnovu programa samokontrola.
Vlasnik sprovodi program samokontrole:
- u inkubatorskoj stanici, ili
- na gazdinstvu.
Uzorkovanje priplodnih jaja namenjenih za izvoz mora se obaviti na gazdinstvu.
Laboratorija o rezultatima serotipizacije na salmonele mora da obavesti vlasnika, veterinarskog inspektora i ovlašćenu veterinarsku stanicu ili veterinarsku službu.
2.1.2. Uzorkovanje u okviru službenih kontrola
2.1.2.1. Ako se uzorci u okviru samokontrole uzimaju u inkubatorskoj stanici, službeno uzorkovanje se obavlja prema sledećoj šemi:
- i pored uzorkovanja pri samokontroli (svake dve nedelje) službeno uzorkovanje se vrši svakih 16 nedelja u inkubatorskoj stanici;
- i pored uzorkovanja pri samokontroli (svake dve nedelje) službeno uzorkovanje u objektu vrši se dva puta u toku proizvodnog ciklusa, s tim da se prvo uzorkovanje uradi u toku četiri nedelje posle pronošenja ili prelaska u jedinicu za pronošenje, a drugo uzorkovanje pri kraju nosivosti ili najmanje osam nedelja pre kraja proizvodnog ciklusa;
- na gazdinstvu sa koga potiču priplodna jaja radi potvrde odgovarajuće salmonele posle pozitivnog nalaza na osnovu uzorkovanja pri samokontroli, urađenog u inkubatorskoj stanici.
2.1.2.2. Ako se uzorci u okviru samokontrole uzimaju na gazdinstvu službeno uzorkovanje mora se izvršiti u tri navrata tokom proizvodnog ciklusa:
- četiri nedelje posle prelaska na fazu nošenja ili u jedinicu za nošenje;
- pri kraju faze nošenja, ali najmanje osam nedelja pre kraja proizvodnog ciklusa;
- tokom proizvodnje između prethodna dva uzorkovanja.
2.2. Procedura uzimanja uzoraka
2.2.1. Priprema uzoraka u inkubatorskoj stanici
Uzima se najmanje jedan mešoviti uzorak (neinkubirana jaja, uginuli embrioni, ljuske jaja) po svakom jatu za odgoj prilikom svakog uzorkovanja. Uzorkovanje treba da se obavi na dan izleganja, kada su dostupni uzorci od svih odgojnih jata. Ukoliko ima više od 50.000 jaja od jednog jata treba uzeti od tog jata i drugi uzorak.
Uzorak se sastoji od najmanje:
- jednog mešovitog uzorka sa vidljivo zaprljanih površina tacni valjaonika uzetih kao slučajni uzorci sa pet pojedinačnih tacni valjaonika ili mesta valjaonika tako da se pokrije najmanje 1 m2. Ukoliko priplodna jaja od jednog roditeljskog jata zauzimaju više od jedne inkubatorske stanice u tom slučaju uzima se zbirni uzorak. Ukoliko su priplodna jaja raspoređena do pet inkubatorskih stanica uzorak se uzima iz svake inkubatorske stanice. Ukoliko ima više od pet inkubatorskih stanica zbirni uzorak se uzima iz ukupno pet inkubatorskih stanica, ili
- jednog uzorka paperja uzetog sa jednom ili više nakvašenih navlaka sa najmanje 900 cm2 ukupne površine, koji je sakupljen odmah posle uklanjanja pilića. Uzorak paperja uzima se sa čitave površine poda od najmanje pet valjaonika sa pet lokacija, ukoliko izleženi pilići zauzimaju do pet inkubatora, a potiču iz istog roditeljskog jata mora da se uzme najmanje jedan uzorak po roditeljskom jatu;
- u slučaju da se ne koriste obloge tacni valjaonika mogu se uzeti mešoviti uzorci od po 10 g razbijenih ljuski jaja sa 25 odvojenih mesta valjaonika iz najviše pet inkubatorskih stanica sa izleženim jajima iz jednog jata, koje se izmrve, izmešaju, pa se uzima poduzorak od 25 g.
Ovakva procedura mora se primenjivati prilikom uzorkovanja u okviru samokontrole, kao i prilikom službenog uzorkovanja.
2.2.2. Priprema uzoraka na gazdinstvu
2.2.2.1. Uzorkovanje pri samokontroli na zahtev vlasnika
Uzorkovanje se, pre svega, sastoji od uzoraka fecesa u cilju otkrivanja 1% prevalence unutar jata sa pouzdanošću od 95%. Da bi se postigao takav rezultat uzorci se formiraju na sledeći način:
1) zbirni uzorak sastavljen od pojedinačnih uzoraka svežeg fecesa od kojih je svaki težak najmanje 1 g uzetih kao slučajni uzorci na gazdinstvu u kojima se drži živina, ili ukoliko jedinke imaju slobodan pristup u više od jedne proizvodne jedinice na predmetnom gazdinstvu uzima se iz svake. Feces se za analizu zbirnog uzorka mora grupisati u najmanje dva zbirna uzorka.
Broj mesta sa kojih treba uzeti individualne uzorke fecesa kako bi se napravio zbirni uzorak je sledeći:
Broj jedinki koje se drže u objektu |
Broj uzoraka fecesa koji se uzimaju iz |
250-349 |
200 |
350-449 |
220 |
450-799 |
250 |
800-999 |
260 |
1.000 ili više |
300 |
2) uzimanje nazuvaka za obuću ili uzimanje uzoraka prašine:
- vatirani nazuvci za obuću za uzimanje uzoraka fecesa koji se koriste treba da imaju adekvatnu sposobnost upijanja kako bi upili vlagu;
- površinu vatiranog nazuvka za obuću za uzimanje fecesa treba navlažiti upotrebom odgovarajućeg razblaživača (kao što je 0,8% natrijum-hlorid, 0,1% peptona u sterilnoj dejonizovanoj vodi ili sterilna voda);
- treba gaziti unaokolo tako da se pokupi reprezentativni uzorak iz svih delova objekata, uključujući delove na kojima se nalazi prostirka i rešetke, ukoliko su rešetke dovoljno bezbedne da se po njima može hodati. Sve proizvodne jedinice u jednom gazdinstvu moraju biti obuhvaćene uzorkovanjem. Po završetku uzorkovanja u izabranom objektu vatirani nazuvci za obuću za uzimanje fecesa moraju se pažljivo skinuti i spakovati tako da se ne odstrani nakupljeni materijal.
Uzorkovanje se vrši sa:
- pet pari nazuvaka za obuću od kojih svaki treba da pokrije 20% površine živinarnika, pri čemu uzorci mogu biti sakupljeni u zbirni uzorak radi analize u najmanje dva zbirna uzorka, ili
- najmanje jednim parom nazuvaka kojim treba da se reprezentuje čitava površina živinarnika. Uzorkovanje prašine sakuplja se sa različitih mesta živinarnika sa površine na kojima nije vidljivo prisustvo prašine i prilikom uzimanja ovog uzorka prašine treba koristiti jedan ili više navlaženih nazuvaka da bi se pokrilo najmanje 900 cm2 cele površine;
3) kada su u pitanju roditeljska jata za eksploataciju koja se uzgajaju u kavezima mogu se uzimati uzorci od mešovitog fecesa uzetog sa pokretnih traka za sakupljanje izmeta, sa sakupljača izmeta ili iz septičkih jama u zavisnosti od tipa objekta. Treba sakupiti dva uzorka od najmanje 150 g radi individualnog ispitivanja:
- sa pokretnih traka ispod svakog reda kaveza koje se redovno kreću i koje se prazne u sistem kontinuiranih pločastih transportera ili u sistem konvejera;
- iz sistema septičkih jama kod kojih se ispod kaveza sakuplja izmet u septičku jamu ispod objekta;
- iz sistema septičke jame kod objekata sa kavezima kod kojih se dno kaveza otvara i feces pada direktno u jamu.
Obično u objektu postoji nekoliko grupa kaveza. Zbirni uzorak uzet od svake grupe kaveza priključuje se ukupnom zbirnom uzorku. Uzimaju se po dva zbirna uzorka od svakog jata, i to:
- kod sistema sa pokretnim trakama ili sa sakupljačima fecesa sisteme treba pustiti u pogon na dan uzorkovanja pre samog uzorkovanja;
- kod sistema gde postoje deflektori ispod kaveza i strugača prikupljaju se zbirni uzorci fecesa koji se nalaze na strugaču, nakon puštanja u pogon;
- kod sistema sa kavezima kod kojih ne postoji ni sistem pokretne trake ni sistem sakupljača mora se uzeti zbirni uzorak iz septičke jame;
- kod sistema sa pokretnom trakom za sakupljanje izmeta uzima se zbirna fekalna materija sa kraja trake na kojem se traka prazni.
2.2.2.2. Službeno uzorkovanje
1) Uzorkovanje u okviru službenih kontrola vrši se kao što je navedeno pod tač. 2.2.1. i 2.2.2. pododeljka 2.
2) (brisana)
3) Sumnja na lažne rezultate
Izuzetno, u slučajevima kada veterinarski inspektor ima razloga da sumnju na rezultate (npr. lažno pozitivne ili lažno negativne rezultate), može odlučiti da ponovni ispitivanju u skladu sa podtačkom 2.2.2.1. ovog pododeljka.
3.1. Priprema uzoraka
3.1.1. Podmetači inkubatorske korpe:
- stave se u 1 L puferovane peptonske vode (Buffered Peptone Water - BPW) koja je prethodno zagrejana na sobnoj temperaturi, i blago se promeša;
- rad na kulturi uzorka se nastavlja primenom metode detekcije.
3.1.2. Uzorci uzeti preko vatiranih nazuvaka za obuću za uzimanje fecesa i uzorci prašine:
- pažljivo se raspakuje par nazuvaka za obuću za uzimanje fecesa i za uzimanje uzorka prašine (nazuvci od tkanine), kako bi se izbeglo rasipanje nahvatane fekalne materije ili nakupljene prašine. To se stavi u 225 ml puferovane peptonske vode koja je prethodno zagrejana do sobne temperature. Nazuvke za obuću, i nazuvke od tkanine treba potpuno potopiti u puferovanu peptonsku vodu tako da oko uzorka bude dovoljno tečnosti da bi se infektivni agens odvojio od uzorka. Ako je neophodno može se dodati i više puferovanog peptonskog rastvora. Odvojeno se priprema rastvor za uzorke uzete preko nazuvaka za obuću i uzete preko nazuvaka od tkanine;
- kada se pet pari nazuvaka za obuću za uzimanje fecesa grupišu u dva zbirna uzorka, svaki zbirni uzorak se stavi u 225 ml ili više puferovane peptonske vode, tako da svi uzorci budu potpuno potopljeni u puferovanu peptonsku vodu;
- dobro izmešati do potpunog zasićenja uzorka i nastaviti rad na kulturi uzorka primenom metode detekcije.
3.1.3. Uzorci koji su uzeti od ostale fekalne materije:
- u laboratoriju se stavi svaki uzorak (ili zbirni uzorak ako se on koristi) u istu količinu puferovane peptonske vode i blago pomeša;
- uzorak se ostavi da omekša u narednih 10-15 minuta, a zatim blago izmeša;
- neposredno posle mešanja izdvoji se 50 g mešavine i doda u 200 ml puferovane peptonske vode koja je prethodno zagrejana do sobne temperature;
- nastavlja se rad na kulturi uzorka primenom metode detekcije.
3.2. Metod detekcije
Referenta laboratorijska metoda predstavlja metodu za dijagnostiku salmonele koja je opisana u poslednjoj verziji EN/ ISO 6579.
Mogu se koristiti i druge metode ispitivanja koje su akreditovane i čija je validacija sprovedena prema zahtevima najnovije verzije standarda EN/ISO 16140.
3.3. Serotipizacija
Potrebno je odrediti serotip najmanje jednog izolata od svakog pozitivnog uzorka prema Kaufmann-White šemi u ovlašćenoj laboratoriji, odnosno u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za salmonelozu živine.
3.4. Skladištenje soja bakterija
Sojevi bakterija izolovani iz uzoraka koje je sakupila ovlašćena laboratorija moraju se skladištiti radi dalje fagotipizacije ili ispitivanja na antimikrobnu rezistenciju upotrebom uobičajenih metoda uzimanja kulture, kako bi se obezbedio integritet sojeva najmanje dve godine.
Jato za eksploataciju je pozitivno kada se prisustvo odgovarajuće salmonele (koja ne spada u vakcinalni soj) izoluje u jednom ili više uzoraka fecesa uzetih na gazdinstvu.
Ukupni rezultati uzorkovanja i ispitivanja jata za eksploataciju na nivou gazdinstva: svako jato za eksploataciju uzeće se samo jednom u obzir bez obzira na broj uzorkovanja i ispitivanja koja se sprovode.
Pozitivna jata za eksploataciju uzeće se samo jednom u obzir bez obzira na broj uzorkovanja i ispitivanja koja se sprovode.
U izveštaju se navodi:
- detaljan opis šeme uzorkovanja i tip uzoraka koji je uzet za ispitivanje;
- broj postojećih jata za eksploataciju i onih koja su ispitana;
- rezultati ispitivanja;
- objašnjenje rezultata, a posebno izuzetnih slučajeva.
ŠEMA ISPITIVANJA KOJA JE NEOPHODNA ZA VERIFIKACIJU DA JE POSTIGNUT CILJ DA SE SMANJI PRISUSTVO SALMONELLA ENTERITIDIS I SALMONELLA TYPHIMURIUM KOD KOKA NOSILJA
Šema za uzimanje uzoraka mora da obuhvati sva jata koka nosilja sa gazdinstava koka nosilja sa najmanje 350 jedinki.
2. Monitoring nad jatima koka nosilja
2.1. Učestalost i status uzorkovanja
Uzorci za ispitivanje na salmonele kod jata koka nosilja uzimaju se na zahtev vlasnika i veterinarskog inspektora.
Uzimanje uzoraka u okviru samokontrole odnosno na zahtev vlasnika vrši se:
- na svake 4 nedelje;
- prvo uzorkovanje obavlja se kada su nosilje stare 24±2 nedelje.
Uzorkovanje u okviru službenih kontrola vrši se:
- jednom godišnje od jednog jata na gazdinstvu koje broji najmanje 1.000 jedinki;
- pri starosti od 24±2 nedelje kod jata nosilja koja se drže na gazdinstvima u kojima je salmonela utvrđena kod prethodnog jata;
- u slučaju kada postoji sumnja na infekciju Salmonella Enteritidis ili Salmonella Typhimurium kao rezultat epizootiološkog uviđaja kod pojave bolesti ljudi koje se prenose hranom;
- na svim ostalima jatima nosilja na gazdinstvu u slučaju da su Salmonella Enteritidis ili Salmonella Typhimurium utvrđene kod jednog jata nosilja na gazdinstvu;
- u slučajevima kada veterinarski inspektor smatra da je neophodno da kontroliše jato na gazdinstvu.
Službeno uzorkovanje može da zameni jedno uzorkovanje na zahtev vlasnika.
2.2. Izveštaj o uzimanju uzoraka
Da bi se postigla maksimalna senzitivnost uzorkovanja uzimaće se uzorci i od fekalne materije i iz okruženja:
- kod jata koja se drže u kavezima uzimaće se 2 x 150 g zbirnog fecesa sa svih pokretnih traka ili sakupljača izmeta na gazdinstvu pošto se pusti u pogon sistem za uklanjanje izmeta. U kavezima kod kojih ne postoje sakupljači izmeta ili pokretne trake mora se sakupiti 2 x 150 g mešovitog svežeg fecesa sa 60 različitih lokacija ispod kaveza;
- na gazdinstvima gde se živina drži na podnom sistemu treba uzeti dva para nazuvaka za obuću za uzimanje fecesa pod uslovom da se između uzimanja dva uzorka ne menja zaštitna obuća.
Kada se sprovodi uzorkovanje treba uzeti 250 ml uzorka koji u sebi sadrži najmanje 100 g prašine sa velikih izvora prašine iz celokupnog objekta. U slučaju da nema dovoljno prašine treba uzeti dodatni uzorak od 150 g zbirnog fecesa ili upotrebiti još jedan par nazuvaka za obuću za uzimanje fecesa.
Da bi se postigao zadovoljavajući rezultat prilikom uzimanja uzoraka sprovode se dodatni neophodni testovi kako bi rezultati ispitivanja na salmonelu kod živine pokazali da ne postoji upotreba antimikrobnih sredstava.
Kada se ne potvrdi prisustvo Salmonella Enteritidis i/ili Salmonella Typhimurium, ali se utvrdi prisustvo antimikrobnih sredstava ili utvrdi inhibicija rasta mikroorganizama, smatraće se da je jato inficirano.
Kada veterinarski inspektor ima razloga za sumnju na nepravilno uzorkovanje sprovedeno na zahtev vlasnika odnosno držaoca živine može se sprovesti službeno uzorkovanje.
3.1. Transport i priprema uzoraka
Uzorci se šalju lično ili putem kurira u ovlašćenu laboratoriju na dan sakupljanja uzoraka. U laboratoriji se uzorci drže do ispitivanja u frižideru, a koje se mora obaviti u roku od 48 sati posle prijema.
3.1.1. Uzorci koji se uzimaju preko vatiranih nazuvaka za obuću za uzimanje fecesa:
- pažljivo se raspakuju dva para vatiranih nazuvaka za obuću za uzimanje fecesa kako bi izbeglo rasipanje nahvatane fekalne materije koja se sakuplja i stavlja u 225 ml puferovane peptonske vode (Buffered Peptone Water - BPW), koja je prethodno zagrejana do sobne temperature;
- uzorak se dobro izmeša do potpunog zasićenja i nastavlja rad na kulturi uzoraka primenom metode detekcije.
3.1.2. Uzorci uzeti od ostale fekalne materije i prašine:
- uzorci fecesa se sakupe i dobro izmešaju, a zatim se uzima poduzorak od 25 g radi dobijanja kulture;
- poduzorak od 25 g treba da se stavi u 225 ml puferovane peptonske vode koja je prethodno zagrejana do sobne temperature;
- treba nastaviti rad na kulturi uzorka primenom metode detekcije.
Ako je postignut dogovor o primeni ISO standarda za pripremu fecesa radi utvrđivanja salmonele, u tom slučaju treba primeniti te standarde koji zamenjuju prethodno navedene odredbe o pripremi uzoraka.
3.2. Metod detekcije
Referenta laboratorijska metoda predstavlja metodu za dijagnostiku salmonele koja je opisana u poslednjoj verziji EN/ ISO 6579.
Mogu se koristiti i druge metode ispitivanja koje su akreditovane i čija je validacija sprovedena prema zahtevima najnovije verzije standarda EN/ISO 16140.
3.3. Serotipizacija
Potrebno je odrediti serotip najmanje jednog izolata od svakog pozitivnog uzorka prema Kaufmann-White šemi u ovlašćenoj laboratoriji, odnosno u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za salmonelozu živine.
3.4. Čuvanje izolovanih sojeva bakterija
Sojevi bakterija izolovani iz uzoraka koje je sakupila ovlašćena laboratorija moraju se skladištiti radi dalje fagotipizacije ili ispitivanja na antimikrobnu rezistenciju upotrebom uobičajenih metoda uzimanja kulture, kako bi se obezbedio integritet sojeva najmanje dve godine.
Jato nosilja je pozitivno kada se prisustvo Salmonella Enteritidis i/ili Salmonella Typhimurium (koje ne spadaju u soj vakcine) izoluju u jednom ili više uzoraka uzetih od jata nosilja.
Pozitivna jata nosilja ocenjivaće se samo jednom bez obzira na broj uzorkovanja i ispitivanja koja se sprovode i biće navedena u izveštaju samo u prvoj godini kada je dijagnostikovana bolest.
U izveštaju se navodi:
- ukupan broj jata koka nosilja koja su ispitana i broj jata nosilja ispitana za svaki status uzorkovanja u skladu sa pododeljkom 2.1. odeljka 2;
- ukupan broj inficiranih jata i rezultati ispitivanja za svaki status uzorkovanja;
- objašnjenje rezultata, a posebno izuzetnih slučajeva.
Rezultati i sve dodatne važeće informacije dostavljaće se u izveštaju o kretanjima i izvorima zoonoza.
ŠEMA ISPITIVANJA KOJA JE NEOPHODNA ZA VERIFIKACIJU DA JE POSTIGNUT CILJ DA SE SMANJI PRISUSTVO SALMONELLA ENTERITIDIS I SALMONELLA TYPHIMURIUM KOD JATA ŽIVINE ZA TOV (BROJLERI)
1.1. Mesto, učestalost i status uzorkovanja
(samokontrola, odnosno službena kontrola)
Uzorci od jata brojlera uzimaju se na zahtev vlasnika i na zahtev veterinarskog inspektora, kao deo samokontrola ili službenih kontrola.
Šema za uzimanje uzoraka mora da obuhvati sva jata brojlera.
Šema ispitivanja koja je neophodna za verifikaciju da je postignut cilj da se smanji prisustvo Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium kod jata brojlera.
2. 1 Učestalost i status uzorkovanja:
- uzorci od svih jata brojlera uzimaće se na zahtev vlasnika ili od strane veterinarskog inspektora;
- uzimanje uzoraka na zahtev vlasnika obaviće se u roku od tri nedelje pre nego što se brojleri pošalju na klanje;
- uzimanje uzoraka po nalogu veterinarskog inspektora svake godine obuhvatiće najmanje jedno jato brojlera na gazdinstvu koja imaju više od 5.000 jedinki i obaviće se na osnovu rizika svaki put kada veterinarski inspektor smatra da je to neophodno. Uzimanje uzoraka koje obavi veterinarski inspektor može da zameni uzimanje uzoraka na zahtev vlasnika.
Veterinarski inspektor može da odluči da uzme uzorak najmanje iz jedne proizvodne jedinice brojlera po turnusu na gazdinstvima sa više proizvodnih jedinica ako se:
- primenjuje sistem "sve unutra/sve napolje";
- isti sistem upravljanja primenjuje na sva jata;
- ista hrana i voda daju svim jatima;
- tokom jedne godine i tokom najmanje šest turnusa vrši ispitivanje na salmonele u skladu sa monitoring šemom kod svih jedinki na gazdinstvu i veterinarski inspektor je uzeo uzorke od svih, bar pri jednom turnusu;
- svi rezultati testova na Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium su negativni.
2.2 Uputstvo za uzimanje uzoraka
Upotrebljava se najmanje dva para nazuvaka za obuću za uzimanje fecesa. U slučaju jata brojlera koja se gaje na podu uzorci se uzimaju samo sa prostora unutar objekta.
Svi uzorci fecesa sa nazuvaka za obuću treba da se sakupe u jedan uzorak.
Kod jata koja broje manje od 100 brojlera kada se ne mogu koristiti nazuvke za obuću za uzimanje fecesa uzorci se mogu sakupiti rukom, tako što se nazuvci za obuću za uzimanje fecesa navuku preko ruku u rukavicama ili ako to nije moguće primenjuje se neka druga tehnika uzimanja uzoraka fecesa koja odgovara cilju.
Pre nego što se navuku nazuvci za obuću za uzimanje fecesa, njihovu površinu treba nakvasiti rastvaračem: 0,8% fiziološkog rastvora, 0,1% peptona u sterilnoj dejonizovanoj vodi ili u sterilnoj vodi ili u nekom drugom rastvaraču. Nije dozvoljena upotreba vode sa gazdinstva, koja sadrži antibiotike ili druga dodatna sredstva za dezinfekciju. Nazuvke za obuću za uzimanje fecesa pre upotrebe se mogu autoklavirati sa rastvaračem u vreći za autoklaviranje ili u tegli.
Rastvarači se takođe mogu naneti posle obuvanja čizama upotrebom spreja ili bočice za ispiranje.
Svakim parom nazuvaka treba obuhvatiti po 50% površine objekta.
Po završetku uzimanja uzoraka nazuvke za obuću za uzimanje fecesa treba pažljivo skinuti tako da se ne ošteti nakupljeni materijal.
Nazuvci za obuću za uzimanje fecesa mogu se izvrnuti za uzimanje brisa fecesa, kako bi se sačuvao materijal i treba ih staviti u kesu ili u posudu i označiti.
Ako veterinarski inspektor sprovodi uzorkovanje zbog sumnje na infekciju salmonelama i u bilo kom drugom slučaju kada smatra da je to neophodno sprovešće dodatne odgovarajuće testova tako da na rezultate ispitivanja salmoneloze kod jata brojlera ne utiče upotreba antibiotika kod ovih jata.
3.1. Transport i priprema uzoraka
Uzorci se šalju u laboratoriju na dan sakupljanja uzoraka. Uzorci se u laboratoriji drže u frižideru do ispitivanja koje se obavlja u roku od 48 sati posle prijema.
Par nazuvaka za obuću za uzimanje brisa fecesa mora se pažljivo raspakovati da bi se izbeglo rasipanje nakupljenog fekalnog materijala. Materijal treba sakupiti i staviti u 225 ml puferovane peptonske vode koja je prethodno zagrejana do sobne temperature.
Uzorak treba dobro izmešati do potpunog zasićenja i nastaviti rad na zasejavanju kulture uzoraka primenom metode detekcije.
Ako je postignut dogovor o primeni ISO standarda za pripremu fecesa radi utvrđivanja salmoneloze u tom slučaju treba primeniti te standarde i oni zamenjuju odredbe o pripremi uzoraka.
3.2. Metod detekcije
Referenta laboratorijska metoda predstavlja metodu za dijagnostiku salmonele koja je opisana u poslednjoj verziji EN/ ISO 6579.
Mogu se koristiti i druge metode ispitivanja koje su akreditovane i čija je validacija sprovedena prema zahtevima najnovije verzije standarda EN/ISO 16140.
3.3. Serotipizacija
Potrebno je odrediti serotip najmanje jednog izolata od svakog pozitivnog uzorka prema Kaufmann-White šemi u ovlašćenoj laboratoriji, odnosno u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za salmonelozu živine.
3.4. Čuvanje izolovanih sojeva bakterija
Sojevi bakterija izolovani iz uzoraka koje je sakupila ovlašćena laboratorija moraju se skladištiti radi dalje fagotipizacije ili ispitivanja na antimikrobnu rezistenciju upotrebom uobičajenih metoda uzimanja kulture, kako bi se obezbedio integritet sojeva najmanje dve godine.
4.1. Izračunavanje prevalence
Jato brojlera je pozitivno kada je prisustvo Salmonella Enteritidis i/ili Salmonella Typhimurium (koje ne spadaju u soj vakcine) potvrđene u jatu u bilo kom trenutku.
Pozitivna jata brojlera uzeće se samo jednom u obzir po jednom turnusu bez obzira na broj uzorkovanja i ispitivanja koja se sprovedu i biće navedena u izveštaju samo za onu godinu u kojoj su dobijeni prvi pozitivni uzorci.
4.2. Izveštavanje
U izveštaju se navodi:
- ukupan broj jata brojlera od kojih su uzeti uzorci;
- ukupan broj inficiranih jata brojlera;
- svi izolovani serotipovi salmonele (uključujući i ostale serotipove, osim Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium);
- objašnjenje rezultata, a posebno izuzetnih slučajeva.
Rezultati i sve relevantne informacije dostavljaju se vlasniku i veterinarskom inspektoru.
ŠEMA ISPITIVANJA U CILJU SMANJENJA PRISUSTVA SALMONELLA ENTERITIDIS, SALMONELLA TYPHIMURIUM, KOD JATA ZA ODGOJ I EKSPLOATACIJU RODITELJSKOG JATA ĆURAKA I JATA ZA TOV ĆURAKA
Šema ispitivanja u cilju smanjenja prisustva Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium i šema za uzimanje uzoraka mora da obuhvati sva jata za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata ćuraka koja se sastoji od najmanje 250 jedinki i jata za tov ćuraka.
2. Monitoring jata za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata ćuraka i jata za tov ćuraka
2.1. Mesto, učestalost i status uzorkovanja
(samokontrola, odnosno službena kontrola)
Uzorci jata za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata ćuraka i jata za tov ćuraka uzimaju se na zahtev vlasnika i na zahtev veterinarskog inspektora, kao deo samokontrola ili službenih kontrola.
2.1.1 Uzorkovanje u okviru samokontrole
Uzorkovanje svih jata ćuraka za tov i odgoj u okviru samokontrole obavlja se u okviru tri nedelje pre klanja. Rezultati ispitivanja moraju biti poznati pre nego što se životinje upute u objekat za klanje.
Pored uzorkovanje iz stava 1. ove tačke jata za odgoj u okviru samokontrole uzorkovanje se vrši i kod:
- jata za odgoj: na jednodnevnim ćurićima, starosti od četiri nedelje i dve nedelje pre pronošenja, odnosno premeštanja u objekte ili jedinicu za nošenje;
- roditeljskih jata: najmanje svake treće nedelje tokom perioda nosivosti na gazdinstvu ili u inkubatorskoj stanici.
Uzorkovanje jata ćuraka za odgoj koje nose jaja namenjenih za izvoz mora da se obavlja na gazdinstvu.
2.1.2 Uzorkovanje u okviru službenih kontrola
2.1.2.1 Uzorkovanje u okviru službenih kontrola vrši se prema sledećoj šemi:
- uzorkovanje jata za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata ćuraka;
- jednom godišnje, svih jata sa najmanje 250 ćuraka za odgoj starosti između 30 i 45 nedelja, i na svim gazdinstvima sa elitnim, pradedovskim i dedovskim jatima ćuraka za odgoj, pri čemu veterinarski inspektor može odlučiti da ovo uzorkovanje izvrši i u inkubatorskim stanicama;
- u slučaju otkrivanja Salmonella Enteritidis i/ili Salmonella Typhimurium, svih jata na gazdinstvu iz uzoraka koje je vlasnik uzeo u inkubatoru ili u okviru službene kontrole, radi istraživanja izvora infekcije;
- uzorkovanje jata ćuraka za tov;
- uzorkovanje od jata za tov ćuraka sprovodi se jednom godišnje sa više od 500 ćuraka za tov po turnusu;
- uzorkovanje se može odvijati na osnovu analize rizika i svaki put kada veterinarski inspektor proceni da je to potrebno.
Ukoliko se u vremenskom intervalu propisanom za sprovođenje samokontrole, sprovodi službena kontrola, samokontrola ne mora da se sprovodi, pri čemu jedna službena kontrola zamenjuje jednu samokontrolu.
2.2. Procedura uzimanja uzoraka
2.2.1 Priprema uzoraka u inkubatorskoj stanici
Pri svakom uzorkovanju uzima se barem jedan uzorak po jednom roditeljskom jatu.
Uzorkovanje se mora sprovesti na dan izleganja kad su dostupni uzorci svih odgojnih jata.
Na dan uzimanja uzoraka sav materijal iz inkubatorske stanice iz kojih se izležu ćurići mora biti proporcionalno zastupljen u zbirnom uzorku.
Ako se u inkubatorskoj stanici nalazi više od 50.000 jaja poreklom od jednog odgojnog jata, drugi uzorak treba uzeti iz tog jata.
Uzorak se sastoji od najmanje:
1) jednog zbirnog uzorka vidno uprljanih podložaka za izlaganje, koji se nasumce uzima iz pet odvojenih kutija za izlaganje ili mesta u inkubatoru, dok se ne dostigne površina od ukupno najmanje 1 m2, ako se izležena jaja iz jednog odgojnog jata nalaze u više inkubatora, jedan takav zbirni uzorak uzima se iz svakog inkubatora (najviše pet); ili
2) jednog uzorka koji se uzima sa jednom krpom ili više navlaženih krpa, odnosno sunđera, sa ukupne površine od najmanje 900 cm2 odmah nakon premeštanja ćurića, sa cele površine dna od ukupno barem pet kutija za izleganje, ili iz perja sa pet mesta, uključujući pod, iz svakog, do najviše pet, inkubatora sa jajima za izleganje iz jata, osiguravajući da je uzet barem jedan uzorak po jatu iz kojeg jaja dolaze; ili
3) 10 g ljuski razbijenih jaja uzetih iz 25 odvojenih kutija za izleganje, tj. 250 g početnog uzorka u do pet inkubatora sa jajima za izleganje iz jata, koja se zdrobe, izmešaju i podele za ispitivanje u uzorku od 25 g.
Postupak iz podtač. 1)-3) ove tačke primjenjuje se za uzimanje uzoraka na zahtev vlasnika, kao i u okviru službenih kontrola. Nije obavezno uključiti inkubator sa jajima iz različitih jata, osim ako se najmanje 80% jaja nalazi u drugim inkubatorima iz kojih su uzimani uzorci.
2.2.2. Priprema uzoraka na gazdinstvu
2.2.2.1. Uzorkovanje u okviru samokontrole na zahtev vlasnika
Uzorkovanje se sastoji, pre svega, od uzoraka fecesa, a namenjeno je otkrivanju 1%-tne prevalence u jatu, sa pouzdanošću od 95%. Da bi se postigao takav rezultat, uzorci fecesa se formiraju na sledeći način:
1) zbirni uzorak sastavljen od pojedinačnih uzoraka svežeg fecesa od kojih je svaki težak najmanje 1 g uzetih kao slučajni uzorci na gazdinstvu u kojima se drži živina, ili ukoliko jedinke imaju slobodan pristup u više od jedne proizvodne jedinice na predmetnom gazdinstvu uzima se iz svake. Feces se za ispitivanje zbirnog uzorka može grupisati u najmanje dva zbirna uzorka.
Broj mesta sa kojih treba uzeti individualne uzorke fecesa kako bi se napravio zbirni uzorak je sledeći:
Broj jedinki koje se drže u objektu |
Broj uzoraka fecesa koji se uzimaju iz |
250-349 |
200 |
350-449 |
220 |
450-799 |
250 |
800-999 |
260 |
1.000 ili više |
300 |
2) uzimanje nazuvaka za obuću ili uzimanje uzoraka prašine:
- vatirani nazuvci za obuću za uzimanje uzoraka fecesa koji se koriste treba da imaju adekvatnu sposobnost upijanja kako bi upili vlagu;
- površinu vatiranog nazuvka za obuću za uzimanje fecesa treba navlažiti upotrebom odgovarajućeg razblaživača (kao što je 0,8% natrijum-hlorid, 0,1% peptona u sterilnoj dejonizovanoj vodi ili sterilna voda);
- treba gaziti unaokolo tako da se pokupi reprezentativni uzorak iz svih delova objekata uključujući delove na kojima se nalazi prostirka i rešetke, ukoliko su rešetke dovoljno bezbedne da se po njima može hodati. Sve proizvodne jedinice u jednom gazdinstvu moraju biti obuhvaćene uzorkovanjem. Po završetku uzorkovanja u izabranom objektu vatirani nazuvci za obuću za uzimanje fecesa moraju se pažljivo skinuti i spakovati tako da se ne odstrani nakupljeni materijal.
Uzorkovanje se vrši sa:
- pet pari nazuvaka za obuću od kojih svaki treba da pokrije 20% površine živinarnika; uzorci mogu biti sakupljeni u zbirni uzorak radi ispitivanja u najmanje dva zbirna uzorka, ili
- najmanje jednim parom nazuvaka kojim treba da se reprezentuje čitava površina živinarnika.
Uzorkovanje prašine se sakuplja sa različitih mesta živinarnika sa površine na kojima nije vidljivo prisustvo prašine i prilikom uzimanja ovog uzorka prašine treba koristiti jedan ili više navlaženih nazuvaka da bi se pokrilo najmanje 900 cm2 cele površine;
3) kada su u pitanju roditeljska jata za eksploataciju koja se uzgajaju u kavezima, mogu se uzimati uzorci od mešovitog fecesa uzetog sa pokretnih traka za sakupljanje izmeta, sa sakupljača izmeta ili iz septičkih jama u zavisnosti od tipa objekta. Treba sakupiti dva uzorka od najmanje 150 g radi individualnog ispitivanja:
- sa pokretnih traka ispod svakog reda kaveza koje se redovno kreću i koje se prazne u sistem kontinuiranih pločastih transportera ili u sistem konvejera;
- iz sistema septičkih jama kod kojih se ispod kaveza sakuplja izmet u septičku jamu ispod objekta;
- iz sistema septičke jame kod objekata sa kavezima kod kojih se dno kaveza otvara i feces pada direktno u jamu.
Obično u objektu postoji nekoliko grupa kaveza. Zbirni uzorak uzet od svake grupe kaveza priključuje se ukupnom zbirnom uzorku. Uzimaju se po dva zbirna uzorka od svakog jata, i to:
- kod sistema sa pokretnim trakama ili sa sakupljačima fecesa sisteme treba pustiti u pogon na dan uzorkovanja pre samog uzorkovanja;
- kod sistema gde postoje deflektori ispod kaveza i strugača prikupljaju se zbirni uzorci fecesa koji se nalaze na strugaču, nakon puštanja u pogon;
- kod sistema sa kavezima kod kojih ne postoji ni sistem pokretne trake ni sistem sakupljača mora se uzeti zbirni uzorak iz septičke jame;
- kod sistema sa pokretnom trakom za sakupljanje izmeta uzima se zbirna fekalna materija sa kraja trake na kojem se traka prazni.
2.2.2.2. Službeno uzorkovanje
1) Uzorkovanje u okviru službene kontrole vrši se kao što je navedeno pod tačkom 2.2.2.1. ovog pododeljka.
2) (brisana)
3) Sumnja na lažne rezultate
Izuzetno, u slučajevima kada veterinarski inspektor ima razloga da sumnju na rezultate (npr. lažno pozitivne ili lažno negativne rezultate), može odlučiti da ponovna ispitivanja u skladu sa podtačkom 2.2.2.1. ovog pododeljka.
2.3 Procedura uzimanja uzoraka jata za tov ćuraka
Pri uzorkovanju jata ćurka za tov uzimaju se najmanje dva para nazuvaka za obuću. Nazuvke za obuću stavljaju se na obuću i uzorci se uzimaju šetanjem po objektu za držanje ćuraka. Brisevi sa jednog jata ćuraka mogu staviti u jedan uzorak.
Površinu vatiranog nazuvka za uzimanje fecesa treba navlažiti upotrebom odgovarajućeg razblaživača (kao što je 0,8% natrijum-hlorid, 0,1% peptona u sterilnoj dejonizovanoj vodi ili sterilna voda) ili autoklaviranjem nazuvka za obuću u posudi sa diluentima.
Navlake za obuću vlaže se tako da se u njih nalije tečnost pre obuvanja ili ih se protrese u posudi sa diluentom.
Svakim parom nazuvaka treba obuhvatiti po 50% površine objekta.
Po završetku uzimanja uzoraka nazuvke za obuću za uzimanje fecesa treba pažljivo skinuti tako da se ne ošteti nakupljeni materijal.
Nazuvci za obuću za uzimanje fecesa mogu se izvrnuti za uzimanje brisa fecesa, kako bi se sačuvao materijal i treba ih staviti u kesu ili u posudu i označiti.
Izuzetno, može da poveća minimalni broj uzoraka kako bi se osiguralo reprezentativno uzorkovanje kod ocene na pojedinačnoj osnovi epidemioloških parametara kao što su uslovi biosigurnosti, raspored ili veličina jata.
Izuzetno, jedan par navlaka za obuću može da se zameni uzorkom prašine od 100 g koji se prikuplja sa više mesta u objektu za držanje sa vidno prašnjavih površina. Alternativno, jedan ili više briseva navlažene tkanine ukupne površine najmanje 900 cm2 može se koristiti za prikupljanje prašine sa više površina u objektu za držanje. Svaki bris mora sa obe strane biti dobro prekriven prašinom.
2.3.1 Posebna uputstva za određena gazdinstva
Za slobodno držana jata ćurka uzorci se sakupljaju isključivo unutar objekta za tov.
Ako pristup objektu nije moguć zbog ograničenog prostora u jatima sa manje od 100 ćuraka, te nije moguće koristiti nazuvke za obuću, one se mogu zameniti istom vrstom ručnih briseva od tkanine kao što se koriste za prikupljanje prašine, pri čemu se brisevi protrljaju preko površina prekrivenih svežim fecesom, ili ako to nije izvodljivo, drugim tehnikama uzorkovanja fecesa odgovarajućim za navedenu svrhu.
2.3.2 Uzorkovanje u okviru službenih kontrola
Veterinarski inspektor mora sprovesti odgovarajuća dodatna ispitivanja, odnosno provere dokumentacije kako bi se utvrdilo da na rezultate nije uticala prisutnost antibiotika ili drugih supstanci koje sprečavaju rast bakterija.
Ako se ne utvrdi prisutnost Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium, ali se utvrde prisutnost antibiotskih sredstava ili drugih inhibitora koje sprečavaju rast bakterija, jato ćurka smatra će se zaraženim jatom ćurka.
3. ispitivanje uzoraka uzetih iz jata za odgoj i eksploataciju roditeljskog jata ćuraka i jata ćuraka za tov
3.1. Transport i priprema uzoraka
Uzorci se šalju u ovlašćenu laboratoriju u roku od 24 sati posle sakupljanja. Tokom prevoza moraju biti zaštićeni od toplote iznad 25 °C i od izlaganja suncu. Uzorci se u laboratoriji drže u frižideru do ispitivanja koje se obavlja u roku od 48 sati posle prijema.
Par nazuvaka za obuću za uzimanje fecesa mora se pažljivo raspakovati da bi se izbeglo rasipanje nakupljenog fekalnog materijala. Materijal treba sakupiti i staviti u 225 ml puferovane peptonske vode koja je prethodno zagrejana do sobne temperature.
Uzorak prašine, ako je moguće ispituje se odvojeno. Za jata ćurka za tov veterinarski inspektor može odlučiti da se uzorak prašine ispituje zajedno sa parom nazuvaka za obuću.
Uzorak treba dobro izmešati do potpunog zasićenja i nastaviti rad na zasejavanju kulture uzoraka primenom metode detekcije.
Drugi uzorci (jata za odgoj i iz inkubatorskih stanica) pripremaju se u skladu sa tačkom 2.2.2. pododeljka 2.2.
Ako je postignut dogovor o primeni ISO standarda za pripremu fecesa radi utvrđivanja salmoneloze u tom slučaju treba primeniti te standarde i oni zamenjuju odredbe o pripremi uzoraka.
3.2. Metod detekcije
Referenta laboratorijska metoda predstavlja metodu za dijagnostiku salmonele koja je opisana u poslednjoj verziji EN/ ISO 6579.
Mogu se koristiti i druge metode ispitivanja koje su akreditovane i čija je validacija sprovedena prema zahtevima najnovije verzije standarda EN/ISO 16140.
3.3. Serotipizacija
Potrebno je odrediti serotip najmanje jednog izolata od svakog pozitivnog uzorka prema Kaufmann-White šemi u ovlašćenoj laboratoriji, odnosno u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za salmonelozu živine.
3.4. Čuvanje izolovanih sojeva bakterija
Sojevi bakterija izolovani iz uzoraka koje je sakupila ovlašćena laboratorija moraju se skladištiti radi dalje fagotipizacije ili ispitivanja na antimikrobnu rezistenciju upotrebom uobičajenih metoda uzimanja kulture, kako bi se obezbedio integritet sojeva najmanje dve godine.
4.1. Izračunavanje prevalence
Jato ćuraka smatra se pozitivnim kada je Salmonella Enteritidis i/ili Salmonella Typhimurium, osim vakcinalnog soja, potvrđena u jatu u bilo kom trenutku.
Pozitivna jata ćuraka uzeće se samo jednom u obzir po jednom turnusu bez obzira na broj uzorkovanja i ispitivanja koja se sprovedu i biće navedena u izveštaju samo za onu godinu u kojoj su dobijeni prvi pozitivni uzorci.
Prevalenca se posebno izračunava posebno za jata za tov i jata za odgoj.
4.2. Izveštavanje
U izveštaju se navodi:
- ukupan broj jata ćuraka za tov i jata ćuraka za odgoj od kojih su uzeti uzorci najmanje jednom u kalendarskoj godini za koju se priprema izveštaj;
- broj jata tovnih ćurka i jata ćuraka za odgoj koja su bila najmanje jednom pozitivna na Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium;
- ukupan broj inficiranih jata ćuraka za tov i jata ćuraka za odgoj bilo kojim serotipom salmonela ili na nespecifični serotip salmonele (izolati koji se ne mogu tipizirati ili nisu serotipizirani);
- objašnjenje rezultata, a posebno izuzetnih slučajeva.
Iz svakog jata ispitanih ćurka veterinarskom inspektoru moraju biti dostupne najmanje sledeće informacije:
- oznaka gazdinstva;
- oznaka jata;
- mesec uzorkovanja;
- broj ptica po jatu.
Rezultati i sve relevantne informacije dostavljaju se veterinarskom inspektoru.
Subjekat u poslovanju hranom mora da obavesti veterinarskog inspektora u slučaju pozitivnog nalaza Salmonella Enteritidis i/ili Salmonella Typhimurium.
