UREDBA O RATIFIKACIJI LOKARNSKOG ARANŽMANA O USTANOVLJENJU MEĐUNARODNE KLASIFIKACIJE ZA INDUSTRIJSKE UZORKE I MODELE("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 51/74) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Lokarnski aranžman o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i modele, potpisan u Lokarnu, 8. oktobra 1968. godine, u originalu na francuskom i engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Lokarnskog aranžmana na francuskom jeziku i u prevodu glasi:
LOKARNSKI ARANŽMAN
O USTANOVLJENJU MEĐUNARODNE KLASIFIKACIJE ZA INDUSTRIJSKE UZORKE I MODELE POTPISAN
U LOKARNU 8. OKTOBRA 1968.
Osnivanje Posebne unije; usvajanje međunarodne klasifikacije
1. Zemlje na koje se primenjuje ovaj aranžman obrazuju Posebnu uniju.
2. One usvajaju istu klasifikaciju za industrijske uzorke i modele (u daljem tekstu: međunarodna klasifikacija).
3. Međunarodna klasifikacija obuhvata:
i) spisak klasa i potklasa;
ii) azbučni spisak proizvoda na koje se primenjuju uzorci i modeli, sa oznakama klasa i potklasa u koje su svrstani;
iii) objašnjenja.
4. Spisak klasa i potklasa je onaj koji je priložen ovome aranžmanu, ukoliko ne bi u njega uneo izmene i dopune Odbor stručnjaka osnovan članom 3 (u daljem tekstu: Odbor stručnjaka).
5. Odbor stručnjaka usvojiće azbučni spisak proizvoda i objašnjenja po postupku utvrđenom u članu 3.
6. Odbor stručnjaka može menjati i dopunjavati međunarodnu klasifikaciju po postupku utvrđenom u članu 3.
7. a) Međunarodna klasifikacija ustanovljena je na engleskom i francuskom jeziku.
b) Međunarodni biro za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: Međunarodni biro) iz Konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: Organizacija), po savetovanju sa zainteresovanim vladama, sastavlja službene tekstove međunarodne klasifikacije i na drugim jezicima koje bi mogla označiti Skupština iz člana 5.
Primena i pravni značaj međunarodne klasifikacije
1. Izuzev obaveza koje nameće ovaj aranžman, međunarodna klasifikacija sama po sebi ima samoupravni karakter. Međutim, svaka zemlja može joj pridati onaj pravni značaj koji joj odgovara. Međunarodna klasifikacija naročito ne vezuje zemlju Posebne unije u pogledu prirode i obima zaštite uzorka ili modela u toj zemlji.
2. Svaka zemlja Posebne unije zadržava za sebe mogućnost da međunarodnu klasifikaciju primenjuje kao glavni ili kao pomoćni sistem.
3. Administracije zemalja Posebne unije stavljaće u službenim naslovima prijava ili registrovanja uzoraka i modela, a ako se službeno objavljuju i u ovim objavama, brojeve klasa i potklasa međunarodne klasifikacije u koje su svrstani proizvodi na koje se uzorci ili modeli primenjuju.
4. Odbor stručnjaka, prilikom izbora naziva koji se unose u azbučni spisak proizvoda, izbegavaće, ukoliko je to razumno činiti, upotrebu naziva na kojima bi mogla postojati neka isključiva prava. Međutim, unošenje bilo kojeg izraza u azbučni spisak neće se moći tumačiti kao da izražava mišljenje Odbora stručnjaka o tome da li na ovome izrazu postoje ili ne, neka isključiva prava.
Odbor stručnjaka
1. Osniva se Odbor stručnjaka pri Međunarodnom birou sa zadacima iz čl 1.4), 1.5) i 1.6). Svaka zemlja Posebne unije predstavljena je u Odboru stručnjaka, koji se organizuje u smislu poslovnika usvojenog prostom većinom predstavljenih zemalja.
2. Prostom većinom zemalja Posebne unije Odbor stručnjaka usvaja azbučni spisak i objašnjenja.
3. Predloge za izmene i dopune međunarodne klasifikacije može podnositi administracija svake zemlje Posebne unije ili Međunarodni biro. Svaki predlog koji potiče od neke administracije saopštava se Međunarodnom birou. Predloge administracija i Međunarodnog biroa biro dostavlja članovima Odbora stručnjaka najdocnije na dva meseca pre sastanka na kojem će se ovi predlozi ispitivati.
4. Odluke Odbora stručnjaka o izmenama i dopunama međunarodne klasifikacije donose se prostom većinom zemalja Posebne unije. Međutim, ako se zahteva obrazovanje neke nove klase ili premeštanje proizvoda iz jedne u drugu klasu, neophodna je jednoglasnost.
5. Stručnjaci mogu glasati putem dopisivanja.
6. U slučaju da neka zemlja nije naimenovala svog predstavnika za neki određeni sastanak Odbora stručnjaka, kao i u slučaju da naimenovani stručnjak nije glasao u toku sastanka ili u roku koji će biti određen poslovnikom Odbora stručnjaka, smatraće se da je zemlja u pitanju usvojila odluku Odbora.
Saopštavanje i objavljivanje klasifikacije i njenih izmena i dopuna
1. Međunarodni biro saopštava administracijama zemalja Posebne unije azbučni spisak proizvoda i objašnjenja koja je usvojio Odbor stručnjaka, kao i svaku izmenu i dopunu međunarodne klasifikacije o kojoj Odbor stručnjaka donese odluku. Odluke Odbora stručnjaka stupiće na snagu odmah po prijemu saopštenja. Međutim, ako se njima zahteva obrazovanje neke nove klase ili premeštanje proizvoda iz jedne klase u drugu, one će stupiti na snagu u roku od šest meseci od dana slanja saopštenja.
2. Međunarodni biro, kao depozitar međunarodne klasifikacije, unosi u nju izmene i dopune koje su stupile na snagu. Izmene i dopune se objavljuju u časopisima koje označi Skupština.
Skupština Unije
1. a) Posebna unija ima Skupštinu obrazovanu od zemalja Posebne unije.
b) Vladu svake zemlje predstavlja jedan izaslanik, kome mogu pomagati zamenici, savetnici i stručnjaci.
c) Troškove svakog izaslanstva snosi vlada koja ga je naimenovala.
2. a) Sa izuzetkom odredaba člana 3, Skupština:
i) pretresa sva pitanja koja se tiču održavanja i razvoja Posebne unije i primene ovog aranžmana;
ii) daje Međunarodnom birou uputstva za pripremanje konferencija za reviziju;
iii) ispituje i odobrava izveštaje i delatnosti Generalnog direktora Organizacije (u daljem tekstu: Generalni direktor) koji se odnose na Posebnu uniju i daje korisna uputstva po pitanjima iz nadležnosti Posebne unije;
iv) donosi program, usvaja trogodišnji budžet Posebne unije i odobrava njene završne račune;
v) usvaja finansijski pravilnik Posebne unije;
vi) odlučuje o izradi službenih tekstova međunarodne klasifikacije na drugim jezicima sem engleskog i francuskog;
vii) obrazuje, nezavisno od Odbora stučnjaka osnovanog članom 3, druge odbore stručnjaka i radne grupe koje smatra korisnim za ostvarivanje svrhe Posebne unije;
viii) odlučuje koje zemlje koje nisu članice Posebne unije i koje međuvladine i međunarodne nevladine organizacije mogu prisustvovati njenim sastancima u svojstvu posmatrača;
ix) usvaja izmene članova 5 do 8;
x) preduzima sve drugo što je pogodno za postizanje zadataka Posebne unije;
xi) obavlja sve druge poslove koji proističu iz ovog aranžmana.
b) Po pitanjima za koja su zainteresovane podjednako i druge Unije kojima upravlja Organizacija, Skupština odlučuje pošto se upozna sa mišljenjem Koordinacionog odbora Organizacije.
3. a) Svaka zemlja članica Skupštine raspolaže jednim glasom.
b) Kvorum sačinjava polovina zemalja članica Skupštine.
c) I pored odredaba podstava b), ako, u toku nekog zasedanja, broj predstavljenih zemalja bude manji od polovine ali jednak ili veći od trećine zemalja članica Skupštine, ova može donositi odluke; međutim, odluke Skupštine, izuzev onih koje se tiču njenog postupka, postaće izvršne tek kada se ispune niže navedeni uslovi. Međunarodni biro saopštavaće ove odluke zemljama članicama Skupštine koje nisu bile predstavljene, pozivajući ih da se pismeno izjasne, u roku od tri meseca od dana ovog saopštenja, da li daju svoj glas ili se uzdržavaju. Ako po isteku ovoga roka broj zemalja koje su na taj način dale svoj glas ili su se uzdržale bude najmanje jednak broju zemalja koje su nedostajale da bi se postigao kvorum u toku zasedanja, ove odluke postaće izvršne pod uslovom da je istovremeno postignuta potrebna većina.
d) Izuzev u slučajevima iz člana 8 2), Skupština donosi odluke većinom od dve trećine datih glasova.
e) Uzdržavanje se ne smatra kao glas.
f) Jedan izaslanik može predstavljati samo jednu zemlju i može glasati samo u njeno ime.
4. a) Skupština se sastaje na redovno zasedanje jednom u tri godine na poziv Generalnog direktora i, osim u izuzetnim slučajevima, u isto vreme i na istom mestu kao Generalna skupština Organizacije.
b) Skupština se sastaje na vanredno zasedanje na poziv Generalnog direktora, a na zahtev jedne četvrtine zemalja članica Skupštine.
c) Generalni direktor priprema dnevni red svakog zasedanja.
5. Skupština usvaja svoj poslovnik.
Međunarodni biro
1. a) Upravne poslove Posebne unije obavlja Međunarodni biro.
b) Međunarodni biro naročito priprema sastanke i obavlja poslove sekretarijata Skupštine, Odbora stručnjaka, kao i svih drugih odbora stručnjaka i svih radnih grupa koje bi mogle obrazovati Skupština ili Odbor stručnjaka.
c) Generalni direktor je najviši funkcioner Posebne unije i predstavlja je.
2. Generalni direktor i svi članovi osoblja koje on odredi učestvuju, bez prava glasa, na svim zasedanjima Skupštine, Odbora stručnjaka, kao i svakog drugog odbora stručnjaka ili radne grupe koje Skupština ili Odbor stručnjaka može obrazovati. Generalni direktor ili jedan član osoblja koga on odredi po službenoj dužnosti je sekretar ovih organa.
3. a) Prema uputstvima Skupštine Međunarodni biro priprema konferencije za reviziju odredaba Aranžmana, osim članova 5 do 8.
b) O pripremanju konferencija za reviziju Međunarodni biro može se savetovati sa međuvladinim i međunarodnim nevladinim organizacijama.
c) Generalni direktor i lica koja on odredi učestvuju, bez prava glasa, u raspravljanjima na ovim konferencijama.
4. Međunarodni biro obavlja i sve druge dužnosti koje su mu poverene.
Finansije
1. a) Posebna unija ima svoj budžet.
b) Budžet Posebne unije obuhvata sopstvene prihode i izdatke Posebne unije, njen doprinos budžetu zajedničkih izdataka Unije, kao i, u slučaju potrebe, iznos stavljen na raspolaganje budžetu Konferencije organizacije.
c) Kao zajednički izdaci Unije smatraju se izdaci koji ne pripadaju isključivo Posebnoj uniji, već takođe jednoj ili više drugih Unija kojima upravlja Organizacija. Učešće Posebne unije u ovim zajedničkim izdacima srazmerno je koristi koju ovi izdaci za nju predstavljaju.
2. Budžet Posebne unije donosi se vodeći računa o potrebama saradnje sa budžetima drugih Unija kojima upravlja Organizacija.
3. Budžet Posebne unije finansira se iz sledećih izvora:
i) doprinosa zemalja Posebne unije;
ii) taksa i iznosa koji se duguju za usluge koje pruža Međunarodni biro u ime Posebne unije;
iii) prihoda od prodaje izdanja Međunarodnog biroa koja se odnose na Posebnu uniju i prava koja potiču od ovih izdanja;
iv) poklona, zaveštanja i subvencija;
v) zakupnina, kamata i raznih drugih prihoda.
4. a) Da bi se odredio njen deo doprinosa u smislu stava 3 i), svaka zemlja Posebne unije pripada klasi u koju je svrstana u Pariskoj uniji za zaštitu industrijske svojine i plaća svoje godišnje doprinose na osnovu broja jedinica određenih za tu klasu u toj Uniji.
b) Godišnji doprinos svake zemlje Posebne unije sastoji se od iznosa koji je, u odnosu na ukupni zbir godišnjih doprinosa svih zemalja budžetu Posebne unije, jednak odnosu broja jedinica klase u koju je ona svrstana prema ukupnom broju jedinica svih zemalja.
c) Doprinosi se duguju na dan prvog januara svake godine.
d) Zemlja koja je u zadocnjenju sa plaćanjem svojih doprinosa ne može uživati svoje pravo glasa ni u jednom organu Posebne unije, ukoliko je iznos njenoga zaostatka jednak ili veći od doprinosa koje duguje za dve potpune protekle godine. Međutim, ta zemlja može biti ovlašćena da zadrži uživanje svoga prava glasa u okviru toga organa toliko dugo dok ovaj poslednji ceni da je zadocnjenje proisteklo od izuzetnih i neizbežnih okolnosti.
e) Ukoliko budžet ne bi bio usvojen pre početka nove budžetske godine, produžiće se budžet prethodne godine na načine predviđene u finansijskom pravilniku.
5. Visinu taksa i iznose koji se duguju za usluge koje pruža Međunarodni biro u ime Posebne unije, određuje Generalni direktor, koji o tome podnosi izveštaj Skupštini.
6. a) Posebna unija raspolaže obrtnim fondom koji se obrazuje od jedinstvene uplate svake zemlje Posebne unije. Ako fond postane nedovoljan, Skupština odlučuje o njegovom povećanju.
b) Iznos početne uplate svake zemlje u navedeni fond ili njeno učešće u njegovom povećanju srazmerni su doprinosu ove zemlje za godinu u toku koje se fond obrazuje ili se o povećanju odlučuje.
c) Skupština propisuje srazmeru i načine uplata na predlog Generalnog direktora, a posle primljenog mišljenja Koordinacionog odbora Organizacije.
7. a) U Sporazumu o sedištu, zaključenom sa zemljom na čijoj teritoriji Organizacija ima svoje sedište, predviđa se da ova zemlja daje avans ukoliko bi obrtni fond bio nedovoljan. Iznos ovih avansa i uslovi pod kojima se odobravaju, predmet su, u svakom posebnom slučaju, odvojenih sporazuma između zemlje u pitanju i Organizacije.
b) Zemlja iz podstava a) i Organizacija imaju, svaka za sebe, pravo da otkažu obavezu odobravanja avansa, putem pismenog saopštenja. Otkaz stupa na snagu tri godine posle kraja godine u kojoj je bio saopšten.
8. Overavanje računa obavljaju, na načine predviđene finansijskim pravilnikom, jedna ili više zemalja Posebne unije ili spoljni kontrolori koje, sa njihovim pristankom, imenuje Skupština.
Izmena članova 5 do 8
1. Predloge za izmenu članova 5, 6, 7 i ovoga člana može podneti svaka zemlja članica Posebne unije ili Generalni direktor. Ovaj poslednji saopštava ove predloge zemljama članicama Posebne unije najmanje šest meseci pre nego što će biti Skupštini podneta na ispitivanje.
2. Svaku izmenu članova iz stava 1) usvaja Skupština. Za usvajanje potrebna je većina od tri četvrtine datih glasova; međutim, za svaku izmenu člana 5 i ovog stava potrebna je većina od četiri petine datih glasova.
3. Svaka izmena članova iz stava 1) stupa na snagu mesec dana od dana kada Generalni direktor od tri četvrtine zemalja koje su bile članice Posebne unije u trenutku kada je izmena usvojena, primi pismena saopštenja o prihvatanju, učinjena u saglasnosti sa njihovim odgovarajućim ustavnim propisima. Svaka tako usvojena izmena ovih članova obavezuje sve zemlje koje su članice Posebne unije u trenutku kada izmena stupa na snagu ili koje docnije postanu članice; međutim, svaka izmena kojom se povećavaju finansijske obaveze zemalja Posebne unije obavezuje samo one među njima koje su saopštile svoje prihvatanje ove izmene.
Ratifikacija, pristup, stupanje na snagu
1. a) Svaka zemlja ugovornica Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine koja je potpisala ovaj aranžman može ga ratifikovati, a ako ga nije potpisala može mu pristupiti.
2. Instrumenti ratifikacije i pristupa deponuju se kod Generalnog direktora.
3. a) U odnosu na pet zemalja koje su prve deponovale svoje instrumente ratifikacije ili pristupa, ovaj aranžman stupa na snagu tri meseca posle deponovanja petog od ovih instrumenata.
b) U odnosu na svaku drugu zemlju ovaj aranžman stupa na snagu tri meseca posle dana kada je njenu ratifikaciju ili pristup saopštio Generalni direktor, osim ako je u instrumentu ratifikacije ili pristupa označen neki docniji datum. U ovom poslednjem slučaju, u odnosu na tu zemlju ovaj aranžman stupa na snagu na tako označeni dan.
4. Ratifikacija ili pristup povlači punopravno pristajanje na sve odredbe i sticanje svih prednosti koje ovaj aranžman propisuje.
Snaga i trajanje Aranžmana
Ovaj aranžman ima istu snagu i trajanje kao Pariska konvencija za zaštitu industrijske svojine.
Revizija članova 1 do 4 i 9 do 15
1. Članovi 1 do 4 i 9 do 15 ovog aranžmana mogu biti podvrgnuti revizijama radi unošenja poželjnih poboljšanja.
2. Svaku od ovih revizija razmatraće konferencija izaslanika zemalja Posebne unije.
Otkaz
1. Svaka zemlja može otkazati ovaj aranžman saopštenjem upućenim Generalnom direktoru. Ovaj otkaz od uticaja je samo na zemlju koja ga je učinila, dok Aranžman ostaje na snazi i primenjuje se u odnosu na ostale zemlje Posebne unije.
2. Otkaz stupa na snagu godinu dana posle dana kada je Generalni direktor primio saopštenje.
3. Mogućnošću otkaza predviđenom ovim članom ne može se poslužiti zemlja pre isteka roka od pet godina računajući od dana kada je postala članica Posebne unije.
Teritorije
Na ovaj aranžman primenjuju se odredbe člana 24 Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine.
Potpisivanje, jezici, saopštenja
1. a) Ovaj aranžman potpisan je u jednom jedinom primerku na engleskom i francuskom jeziku s tim da oba teksta imaju podjednaku važnost; on je deponovan kod Vlade Švajcarske.
b) Ovaj aranžman ostaje otvoren za potpisivanje, u Bernu, do 30. juna 1969. godine.
2. Generalni direktor, po savetovanju sa zainteresovanim vladama, sastaviće službene tekstove na drugim jezicima koje bi Skupština mogla označiti.
3. Dva prepisa potpisanog teksta ovoga aranžmana, overena od strane Vlade Švajcarske, Generalni direktor dostaviće vladama svih zemalja potpisnica a, na zahtev, i vladi svake druge zemlje.
4. Generalni direktor registrovaće ovaj aranžman u Sekretarijatu Organizacije Ujedinjenih nacija.
5. Generalni direktor saopštava vladama svih zemalja Posebne unije datum stupanja na snagu Aranžmana, potpisivanja, deponovanja instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju, usvajanja izmena ovog aranžmana i datume kada ove izmene stupaju na snagu, kao i saopštenja o otkazivanju.
Prelazne odredbe
Do stupanja na dužnost prvog Generalnog direktora, smatra se da se sva spominjanja, u ovome aranžmanu, Međunarodnog biroa Organizacije ili Generalnog direktora tiču Ujedinjenih međunarodnih biroa za zaštitu intelektualne svojine (BIRPI), odnosno njihovog Direktora.
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".