STATUT ADVOKATSKE KOMORE KRAGUJEVCA("Sl. list grada Kragujevca", br. 14/2012 i 33/2012) |
Ovim Statutom se uređuju: zadaci i poslovi, unutrašnja organizacija i rad Advokatske komore Kragujevca (u daljem tekstu: Komora), izbor i delokrug njenih organa, način vršenja javnih ovlašćenja, način ostvarivanja javnosti i odgovornosti u radu Komore i njenih organa, vrsta i sadržina opštih akata, nadležnosti i postupak za njihovo donošenje i druga pitanja od značaja za organizaciju i rad Komore.
Naziv Komore je: "Advokatska komora Kragujevac" napisan je na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom.
Sedište Komore je u Kragujevcu, ul. Karađorđeva 17/2-4.
Komora ima štambilj sa tekstom ispisanim ćirilicom: Advokatska komora Kragujevca - Kragujevac.
Pečat je okruglog oblika prečnika 22 mm, a štambilj pravougaonog oblika dimenzije 5,5 x 2,5 mm.
Štambilj pored naziva i sedišta Komore sadrži i druge oznake: broj, datum i Kragujevac.
Komora ima amblem.
Amblem Komore je nepravilnog kružnog oblika sa dva koncentrična kruga. U prvom krugu je simbol pravde - devojka sa povezanim očima, s mačem u jednom i terazijama u drugoj ruci. Desna ruka u kojoj se nalazi mač naslonjena je na knjige na postolju. Drugi krug je u okviru amblema. Između krugova ispisan je ćirilični tekst: "Advokatska komora Kragujevca".
Komora ima svojstvo pravnog lica.
Komoru predstavlja i zastupa predsednik Komore.
Član Komore je advokat koji na njenom području ima sedište advokatske kancelarije.
Određena prava i dužnosti člana Komore imaju advokatski pripravnici, u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom.
Komora je profesionalna nezavisna i samostalna organizacija advokata osnovana za teritoriju grada Kragujevca i područja opština: Aranđelovac, Topola, Rača Kragujevačka, Knić, Batočina, Lapovo, Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Rekovac, Despotovac i Svilajnac.
Komora ima sopstvena sredstva za rad Komore koja obezbeđuje na način propisan Zakonom i ovim Statutom.
Za svoje obaveze Komora odgovara svim svojim sredstvima.
Rad Komore je javan.
Ovim Statutom određuju se slučajevi i postupak isključenja javnosti u toku rada pojedinih organa Komore u određenim fazama postupka.
Komora je u skladu sa zakonom udružena u Advokatsku komoru Srbije.
1.1. Poslovi Advokatske komore
Komora obavlja sledeće poslove i to:
- unapređuje i afirmiše advokaturu kao nezavisnu profesiju, za teritoriju za koju je osnovana.
- vrši javna ovlašćenja u oblasti advokature u skladu sa Zakonom o advokaturi i ovim Statutom za teritoriju za koju je osnovana.
- odlučuje o upisu u imenik i brisanje iz imenika advokata, imenika zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B advokata stranih državljana i imenika advokatskih pripravnika, kao prvostepeni organ.
- vodi imenik advokata, zajednički advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B advokata stranih državljana i imenik advokatskih pripravnika.
- organizuje i sprovodi advokatski ispit.
- vodi evidenciju o položenom advokatskom ispitu.
- dostavlja podatke o položenom advokatskom ispitu Advokatskoj komori Srbije.
- stara se o zakonitosti rada advokata, advokatskih pripravnika, organa i službe Komore i o sprovođenju Statuta Advokatske komore Srbije, svog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata.
- sprovodi disciplinski postupak zbog povrede dužnosti i narušavanja ugleda advokature, u skladu sa odredbama ovog Statuta kojim se uređuje disciplinski postupak.
- zastupa interese advokata.
- ostvaruje međunarodnu saradnju u skladu sa Zakonom o advokaturi i Statutu Advokatske komore Srbije od interesa za advokaturu Komore.
- predstavlja advokate sa svoje teritorije u poslovima koji su od značaja za Komoru pred domaćim i inostranim profesionalnim udruženjima i organizacijama, pravnim i fizičkim licima.
- organizuje i sprovodi stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i zaposlenih u advokatskim kancelarijama i specijalizovano stručno usavršavanje advokata u skladu sa ovim Statutom.
- organizuje pružanje besplatne pravne pomoći.
- štiti prava i interese advokata i advokatskih pripravnika.
- štiti interese i integritet advokatske Komore.
- obavlja i druge poslove propisane Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije i svojim Statutom.
Komora obavlja poslove i zadatke određena Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom, preko svojih organa.
Organi Advokatske komore u Kragujevcu su:
1. Skupština
2. Predsednik
3. Zamenik predsednika
4. Upravni odbor
5. Nadzorni odbor
6. Disciplinski tužilac
7. Disciplinski sud
Skupština komore je najviši organ Komore koja vrši prava i obaveze Komore u skladu sa Zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim Statutom i Poslovnikom o njenom radu.
Skupštinu Advokatske komore Kragujevca čine predstavnici koji se biraju od advokata po izbornim jedinicama.
Područje Advokatske komore Kragujevca deli se na četiri izborne jedinice:
- prvu izbornu jedinicu čini Odbor advokata Kragujevca, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Kragujevcu, a obuhvata područje Grada Kragujevca i opštine Batočina, Lapovo i Knić.
- drugu izbornu jedinicu čini Odbor advokata Jagodine, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Jagodini i Osnovnog suda u Despotovcu, a obuhvata područje Grada Jagodine i opštine Svilajnac, Despotovac i Rekovac.
- treću izbornu jedinicu čini Odbor advokata Paraćina, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Paraćinu, a obuhvata područje Opštine Paraćin i Ćuprija.
- četvrtu izbornu jedinicu čini Odbor advokata Aranđelovca, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Aranđelovcu. Četvrtu izbornu jedinicu čini područje opštine Aranđelovac, Topola i Rača.
Svaka izborna jedinica ima pravo na po jednog predstavnika na svakih 10 (deset) advokata u Skupštini Advokatske komore Kragujevac.
Izborna lista koja se sačini na način iz prethodnog stava ovog člana je jedinstvena i sačinjavaju je svi kandidati za predstavnike Skupštine Advokatske komore Kragujevca i za tu izbornu listu glasa se u celosti na izborima za Skupštinu Advokatske komore Kragujevca.
Izborne jedinice u sastavu Advokatske komore Kragujevca, biraju svoje predstavnike po predstavničkom sistemu koji obezbeđuje približno ravnomernu zastupljenost advokata članova sa teritorije te izborne jedinice na izborima na kojima će se isključivo tajnim glasanjem birati predstavnici u Skupštini Advokatske komore Kragujevac.
Upravni odbor Advokatske komore Kragujevca, prilikom predlaganja raspisivanja izbora za predstavnike u Skupštini Advokatske komore Kragujevca, svojom Odlukom utvrđuje broj predstavnika za svaku izbornu jedinicu u Skupštini Advokatske komore Kragujevca, prema broju advokata na dan donošenja te Odluke, u skladu sa odredbom stava 4. ovog člana, kao i konačan broj predstavnika za tu Skupštinu.
Postupak izbora, kriterijumi za kandidovanje i postupak opoziva predstavnika Skupštine Advokatske komore Kragujevca utvrđuje se ovim Statutom.
Mandat predstavnika u Skupštini traje četiri godine i može se ponoviti uzastopno još jednom.
Predstavnici izbornih jedinica Advokatske komore Kragujevca u Skupštini Advokatske komore Kragujevca, stiču prava i dužnosti predstavnika danom potvrđivanja mandata od strane Skupštine Advokatske komore Kragujevca, prethodnog saziva.
Do potvrđivanja mandata novih predstavnika u Skupštinu Advokatske komore Kragujevca, traju prava i obaveze predstavnika iz prethodnog saziva.
Ukoliko predstavniku Skupštine Advokatske komore Kragujevca, prestane mandat pre isteka roka na koji je biran, Upravni odbor Advokatske komore Kragujevca, raspisuje dopunske izbore i o tome obaveštava onu izbornu jedinicu u njenom sastavu, koja je dužna da predloži kandidate za predstavnika.
Na upražnjeno mesto predstavnika, izborne jedinice u sastavu Advokatske komore Kragujevca, kojoj to mesto pripada bira drugog predstavnika u skladu sa ovim Statutom i o tome obaveštava Skupštinu i Upravni odbor Advokatske komore Kragujevca.
Mandat predstavnika Skupština Advokatske komore Kragujevca izabranog na dopunskim izborima ističe kada i mandat ostalih predstavnika tog saziva.
Skupština Advokatske komore Kragujevca, konstituisana je potvrđivanjem svih mandata.
Skupština radi u javnoj sednici, a sednica se može održati ako prisustvuje više od polovine ukupnog broja predstavnika. Ukoliko nema kvoruma za rad, predsedavajući je dužan da saopšti da ne postoje uslovi za održavanje Skupštine i da se Skupština ne može održati.
Ukoliko se broj prisutnih predstavnika smanji i bude manji od propisanog kvoruma, u toku zasedanja, predsedavajući je dužan da o tome odmah obavesti prisutne i zatvori zasedanje.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih predstavnika.
Statut Advokatske komore Kragujevca, njegove izmene i dopune Skupština donosi većinom glasova prisutnih predstavnika.
Ako Sednici Skupštine ne prisustvuje većina potrebna iz člana 14. stav 2. ovog Statuta, sednica se ponovo zakazuje u roku koji odredi Upravni odbor.
Ako sednici Izborne Skupštine ne prisustvuje potrebna većina iz člana 14. stav 3. ovog Statuta, sednica se ponovo saziva najkasnije u roku od 10 dana, a mora se održati najkasnije 45 dana od prethodne sednice.
Skupština Komore:
1. donosi Statut i Odluke o izmenama i dopunama Statuta Komore i Poslovnik o svom radu.
2. stara se o izvršenju svih zadataka Komore.
3. razmatra opšta stanja u advokaturi i donosi zaključke o potrebnim merama koji organi Komore treba da preduzmu.
4. razmatra društveno-ekonomski položaj advokata i advokatskih pripravnika i preduzima potrebne mere.
5. prati rad i razmatra izveštaj o radu organa Komore.
6. bira predsednika Komore i njegovog zamenika, članove Upravnog odbora, Disciplinskog tužioca i njegovog zamenika, predsednika Disciplinskog suda i njegovog zamenika i sudije Disciplinskog suda Komore.
7. bira Verifikacionu komisiju.
8. bira delegate Komore za Skupštinu i Upravni odbor Advokatske komore Srbije i predlaže kandidate za članove drugih njenih organa.
9. prati rad i razmatra izveštaj o radu predstavnika komore u organima Advokatske komore Srbije.
10. odobrava završni račun i donosi plan prihoda i rashoda Komore.
11. formira stalne i povremene komisije.
Skupština donosi odluke, preporuke i zaključke.
Odlukom se odlučuje o usvajanju Statuta, Poslovnika i drugih opštih akata i o drugim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine.
Preporukom se izražavaju stavovi i daju smernice za rad organa Komore.
Zaključkom se odlučuje o svim ostalim slučajevima u kojima se ne donose odluke ili preporuke.
Skupština zaseda najmanje jedanput godišnje.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Komore, po sopstvenoj inicijativi, na predlog Upravnog odbora ili Nadzornog odbora ili najmanje 20 advokata.
Sednica će se održati najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga.
Predlog iz stava 2. ovog člana sastavlja se u pismenoj formi sa predlogom dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predloženi dnevni red.
U slučaju da predsednik Komore ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 3. ovog člana, predlagač može sazvati sednicu Skupštine u daljem roku od 30 dana.
Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Komore.
U odsustvu predsednika sednicom Skupštine rukovodi zamenik predsednika.
Način rada Skupštine prava i dužnosti predsednika Komore, u vezi sa njenim radom bliže se uređuju Poslovnikom o radu Skupštine.
Predsednik Komore:
1. predstavlja i zastupa Komoru.
2. saziva sednicu Skupštine i Upravnog odbora, predlaže dnevni red za te sednice i predsedava im.
3. potpisuje odluke i druga akta koji donosi Skupština i Upravni odbor.
4. potpisuje rešenja koja u upravnom postupku donosi Upravni odbor Komore.
5. donosi rešenja o brisanju iz imenika advokata i imenika advokatskih pripravnika, na njihov lični zahtev ili kada se brisanje vrši usled smrti.
6. izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora.
7. obaveštava o svom radu Upravni odbor, a o svom radu i radu Upravnog odbora Skupštinu Komore.
8. obavlja i druge poslove određene Zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima Komore.
Predsednik Komore za svoj rad odgovara Upravnom odboru i Skupštini Komore.
2.3. Zamenik predsednika Komore
Zamenjuje predsednika Komore u njegovom odsustvu.
Pomaže predsedniku Komore u njegovom radu i vrši druge poslove koje mu predsednik Komore i Upravnog odbora poveri.
Upravni odbor je izvršni organ Skupštine Komore, koji vrši prava i dužnosti utvrđene ovim Statutom i Statutom Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor ima 13 članova.
Skupština Komore bira neposrednim i tajnim glasanjem, na način utvrđen ovim Statutom 11 članova Upravnog odbora.
Predsednik Komore i njegov zamenik, koje Skupština bira neposrednim i tajnim glasanjem, na način utvrđen ovim Statutom po svom položaju su članovi Upravnog odbora.
Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik Komore.
Upravni odbor vrši sledeće poslove:
1. izvršava odluke i zaključke Skupštine,
2. utvrđuje predlog Statuta,
3. odlučuje o zaključenju kolektivnog ugovora i donosi druge akte,
4. donosi plan prihoda i rashoda i godišnji račun komore i stara se o njihovom izvršenju,
5. odlučuje o kriterijuma za utvrđivanje troškova upisa u imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika i preseljenja sedišta advokatske kancelarije,
6. utvrđuje visinu troškova upisa u imenik advokata, članarine i drugih doprinosa Komore,
7. odlučuje u okviru Zakona i Statutom utvrđenih prava Komore o upisu u imenik advokata i imenik advokatskih pripravnika i o prestanku vršenja advokatske delatnosti, odnosno svojstva advokatskih pripravnika, sem u slučajevima kada se rešenje o brisanju iz imenika donosi po sopstvenom zahtevu, usled smrti ili izrečene disciplinske mere,
8. odobrava privremena odsustva i određuje privremenog zamenika advokatu ili preuzimanje advokatske kancelarije umrlom advokatu ili advokatu koji je brisan iz imenika advokata po drugom osnovu,
9. odlučuje u okviru Zakonom i ovim Statutom utvrđenih prava Komore o privremenoj zabrani vršenja advokatske delatnosti i o njenom prestanku,
10. prati rad advokata i advokatskih pripravnika i preduzima potrebne mere za pravilno vršenje advokature,
11. utvrđuje program obuke advokatskih pripravnika za vreme trajanja pripravničkog staža,
12. imenuje predsednika i člana Izborne komisije,
13. stara se o ugledu advokature i preduzima mere radi zaštite njenog ugleda,
14. prati materijalni položaj advokata i predlaže odgovarajuće mere,
15. zauzima stavove i daje mišljenje i predloge o opštim aktima i drugim pitanjima iz delokruga rada Advokatske komore Srbije koja se prethodno razmatraju od strane advokatske Komore,
16. ostvaruje saradnju sa državnim organima, organima pravosuđa, fondovima i drugim organima i organizacijama grada Kragujevca i opština,
17. saziva Izbornu sednicu Skupštine Komore,
18. stara se o pripremama za izbor predsednika Komore i organa Advokatske komore Srbije,
19. odlučuje o sistematizaciji radnih mesta i zaključivanju kolektivnog ugovora o radnom odnosu radnika Komore,
20. odlučuje o zasnivanju i prestanku radnog odnosa radnika Komore i donosi Odluku o imenovanju sekretara komore,
21. vrši nadzor nad radom sekretara Komore,
22. obrazuje stalna i povremena radna tela.
23. obavlja i druge poslove koje su mu Zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim Statutom ili opštim aktima stavljeni u delokrug ili koje mu poveri Skupština Komore.
Upravni odbor radi u sednicama kojima prisustvuje više od polovine članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Sednica Upravnog odbora održava se po potrebi, a mora se sazvati u roku od 10 dana od dana prijema pismenog i obrazloženog predloga, kada to zahteva najmanje 5 članova Upravnog odbora, drugi organi Komore ili najmanje 20 advokata.
Nadzorni odbor je organ Komore koji vrši kontrolu raspolaganja sredstvima Komore.
Nadzorni odbor je samostalni i nezavisan organ Komore i za svoj rad neposredno odgovara Skupštini Advokatske komore.
Nadzorni odbor ima 3 člana koji se biraju neposrednim i tajnim glasanjem advokata na Izbornoj sednici Skupštine.
Način rada Nadzornog odbora uređuje se Poslovnikom, koji donosi Nadzorni odbor.
Nadzorni odbor je dužan da pregleda završni račun i da svoj nalaz i izveštaj podnese na redovnoj godišnjoj Skupštini.
Nadzorni odbor je ovlašćen da daje mišljenje i preporuke organima Komore u pogledu raspolaganja sredstvima Komore, kako bi se imovina i novčana sredstva očuvala, namenski koristila od strane ovlašćenih organa i u skladu sa Zakonom i ovim Statutom.
Disciplinski organi Komore su: Disciplinski tužilac i Disciplinski sud, koji imaju prava i dužnosti prvostepenih disciplinskih organa saglasno odredbama Zakona, Statuta Advokatske komore Srbije i ovog Statuta.
Disciplinske organe neposredno bira Skupština Komore u skladu sa ovim Statutom.
Disciplinski organi su nezavisni u svom radu i drugi organi Komore ne mogu da vrše nadzor nad radom disciplinskih organa, daju naloge za postupanje u pojedinim disciplinskim predmetima, niti na drugi način ugrožavaju nezavistan položaj disciplinskih organa.
Disciplinski organi podnose izveštaj o svom radu i odgovaraju Skupštini Komore.
Disciplinsku odgovornost advokata i advokatskih pripravnika utvrđuj u disciplinski organi u disciplinskom postupku koji je utvrđen ovim statutom.
Advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti u ugled advokata, koje se uređuju Zakonom o advokaturu, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom.
Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.
Disciplinski tužilac odlučuje o pokretanju disciplinskog postupka, podiže i zastupa optužnicu pred prvostepenim Disciplinskim sudom i ulaže pravne lekove protiv odluke Disciplinskog suda i predlaže Upravnom odboru utvrđivanje privremene zabrane rada (suspenzije).
Disciplinski tužilac ima jednog zamenika, koji ima u postupku kada ga zamenjuje ista prava i dužnosti.
Disciplinskog tužioca i njegovog zamenika bira i opoziva Skupština Komore.
Disciplinski sud je samostalan i nezavistan organ Komore koji odlučuje po optužnicama Disciplinskog tužioca.
Disciplinski sud Komore postupka kao prvostepeni sud u disciplinskom postupku.
Disciplinski sud Komore sastoji se od predsednika suda, zamenika predsednika suda i tri sudije.
Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda, a u njegovom odsustvu njegov zamenik, koji ima ista prava i dužnosti dok ga zamenjuje.
Disciplinski sud sudi u Veću koji čine predsednik Disciplinskog suda i dvoje sudija. Sastav Veća utvrđuje rešenjem predsednik Disciplinskog suda. Veće odlučuje prostom većinom glasova.
III IZBORNI POSTUPAK, PRESTANAK MANDATA I POSTUPAK OPOZIVA ZA ČLANOVE ORGANA I NOSIOCE FUNKCIJA KOMORE
Advokati koji su upisani u imenik advokata Advokatske komore Kragujevca imaju pravo da biraju i budu birani za članove organa i nosioce funkcija Komore u skladu sa ovim Statutom.
Kandidacioni postupak sprovodi Izborna komisija.
Kandidovanje za članove organa Advokatske komore Kragujevca vrši se po izbornim jedinicama.
Područje Advokatske komore Kragujevca deli se na četiri izborne jedinice:
- prvu izbornu jedinicu čini odbor advokata Kragujevca, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Kragujevcu. Prvu izbornu jedinicu čini područje grada Kragujevca i opštine Batočina, Lapovo i Knić.
- drugu izbornu jedinicu čini odbor advokata Jagodine, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Jagodini i Osnovnog suda u Despotovcu. Drugu izbornu jedinicu čini područje grada Jagodine i opštine Svilajnac, Despotovac i Rekovac.
- treću izbornu jedinicu čini odbor advokata Paraćina, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Paraćinu. Treću izbornu jedinicu čini područje opštine Paraćin i Ćuprija.
- četvrtu izbornu jedinicu čini odbor advokata Aranđelovca, koji teritorijalno odgovara području Osnovnog suda u Aranđelovcu. Četvrtu izbornu jedinicu čini područje opštine Aranđelovac, Topola i Rača.
Za predsednika i zamenika predsednika Advokatske komore Kragujevca mogu se kandidovati svi članovi Advokatske komore Kragujevca koji ispunjavaju uslove predviđene ovim Statutom.
Na listi kandidata za izbor predsednika i zamenika predsednika Advokatske komore Kragujevca mora biti najmanje dva kandidata.
Kandidovanje za Upravni odbor Advokatske komore Kragujevca vrši se na taj način što se sa područja prve izborne jedinice kandiduje najmanje 6 (šest) kandidata a bira se 5 (pet) članova, s područja druge izborne jedinice kandiduje najmanje 4 (četiri) kandidata a bira se 3 (tri) člana, s područja treće izborne jedinice kandiduje najmanje 3 (tri) kandidata a bira se 2 (dva) člana, i s područja četvrte izborne jedinice kandiduje najmanje 2 (dva) kandidata a bira se 1 (jedan) član.
Skupština Komore bira članove organa i nosioce funkcija neposredno tajnim glasanjem na mandatni period od 4 godine, osim ako ovim Statutom nije drukčije određeno.
Članovi organa i nosioci funkcije u Komori mogu biti članovi organa i obavljati istu funkciju najviše u dva mandata.
Izbori organa Komore vrše se na izbornoj sednici Skupštine Komore.
Izbornu sednicu Skupštine saziva Upravni odbor najmanje 45 dana pre njenog održavanja.
Prilikom donošenja odluke o sazivanju Izborne sednice Skupštine Upravni odbor formira Izbornu komisiju od predsednika, dva člana i tri zamenika.
Predsednik Izborne komisije, članovi izborne komisije i zamenici predsednika odnosno članova Izborne komisije ne mogu predlagati kandidate u izbornom postupku niti pak biti kandidovani za bilo koju funkciju za koju se glasa na izbornoj sednici Skupštine.
O izbornoj sednici obaveštavaju se svi advokati članovi Komore, poštom, preko oglasne table Komore, oglasnih tabli Komora u sudovima i sredstvima javnog informisanja.
U obaveštenju iz prethodnog stava upoznaće se advokati da najkasnije 15 dana pre održavanja izborne Skupštine pismeno podnesu predloge kandidata za nosioce funkcija i članove organa Komore, kao i za delegate i članove organa Advokatske komore Srbije.
U obaveštenju će se naznačiti koji organi Komore se biraju i koliko je članova organa predviđeno za svaku listu.
Pravo predlaganje kandidata ima svaki advokat.
Predlozi kandidata podnose se u pismenoj formi neposredno Komori ili poštom preporučeno.
Pismeni predlog kandidata mora sadržati potpis i pečat predlagača, imena i prezimena kandidata i njihove potpise i pečate kojima potvrđuju prihvatanje kandidature.
Izborna komisija utvrđuje listu kandidata koja mora imati veći broj kandidata od broja članova organa za koje se vrši izbor.
Isti kandidat ne može biti istovremeno uvršćen u dve liste kandidata za člana organa Komore.
Izborna komisija će listu kandidata utvrditi najkasnije 7 dana pre održavanja izborne Skupštine.
Ukoliko izborna komisija nađe da neko od kandidata ne ispunjava uslove za stavljanje na listu kandidata, izborna komisija će pismeno obavestiti predlagača i kandidata koji mogu u roku od 3 dana da ulože prigovor Skupštini.
Ukoliko je isti advokat kandidovan na više izbornih listi za funkcije u Komori, izborna komisija će ga pozvati da se opredeli na kojoj listi će ostati.
Ako kandidat ne postupi po zahtevu izborne komisije iz prethodnog stava, izborna komisija će ga odrediti za listu koja je u Komori stigla prva.
Lista kandidata se dostavlja na potvrdu Skupštini na izbornoj sednici.
U slučaju da neka lista ne sadrži dovoljan broj kandidata dopunsko kandidovanje izvršiće se na izbornoj sednici Skupštine.
Skupština će odlučiti o uloženim prigovorima protiv odluke izborne komisije.
Skupština na izbornoj sednici potvrđuje liste kandidata koje joj podnosi izborna komisija i na kojima mora biti veći broj kandidata od broja nosioca funkcije organa koji se biraju.
Kandidat za člana organa Komore, kandidat za delegata Skupštine Komore mogu biti samo advokati koji nisu disciplinski kažnjavani.
Za predsednika Komore, njegovog zamenika, Disciplinskog tužioca i predsednika Disciplinskog suda može se kandidovati samo advokat koji ima najmanje 15 godina staža u advokaturi.
Za člana Upravnog odbora i Nadzornog odbora, zamenika Disciplinskog tužioca, zamenika predsednika i sudije Disciplinskog suda može se kandidovati samo advokat koji ima najmanje 10 godina staža u advokaturi.
Kandidati za predsednika Komore dužni su da podnesu Skupštini osnovne pravce programa rada Komore za naredni period.
Izbor članova organa i nosioca funkcije u Komori vrši se na izbornoj sednici Skupštine neposredno, tajnim glasanjem, glasačkim listićima.
Glasati se može samo lično.
Glasanjem rukovodi Izborna komisija.
Glasanje se vrši glasačkim listićima zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za kojeg se glasa.
Glasanje se može vršiti samo za kandidata koji je na listi.
Nevažećim se smatra listić koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je glasano, kao i onaj na kome je dopisano ime kandidata koji nije na listi.
Po završetku glasanja Izborna komisija utvrđuje rezultate i saopštava Skupštini.
Prilikom saopštavanja rezultata glasanja nije potrebna većina za održavanje Izborne Skupštine.
Izabrani su oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova.
Predlagač i kandidat koji smatra da je u izbornom postupku povređeno njegovo pravo može uložiti prigovor u roku od 3 dana od dana saopštavanja rezultata glasanja iz stava 1. i 2. ovog člana.
Prigovor se predaje Komori, neposredno ili poštom preporučeno i mora imati pečat i potpis podnosioca.
O podnetom prigovoru odlučuje verifikaciona komisija u roku od 3 dana od isteka roka za prigovor.
Ako ima više kandidata sa istim brojem glasova i to kandidati sa najmanjim brojem glasova, između kojih treba izabrati članove organa Komore, postupak glasanja se ponavlja za broj članova organa Komore koji nisu izabrani.
Član organa stiče prava i dužnosti danom potvrđivanja njegovog mandata od strane Verifikacione komisije sastavljene od tri člana.
Skupština Komore po postupku utvrđenim ovim Statutom za izbor članova organa Komore bira predstavnika Komore u Skupštinu i Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Izbori iz stava 1. ovog člana raspisuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Skupština komore bira delegate za Skupštinom Advokatske komore Srbije.
Kandidati sa najvećim brojem glasova za delegate Skupštine izabrani su istovremeno za člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.
U slučaju da izabrani kandidat za člana Upravnog odbora ne želi da se prihvati članstva u tom organu izabranim se smatra sledeći kandidat sa najvećim brojem glasova.
Skupština Komore utvrđuje i kandidate za nosioce funkcija i članove drugih organa Advokatske komore Srbije iz reda predstavnika Komore.
Nadzorni odbor prvu sednicu održava najkasnije u roku od 30 dana od dana izbora i bira iz reda svojih članova predsednika i zamenika predsednika odbora.
Mandat članu organa i nosiocu funkcije u Komori prestaje i pre isteka vremena na koji je izabran kad izgubi svojstvo člana Komore, ostavkom ili opozivom.
Postupak opoziva sprovodi se po odredbama Zakona o advokaturi i ovog Statuta.
U slučaju da za vreme trajanja mandata smanji broj članova organa Komore za 1/4 sprovode se dopunski izbori, a mandat članu organa Komore koji je izabran u dopunskom izboru ističe kada i mandat drugih članova.
Opoziv člana organa Komore može se izvršiti ako:
- ne izvršava zadatke koje mu poverava Skupština ili organ čiji je član,
- ne ispunjava svoje obaveze,
- odsustvuje neopravdano više od tri puta sa sednice u toku jedne godine.
Postupak opozivom člana organa Komore mogu pokrenuti:
- Skupština
- Upravni odbor
- Nadzorni odbor i
- organ čiji se član opoziva.
O predlogu za opoziv odlučuje organ Komore koji je izvršio izbor.
Odluku o prihvatanju, odnosno odbijanju predloga za opoziv donosi se većinom glasova od ukupnog broja članova organa.
O predlogu za odbijanje predloga obaveštava se organ koji je pitanje opoziva člana organa pokrenuo.
Postupak opoziva vrši se na isti način kako je izvršen izbor člana organa.
Postupak sa opozivom nosioca funkcije u Komori sprovodi se na način i po postupku utvrđenim ovim Statutom kojim je utvrđen način utvrđivanja njihove odgovornosti.
Za vršenje izbornih funkcija organima Komore i organima Advokatske komore Srbije, advokati ne primaju materijalnu naknadu izuzev naknade putnih troškova pod uslovima utvrđenim opštim aktom.
IV ODGOVORNOST KOMORE I NJENIH ORGANA
Komora je dužna da se u vršenju svojih prava i dužnosti pridržava Ustava, Zakona, Statuta Advokatske komore Srbije, ovog Statuta i drugih propisa i ugovora koje je zaključila.
Organi Komore za svoj rad odgovaraju Skupštini Komore.
Članovi organa i nosioci funkcija u Komori se opredeljuju, istupaju i glasaju po sopstvenom uverenju i za izneto mišljenje ili dati glas ne mogu biti pozvani na odgovornost, niti se iz tih razloga može pokrenuti postupak opoziva od strane Komore.
U vršenju prava i dužnosti članovi organa i nosioci funkcija Komore u obavezi su da postupaju u skladu sa Ustavom, Zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima Komore i u interesu očuvanja i unapređenja samostalnog i nezavisnog položaja advokata.
Kada organ Komore donose nezakonitu odluku koja nije doneta u upravnom postupku, dužan je da preispita tu odluku kada je na to upozoren.
U slučaju da organ ne prihvati upozorenje iz stava 1. ovog člana i odluku ne uskladi sa zakonskim propisima, predsednik Komore može zadržati takvu odluku od izvršenja do konačne odluke Skupštine.
Upravni odbor u ostvarivanju odgovornosti prema Skupštini Komore dužan je da najmanje jedanput godišnje podnese Skupštini Komore izveštaj o svom radu.
Izveštaj se podnosi i po pojedinim pitanjima u sprovođenju odluka Skupštine, na njen zahtev ili na inicijativu Upravnog odbora.
Skupština Komore na osnovu izveštaja iz člana 53. ovog Statuta, po zaključenom razmatranju po pravilu zauzima stav o radu Upravnog odbora i o drugim pitanjima koji su bili predmet razmatranja.
Skupština svojim zaključkom može da utvrdi obaveze i da smernice za dalji rad Upravnog odbora.
U ostvarivanju odgovornosti organa Komore, Skupština Komore na predlog 20 advokata može prilikom razmatranja godišnjeg izveštaja o radu, da pokrene pretres pitanja koja se odnose na rad organa Komore.
Pretres organa Komore završava se:
- davanjem ocene rada
- davanjem smernica i utvrđivanjem obaveza
- postavljanjem pitanja poverenja Upravnog odbora ili nosioca funkcije u Komori ili pojedinom članu Upravnog odbora.
Upravni odbor može da postavi pitanje sopstvenog poverenja ako nije u stanju da obezbedi izvršavanje odluka, zaključaka i smernica Skupštine Komore.
Pitanje poverenja u svoje ime postavlja predsednik Komore.
Pitanje poverenja u ime Upravnog odbora postavlja predsednik Komore, po prethodno održanoj sednici upravnog odbora.
O pitanju poverenja izjašnjava se Skupština Komore.
Kada se na sednici Skupštine Komore postavi pitanje poverenja Upravnog odbora i otvori pretres, za donošenje odluke potrebno je prisustvo od najmanje 60 advokata, a odluka se donosi tajnim glasanjem većinom glasova prisutnih u Skupštini.
Ako Skupština izglasa nepoverenje Upravnom odboru ili nosiocima funkcija, ista lica vrše dužnost do izbora novog organa komore, odnosno nosioca funkcije.
Upravni odbor ima pravo da podnese kolektivnu ostavku.
Kolektivnu ostavku u ime upravnog odbora podnosi predsednik Komore.
O prihvatanju ili odbijanju kolektivne ostavke odlučuje Skupština.
Upravni odbor je dužan da ostane na dužnosti do izbora novog Upravnog odbora ukoliko se kolektivna ostavka prihvati.
Pravo da podnese ostavku i da je obrazloži ima predsednik Komore, zamenik predsednika Komore i svi članovi organa Komore.
Ostavka se podnosi Skupštini Komore, koja o njoj odlučuje.
Komora vrši javna ovlašćenja neposredno preko svojih organa koja su im poverena zakonom i ovim Statutom u prvom stepenu.
Komora ima sledeća javna ovlašćenja.
1) odlučuje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera.
2) odlučuje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom.
3) odlučuje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom.
4) odlučuje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.
5) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije.
6) odlučuje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinske mere.
7) vođenje imenika iz tačke 1. ovog stava.
8) izdavanje i produžavanje važenja advokatske legitimacije i legitimacije advokatskih pripravnika.
9) određivanje visine troškova upisa u imenik advokata.
U vršenju javnih ovlašćenja i u postupku koji vodi Komora kada rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Pravo na bavljenje advokaturom stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve.
Postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće se pismenim zahtevom kandidata za upis u imenik advokata koji ima mesto prebivališta na teritoriji Komore.
Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata Komore su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja,
2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji,
3) državljanstvo Republike Srbije,
4)opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,
5) nepostojanje radnog odnosa,
6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za obavljanje advokaturom,
7) nepostojanje druge registrovane samostalnih delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
8) dostojnost za bavljenje advokaturom,
9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom,
10) protok najmanje 3 godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšte prihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled.
Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata iz stava 1. tačka 6) i 8) ovog člana Komora ceni po slobodnoj oceni.
Uz zahtev za upis kandidat je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjenju uslova propisanih Zakonom o advokaturi i to:
1. izvod iz matične knjige rođenih,
2. uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
3. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju,
4. uverenje o položenom pravosudnom ispitu,
5. uverenje o položenom advokatskom ispitu,
6. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak,
7. uverenje centra za socijalni rad da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti,
8. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti,
9. kopiju lične karte,
10. potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjava da će raskinuti radni odnos,
11. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
12. potvrdu prethodnog poslodavca da li je kandidat disciplinski odgovarao, a ako jeste kada i za koju povredu radne obaveze i koja je disciplinska mera izrečena,
13. dve fotografije.
Komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi i to:
1. neosuđivanost kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnost za bavljenje advokaturom,
3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev kojim je odbijen,
4. mišljenje advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije na čijoj je teritoriji kandidat obavljao profesionalnu delatnost pre podnošenja zahteva za upis u Imenik advokata.
Pravna lica, državni i pravosudni organi i organizacije dužni su da u skladu sa Zakonom o advokaturi, na zahtev Komore daju o kandidatu tačne i potpune podatke potrebne za ocenu da li ispunjava uslove iz člana 6. Zakona o advokaturi.
Podneti zahtevi za upis u imenik advokata, evidentiraju se na prvoj sednici upravnog odbora Komore.
Rok za evidenciju počinje da teče od dana sednice upravnog odbora na kojoj je zahtev evidentiran.
Po isteku roka za evidenciju koji ne može biti duži od 30 dana, upravni odbor odlučuje o zahtevu kandidata za upis u imenik advokata, izuzev u slučaju postojanja prigovora na upis kandidata.
Upravni odbor Komore može prethodno obaviti razgovor sa kandidatom za upis i tražiti razjašnjenje određenih činjenica, a ukoliko ima primedaba po njegovom zahtevu, upoznaće kandidata sa sadržinom istih i dati mu mogućnost da se u roku od 8 dana o njima izjasni.
Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može prisustvovati sednici upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati, po odobrenju predsedavajućeg, potrebna usmena objašnjenja i predloge.
U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost.
Komora može odložiti donošenje odluke o zahtevu, do pravosnažnog okončanja krivičnog postupka, ako je protiv kandidata optužnica za krivično delo koje bi ga činio nedostojnim poverenja za obavljanje advokaturom, stupila na snagu.
Ako kandidat ispunjava uslove iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi, Komora donosi odluku o upis u imenik advokata.
Komora odbiće zahtev za upis u imenik advokata kandidata koji ne ispunjava uslove propisane u članu 6. stav 1. Zakona o advokaturi.
O odluci iz stava 3. ovog člana, Komora je dužna da bez odlaganja obavesti Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor Komore odlučuje o zahtevu za upis u Imenik advokata u roku koji ne može biti duži od 60 dana od podnošenja zahteva.
Ako Upravni odbor Komore ne odluči o zahtevu za upis u roku od 60 dana podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor Komore ili Upravni odbor Advokatske komore Srbije će poništiti upis ako se naknadno utvrdi da za upis nisu postojali propisani uslovi.
Protiv rešenja Upravnog odbora Komore, a kojim se odbija zahtev za upis, ili poništava upis kandidata u imenik advokata komore, može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Žalba se podnosi Komori u dva primerka.
O žalbi odlučuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Protiv konačne odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije može se pokrenuti upravni spor.
Komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata, omogući kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatio troškove upisa, a ako se radi o stranom državljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Advokatska zakletva polaže se pred predsednikom Komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature".
Nakon usmeno položene zakletve, kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
Kandidat koji je pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata bio u radnom odnosu, dužan je da pre polaganja zakletve dostavi dokaz o prestanku tog radnog odnosa, dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti i dokaz o uplati propisane upisnine.
Komora, na dan položene Advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Advokatske komore Srbije.
VII UPIS U IMENIK ZAJEDNIČKIH ADVOKATSKIH KANCELARIJA
Dva ili više kandidata mogu ugovorom, kojim uređuje međusobne poslove i imovinske odnose, osnovati zajedničku advokatsku kancelariju.
Ugovor iz stava 1. ovog člana i zahtev za upis u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija ugovorne strane dužne su da dostave Komori u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.
Svi advokati iz zajedničke advokatske kancelarije moraju imati isto sedište kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "Zajednička advokatska kancelarija" i imenom zajedničke advokatske kancelarije u skladu sa ugovorom o osnivanju i ovim Statutom.
Ime zajedničke advokatske kancelarije sadrži samo prezime jednog, više ili svih članova zajedničke advokatske kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica.
Zajednička advokatska kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat.
O zahtevu za upis u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija odlučuje u prvom stepenu upravni odbor Komore, ako je sedište zajedničke advokatske kancelarije na njenoj teritoriji.
U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije ima sedište kancelarije van sedišta zajedničke advokatske kancelarije, dužan je da uz zahtev za upis u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija podnese zahtev za preseljenje sedišta advokatske kancelarije u sedište zajedničke advokatske kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija", imenom i adresom sedišta zajedničke advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom o osnivanju i ovim Statutom.
Advokat koji je član zajedničke advokatske kancelarije dužan je da uz pečat iz stava 1. ovog člana, koristi i svoj pečat.
Zajednička advokatska kancelarija ima jedno sedište.
Punomoćje za zastupanje stranaka daje se pojedinim ili svim članovima zajedničke advokatske kancelarije.
Za vreme trajanja suspenzije ili mirovanja prava i obaveza pojedinih članova zajedničke advokatske kancelarije ne može se strankama davati na potpis punomoć sa njihovim imenima.
Članovi kancelarije su dužni da obaveste Komoru o prestanku rada i o statusnim i personalnim promenama u roku od 8 dana od dana kada je promena nastupila.
Čl. 80-89
(Brisano)
IX UPIS U IMENIK ADVOKATA STRANIH DRŽAVLJANA
Advokat - strani državljanin može se upisati u upisnik A i upisnik B imenika advokata, ako se bavi advokaturom u matičnoj državi u skladu sa propisima te države i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjava uslove iz Zakona o advokaturi.
O upisu advokata - stranog državljanina Komora obaveštava Advokatsku komoru Srbije, koja obaveštava nadležnu advokatsku komoru u njegovoj matičnoj državi.
Na rad advokata - stranih državljana primenjuju se odredbe Zakona o advokaturi koje se odnose na domaće advokate, statuta Komore i Kodeksa profesionalne etike advokata.
Advokat upisan u upisnik A i upisnik B imenika advokata stranih državljana nema pravo:
1) da bira i bude biran za člana organa i nosioca funkcije u Komori,
2) da zapošljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravničke vežbe,
3) da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po službenoj dužnosti, da pruža besplatnu pravnu pomoć u skladu sa važećim propisima, da bude punomoćnik stranke koja je oslobođena od plaćanja sudskih troškova, niti da bude medijator.
8.1. Upis u imenik advokata stranih državljana - upisnik A
Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u upisnik A Imenika advokata stranih državljana, ograničeno je samo na davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja koji se odnose na primenu prava njegove matične države i međunarodnog prava.
Za upis u upisnik A Imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz člana 6. i 14. Zakona o advokaturi, i to:
1) da je upisan u imenik advokata u matičnoj državi,
2) da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,
3) da nije u radnom odnosu van advokature,
4) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
5) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
6) dostojnost za bavljenje advokaturom,
7) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Komore,
8) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen,
9) da ima zaključeni ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Uz zahtev za upis u upisnik A imenika advokata, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi i to:
1. potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne stariji od 3 meseca,
2. uverenje o državljanstvu države čiji je državljanin, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik,
3. uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj državi i u Republici Srbiji,
4. uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi,
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbiji,
6. kopiju putne isprave i original na uvid,
7. izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature,
8. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
9. da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Komore,
10. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji,
11. dve fotografije.
Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.
Komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz ovog Statuta i to:
1. neosuđivanost kandidata za krivično delo koje kandidata čini nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom.
2. dostojnost za bavljenje advokaturom od Komore čiji je član.
3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev kojim je odbijen.
Ispunjenost uslova za upis u Imenik advokata stranih državljana - upisnik A, u pogledu neosuđivanosti kandidata za krivična dela koja ga čine nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom i dostojnosti za bavljenje advokaturom, nadležni organ Komore ceni po slobodnoj oceni.
Pre donošenja rešenja o upisu u Imenik advokata stranih državljana - upisnik A kandidat je dužan da izvrši uplatu troškova upisa i dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu u imenik advokata stranih državljana - Upisnik A, omogući kandidatu advokatu stranom državljaninu polaganje advokatske zakletve.
Advokatska zakletva polaže se na srpskom ili maternjem jeziku pred predsednikom Komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature".
Nakon usmeno položene zakletve kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
U slučaju da kandidat advokat strani državljanin polaže advokatsku zakletvu na maternjem jeziku, istu polaže u prisustvu ovlašćenog sudskog tumača.
Komora, na dan položene Advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i kandidatu izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegov profesionalni naziv u matičnoj državi, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), broj putne isprave, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, podatke o upisniku u koji je upisan, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Advokatske komore Srbije.
8.2. Upis u imenik advokata stranih državljana - upisnik B
Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u upisnik B Imenika advokata stranih državljana, izjednačeno je sa pružanjem pravne pomoći domaćeg advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana upisa u upisnik B Imenika advokata stranih državljana, može postupati u Republici Srbiji samo zajedno sa domaćim advokatom.
Za upis u upisnik B Imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz člana 6. i 14. Zakona o advokaturi, i to:
1) da je upisan u imenik advokata u matičnoj državi,
2) da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,
3) nepostojanje radnog odnosa van advokature,
4) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
5) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
6) dostojnost za bavljenje advokaturom,
7) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Komore,
8) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev kojim je odbijen,
9) da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Uz zahtev za upis u upisnik B imenika advokata, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova za upis i to:
1. potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne stariji od tri meseca,
2. uverenje o položenom pravosudnom i advokatskom ispitu u Republici Srbiji,
3. uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj zemlji i u Republici Srbiji,
4. uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi,
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbiji,
6. kopiju putne isprave i original na uvid,
7. izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature,
8. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
9. da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Komore,
10. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji,
11. dve fotografije.
Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.
Komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova Zakona o advokaturi i ovim Statutom i to:
1. neosuđivanost kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnost za bavljenje advokaturom,
3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Ispunjenost uslova za upis u Imenik advokata stranih državljana - upisnik B, u pogledu neosuđivanosti kandidata za krivična dela koja ga čine nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom i o dostojnosti za bavljenje advokaturom, nadležni organ Komore ceni po slobodnoj oceni.
Pre donošenja rešenja o upisu u Imenik advokata stranih državljana - upisnik B kandidat je dužan da izvrši uplatu troškova upisa i dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Komora je dužna da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu u imenik advokata stranih državljana - Upisnik B, omogući kandidatu advokatu stranom državljaninu polaganje advokatske zakletve.
Advokatska zakletva polaže se na srpskom jeziku pred predsednikom Komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta Komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature".
Nakon usmeno položene zakletve kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
Komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata stranih državljana - Upisnik B i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegov profesionalni naziv u matičnoj državi, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), broj putne isprave, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, podatke o upisniku u koji je upisan, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Komore.
Advokat - strani državljanin upisan u upisnik B imenika advokata posle tri godine neprekidnog bavljenja advokaturom u Republici Srbiji, stiče pravo da podnese zahtev za upis u Imenik advokata koji se vodi za advokate državljane Republike Srbije, bez ispitivanja uslova za upis.
X UPIS U IMENIK ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
Advokatski pripravnik može da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u Imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika.
Uslovi za donošenje odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja,
2) državljanstvo Republike Srbije,
3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,
4) nepostojanje radnog odnosa,
5) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
7) nepostojanje položenog pravosudnog ispita, ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita,
8) dostojnost za obavljanje advokatske službe,
9) zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse, sedište kancelarije na teritoriji Komore i važeću advokatsku legitimaciju ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje.
Zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru Komore.
Uz zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika kandidat je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu:
1. uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
2. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju,
3. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak,
4. uverenje centra za socijalni rad da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti,
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti,
6. kopiju lične karte,
7. ugovor o radu,
8. dve fotografije,
9. izvod iz matične knjige rođenih.
Uz zahtev kandidat daje podatke o eventualnom ranijem kretanju u službi prilažući kopiju radne knjižice i popunjava upitnik koji mu daje služba Komore.
U imenik advokatskih pripravnika neće se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita, ili uslove za upis u imenik advokata.
Za upis u Imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe ovog Statuta kojima je regulisan postupak upisa u Imenik advokata.
Komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenju uslova iz Zakona o advokaturi i ovog Statuta i to:
1. neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnost za bavljenje advokaturom,
3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokatskih pripravnika bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika omogući kandidatu za advokatskog pripravnika polaganje pripravničke zakletve.
Pripravnička zakletva polaže se pred predsednikom Komore ili licem koje od ovlasti.
Pripravnička zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokatskog pripravnika obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature".
Na dan položene pripravničke zakletve, Komora donosi rešenje o upisu u Imenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravničku legitimaciju.
Na pripravničku legitimaciju shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi i ovog Statuta kojima je uređen izgled i sadržina advokatske legitimacije.
Na upis u podlistak volontera koji se vodi u skladu imenika advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe ovog Statuta o upisu u Imenik advokatskih pripravnika.
XI PRIVREMENI PRESTANAK I ZABRANA BAVLJENJA ADVOKATUROM
10.1. Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom
Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom.
1) zbog stručnog usavršavanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi,
2) za vreme privremene sprečenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga,
3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata,
4) advokat je dužan da najkasnije 30 dana pre početka korišćenja prava iz stava 1. tačka 1. ovog člana i u roku od 30 dana od nastanka privremene sprečenosti iz stava 1. tačka 2. i 3. ovog člana dostavi nadležnoj Komori obrazloženi zahtev sa odgovarajućim dokazima i podacima o početku i trajanju privremenog prestanka rada.
Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljanja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana početka obavljanja javne funkcije iz stava 1. ovog člana, podnese Komori zahtev za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom.
Ako advokat ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 2. ovog člana, Komora će po službenoj dužnosti doneti rešenje o njegovom brisanju iz imenika advokata.
Ako advokat u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije iz stava 1. ovog člana ne podnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom, Komora će doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije.
U slučaju privremenog prestanka bavljenja advokaturom iz člana 39. Zakona o advokaturi, Komora donosi rešenje o korišćenju prava na privremeni prestanka prava na bavljenje advokaturom koji određuje osnov, dužinu trajanja privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom i privremenog zamenika.
Privremenik zamenik iz stava 1. ovog člana može biti samo advokat upisan u Imenik advokata Komore.
Za privremenog zamenika, odrediće se advokat koga predloži privremeno zamenjeni advokat, ukoliko priloži pismenu saglasnost tog advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti nema, tada advokat koga odredi Komora, vodiće računa o međusobnim odnosima privremeno zamenjivanog advokata i njegovog mogućeg zamenika i o srodnosti oblasti prava kojima se oni u praksi bave.
Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva.
U periodu korišćenja prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom, advokat koji to pravo koristi zadržava status advokata, plaća članarinu Komori, a miruju mu prava i dužnosti advokata.
Advokat koji koristi prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom dužan je da deponuje advokatsku legitimaciju u službi Komore.
Komora je dužna da o korišćenju prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom obavesti sudove i nadležne državne organe.
10.2. Privremena zabrana bavljenja advokaturom
Privremena zabrana bavljenja advokaturom može se odrediti samo pod uslovima propisanim Zakonom o advokaturi i ovim Statutom.
Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom, ako je protiv njega:
1) određen pritvor,
2) pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata.
Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom:
1) ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom,
2) ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupak koji je protiv njega pokrenut,
3) ako se nakon podignute optužnice protiv istog advokata podigne jedna ili više novih optužnica za težu povredu dužnosti advokata.
Komora će rešenjem o određivanju privremene zabrane bavljenja advokaturom:
1) odlučiti o vremenu trajanja zabrane,
2) odrediti privremenog zamenika vodeći računa o merilima iz člana 41. stav 3. Zakona o advokaturi.
Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja disciplinskog postupka, disciplinski organ pred kojim se postupak vodi dostaviće upravnom odboru na uvid spise predmeta i dati eventualna razjašnjenja.
Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja krivičnog postupka od organa koji taj postupak vodi može se tražiti odobrenje za uvid u spise predmeta.
Organ koji je doneo konačnu odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može istu ukinuti i pre okončanja disciplinskog ili krivičnog postupka po zahtevu advokata, disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi, ukoliko nadje da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena zabrana.
Advokat kome je izrečena privremena zabrana obavljanje advokatske delatnosti (suspenzija) ne može za to vreme obavljati advokatsku delatnost niti bilo koje poslove (službenika i sl.) u advokatskoj kancelariji.
O predlogu za određivanje privremene zabrane odlučuje upravni odbor Komore rešenjem na predlog disciplinskog tužioca, veća disciplinskog suda koje postupa u tom predmetu ili po sopstvenoj inicijativi, a nakon podizanja disciplinske optužnice.
Protiv rešenja upravnog odbora Komore o privremenoj zabrani obavljanja advokature dozvoljena je žalba Advokatskoj komori Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Žalba protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadržava njegovo izvršenje.
O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom Komora obaveštava sve sudove u Republici Srbiji Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu.
XII DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I DISCIPLINSKI POSTUPAK
Advokati i advokatski pripravnici dužni su da se odgovorno, stručno i savesno bave advokaturom i čuvaju ugled advokature.
Za povrede dužnosti i za narušavanje ugleda advokature, advokati i advokatski pripravnici odgovaraju disciplinski, prema odredbama Zakona o advokaturi ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata.
Disciplinski organi Komore su Disciplinski tužilac i Disciplinski sud, koje bira skupština Komore isključivo tajnim glasanjem.
Disciplinski organi su nezavisni u svom radu.
Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.
Disciplinski organi podnose pismeni izveštaj o svom radu Skupštini Komore.
Disciplinski tužilac je organ disciplinskog gonjenja.
Disciplinski tužilac ima jednog zamenika, koji u disciplinskom postupku imaj ista prava i dužnosti kao i disciplinski tužilac, i dužan je da postupa po njegovim obaveznim uputstvima.
Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda a u njegovoj odsutnosti zamenik predsednika suda.
O pravnim lekovima protiv prvostepenih odluka disciplinskog suda Komora odlučuje veće Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije.
Za povredu dužnosti advokata i narušavanje ugleda advokature, advokatu se može izreći sledeće disciplinske mere.
1) opomena;
2) novčana kazna;
3) brisanje iz imenika advokata.
Za lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna.
Visina novčane kazne za lakšu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti manja od desetostrukog iznosa najniže nagrade propisane tarifom, niti viša od tridesetostrukog iznosa najniže nagrade propisane tarifom koja se primenjuje na dan izricanja disciplinske mere.
Za teže povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći novčana kazna ili brisanje iz imenika advokata.
Visina novčane kazne za težu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti manja od tridesetostrukog iznosa najniže nagrade za rad advokata niti veća od šezdesetostrukog iznosa najniže nagrade, propisane tarifom koja se primenjuje na dan izricanja disciplinske mere.
Mera brisanja iz imenika advokata može se izreći za period od šest meseci do trajnog gubitka prava na bavljenje advokaturom.
Advokat kome je izrečena mera brisanja iz imenika advokata na određeni vremenski period može podneti zahtev za ponovni upis u imenik advokata po proteku vremena za koje je mera brisanja izrečena.
Pravosnažne izrečene disciplinske mere unose se u evidenciju disciplinskih mera, a primerak odluke odlaže u dosije advokata koji je oglašen za odgovornog u disciplinskom postupku.
Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac Komore protiv advokata upisan u Imenik Komore ili advokatskog pripravnika protiv koga se pokreće postupak.
Disciplinski postupak može se pokrenuti na osnovu prijave koju podnosi zainteresovano lice ili državni organ, na osnovu predloga organa Komore ili po službenoj dužnosti.
Disciplinska prijava ili predlog podnosi se disciplinskom tužiocu Komore pismeno u dva primerka sa odgovarajućim dokazima.
O podnetoj prijavi disciplinski tužilac obaveštava prijavljenog advokata uz dostavljanje prijava i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku 8 dana od dana prijema, o prijavi izjasni.
Ukoliko se prijavljeni advokat ne izjasni o navodima iz disciplinske prijave u ostavljenom roku, Disciplinski tužilac će odlučiti o prijavi bez izjašnjenja na osnovu raspoloživih dokaza.
Disciplinski postupak se smatra pokrenutim dostavljanjem disciplinske prijave prijavljenom advokatu na izjašnjenje.
Prijavljeni advokat u disciplinskom postupku može se braniti sam, a može angažovati branioca.
Prijavljeni advokat može imati samo jednog branioca.
Branilac može biti samo advokat upisan u Imenik advokata Advokatske komore Srbije.
U toku disciplinskog postupka, Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica.
U slučaju da se podnosilac prijave ne izjasni ili ne dostavi tražene podatke, u ostavljenom roku, Disciplinski tužilac će doneti odluku o disciplinskoj prijavi na osnovu raspoloživih dokaza.
Po prispeću izjašnjenja prijavljenog advokata, odnosno dostave dodatnih objašnjenja i dokaza od podnosioca prijave, disciplinski tužilac odlučuje rešenjem da li će odbaciti prijavu ili podići optužnicu.
Ako Disciplinski tužilac odbaci prijavu, podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred Disciplinskim sudom Komore, ali može u roku od 8 dana od prijema rešenja o odbačaju prijave uložiti prigovor Disciplinskom tužiocu Advokatske komore Srbije.
Podignutu optužnicu sa svim dokazima Disciplinski tužilac dostavlja Disciplinskom sudu.
Momentom dostavljanja optužnice Disciplinskom sudu, optužnica je stupila na pravnu snagu.
Predsednik Disciplinskog suda u roku od 8 dana od prijema disciplinske optužnice određuje tročlano veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici.
Disciplinsko veće po pravilu, u roku od 8 dana uz poziv za disciplinski pretres optuženom advokatu dostavlja optužnicu.
Protiv podignute optužnice optuženi advokat nema pravo na prigovor.
Sve dostave prvostepenog i drugostepenog Disciplinskog tužioca i Disciplinskom sudu dostavljaju se prijavljenom, odnosno optuženom advokatu preko sedišta advokatske kancelarije upisane u Imenik advokata, preporučenom poštom uz povratnicu.
U slučaju da dostava ne uspe, ista će se još jednom ponoviti, a ako i druga dostava ne uspe, sledeća će se izvršiti preko oglasne table Komore pred čijim disciplinskim organom se postupak vodi.
Protekom osmog dana od dana isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra uredno izvršenom.
Ukoliko prijavljeni, odnosno optuženi advokat angažuje branioca sva pismena u disciplinskom postupku se dostavljaju i braniocu, po pravilima dostavljanja iz stava 1. ovog člana.
Rokovi za žalbu računaju se od dana dostavljanja optuženom, a ako ima branioca od dana kada je izvršena prva dostava.
Disciplinski pretres se može održati u odsutnosti uredno pozvanog optuženog advokata i njegovog branioca koji svoj izostanak nisu opravdali.
Disciplinski pretresi održavaju se u sedištu Komore.
Nakon sprovedenog disciplinskog pretresa, veće Disciplinskog suda donosi presudu, kojom se optuženi advokat:
1. oglašava krivim,
2. oslobađa od optužbe, ako se utvrdi da povreda koja je predmet optužbe ne predstavlja lakšu, odnosno težu povredu dužnosti i ugleda advokature, ili ako postoje okolnosti koje isključuju disciplinsku odgovornost, ili ako nema dokaza da je optuženi advokat povredu izvršio, ili se utvrdi da delo nije učinio,
3. kojom se optužba odbija ako disciplinski tužilac odustane od optužnice ili ako se utvrdi da je nastupila zastarelost disciplinskog gonjenja.
U presudi kojom se okrivljeni advokat oglašava krivim, veće Disciplinskog suda navodi:
1. povredu za koje se oglašava krivim, te činjenice i okolnosti koje čine lakšu ili težu povredu ugleda i dužnosti advokata,
2. disciplinsku meru koja je optuženom advokatu izrečena,
3. odluku o troškovima postupka.
Prilikom odmeravanja i izricanja disciplinske mere Disciplinski sud uzima u obzir stepen utvrđene odgovornosti, težinu posledice povrede dužnosti i ugleda advokature, subjektivne i objektivne okolnosti pod kojima je povreda izvršena, nastalu štetu, pobude, raniju kažnjavanost za disciplinske prestupe i materijalne prilike učinioca.
Odlukom Disciplinskog suda odlučuje se i o troškovima postupka, koje je optuženi advokat dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude.
Troškovi disciplinskog postupka utvrđuju se u skladu sa merilima iz odluke Upravnog odbora Komore.
U disciplinskom postupku ne može se odlučivati o zahtevu za naknadu štete nastale izvršenjem disciplinske povrede.
Pismeni otpravak presude dostavlja se optuženom advokatu, njegovom braniocu i disciplinskom tužiocu u roku od 30 dana od dana zaključenja disciplinskog pretresa.
11.4. Žalba protiv prvostepene presude
Protiv presude Disciplinskog suda Komore optuženi advokat, njegov branilac i disciplinski tužilac mogu izjaviti žalbu u roku od 8 dana kod postupka lakše povrede dužnosti i ugleda advokata, odnosno u roku od 15 dana kod postupka za teže povrede dužnosti i ugleda advokata od dana prijema odluke.
Rok za žalbu računa se od dana dostavljanja optuženom, a ako ima branioca od dana kada je izvršena prva dostava.
11.5. Spajanje i razdvajanje postupka
Disciplinski tužilac posle podignute optužnice može staviti predlog za spajanje ili razdvajanje postupka.
Disciplinski tužilac predlog iz stava 1. ovog člana može podneti najkasnije 8 dana pre zakazanog pretresa Disciplinskom sudu Komore.
O podnetom predlogu odlučuje predsednik Disciplinskog suda.
Protiv odluke predsednika Disciplinskog suda podnosilac predloga nema pravo žalbe.
U toku trajanja disciplinskog pretresa odluku o spajanju i razdvajanju disciplinskog postupka donosi Veće Disciplinskog suda.
U toku trajanja disciplinskog postupka može se podneti zahtev za izuzeće.
Zahtev za izuzeće mora biti obrazložen.
O zahtevu za izuzeće zamenika predsednika i sudija Disciplinskog suda odlučuje Predsednik Disciplinskog suda Komore.
O zahtevu za izuzeće predsednika disciplinskog suda odlučuje predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije.
Zahtev za izuzeće disciplinskog tužioca i njegovih zamenika nije dozvoljen.
11.7. Zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka
Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa po proteku šest meseci od saznanja za učinjenu povredu, a u svakom slučaju po proteku dve godine od učinjene povrede.
Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od pokretanja postupka.
Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi vođenja disciplinskog postupka.
Zastarelost se prekida i kada advokat u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako tešku ili težu povredu dužnosti i ugleda advokature.
Sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče.
Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa u svakom slučaju kad proteknu dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.
Zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
11.8. Zastarelost izvršenja disciplinske mere
Zastarelost izvršenja disciplinske mere nastupa po proteku jedne godine od dana konačnosti odluke kojom je mera izrečena.
Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi izvršenja disciplinske mere.
Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče, a zastarelost u svakom slučaju nastupa kad proteknu dve godine od dana konačnosti odluke kojom je mera izrečena.
11.9. Brisanje izrečene disciplinske mere
Izrečena disciplinska mera opomena ili novčane kazne briše se iz evidencije Komore u roku od godinu dana od dana konačnosti odluke disciplinskog suda, ukoliko advokat u tom roku ne učini novu povredu dužnosti i ugleda advokata.
Izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata briže se iz evidencije Komore protekom dvostrukog roka koji je određen kao period na koji se advokat briše iz imenika advokata konačnom odlukom disciplinskog suda.
Ako je odlukom disciplinskog suda uslovljeno izvršenje izrečene disciplinske mere, disciplinska mera se briše iz evidencije Komore protekom dvostrukog roka koji je određen kao vreme proveravanja i pod uslovom da u periodu proveravanja advokat ne učini novu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature.
Rokovi određeni za brisanje izrečenih mera počinju da teku od konačnosti odluke o izrečenoj meri.
Rešenje o brisanju izrečene disciplinske mere iz evidencije donosi po službenoj dužnosti disciplinski sud Komore.
11.10. Naplata novčane kazne i troškova
Konačna odluka disciplinskog suda ima svojstvo izvršne isprave u izvršnom postupku u pogledu izrečene novčane kazne i troškova disciplinskog postupka.
Sredstva ostvarena naplatom novčanih kazni predstavljaju prihod Komore.
11.11. Odgovornost advokatskih pripravnika
Odredbe o disciplinskoj odgovornosti advokata shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.
Disciplinski postupak je hitan.
U slučaju odlaganja glavnog pretresa i u slučaju promene jednog ili više članova veća izvedeni dokazi se neće ponovo izvoditi, već će se zapisnici o izvedenim dokazima pročitati, osim Veće drugačije ne odluče.
Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da u slučaju narušavanja reda, udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red.
Odredbe Zakona o krivičnom postupku shodno se primenjuju na disciplinski postupak, na sve ono što nije uređeno Zakonom o advokaturi i ovim Statutom.
11.13. Izvršenje disciplinskih odluka
Predsednik Disciplinskog suda dostavlja disciplinsku presudu Upravnom odboru Komore u roku od osam dana po konačnosti presude Disciplinskog suda Komore radi sprovođenja izvršenja.
Konačnu presudu Disciplinskog suda kojom je izrečena disciplinska mera brisanja iz Imenika advokata izvršava Upravni odbor Komore po hitnom postupku i po službenoj dužnosti.
Upravni odbor Komore, na prvoj sednici po prijemu konačne presude Disciplinskog suda, izvršava presudu disciplinskog suda kojom je izrečena disciplinska mera brisanja iz Imenika advokata, donošenjem rešenja o prestanku prava na bavljenje advokaturom u smislu odredbe člana 83. stav 1. tačka 4. Zakona o advokaturi.
Upravni odbor Komore će konačnu presudu Disciplinskog suda kojom je izrečena novčana kazna sa određenim rokom radi izvršenja - uplate izrečene novčane kazne i troškova postupka, po isteku roka za izvršenje obaveze, izvršiti podnošenjem predloga nadležnom sudu radi izvršenja - naplatom izrečene novčane kazne i dosuđenih troškova postupka.
Protiv rešenja Upravnog odbora Komore, kojom se utvrđuje prestanak prava na bavljenje advokaturom, donetim na osnovu konačne presude Disciplinskog suda odgovorni advokat, ima pravo žalbe Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od 3 dana i to ako:
- presuda Disciplinskog suda nije konačna,
- ako je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja.
Po pravosnažnosti rešenja o brisanju iz Imenika advokata, odnosno izrečenoj novčanoj kazni izrečena advokatska mera, unosi se u dosije osuđenog advokata.
XIII POVREDE DUŽNOSTI I UGLEDA ADVOKATA
Povrede dužnosti advokata mogu biti teže i lakše.
Lakše povrede dužnosti i ugleda advokature su narušavanje dužnosti i ugleda advokature manjeg značaja.
Lakše povrede dužnosti advokata su:
1. ako lakše povredi zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku,
2. ako lakše povredi Kodeks profesionalne etike advokata.
Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Teže povrede dužnosti advokata su:
1. očigledno nesavestan rad u advokaturi,
2. pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći,
3. bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature,
4. povreda dužnosti čuvanja advokatske tajne,
5. traženje naknade veće od naknade propisane tarifom,
6. odbijanje izdavanja stranci, na zahtev stranke, obračuna nagrade i naknade troškova za izvršenje radnje i izdatke za troškove,
7. zastupanje kod sudova, državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, ovom Statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata,
8. nesavesno zastupanje,
9. nevraćanje, na zahtev, stranke spise i dokumenta,
10. neizvršavanje i nepostupanje po odluci organa komore,
11. nepostupanje po zahtevu organa komore,
12. odgovornost organa i nosilaca funkcija za zakonitost rada organa i nosioca funkcija Komore, i nosioca funkcije u sastavu Advokatske komore Srbije koji svojim postupanjem, istupima u javnosti iznose netačne informacije ili krše Kodeks profesionalne etike advokata ili narušavaju ugled i položaj advokature,
13. ako uzastopno, neopravdano, izostane sa dve sednice organa Komore u koji je izabran,
14. postupanje advokata koji je član političke stranke ili njenog organa na štetu advokature ili kojom se ugrožava njena samostalnosti i nezavisnosti,
15. nedolično ponašanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci, sudu, svedoku, veštaku, sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica,
16. nedostojno ponašanje u javnim aktivnostima i u privatnom životu, kada je dostupan uvid u oceni javnosti, kojima se nanosi šteta ugledu advokature,
17. davanje netačnih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka,
18. nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimanja advokatske kancelarije,
19. nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke,
20. zadržavanje novca neplaćenog za račun stranke,
21. kupovina na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku, stvari koji su izložene prodaji za svoj račun ili račun drugog lica,
22. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji,
23. omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora,
24. stavljanja pečata kancelarije na tuđe podneske,
25. neizvršavanje materijalnih obaveza prema komori,
26. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti,
27. istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni,
28. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa,
29. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata,
30. nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa,
31. bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature, osim Zakonom o advokaturi dozvoljenih,
32. neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći,
33. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije,
34. zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika,
35. prekomerno ugovaranje nagrada ili naknade troškova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ili traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupi besplatno,
36. odavanje advokatske ili druge poslovne tajne,
37. falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije,
38. obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremena zabrane bavljenja advokaturom,
39. pribavljanje klijentele preko posrednika,
40. držanje filijale advokatske kancelarije,
41. neobaveštavanje advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dna od dana nastupanja promene,
42. neopravdano izostajanje sa sednica organa Komore više od tri puta uzastopno,
43. ukoliko predsednik i potpretsednik ili bilo ko od članova Upravnog odbora, onemogući sazivanje skupštine,
44. ako članovi jadnog organa onemogućavaju rad drugog organa,
45. teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata,
46. neprijavljivanje promene sedišta advokatske kancelarije,
47. ako advokat ili član advokatskog ortačkog društva se bavi advokaturom tokom privremene zabrane bavljenja ili privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom.
Za lakše povrede dužnosti i ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata.
Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.
Advokat ne može imati drugu registrovanu samostalnu delatnost.
Advokat nema pravo da zasniva radni odnos, osim u advokatskom ortačkom društvu, da bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u pravnom licu, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrđenu zabranu konkurencije.
Nespojivi poslovi sa ugledom i nezavisnošću advokature su i poslovi posredovanja u prometu robe i usluga, stečajnog upravnika, likvidacionog upravnika, sudskog veštaka, sudije, javnog tužioca, javnog pravobranioca, javnog beležnika, privatnog izvršitelja ili poslovi u čijem obavljanju može doći do sukoba interesa.
XV PRESTANAK PRAVA NA BAVLJENJE ADVOKATUROM
Advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom:
1) na lični zahtev od dana koji je odredio u zahtevu, a u slučaju da u zahtevu za brisanje iz imenika advokata nije određen dan prestanka prava bavljenja advokaturom ili je određen dan koji prethodi danu podnošenja zahteva - od dana donošenja odluke o brisanju iz imenika advokata,
2) u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog - danom smrti, odnosno proglašenje za umrlog,
3) u slučaju potpunog ili delimičnog lišenja poslovne sposobnosti - od dana pravosnažnosti odluke nadležnog suda,
4) u slučaju izvršenja disciplinske mere brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti odluke o brisanju iz imenika,
5) u slučaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom u krivičnom postupku - od dana pravosnažnosti presude nadležnog suda.
6) u slučaju osude za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravosnažnosti presude nadležnog suda,
7) u slučaju osude za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne, o čemu nadležnu advokatsku komoru obaveštava sud nadležan za izvršavanje krivičnih sankcija,
8) u slučaju da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika,
9) u slučaju zasnivanja radnog odnosa van advokature, upisa u registar preduzetnika, sticanje statusa statutarnog zastupnika, imenovanje za direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, izbora ili imenovanja za člana ili predsednika izvršnog odbora banke, imenovanja za zastupnika državnog kapitala ili za prokuristu - od dana zasnivanja radnog odnosa, upisa u registar, imenovanja ili izbora,
10) u slučaju da se ne zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika,
11) u slučaju da advokatu upisanom u upisnik A i upisnik B imenika advokata prestane svojstvo advokata ili mu bude zabranjen rad u matičnoj državi - od dana donošenja odluke nadležnog organa matične države.
Smatraće se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno duže od 6 meseci, ako u tom roku nisu mogle da mu se dostave pismena na adresu sedišta advokatske kancelarije ili ako u tom roku ne izvršava materijalne obaveze prema Komori, što se utvrđuje odlukom Komore.
U slučaju prestanka prava na bavljenje advokaturom iz čl. 83. Zakona o advokatu, pre pokretanja postupka utvrđivanja ispunjenosti uslova iz čl. 83. Zakona o advokaturi, nadležni organ Komore dužan je da dostavi upozorenje advokatu o postojanju razloga za brisanje i ukaže na posledice.
Nakon konačnosti odluke o nastupanju uslova za brisanje iz imenika advokata, Komora je dužna da u roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava na bavljenje advokaturom iz stava 1. ovog člana, donese rešenje o brisanju iz imenika advokata, sprovede brisanje iz imenika advokata i imenuje preuzimatelja predmeta advokatske kancelarije.
Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev, ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije.
Dostavljanje svih pismena sprovešće se u skladu sa odredbom ovog Statuta o dostavljanju pismena u disciplinskom postupku.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.
Rešenje o brisanju iz imenika advokata u slučajevima iz stava 1. tačka 1, 2. i 3. prethodnog člana, donosi predsednik Komore.
U slučaju brisanja iz imenika advokata iz razloga propisanih članom 83. stav 1. tačka 4 - 11. Zakona o advokaturi rešenje o brisanju doneće predsednik Komore, po konačnosti odluke upravnog odbora Komore da su ispunjeni uslovi za brisanje iz imenika advokata.
Protiv odluke Upravnog odbora Komore o ispunjenosti uslova za brisanje iz imenika advokata iz stava 2. ovog člana, dozvoljena je žalba Upravnog odbora Advokatske komore Srbije u roku od 15 dana od dana prijema.
Protiv ovog rešenja o brisanju iz imenika advokata iz stava 2. ovog člana dozvoljena je posebna žalba Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Rešenje o brisanju advokatskog pripravnika i advokatskog pripravnika volontera iz odgovarajućeg imenika advokatskih pripravnika donosi predsednik Komore.
U slučaju brisanja iz imenika advokata zbog nebavljenja advokaturom duže od šest meseci donosi se i rešenje o brisanju advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera zaposlenih kod tog advokata.
Protiv rešenja o brisanju iz imenika advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera dozvoljena je žalba u roku od 15 dana od dana prijema Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Po isteku dve godine od neispunjenog uslova za polaganje pravosudnog ispita, Komora po službenoj dužnosti donosi rešenje o brisanju advokatskog pripravnika ili advokatskog pripravnika volontera iz odgovarajućeg imenika advokatskih pripravnika.
Advokat je dužan:
1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom,
2) da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa Zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata,
3) da čuva advokatsku tajnu,
4) da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature.
Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije.
Advokat ima pravo da se advokaturom bavi i na teritoriji strane države, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima te države o pravu na rad stranih advokata.
Advokat je dužan da stalno stiče i usavršava znanja i veštine potrebne za stručno nezavisno, samostalno, delotvorno i etično obavljanje advokatske službe, u skladu sa programom stručnog usavršavanja koji donosi Advokatska komora Srbije.
Advokat koji ima advokatskog pripravnika dužan je da mu obezbedi odgovarajuće uslove za rad i obuku u skladu sa svrhom pripravničke prakse, da sprovodi plan i program obuke i da nadzire njegov rad i stručno usavršavanje.
Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o advokaturi, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni organ ili Komora, osim ako postoje razlozi predviđeni Zakonom o advokaturi, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.
Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:
1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku,
2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka,
3) ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka,
4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave,
5) ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, saradnika ili drugih stranaka, a što se propisuje statutom komore i kodeksom,
6) ako postoje opravdani razlozi predviđeni Kodeksom profesionalne etike advokata,
7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom.
Advokat je dužan da u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čini i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji o svemu što mu je stranka ili njegov ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja.
Obaveza čuvanja advokatske tajne nije vremenski ograničena.
Obaveza čuvanja advokatske tajne je garantovano ljudsko pravo stranke.
Način čuvanja advokatske tajne i postupanja u vezi sa advokatskom tajnom, bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokata može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom ovog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom.
Za propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen.
Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa Tarifom, koju donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku.
Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva.
Zabrana reklamiranja i dopušteni način predstavljanja bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat ima pravo da bira i da bude biran u organe Komore i organe Advokatske komore Srbije u skladu sa ovim Statutom.
Advokat ima pravo da u skladu sa ovim Statutom, učestvuje u radu organa Komore i organa Advokatske komore Srbije u skladu sa ovim Statutom i Statutom Advokatske komore Srbije.
Advokat je dužan da uredno plaća članarinu i ispunjava druge materijalne obaveze propisane odlukama organa Komore.
Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu, podnesak i dopis koji je sastavio.
Advokat je dužan da zgradi u kojoj se nalazi advokatska kancelarija ima istaknutu tablu koja sadrži naziv: "Advokat" i ime i prezime advokata.
Advokat - strani državljanin na tabli ističe naziv profesije na jeziku matične države.
Advokat ima pečat koji sadrži naziv "advokat" ime i prezime advokata i adresu sedišta advokatske kancelarije.
Advokat može da ima samo jedno sedište kancelariju.
Advokat može pružati pravnu pomoć samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviđajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova ili na drugim mestima kada to priroda posla zahteva.
Izuzetno zbog posebnih okolnosti slučaja i prirode pravne pomoći, advokat može pružiti pravnu pomoć u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke.
Advokat je dužan da prijavi promenu sedišta svoje advokatske kancelarije Komori, u roku od 15 dana od dana promene sedišta.
U advokatskoj kancelariji, ne može da se obavlja bilo kakva druga delatnost osim poslova sudskog tumača.
Advokatska kancelarija po svom izgledu i uređenju mora biti u skladu sa značajem i ugledom advokature i uslovima neophodnim za čuvanje advokatske tajne.
Razgovor sa strankom je poverljivog karaktera i njemu mogu prisustvovati advokat, stranka, advokatski pripravnik ili lice zaposleno u advokatskoj kancelariji i lice sa čijim se pristupom saglasi stranka.
Advokat je dužan da spise vodi uredno i tačno, da ih čuva na način koji obezbeđuje poštovanje advokatske tajne.
Izgled advokatske table, advokatske kancelarije, kao i neophodni tehnički uslovi za obavljanje advokatske službe biće uređeni posebnim pravilnikom.
Po prestanku zastupanja advokat je dužan da na zahtev stranke istoj preda sve spise i isprave iz njenog predmeta.
Advokat je dužan da čuva spise i isprave stranke u skladu sa Pravilnikom o čuvanju arhivske građe u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima i Listom kategorija registraturskog materijala i advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima.
XVII PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajuće uslove rada i na obuku u skladu sa svrhom pripravničke vežbe i planom i programom pripravničke obuke koji donosi Komora.
Za vreme pripravničke vežbe advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.
Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi osim ako su ova suprotna Ustavu, zakonu, statutu komore i Kodeksu profesionalne etike advokata.
Pred državnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, kako u slučaju kada taj advokat zastupa tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata, u skladu sa zakonom.
Kada jedan advokat zamenjuje drugog advokata posredstvom svog pripravnika, advokatski pripravnik je dužan da, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, postupa po nalozima zamenjivanog advokata.
Advokatski pripravnik ne može samostalno da se bavi poslovima advokature.
Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata.
Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita, ne položi pravosudni ispit.
Nakon položenog pravosudnog ispita pripravnički staž može trajati najduže još godinu dana, ali ne duže od roka iz stava 1. ovog člana.
Po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog člana Komora donosi rešenje o brisanju iz imenika advokatski pripravnika po službenoj dužnosti.
Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o advokatskim pripravnicima, kao i posebni propisi o volonterskom radu.
Za vreme pripravničkog staža, advokatski pripravnik volonter nema prava iz čl. 59. stav 2. Zakona o advokaturi.
XVIII OSIGURANJE OD PROFESIONALNOG RIZIKA
Upravni odbor Komore za svaku godinu utvrđuje godišnju visinu minimalne sume za zaključenje ugovora o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja najkasnije do 30. oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Komora može da zaključi ugovor o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za one advokate koji se za to opredele.
Advokati koji se opredele za zaključivanje ugovora o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti dužni su da najkasnije do 31.12. tekuće godine za narednu godinu, dostave pismene izjave Komori o saglasnosti i ovlašćenje Komori da može u njihovo ime i za njihov račun da zaključi ugovor o kolektivnom osiguranju.
Ukoliko advokat ne dostavi izjavu i ovlašćenje iz prethodnog stava ovog člana u ostavljenom roku, smatraće se da se opredelio za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti i dužan je da najkasnije do 17.05. naredne godine dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti prema minimalno propisanim uslovima iz odluke Upravnog odbora Komore.
Ugovor o kolektivnom osiguranju advokata zaključuje se na period od godinu dana i osigurani period počinje svakog 17.05, počev od 17.05.2012. godine kao dana početka primene odredbe člana 37. Zakona o advokaturi i obaveznom osiguranju advokata od profesionalne odgovornosti.
Ukoliko se advokat opredeli za zaključenje ugovora o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti advokata, isti mora uplatiti na poslovni račun Komore svake godine iznos godišnje premije osiguranja jednokratno, pre nego što Komora zaključi ugovor sa osiguravajućom kućom o kolektivnom osiguranju advokata.
U slučaju da advokat koji se opredelio za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti ne dostavi dokaz o tome do 17.05.2012. godine odnosno 17.05. svake naredne godine, tom advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom.
Advokati mogu da imaju i dodatno osiguranje od profesionalne odgovornosti.
Ukoliko advokat ima neizmirene materijalne obaveze prema Komori, ne može zaključiti ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti preko kolektivne polise osiguranja.
Advokat - strani državljanin koji je upisan ili koji je podneo zahtev u upis u imenik advokata - stranih državljana Upisnik A i Upisnik B mora zaključiti ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji - ukoliko polisa o osiguranju u matičnoj državi ne pokriva eventualne štete u obavljanju advokature na teritoriji Republike Srbije.
Dokaz o osiguranju od profesionalne odgovornosti advokata - strani državljanin mora dostaviti svake poslovne godine.
Advokat - strani državljanin ne može biti osiguran polisom o kolektivnom osiguranju advokata državljanina Republike Srbije.
U slučaju da advokat - strani državljanin ne ispunjava obaveze u pogledu osiguranja od profesionalne odgovornosti advokata na njega se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi i ovog Statuta o prestanku prava na bavljenje advokaturom.
XIX KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA
Kodeks profesionalne etike advokata je skup pravila o dužnosti i pravima advokata zasnovanih na posebnoj vrsti i visokom stepenu njihove profesionalne i moralne odgovornosti u pružanju pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.
Kodeks profesionalne etike advokata se odnosi na advokate i na odgovarajući način, na advokatske pripravnike upisane u imenik advokata i imenike advokatskih pripravnika Komora i u Imenik advokatskih ortačkih društava Advokatske komore Srbije.
Nepoznavanje Statuta komore u čiji je imenik advokat, odnosno advokatski pripravnik upisan i Kodeks profesionalne etike advokata ne opravdava.
Kada advokatsku delatnost obavlja u inostranstvu, advokat treba da uvažava i međunarodna načela etike i načela etike i strateškog prava advokata zemlje u kojoj deluje.
Komora propisuje da li povreda Kodeksa profesionalne etike advokata ima za posledicu disciplinsku odgovornost advokata i utvrđuje postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i nadziru poštovanje Kodeksa profesionalne etike advokata i sprovedi disciplinski postupak.
Ukoliko za određeni slučaj ne postoji pravilo sa direktnim značenjem, Kodeks profesionalne etike advokata, treba tumačiti služeći se analogijom, ili po cilju u smislu njegovih opštih pravila.
Kodeks profesionalne etike advokata donosi Skupština Advokatske komore Srbije.
Polaganje advokatskog ispita je obavezno za sve kandidate pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata.
Advokatski ispit se sastoji iz provere znanja Zakona o advokaturi, Kodeksu profesionalne etike advokata, Statuta komore, advokatske tarife, kao i poznavanje međunarodnih propisa koji se odnose na advokatsku profesiju.
Kandidat koji nije položio advokatski ispit stiče pravo na ponovno polaganje po proteku roka od 60 dana od neuspelog polaganja.
Program advokatskog ispita utvrđuje Upravni odbor komore.
Upravni odbor komore obrazuje Komisiju za polaganje advokatskog ispita i imenuje predsednika i članova Komisije.
Komisija za polaganje advokatskog ispita sastoji se od predsednika i po 2 člana.
Predsednik i članovi Komisije imaj u svoje zamenike.
Za predsednika i člana Komisije za polaganje advokatskog ispita može biti imenovan advokat koji ispunjava sledeće uslove:
1) najmanje 15 godina neprekidnog staža u advokaturi pre imenovanja,
2) da je pre imenovanja najmanje 1 mandat radio u organima Komore ili organima Advokatske komore Srbije,
3) da nije disciplinski kažnjavan 10 godina koje prethode imenovanju,
4) da nije krivično osuđivan za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5) da nije član organa političke stranke.
Način rada i odlučivanje Komisije za polaganje advokatskog ispita uređuje se posebnim Pravilnikom.
Način polaganja advokatskog ispita, ocenjivanje kandidata i izgled uverenja o položenom advokatskom ispitu uređuje se posebnim Pravilnikom.
Kandidati advokatski ispit polažu pred ispitnom komisijom koja se sastoji od 3 člana i koju imenuje predsednik Komisije za polaganje advokatskog ispita.
Uverenje o položenom advokatskom ispitu izdaje Komora na osnovu izveštaja svoje komisije za polaganje advokatskog ispita.
Uverenje o položenom advokatskom ispitu potpisuje predsednik Komisije za polaganje advokatskog ispita i predsednik Komore.
Kandidati snose troškove polaganja advokatskog ispita.
Visinu naknade za polaganje advokatskog ispita utvrđuje Upravni odbor komore.
Iz sredstava naknade obezbeđuju se sredstva za tehničku pripremu i organizovanje ispita, rad ispitivača i izdavanje uverenja.
XXI ADVOKATSKA LEGITIMACIJA I LEGITIMACIJA ADVOKATSKOG PRIPRAVNIKA
Komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija overena za tekuću godinu služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegovu fotografiju, redni broj, dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, važnost advokatske legitimacije, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Komore.
20.2. Legitimacija advokatskog pripravnika
Komora na dan položene zakletve advokatskog pripravnika donosi rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i izdaje legitimaciju advokatskog pripravnika.
Legitimacija advokatskog pripravnika sadrži ime i prezime advokatskog pripravnika, njegovu fotografiju, redni broj, dan, mesec i godinu upisa u imenik advokatskih pripravnika, važnost legitimacije advokatskog pripravnika, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokatskog pripravnika predviđene opštim aktom Komore.
XXII MATERIJALNO I FINANSIJSKO POSLOVANJE KOMORE
Komore se samostalno finansiraju.
Sredstva Komore su nepokretnosti, inventar i prihodi.
Materijalno poslovanje komore vrši se na osnovu godišnjeg plana prihoda i rashoda koji utvrđuje Upravni odbor komore najkasnije do dana usvajanja godišnjeg računa komore za prethodnu poslovnu godinu.
Materijalno poslovanje komore vrši se na osnovu godišnjeg plana prihoda i rashoda koji utvrđuje Upravni odbor komore najkasnije do dana usvajanja godišnjeg završnog računa Komore za prethodnu poslovnu godinu.
Komora raspolaže sa sredstvima u skladu sa Zakonom i Statutom.
Komora može sredstva upotrebiti za:
- svoje redovne aktivnosti,
- osiguranje advokata od profesionalne odgovornosti,
- pribavljanje imovine i imovinskih prava,
- članarinu međunarodnim organizacijama i Advokatskoj komori Srbije,
- zarade zaposlenih u stručnoj službi,
- pomoć advokatima i njihovim porodicama koji su ostali bez najnužnijih sredstava,
- humanitarne svrhe,
- druge svrhe u skladu sa Zakonom i Statutom.
Komora može osnivati fondove na osnovu odluke Skupštine komore.
Fondovi posluju prema pravilniku koji donosi Skupština prilikom osnivanja fonda.
Fondovi se osnivaju iz sredstava Komora, naknada advokata čiju visinu utvrđuje Upravni odbor komore, donacija, poklona i drugih sredstava.
O prijemu poklona i donacija odlučuje Upravni odbor komore.
Prilikom upisa u imenik advokata kandidat plaća troškove upisa i troškove naknade za vršenje prenetih javnih pravnih ovlašćenja, te Komora stiče sredstva od:
1) troškovi upisa u imenik advokata predstavljaju naknadu za odlučivanje o zahtevu za upis, koji se određuje u visini tri prosečne neto zarade u van privredi, ostvarene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi podnošenju zahteva za upis u imenik advokata, prema zvaničnim podacima objavljenim od republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
2) troškovi upisa u imenik advokatskih pripravnika predstavljaju naknadu za odlučivanje o zahtevu za upis, čija visina se određuje odlukom Upravnog odbora Komore,
3) troškovi naknade za vršenje prenetih javnih pravnih ovlašćenja, koji se plaćaju u jednokratnom iznosu prilikom upisa u imenik advokata Komore, predstavljaju: ostvarivanje međusobne saradnje u oblasti advokature, predstavljanje Komore pred drugim organizacijama, organizovanja stručnih usavršavanja i obrazovanja advokata i advokatskih pripravnika, izdavačka delatnost i predstavljaju naknadu za preneta javna pravna ovlašćenja i sve stečene oblike svojine i prava koja su svojim radom, članarinom, samodoprinosom stekli članovi Komore u prethodnom periodu, a na ovaj način stečena sredstva koriste se za potrebe redovnog finansiranja rada Komore i sticanja svojine na pokretnim stvarima i nepokretnostima, kao i za adaptaciju i održavanje već stečenih nepokretnosti u svojini Komore, a sve prema planu prihoda i rashoda Komore,
4) članarina koju su dužni da blagovremeno mesečno plaćaju svi advokati i svi advokatski pripravnici dok su upisani u imenik advokata, odnosno imenik advokatskih pripravnika Komore, u visini koju odredi Upravni odbor komore i predstavlja naknadu za: uređenje sadržine i načina vođenja imenika advokata i imenika advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokata stranih državljana upisnik A i upisnik B, ocenjivanje ugovora o osnivanju Društva da li je u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi, odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom i prestanku prava bavljenja advokaturom, vođenje disciplinskog postupka i ostalih zakonom predviđenih evidencija u oblasti rada stručne službe i računovodstva.
Visinu jednokratnih troškova naknade za vršenje prenetih javnih ovlašćenja utvrđuje Upravni odbor Komore svojom odlukom i oni ne predstavljaju troškove upisa u imenik advokata, a njena ukupna visina ne može preći iznos od 300.000 dinara.
Sredstvima Komore raspolažu određeni organi Komore.
Komora sa ostalim advokatskim komorama udruženim u Advokatsku komoru Srbije, obezbeđuje sredstva za rad Advokatske komore Srbije saglasno njenim opštim aktima.
Materijalno finansijsko poslovanje Komore vodi se na način utvrđen Zakonom, a novčana sredstva vode se na žiro računu kod Zakonom određenog organa.
O stanju novčanih sredstava u skladu sa Zakonom sastavlja se godišnji račun za svaku kalendarsku godinu.
Upravni odbor po potrebi određuje lica koja su pored predsednika Komore, ovlašćena za potpisivanje finansijskih dokumenata.
Predsednik Komore u okviru rashoda po određenim pozicijama, raspolaže sredstvima do visine tri prosečne bruto zarade radnika u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, po jednoj isplati.
Rad Komore i njenih organa je javan.
Javnost rada Komore obezbeđuje se:
- redovnim obaveštavanjem advokata o svim pitanjima koja se razmatraju na sednicama organa Komore,
- stvaranjem uslova da sredstva javnog informisanja mogu pratiti rad Komore,
- slanjem informacija o značajnim događajima i pojavama u advokaturi,
- podnošenjem godišnjeg izveštaja o radu organa Komore,
- organizovanjem i sprovođenjem javnih rasprava o nacrtima opštih akata,
- objavljivanjem opštih akata Komore u "Službenom listu grada Kragujevca",
- na drugi način ako to odredi Skupština Komore.
Obaveštenje javnosti o održavanju sednica organa Komore vrši se isticanjem na oglasnu tablu Komore, oglasnim tablama sudova ili objavljivanjem na drugi način (oglas u štampi, isticanjem plakata i dr).
Poslove koji predstavljaju tajnu ili su od drugih organa ili organizacija označeni kao tajna, ne mogu se saopštavati na način određen za ostale poslove.
Opštim aktom određuju se koji poslovi predstavljaju tajnu, način čuvanja takvih dokumenata i način saopštavanja podataka koji predstavljaju tajnu.
Opštim aktom uređuju se u skladu sa Zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom prava i obaveze Komore i njenih članova i druga pitanja koja se samostalno uređuju.
Opšti akti su: Statut, pravilnici, kolektivni ugovor, sporazum, uputstva, odluke, poslovnici, programi i planovi.
Skupština Komore donosi Statut komore i druga opšta akta koji su joj u nadležnosti stavljeni Zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije ili ovim Statutom.
Inicijativu za donošenje ili izmenu Statuta i drugih opštih akata može podneti svaki advokat.
Zaključak o pokretanju postupka za donošenje ili izmenu Statuta i drugih opštih akata ili odbijanja inicijative donosi Upravni odbor.
Upravni odbor podnosioca inicijative obaveštava o razlozima odbijanja u roku od 30 dana od dana podnošenja zaključka.
Nacrt Statuta ili drugog opšteg akta dostavlja se članovima Komore radi razmatranja i davanja mišljenja ili primedbi i predloga.
Javna rasprava o nacrtu trajaće najkraće 15 dana, a najduže 60 dana.
Upravni odbor određuje predlog Statuta i drugih opštih akata.
Upravni odbor je dužan da prilikom utvrđivanja predloga iz stava 1. ovog člana razmotri mišljenje, primedbe i predloge iz javne rasprave.
Skupština prilikom pretresa predloga opštih akata postupa sa predlozima primljenim posle utvrđivanja predloga za proceduru određenu za amandmane.
Statut Komore objavljuje se u "Službenom listu grada Kragujevca", a drugi opšti akti isticanjem na oglasnoj tabli.
Izmene i dopune opštih akata vrže se na način određen za njegovo donošenje.
XXV SARADNJA KOMORE SA DRUGIM ORGANIZACIJAMA, ORGANIMA I ADVOKATSKIM KOMORAMA
Saradnja advokature sa drugim pravnim subjektima ostvaruje se radi unapređenja njenog delovanja i ostvarivanja njene uloge i zaštite ustavnosti i zakonitosti, pored pružanje pomoći u sledećim:
1. zaključivanjem Ugovora o obuci pripravničkog kadra tih subjekata i advokaturi i advokatskih pripravnika u njima,
2. uključivanjem advokata u rad organa tih subjekata, a naročito stručnih udruženja i njihovih asocijacija u kojima svojom aktivnošću mogu da doprinesu razvoju pravnog sistema.
Komora sarađuje sa sudovima opšte i posebne nadležnosti, na svom području, razmenom informacija, organizovanjem značajnih sastanaka i drugim oblicima konsultacija radi razmatranja pitanja od zajedničkog interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti, zaštitu i otklanjanje svih negativnih pojava u postupku primene Zakona i drugih propisa u sudskim postupcima.
Komora sarađuje i sa Javnim tužilaštvima, Pravobranilaštvima i upravnim organima i organizacijama, na svom području u skladu sa svojim opštim aktima i programima rada i tekućim potrebama.
Komora sarađuje i sa drugim Advokatskim komorama u zemlji i inostranstvu.
Komora prema Advokatskoj komori Srbije ima prava i dužnosti utvrđene Zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije.
Izveštaje i podatke o svom radu i položaju advokature i drugim značajnim pitanjima, Komora dostavlja na sopstvu inicijativu ili na njen zahtev Advokatskoj komori Srbije.
XXVI OBLICI AKTIVNOSTI ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
U ostvarivanju prava i dužnosti Komore pored rada i odlučivanja u organima Komore advokati i advokatski pripravnici mogu organizovati sekcije i druge oblike rada: stručno usavršavanje, posebne zainteresovanosti za određene oblasti prava i druge aktivnosti, razmatranjem određenih tema i davanjem inicijativa nadležnim organima Komore, ostvarivanjem saradnje sa organima pravosuđa i uprave na određenom području i dr.
Advokati i advokatski pripravnici obrazuju sekcije samoinicijativno i prijavljuju početak rada Upravnom odboru Komore.
Upravni odbor Komore prati rad sekcije i stara se o ostvarivanju uslova za njihov rad.
Način rada sekcija i postupanje sa njihovim inicijativama bliže su opisani i uređuju se poslovnikom o radu Upravnog odbora Komore.
Advokatski pripravnici mogu obrazovati svoju sekciju radi razmatranja pitanja od značaja za njihov status, stručno usavršavanje i drugo.
Inicijativu sekcije advokatskih pripravnika razmatra upravni odbor.
Stručno usavršavanje i razmatranje iskustva vrši se kroz poseban vid aktivnosti radom advokatske tribine.
O radu advokatske tribine stara se Upravni odbor Komore.
XXVII STRUČNO ADMINISTRATIVNI POSLOVI
Stručno administrativni poslovi i pomoćne poslove za potrebe Komore obavlja sekretar komore i potreban broj izvršioca-radnika.
Opšti i posebni uslovi za sekretara Komore, broj izvršilaca i potrebna stručna sprema za obavljanje poslova i radnih zadataka, utvrđuju se Sistematizacijom radnih mesta u Komori.
Sistematizaciju radnih mesta u Komori utvrđuje Upravni odbor komore.
Međusobna prava, obaveze i odgovornosti radnika Komore utvrđuju se saglasno Zakonu o opštim i kolektivnim ugovorom, i posebnim ugovorom.
Izuzetno za obavljanje određenih stručnih i drugih poslova čiji obim ne zahteva angažovanje radnika sa punim radnim vremenom, mogu se angažovati lica u dopunskom radu ili Ugovorom o samostalnom vršenju poslova.
XXVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Primena člana 65. stav 1. tačka 2. koja se odnosi na položen advokatski ispit i primena člana 71. koja se odnosi na kandidata koji je podneo zahtev za upis u imenik advokata, da dostavi dokaz o zaključenom ugovoru osiguranja od profesionalne odgovornosti odlaže se do stupanja na snagu člana 90. Zakona o advokaturi, odnosno primenjivaće se od 18.05.2012. godine pa ubuduće.
Danom stupanja na snagu ovog Statuta prestaju da važe odredbe Statuta Advokatske komore u Kragujevcu usvojenog na skupštine Komore dana 13.03.2000. godine i izmene i dopune usvojene na skupštini Komore dana 17.06.2006 godine izmene i dopune usvojene na skupštini Komore dana 18.02.2010 godine.
Sve što nije predviđeno ovim Statutom primenjivaće se odredbe Statuta Advokatske komore Srbije i Zakona o advokaturi.
Ovaj Statut stupa na pravnu snagu sa danom objavljivanja u Službenom listu grada Kragujevca.
Samostalni član
Izmena i dopuna Statuta Advokatske komore Kragujevca
("Sl. list grada Kragujevca", br. 33/2013)
Član 8
Izmene i dopune Statuta Advokatske komore Kragujevca usvojene su na sednici Skupštine advokata 29.11.2013. godine i primenjivaće se danom objavljivanja u Službenom listu Grada Kragujevca.