ZAKON O POTVRĐIVANJU MEĐUNARODNE KONVENCIJE PROTIV DOPINGA U SPORTU("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 38/2009) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu, usvojena 19. oktobra 2005. godine u Parizu, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
MEĐUNARODNA KONVENCIJA PROTIV DOPINGA U SPORTU
Generalna konferencija Organizacije ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, u daljem tekstu "UNESKO", na sastanku u Parizu, održanom od 3. do 21. oktobra 2005. godine, na svojoj 33. sesiji,
Uzimajući u obzir da je cilj UNESKO da doprinese miru i bezbednosti putem unapređenja saradnje među državama kroz obrazovanje, nauku i kulturu,
Pozivajući se na postojeće međunarodne instrumente o ljudskim pravima,
Imajući na umu rezoluciju 58/5 koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila 3. novembra 2003. godine, o sportu kao načinu da se unaprede obrazovanje, zdravlje, razvoj i mir, a naročito paragraf 7,
Sa svešću da sport treba da igra značajnu ulogu u zaštiti zdravlja, u moralnom, kulturnom i fizičkom obrazovanju i u unapređenju međunarodnog razumevanja i mira,
Primajući k znanju potrebu podsticanja i koordiniranja međunarodne saradnje ka eliminaciji dopinga u sportu,
Zabrinuta zbog korišćenja dopinga od strane sportista u sportu i posledica po njihovo zdravlje, princip fer pleja i eliminaciju prevara i budućnost sporta,
Imajući na umu da doping predstavlja rizik po etičke principe i obrazovne vrednosti sadržane u Međunarodnoj povelji o fizičkoj kulturi i sportu UNESKO i u Olimpijskoj povelji,
Pozivajući se na to da Konvencija protiv dopinga i njen Dodatni protokol koji su usvojeni u okviru Saveta Evrope predstavljaju javna međunarodna pravna oruđa koja su ishodište nacionalnih politika protiv dopinga i za saradnju među vladama,
Pozivajući se na preporuke o dopingu usvojene na drugoj, trećoj i četvrtoj Međunarodnoj konferenciji ministara i visokih zvaničnika zaduženih za fizičku kulturu i sport koje je organizovao UNESKO u Moskvi (1988), Punta del Este (1999) i Atini (2004) i na 32 C/Rezoluciju 9 koju je usvojila Generalna konferencija UNESKO na svojoj 32. sednici (2003),
Imajući na umu Svetski kodeks protiv dopinga koji je usvojila Svetska agencija protiv dopinga na Svetskoj konferenciji o dopingu u sportu, u Kopenhagenu, 5. marta 2003. godine i Deklaraciju iz Kopenhagena protiv dopinga u sportu,
Takođe imajući na umu uticaj koji elitni sportisti imaju na omladinu,
Imajući na umu stalnu potrebu za vršenjem i unapređivanjem istraživanja sa ciljem da se poboljša detekcija dopinga i unapredi razumevanje faktora koji utiču na njegovo korišćenje kako bi strategije prevencije postale što uspešnije,
Takođe imajući na umu značaj permanentnog obrazovanja sportista, osoba koje pomažu sportistima i najšire zajednice u vezi prevencije dopinga,
Imajući na umu potrebu izgradnje kapaciteta država članica za implementaciju programa borbe protiv dopinga,
Imajući na umu da javne vlasti i organizacije zadužene za sport imaju komplementarne odgovornosti u sprečavanju i borbi protiv dopinga u sportu, naime u obezbeđenju odgovarajućeg toka sportskih manifestacija, zasnovanog na principu fer pleja i u zaštiti zdravlja njihovih učesnika,
Shvatajući da te vlasti i organizacije moraju sarađivati u tom cilju, uz obezbeđivanje najvišeg stepena nezavisnosti i transparentnosti na svim odgovarajućim nivoima,
Odlučna da preduzme dalje i jače zajedničke akcije usmerene ka eliminaciji dopinga u sportu,
Shvatajući da eliminacija dopinga u sportu delom zavisi od postepene harmonizacije standarda i prakse protiv dopinga u sportu i saradnje na nacionalnim i globalnim nivoima,
Usvaja ovu konvenciju na dan 19. oktobra 2005. godine.
Cilj ove konvencije, u okviru strategije i programa aktivnosti UNESKO u oblasti fizičke kulture i sporta, je da unapredi prevenciju i borbu protiv dopinga u sportu, sa ciljem njegove eliminacije.
Ove definicije treba posmatrati u okviru konteksta Svetskog kodeksa protiv dopinga.
Međutim, u slučaju neslaganja, merodavne su odredbe Konvencije.
Za potrebe ove konvencije:
1. "Akreditovane laboratorije za kontrolu dopinga" označava laboratorije koje je akreditovala Svetska agencija za borbu protiv dopinga.
2. "Organizacija za borbu protiv dopinga" označava entitet koji je odgovoran za usvajanje pravila za pokretanje, implementaciju ili sprovođenje ma kog dela procesa doping kontrole. To uključuje, na primer, Međunarodni olimpijski komitet, Međunarodni paraolimpijski komitet, druge bitne organizacije koje organizuju sportske događaje i koje vrše testiranje na tim događajima, Svetsku agenciju za borbu protiv dopinga, međunarodne federacije i nacionalne organizacije za borbu protiv dopinga.
3. "Kršenje pravila protiv dopinga" označava jednu od sledećih situacija:
a) prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u uzorku poreklom iz tela sportiste;
b) korišćenje ili pokušaj korišćenja neke zabranjene supstance ili zabranjenog metoda;
c) odbijanje ili nepodvrgavanje, bez zadovoljavajućeg opravdanja, uzimanju uzoraka nakon dobijanja obaveštenja na način kako je odobreno u odgovarajućim primenljivim pravilima protiv dopinga, ili neki drugi način izbegavanja uzimanja uzoraka;
d) kršenje primenljivih zahteva koji se odnose na dostupnost sportiste za testiranje van takmičenja, uključujući nedostavljanje potrebnih informacija o mestu boravka i propuštene testove koji su zahtevani na bazi razumnih pravila;
e) falsifikovanje, ili pokušaj falsifikovanja, ma kog dela doping kontrole;
f) posedovanje zabranjenih supstanci ili metoda;
g) promet ma koje zabranjene supstance ili zabranjenog metoda;
h) davanje ili pokušaj davanja zabranjene supstance ili zabranjenog metoda ma kom sportisti, ili pružanje pomoći, podsticanje, pomaganje, podstrekivanje, prikrivanje ili ma koji drugi vid saučesništva koji uključuje kršenje pravila protiv dopinga ili ma kakav pokušaj kršenja.
4. Za potrebe doping kontrole "Sportista" označava ma koju osobu koja učestvuje u sportu na međunarodnom ili nacionalnom nivou u skladu sa definicijom svake od nacionalnih organizacija za borbu protiv dopinga i svaku drugu osobu koja učestvuje u nekom sportu ili događaju na nižem nivou koji prihvataju Zemlje učesnice. Za potrebe programa obrazovanja i treninga, "sportista" označava ma koju osobu koja učestvuje u sportu pod pokroviteljstvom neke sportske organizacije.
5. "Osobe koje pomažu sportistima" označava ma kog vaspitača, trenera, menadžera, agenta, osoblje tima, zvaničnika, medicinsko ili paramedicinsko osoblje koje radi sa ili vrši tretman sportista koji učestvuju ili se pripremaju za sportsko takmičenje.
6. "Kodeks" označava Svetski kodeks protiv dopinga koji je usvojila Svetska agencija za borbu protiv dopinga, 5. marta 2003. godine u Kopenhagenu, a predstavlja Dodatak 1 ove Konvencije.
7. "Takmičenje" označava samo jednu trku, meč, utakmicu ili samo jedno atletsko takmičenje.
8. "Doping kontrola" označava proces koji uključuje planiranje distribucije testova, uzimanje uzoraka i rukovanje njima, laboratorijske analize, upravljanje rezultatima, saslušanja i apelacije.
9. "Doping u sportu" označava pojavu kršenja pravila protiv dopinga.
10. "Odgovarajući ovlašćeni timovi za kontrolu dopinga" označava timove za kontrolu dopinga koji rade po ovlašćenju međunarodne ili nacionalne organizacije za borbu protiv dopinga.
11. Da bi se napravila razlika između testiranja tokom takmičenja i testiranja izvan takmičenja, osim ako pravila neke međunarodne federacije ili druge relevantne organizacije za borbu protiv dopinga ne određuju drugačije, testiranje "tokom takmičenja" označava test kada se neki sportista odabere za testiranje u vezi sa konkretnim takmičenjem.
12. "Međunarodni standard za laboratorije" označava standard koji predstavlja Dodatak 2 ove konvencije.
13. "Međunarodni standard za testiranje" označava standard koji predstavlja Dodatak 3 ove konvencije.
14. "Bez prethodnog obaveštenja" označava doping kontrolu koja se vrši bez prethodnog obaveštavanja sportiste i pri kojoj je sportista pod stalnom pratnjom od momenta kada je obavešten do dobijanja uzorka.
15. "Olimpijski pokret" označava sve one koji su saglasni da se rukovode Olimpijskom poveljom i koji prihvataju nadležnost Međunarodnog olimpijskog komiteta, odnosno međunarodne federacije sportova koji su u programu Olimpijskih igara, Nacionalne olimpijske komitete, Organizacione komitete Olimpijskih igara, sportiste, sudije i arbitre, asocijacije i klubove, kao i sve organizacije i institucije koje priznaje Međunarodni olimpijski komitet.
16. Doping kontrola "van takmičenja" označava svaku doping kontrolu koja se ne vrši tokom takmičenja.
17. "Lista zabrana" označava listu koja predstavlja Prilog I ove konvencije i identifikuje zabranjene supstance i zabranjene metode.
18. "Zabranjen metod" označava svaki metod koji je kao takav opisan u Listi zabrana, koja čini Prilog I ove konvencije.
19. "Zabranjena supstanca" označava ma koju supstancu koja je kao takva opisana u Listi zabrana, koja čini Prilog I ove konvencije.
20. "Sportska organizacija" označava ma koju organizaciju koja predstavlja nadležno telo za neki događaj za jedan ili za veći broj sportova.
21. "Standardi za odobrenje izuzeća radi primene u terapijske svrhe" označavaju standarde koji se nalaze u Prilogu II ove konvencije.
22. "Testiranje" označava one delove procesa doping kontrole koji uključuju planiranje distribucije testova, uzimanje uzoraka, rukovanje uzorcima i prevoz uzoraka do laboratorije.
23. "Izuzeće radi primene u terapijske svrhe" označava izuzeće odobreno u skladu sa Standardima za odobrenje izuzeća radi primene u terapijske svrhe.
24. "Primena" označava primenu, unos u telo, injekciju ili ma koji način upotrebe ma koje zabranjene supstance ili zabranjenog metoda.
25. "Svetska agencija za borbu protiv dopinga" (WADA) označava fondaciju pod tim imenom koja je ustanovljena prema zakonu Švajcarske, 10. novembra 1999. godine.
Način ostvarivanja cilja Konvencije
Radi ostvarivanja cilja Konvencije, Zemlje učesnice preuzimaju obavezu da:
a) usvoje odgovarajuće mere na nacionalnom i međunarodnom nivou koje su u skladu sa principima Kodeksa;
b) podstiču sve oblike međunarodne saradnje usmerene na zaštitu sportiste i etike u sportu i na razmenu rezultata istraživanja;
c) podstiču međunarodnu saradnju između Zemalja učesnica i vodećih organizacija u borbi protiv dopinga u sportu, naročito Svetske agencije za borbu protiv dopinga.
Odnos između Konvencije i Kodeksa
1. Radi koordinacije borbe protiv dopinga u sportu na nacionalnom i međunarodnom nivou, Zemlje učesnice se obavezuju na poštovanje principa Kodeksa kao osnove za mere sadržane u članu 5. ove konvencije. Ništa u ovoj konvenciji ne sprečava Zemlje učesnice da usvoje dodatne mere koje su komplementarne sa Kodeksom.
2. Kodeks i najnovija verzija Dodataka 2 i 3 su reprodukovani samo kao informacija i ne predstavljaju integralni deo ove konvencije. Za Zemlje učesnice, dodaci sami po sebi ne nose nikakva obavezujuća zaduženja po međunarodnom zakonu.
3. Prilozi čine integralni deo ove konvencije.
Mere za postizanje ciljeva Konvencije
U pridržavanju obaveza sadržanih u ovoj konvenciji, svaka Zemlja učesnica preuzima obavezu da usvoji odgovarajuće mere. Takve mere mogu uključivati zakonodavstvo, regulativu, politiku ili postupke administracije.
Odnos sa drugim međunarodnim instrumentima
Ova konvencija ne sme menjati prava i obaveze Zemalja učesnica koje proističu iz drugih ugovora koji su prethodno zaključeni i koji su saglasni sa predmetom ove konvencije. To ne utiče na ostvarenje prava drugih Zemalja učesnica niti na izvršenje njihovih obaveza prema ovoj konvenciji.
II AKTIVNOSTI ZA BORBU PROTIV DOPINGA NA NACIONALNOM NIVOU
Zemlje učesnice moraju da osiguraju primenu ove konvencije, putem koordinacije unutar zemlje. Radi ispunjenja svojih obaveza prema ovoj konvenciji, Zemlje učesnice se mogu oslanjati na organizacije za borbu protiv dopinga, kao i na sportske vlasti i organizacije.
Ograničenje dostupnosti i korišćenja supstanci i metoda zabranjenih u sportu
1. Kada je to primenljivo, Zemlje učesnice moraju da usvoje mere da ograniče dostupnost zabranjenih supstanci i metoda u cilju ograničavanja njihove primene u sportu od strane sportista, osim ako se primena zasniva na izuzeću radi primene u terapijske svrhe. To uključuje mere protiv prometa za sportiste i u tom cilju, mere kontrole proizvodnje, kretanja, uvoza, distribucije i prodaje.
2. Zemlje učesnice moraju usvojiti, ili podsticati, kada je to primenljivo, relevantne entitete u svojoj jurisdikciji da usvoje mere za sprečavanje i za ograničenje primene i posedovanja zabranjenih supstanci i metoda od strane sportista, osim ako se zasnivaju na izuzeću radi primene u terapijske svrhe.
3. Bilo koje mere koje se preduzimaju u skladu sa ovom Konvencijom neće ometati dostupnost za legitimne svrhe supstanci i metoda koje su inače zabranjene ili kontrolisane u sportu.
Mere protiv osoba koje pomažu sportistima
Zemlje učesnice moraju same preduzeti mere ili podsticati sportske organizacije i organizacije za borbu protiv dopinga da usvoje mere, uključujući sankcije ili kazne, koje su usmerene na osobe koje pomažu sportistima a koje krše pravila protiv dopinga ili počine neki drugi prekršaj u vezi dopinga u sportu.
Zemlje učesnice, kada je to primenljivo, moraju da podstiču proizvođače i distributere dodataka za ishranu da ustanove najbolje prakse u prodaji i distribuciji dodataka za ishranu, uključujući informacije koje se odnose na njihov analitički sastav i osiguranje kvaliteta.
Zemlje učesnice moraju, kada je to primenljivo:
a) da obezbede sredstva u okviru svojih budžeta za snošenje troškova nacionalnog programa testiranja za sve sportove ili za pomoć sportskim organizacijama i organizacijama za borbu protiv dopinga da finansiraju doping kontrole bilo putem direktnih subvencija ili putem grantova, ili putem prihvatanja troškova takvih kontrola pri određivanju ukupnih subvencija i grantova koji će biti dodeljeni tim organizacijama;
b) da preduzmu korake da ukinu finansijsku podršku vezanu za sport sportistima pojedincima ili osobama koje pomažu sportistima koji su suspendovani nakon kršenja pravila protiv dopinga, tokom trajanja perioda njihove suspenzije;
c) da ukinu deo ili svu finansijsku ili drugu podršku vezanu za sport svim sportskim organizacijama ili organizacijama za borbu protiv dopinga koje se ne pridržavaju Kodeksa ili pravila primenljivih protiv dopinga koja su usvojena u skladu sa Kodeksom.
Mere za olakšanje doping kontrole
Zemlje učesnice moraju, kada je to primenljivo:
a) da podstiču i olakšavaju implementaciju od strane sportskih organizacija i organizacija za borbu protiv dopinga u okviru svoje jurisdikcije, doping kontrola na način koji je u skladu sa Kodeksom, uključujući testiranje bez prethodnog obaveštenja, testiranje izvan takmičenja i tokom takmičenja;
b) da podstiču i olakšavaju pregovaranje od strane sportskih organizacija i organizacija za borbu protiv dopinga o dogovorima koji omogućavaju njihovim članovima da budu testirani od strane odgovarajuće ovlašćenih timova za kontrolu dopinga iz drugih zemalja;
c) da pruže pomoć sportskim organizacijama i organizacijama za borbu protiv dopinga u okviru svoje jurisdikcije da ostvare pristup akreditovanoj laboratoriji za kontrolu dopinga radi analiza u okviru doping kontrole.
Saradnja između organizacija za borbu protiv dopinga i sportskih organizacija
Zemlje učesnice moraju da podstiču saradnju između organizacija za borbu protiv dopinga, javnih vlasti i sportskih organizacija u okviru svoje jurisdikcije i onih u okviru jurisdikcije drugih Zemalja učesnica radi postizanja ciljeva ove konvencije na međunarodnom nivou.
Podrška misiji Svetske agencije za borbu protiv dopinga
Zemlje učesnice preuzimaju obavezu da podržavaju značajnu misiju Svetske agencije za borbu protiv dopinga u međunarodnoj borbi protiv dopinga.
Ravnopravno finansiranje Svetske agencije za borbu protiv dopinga
Zemlje učesnice podržavaju princip ravnopravnog finansiranja odobrenog godišnjeg osnovnog budžeta Svetske agencije za borbu protiv dopinga od strane javnih vlasti i Olimpijskog pokreta.
Međunarodna saradnja u doping kontroli
Shvatajući da borba protiv dopinga u sportu može biti efikasna samo kada se sportisti mogu testirati bez prethodnog obaveštenja a uzorci se mogu pravovremeno transportovati u laboratorije na analizu, Zemlje učesnice moraju, kada je to primenljivo i u skladu sa domaćim zakonom i procedurama:
a) olakšati zadatak Svetske agencije za borbu protiv dopinga i organizacija za borbu protiv dopinga koje rade u skladu sa Kodeksom, a u skladu sa propisima relevantne zemlje domaćina, da kod njihovih sportista vrše doping kontrole u toku i van takmičenje, bilo na sopstvenoj teritoriji ili na nekom drugom mestu;
b) olakšati pravovremeno kretanje odgovarajuće ovlašćenih timova za kontrolu dopinga preko granica kada oni vrše aktivnosti doping kontrole;
c) sarađivati radi ubrzanja pravovremene otpreme ili prenosa preko granica uzoraka na takav način da se očuva njihova bezbednost i integritet;
d) pomoći u međunarodnoj koordinaciji doping kontrola od strane raznih organizacija za borbu protiv dopinga i sarađivati u tom cilju sa Svetskom agencijom za borbu protiv dopinga;
e) unaprediti saradnju između laboratorija koje vrše doping kontrolu u okviru svoje jurisdikcije i onih u okviru jurisdikcije drugih Zemalja učesnica. Naročito, Zemlje učesnice koje imaju akreditovane laboratorije za kontrolu dopinga treba da podstiču laboratorije u okviru svoje jurisdikcije da pomognu drugim Zemljama učesnicama tako što će im pomoći da steknu iskustvo, veštine i tehnike potrebne za uspostavljanje sopstvenih laboratorija ukoliko to žele;
f) podsticati i podržavati aranžmane recipročnog testiranja između organizacija imenovanih za borbu protiv dopinga, u skladu sa Kodeksom;
g) uzajamno priznati procedure doping kontrole i upravljanja rezultatima testova, uključujući i s tim povezane sportske sankcije, bilo koje organizacije za borbu protiv dopinga ako su u skladu sa Kodeksom.
1. Ovim se ustanovljava "Fond za eliminaciju dopinga u sportu", u daljem tekstu "Dobrovoljni fond". Dobrovoljni fond se sastoji od sredstava položenih u starateljstvo koje se ustanovljava u skladu sa Finansijskim propisima UNESKO. Svi prilozi Zemalja učesnica i drugih aktera su dobrovoljni.
2. Sredstva Dobrovoljnog fonda se sastoje od:
a) priloga Zemalja učesnica;
b) priloga, poklona ili zaveštanja koji mogu poticati od:
(i) drugih država;
(ii) organizacija i programa sistema Ujedinjenih nacija, naročito Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, kao i od drugih međunarodnih organizacija;
(iii) javnih ili privatnih tela ili pojedinaca;
c) svih kamata na sredstva Dobrovoljnog fonda;
d) sredstava dobijenih putem prikupljanja i od događaja koji su organizovani u korist Dobrovoljnog fonda;
e) svih drugih sredstava odobrenih propisima Dobrovoljnog fonda, koje će sačiniti Konferencija učesnica.
3. Prilozi za Dobrovoljni fond koje daju Zemlje učesnice se ne smatraju zamenom za obavezu Zemalja učesnica da plate svoj udeo za godišnji budžet Svetske agencije za borbu protiv dopinga.
Korišćenje i upravljanje Dobrovoljnim fondom
Sredstva Dobrovoljnog fonda će raspoređivati Konferencija učesnica za finansiranje aktivnosti koje je odobrila, naročito za pomoć Zemljama učesnicama da razviju i implementiraju programe protiv dopinga, u skladu sa odredbama Konvencije, uzimajući u obzir ciljeve Svetske agencije za borbu protiv dopinga i ona mogu služiti za pokrivanje troškova funkcionisanja ove konvencije. Ne mogu se postavljati nikakvi politički, ekonomski ili drugi uslovi vezani za priloge za Dobrovoljni fond.
Opšti principi obrazovanja i obuke
1. Zemlje učesnice moraju preuzeti, u okviru svojih mogućnosti, obavezu da podržavaju, stvaraju ili implementiraju programe obrazovanja i obuke protiv dopinga. Za sportsku zajednicu uopšte, ovi programi treba da budu usmereni na obezbeđenje ažuriranih i tačnih informacija o:
a) štetnosti dopinga po etičke vrednosti sporta;
b) posledicama dopinga po zdravlje.
2. Za sportiste i osobe koje pomažu sportistima, naročito u njihovoj početnoj obuci, programi obrazovanja i obuka treba, pored gore navedenog, da budu usmereni na obezbeđenje ažuriranih i tačnih informacija o:
a) procedurama doping kontrole;
b) pravima i obavezama sportista u borbi protiv dopinga, uključujući informacije o Kodeksu i politici borbe protiv dopinga u relevantnim sportovima i organizacijama za borbu protiv dopinga. Takve informacije moraju da uključe posledice kršenja pravila protiv dopinga;
c) listi zabranjenih supstanci i metoda i izuzećima radi primene u terapijske svrhe;
d) dodacima za ishranu.
Profesionalni kodeks ponašanja
Zemlje učesnice moraju podsticati relevantne kompetentne profesionalne asocijacije i institucije da razvijaju i primenjuju odgovarajuće kodekse ponašanja, dobre prakse i etike u vezi sa borbom protiv dopinga u sportu, koji su u skladu sa Kodeksom.
Uključivanje sportista i osoba koje pomažu sportistima
Zemlje učesnice moraju unaprediti i u okviru svojih mogućnosti podržavati aktivno učešće sportista i osoba koje pomažu sportistima u svim oblastima rada u borbi protiv dopinga u sportskim i drugim relevantnim organizacijama i podsticati sportske organizacije u okviru svoje jurisdikcije da čine isto.
Sportske organizacije i permanentno obrazovanje i obuka za borbu protiv dopinga
Zemlje učesnice moraju podsticati sportske organizacije i organizacije za borbu protiv dopinga da primenjuju programe permanentnog obrazovanja i obuka za sve sportiste i osobe koje pomažu sportistima u vezi tema koje su identifikovane u članu 19.
Saradnja u obrazovanju i obuci
Zemlje učesnice moraju da sarađuju međusobno i sa relevantnim organizacijama da razmenjuju, kada je to primenljivo, informacije, stručnost i iskustva o efikasnim programima borbe protiv dopinga.
Podsticanje istraživanja za borbu protiv dopinga
Zemlje učesnice preuzimaju obavezu, u okviru svojih mogućnosti, da u saradnji sa sportskim i drugim relevantnim organizacijama podstiču i unapređuju istraživanja usmerena protiv dopinga o:
a) prevenciji, metodima detekcije, aspektima ponašanja i socijalnim aspektima i zdravstvenim posledicama dopinga;
b) načinima i sredstvima za stvaranje naučno zasnovanih programa fiziološke i psihološke obuke koji poštuju integritet osobe;
c) primeni novih supstanci i metoda koji proističu iz razvoja nauke.
Priroda istraživanja za borbu protiv dopinga
Prilikom unapređenja istraživanja za borbu protiv dopinga, kako je navedeno u članu 24, Zemlje učesnice moraju obezbediti da će takva istraživanja:
a) biti u skladu sa međunarodno priznatim etičkim praksama;
b) izbegavati primenu na sportistima zabranjenih supstanci i metoda;
c) biti preduzimana uz adekvatne mere opreza radi sprečavanja da se rezultati istraživanja za borbu protiv dopinga zloupotrebe i primene za doping.
Razmena rezultata istraživanja za borbu protiv dopinga
U skladu sa pridržavanjem primenljivih nacionalnih i međunarodnih zakona, Zemlje učesnice moraju, kada je to primenljivo, da razmenjuju rezultate dostupnih istraživanja za borbu protiv dopinga sa drugim Zemljama učesnicama i sa Svetskom agencijom za borbu protiv dopinga.
Naučna istraživanja vezana za sport
Zemlje učesnice moraju podsticati:
a) pripadnike naučne i medicinske javnosti da vrše naučna istraživanja vezana za sport u skladu sa principima Kodeksa;
b) sportske organizacije i osobe koje pomažu sportistima u okviru svojih jurisdikcija da implementiraju naučna istraživanja vezana za sport koja su u skladu sa principima Kodeksa.
1. Ovim se ustanovljava Konferencija učesnica. Konferencija učesnica je najviše telo ove konvencije.
2. Konferencija učesnica održava redovne sastanke u principu svake dve godine. Može održati vanredni sastanak ako tako odluči ili na zahtev najmanje jedne trećine Zemalja učesnica.
3. Svaka Zemlja učesnica ima jedan glas na Konferenciji učesnica.
4. Konferencija učesnica usvaja sopstvena Proceduralna pravila.
Savetodavna organizacija i posmatrači na Konferenciji učesnica
Svetska agencija za borbu protiv dopinga mora biti pozivana na Konferenciju učesnica kao savetodavna organizacija. Međunarodni olimpijski komitet, Međunarodni paraolimpijski komitet, Savet Evrope i Međuvladin komitet za fizičku kulturu i sport (CIGEPS) moraju biti pozvani kao posmatrači. Konferencija učesnica može odlučiti da kao posmatrače pozove i druge relevantne organizacije.
Funkcije Konferencije učesnica
1. Osim onih koje su sadržane u drugim odredbama ove konvencije, funkcije Konferencije učesnica su da:
a) unapredi ciljeve ove konvencije;
b) diskutuje o odnosu sa Svetskom agencijom za borbu protiv dopinga i proučava mehanizme finansiranja osnovnog godišnjeg budžeta Agencije. Države koje nisu učesnice mogu biti pozvane na diskusiju;
c) usvoji plan za korišćenje sredstava Dobrovoljnog fonda, u skladu sa članom 18;
d) prouči izveštaje koje podnose Zemlje učesnice u skladu sa članom 31;
e) ispituje, na trajnoj osnovi, nadzor nad poštovanjem ove konvencije, kao reakciju na razvoj sistema borbe protiv dopinga, u skladu sa članom 31. Bilo koji mehanizam nadzora koji izlazi izvan okvira člana 31. se finansira preko Dobrovoljnog fonda koji se uspostavlja prema članu 17;
f) prouči nacrte amandmana na ovu Konvenciju koji se podnose na usvajanje;
g) prouči radi odobrenja, u skladu sa članom 34. Konvencije, modifikacije Liste zabrana i Standarda za odobrenje izuzeća radi primene u terapijske svrhe koje je usvojila Svetska agencija za borbu protiv dopinga;
h) definiše i implementira saradnju između Zemalja učesnica i Svetske agencije za borbu protiv dopinga unutar okvira ove konvencije;
i) od Svetske agencije za borbu protiv dopinga zahteva za svaku svoju sesiju izveštaj o implementaciji Kodeksa koji bi proučila.
2. Konferencija učesnica tokom izvršenja svojih funkcija može sarađivati sa drugim međuvladinim telima.
Nacionalni izveštaji za Konferenciju učesnica
Zemlje učesnice moraju svake dve godine da podnesu Konferenciji učesnica preko Sekretarijata sve relevantne informacije koje se odnose na mere koje su preduzele u cilju poštovanja odredaba ove konvencije, na jednom od zvaničnih jezika UNESKO.
Sekretarijat Konferencije učesnica
1. Sekretarijat Konferencije učesnica mora da obezbedi generalni direktor UNESKO.
2. Na zahtev Konferencije učesnica, generalni direktor mora do najveće moguće mere da koristi usluge Svetske agencije za borbu protiv dopinga pod uslovima koje je dogovorila Konferencija učesnica.
3. Troškovi funkcionisanja vezani za Konvenciju će se finansirati iz redovnog budžeta UNESKO u okviru postojećih sredstava na odgovarajućem nivou, iz Dobrovoljnog fonda ustanovljenog prema članu 17. ili iz njihove odgovarajuće kombinacije, kako bude određeno svake dve godine. Finansiranje sekretarijata iz redovnog budžeta će se vršiti na osnovu strogog minimuma, jer se podrazumeva da treba obezbediti dobrovoljno finansiranje i za podršku Konvenciji.
4. Sekretarijat mora da pripremi dokumentaciju Konferencije učesnica, kao i nacrt dnevnog reda za njene sastanke i mora da osigura implementaciju njenih odluka.
1. Svaka Zemlja učesnica može, dopisom upućenim na adresu generalnog direktora UNESKO, predložiti amandmane na ovu konvenciju. Generalni direktor mora da dostavi svaki dopis svim Zemljama učesnicama. Ako u roku od šest meseci od dana dostave dopisa najmanje jedna polovina Zemalja učesnica da svoj pristanak, generalni direktor mora da iznese takav predlog na sledećoj sesiji Konferencije učesnica.
2. Konferencija učesnica usvaja amandmane dvotrećinskom većinom Zemalja učesnica koje su prisutne i glasaju.
3. Kada se usvoje, amandmani na ovu konvenciju se moraju podneti Zemljama učesnicama na ratifikaciju, prihvatanje i odobrenje ili pristupanje.
4. Kada se radi o Zemljama učesnicama koje su ih ratifikovale, usvojile, odobrile ili im pristupile, amandmani na ovu konvenciju stupaju na snagu tri meseca nakon deponovanja instrumenata koji se pominju u stavu 3. ovog člana od strane dve trećine Zemalja učesnica. Nakon toga, za svaku Zemlju učesnicu koja ratifikuje, usvoji, odobri ili pristupi nekom amandmanu, navedeni amandman stupa na snagu onog datuma kada ta Zemlja učesnica deponuje svoj instrument ratifikacije, usvajanja, odobrenja ili pristupa.
5. Zemlja koja postane Učesnica ove konvencije nakon stupanja na snagu amandmana u skladu sa stavom 4. ovog člana, osim ako ne izrazi drugačije namere, će se smatrati:
a) Učesnicom ove konvencije sa amandmanima;
b) Učesnicom Konvencije bez amandmana za sve Zemlje učesnice koje amandmani ne obavezuju.
Specifična procedura amandmana na Priloge Konvencije
1. Ako Svetska agencija za borbu protiv dopinga modifikuje Listu zabrana ili Standarde za odobrenje izuzeća radi primene u terapijske svrhe, ona može, putem dopisa na adresu generalnog direktora UNESKO, da ga obavesti o tim izmenama. Generalni direktor mora u najkraćem roku da obavesti sve Zemlje učesnice o takvim promenama kao o predloženim amandmanima na relevantne Priloge ove konvencije. Amandmane na Priloge mora da odobri Konferencija učesnica bilo na nekoj od svojih sednica ili putem pisane konsultacije.
2. Zemlje učesnice imaju 45 dana od obaveštenja generalnog direktora tokom kojih mogu da izraze svoje protivljenje na predloženi amandman bilo u pisanom obliku, u slučaju pisane konsultacije upućene generalnom direktoru, ili na sednici Konferencije učesnica. Osim ako dve trećine Zemalja učesnica izrazi svoje protivljenje, smatraće se da je Konferencija učesnica odobrila predloženi amandman.
3. Generalni direktor mora obavestiti Zemlje učesnice o amandmanima koje je usvojila Konferencija učesnica. Oni stupaju na snagu 45 dana nakon obaveštenja, osim za ma koju Zemlju učesnicu koja je prethodno obavestila generalnog direktora da ne prihvata te amandmane.
4. Zemlju učesnicu koja je prethodno obavestila generalnog direktora da ne prihvata neki amandman koji je odobren u skladu sa prethodnim paragrafima i dalje obavezuju Prilozi kakvi su bili pre amandmana.
Federalni ili neunitarni ustavni sistemi
Sledeće odredbe važe za Zemlje učesnice koje imaju federalni ili neunitarni ustavni sistem:
a) kada se radi o odredbama ove konvencije, čija implementacija potpada pod pravnu jurisdikciju federalne ili centralne zakonodavne vlasti, obaveze federalne ili centralne vlade ostaju iste kao za one Zemlje učesnice koje nisu federalne države;
b) kada se radi o odredbama ove konvencije, čija implementacija potpada pod jurisdikciju pojedinačnih zemalja članica, opština, pokrajina ili kantona koje ustavni sistem federacije ne obavezuje da preduzimaju zakonodavne mere, federalna vlada mora da obavesti nadležne vlasti takvih država, opština, pokrajina ili kantona o navedenim odredbama, uz preporuku da se usvoje.
Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje
Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju Država članica UNESKO u skladu sa njihovim ustavnim procedurama. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja se moraju deponovati kod generalnog direktora UNESKO.
1. Ova konvencija stupa na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana od dana deponovanja tridesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.
2. Za svaku zemlju koja naknadno izrazi svoj pristanak da prihvati obaveze, Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana od datuma deponovanja njenog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.
Teritorijalno proširenje Konvencije
1. Svaka država može, pri deponovanju svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, specificirati teritoriju ili teritorije za čije međunarodne odnose je odgovorna i na koje će se ova Konvencija primenjivati.
2. Svaka Zemlja učesnica može, u nekom kasnijem trenutku, putem deklaracije na adresu UNESKO, proširiti primenu ove konvencije na ma koju drugu teritoriju specificiranu u deklaraciji. Kada se radi o takvoj teritoriji Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana od datuma kada depozitar primi takvu deklaraciju.
3. Svaka deklaracija koja se donese u skladu sa dva prethodna stava, kada se radi o bilo kojoj teritoriji specificiranoj u takvoj deklaraciji, se može povući obaveštenjem upućenim na UNESKO. Takav opoziv stupa na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana od datuma kada depozitar primi takvo obaveštenje.
Bilo koja Zemlja učesnica može raskinuti ovu Konvenciju. Obaveštenje o raskidu je pisani instrument, deponovan kod generalnog direktora UNESKO. Raskid stupa na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od šest meseci nakon prijema instrumenta o raskidu. To neće ni na koji način uticati na finansijske obaveze Zemlje učesnice o kojoj je reč do datuma kada povlačenje stupi na snagu.
Generalni direktor UNESKO je Depozitar ove konvencije i amandmana na nju. Kao Depozitar, generalni direktor UNESKO mora da obavesti Zemlje učesnice ove Konvencije, kao i druge Zemlje članice Organizacije o:
a) deponovanju bilo kog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja;
b) datumu stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa članom 37;
c) bilo kom izveštaju pripremljenom u skladu sa odredbama člana 31;
d) bilo kom amandmanu Konvencije ili Priloga koji je usvojen u skladu sa članovima 33. i 34. i datumu kada amandman stupa na snagu;
e) bilo kojoj deklaraciji ili obaveštenju koji su sačinjeni u skladu sa odredbama člana 38;
f) bilo kom obaveštenju u skladu sa odredbama člana 39. i o datumu kada takav raskid stupa na snagu;
g) svakom drugom aktu, obaveštenju ili dopisu koji se odnose na ovu konvenciju.
U skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ovu konvenciju registruje Sekretarijat Ujedinjenih nacija na zahtev generalnog direktora UNESKO.
1. Ova konvencija, uključujući i njene Priloge, je pripremljena na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom, a svih šest tekstova su podjednako merodavni.
2. Dodaci uz ovu konvenciju su pripremljeni na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom.
Nisu dopuštena nikakva ograničenja koja nisu u skladu sa ciljem i namenom ove konvencije.
Prilog I - Lista zabrana - Međunarodni standard
Prilog II - Standardi za odobrenje Izuzeća radi primene u terapijske svrhe
Dodatak 1 - Svetski kodeks protiv dopinga
Dodatak 2 - Međunarodni standard za laboratorije
Dodatak 3 - Međunarodni standard za testiranje
Zvaničnu Listu zabrana mora da vodi Svetska agencija za borbu protiv dopinga (WADA) i ona mora biti objavljena na engleskom i francuskom jeziku. U slučaju ma kakvog neslaganja engleske i francuske verzije, merodavna je engleska verzija.
LISTA ZABRANA ZA 2005. GODINU SVETSKI KODEKS ZA BORBU PROTIV DOPINGA
Važi od 1. januara 2005. godine
Primena bilo kog leka treba da bude ograničena na medicinski opravdane indikacije
SUPSTANCE I METODE KOJE SU UVEK ZABRANJENE (TOKOM I VAN TAKMIČENJA)
Anabolički agensi su zabranjeni.
1. Anabolički androgeni steroidi (AAS)
a) Egzogeni* AAS, uključujući:
18a-homo-17b-hidroksiestr-4-en-3-on; bolasteron; boldenon; boldion; kalusteron; klostebol; danazol; dehidrohlorometil-testosteron; delta1- androsten-3,17-dion; delta1-androstenediol; delta1-dihidro-testosteron; drostanolon; etilestrenol; fluoksimesteron; formebolon; furazabol; gestrinon; 4-hidroksitestosteron; 4-hidroksi-19-nortestosteron; mestanolon; mesterolon; metenolon; metandienon; metandriol; metildienolon; metiltrienolon; metiltestosteron; miboleron; nandrolon; 19- norandrostenediol; 19-norandrostenedion; norboleton; norklostebol; noretandrolon; oksabolon; oksandrolon; oksimesteron; oksimetolon; kinbolon; stanozolol; stenbolon; tetrahidrogestrinon; trenbolon i druge supstance sa sličnom hemijskom strukturom ili sličnim biološkim efektom(ima).
b) Endogeni** AAS:
androstenediol (androst-5-en-3b,17b-diol); androstenedion (androst-4-en-3,17-dion); dehidroepiandrosteron (DHEA); dihidro-testosteron; testosteron i sledeći metaboliti i izomeri: 5a-androstan-3a,17a-diol; 5a-androstan-3a, 17b-diol; 5a-androstan-3b,17a-diol; 5a-androstan-3a,17b-diol; androst-4-en-3a,17a-diol; androst-4-en-3a,17a-diol; androst-4-en-3a,17b-diol; androst-5-en-3a,17b-diol; androst-5-en-3a,17b-diol; androst-5-en-3b,17a-diol; 4-androstenediol (androst-4-en-3b,17b-diol); 5 androstenedion (androst-5-en-3,17-dion); epi-dihidrotestosteron; 3a-hidroksi-5a-androstan-17-on; 3b-hidroksi-5a-androstan-17-on; 19-norandro-steron; 19-noretioholanolon.
Kada Zabranjena supstanca (prema gornjem spisku) može prirodnim putem da se proizvede u telu, smatraće se da Uzorak sadrži takvu Zabranjenu supstancu ako koncentracija Zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera i/ili ma koja druga relevantna proporcija(e) u Uzorku sportiste u toj meri odstupaju od raspona vrednosti koje se normalno sreću kod ljudi da nije verovatno da potiču od normalne endogene proizvodnje. Neće se smatrati da Uzorak sadrži Zabranjenu supstancu u bilo kom slučaju u kojem Sportista dokaže koristeći dokaze da se koncentracija Zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera i/ili relevantna proporcija(e) u Uzorku sportiste može pripisati nekom fiziološkom ili patološkom stanju. U svim slučajevima i pri ma kojoj koncentraciji, laboratorija će prijaviti Neželjen nalaz analize ako, na bazi ma kog pouzdanog analitičkog metoda, može da dokaže da je Zabranjena supstanca egzogenog porekla.
Ako laboratorijski rezultat nije ubedljiv i nije pronađena koncentracija kakva se pominje u gornjem pasusu, ukoliko postoje ozbiljne indikacije o mogućoj Primeni zabranjene supstance, relevantna Organizacija za borbu protiv dopinga mora da izvrši dalju istragu, poput upoređenja sa referentnim profilima za steroide.
Ukoliko je laboratorija prijavila prisustvo T/E količnika iznad četiri (4) prema (1) u urinu, dalja istraga je obavezna da bi se ustanovilo da li je količnik posledica nekog fiziološkog ili patološkog stanja, izuzev ako laboratorija podnese izveštaj o Neželjenom nalazu analize koji je zasnovan na bilo kom pouzdanom analitičkom metodu, dokazujući da je Zabranjena supstanca egzogenog porekla.
U slučaju istrage, ona će uključiti pregled svih prethodnih i/ili potonjih testova. Ako prethodni testovi nisu dostupni, Sportista će biti testiran bez prethodne najave najmanje tri puta u toku perioda od tri meseca.
Ukoliko bilo koji Sportista ne bude sarađivao u istrazi, smatraće se da Uzorak sportiste sadrži Zabranjenu supstancu.
2. Drugi anabolički agensi koji uključuju, ali nisu ograničeni na:
Klenbuterol, zeranol, zilpaterol.
Za potrebe ovog odeljka:
* "egzogeno" označava supstancu koju telo ne može prirodno da proizvede.
** "endogeno" označava supstancu koju telo može prirodno da proizvede.
S2. HORMONI I SRODNE SUPSTANCE
Zabranjene su sledeće supstance, uključujući i druge supstance slične hemijske strukture ili sa sličnim biološkim dejstvom(ima) i njihovi rilizing faktori:
1. Eritropoetin (EPO);
2. Hormon rasta (hGH), insulinu sličan faktor rasta (IGF-1), mehano faktori rasta (MGF);
3. Gonadotropini (LH, hCG);
4. Insulin;
5. Kortikotrofini.
Osim ako Sportista može da dokaže da je koncentracija bila posledica nekog fiziološkog ili patološkog stanja, smatraće se da Uzorak sadrži Zabranjenu supstancu (prema gornjem spisku) kada koncentracija Zabranjene supstance ili njenih metabolita i/ili relevantni količnici ili markeri u Uzorku sportiste toliko prevazilaze raspon vrednosti koji se normalno nalaze kod ljudi da nije verovatno da potiču od normalne endogene proizvodnje.
Kao Neželjen nalaz analize će biti prijavljeno prisustvo drugih supstanci slične hemijske strukture ili sa sličnim biološkim efektom(ima), dijagnostičkim markerom(ima) ili rilizing faktorima kao neki od gore navedenih hormona ili ma koji drugi nalaz(i) koji ukazuje(u) da je detektovana supstanca egzogenog porekla.
Svi beta-2 agonisti, uključujući i njihove D- i L-izomere su zabranjeni. Da bi se primenili, mora postojati Izuzeće radi primene u terapijske svrhe.
U smislu izuzetka, formoterol, salbutamol, salmeterol i terbutalin, kada se daju putem inhalacije radi sprečavanja i/ili tretiranja astme i astme/bronhokonstrikcije izazvane vežbanjem zahtevaju Skraćeno izuzeće radi primene u terapijske svrhe.
I pored odobrenja Izuzeća radi primene u terapijske svrhe, kada Laboratorija prijavi koncentraciju salbutamola (slobodnog plus glukuronid) preko 1000 ng/mL, to će se smatrati za Neželjen nalaz analize osim ako sportista ne dokaže da je abnormalni rezultat bio posledica terapijske primene salbutamola za inhalaciju.
S4. AGENSI SA ANTI-ESTROGENIM DEJSTVOM
Sledeće klase antiestrogenih supstanci su zabranjene.
1. Inhibitori aromataze uključujući, ali ne ograničavajući se na, anastrozol, letrozol, aminoglutetimid, eksemestan, formestan, testolakton.
2. Selektivni modulatori receptora estrogena (SERM) uključujući, ali ne ograničavajući se na, raloksifen, tamoksifen, toremifen.
3. Druge anti-estrogene supstance uključujući, ali ne ograničavajući se na, klomifen, ciklofenil, fulvestrant.
S5. DIURETICI I DRUGI MASKIRAJUĆI AGENSI
Diuretici i drugi maskirajući agensi su zabranjeni.
Maskirajući agensi uključuju, ali nisu ograničeni na:
diuretike*, epitestosteron, probenecid, inhibitore alfa-reduktaze (npr. finasterid, dutasterid), plazma ekspandere (npr. albumin, dekstran, hidroksietil skrob).
U diuretike spadaju:
acetazolamid, amilorid, bumetanid, kanrenon, hlortalidon, etakrinska kiselina, furosemid, indapamid, metolazon, spironolakton, tiazidi (npr. bendroflumetiazid, hlorotiazid, hidrohlorotiazid), triamteren i druge supstance sa sličnom hemijskom strukturom ili sa sličnim biološkim dejstvom(ima).
* Izuzeće radi primene u terapijske svrhe nije važeće ako urin Sportiste sadrži diuretik uz istovremeno prisustvo neke Zabranjene supstance(i) na nivou praga ili ispod praga.
M1. POJAČANJE PRENOSA KISEONIKA
Sledeće je zabranjeno.
(a) Doping krvlju, uključujući primenu autologne, homologne ili heterologne krvi ili proizvoda od crvenih krvnih zrnaca bilo kog porekla, osim radi medicinskog tretmana.
(b) Veštačko pojačanje unosa, transporta ili dostave kiseonika, uključujući ali ne ograničavajući se na, perfluorohemikalije, efaproksiral (RSR13) i modifikovane proizvode hemoglobina (npr. zamene za krv na bazi hemoglobina, mikroenkapsulirani proizvodi hemoglobina).
M2. HEMIJSKA I FIZIČKA MANIPULACIJA
Sledeće je zabranjeno:
Falsifikovanje, ili pokušaj falsifikovanja, radi promene integriteta i validnosti Uzoraka uzetih tokom Doping kontrola.
To uključuje, ali se ne ograničava na, intravenske infuzije*, kateterizaciju i zamenu urina.
* Osim u vidu legitimnog akutnog medicinskog tretmana, intravenske infuzije su zabranjene.
Neterapijska primena ćelija, gena, genetičkih elemenata, ili modulacije ekspresije gena, koja može da pojača sportske performanse, je zabranjeno.
SUPSTANCE I METODI ZABRANJENI TOKOM TAKMIČENJA
Pored kategorija S1 do S5 i M1 do M3 koje su definisane u gornjem tekstu, sledeće kategorije su zabranjene tokom takmičenja:
Sledeći stimulansi su zabranjeni, uključujući oba njihova optička (D- i L-) izomera gde je to relevantno:
adrafinil, amfepramon, amifenazol, amfetamin, amfetaminil, benzfetamin, bromantan, karfedon, katin*, klobenzoreks, kokain, dimetilamfetamin, efedrin**, etilamfetamin, etilefrin, famprofazon, fenkamfamin, fenkamin, fenetilin, fenfluramin, fenproporeks, furfenoreks, mefenoreks, mefentermin, mezokarb, metamfetamin, metilamfetamin, metilenedioksiamfetamin, metilenedioksi-metamfetamin, metilefedrin**, metilfenidat, modafinil, niketamide, norfenfluramin, parahidroksiamfetamin, pemolin, fendi-metrazin, fenmetrazin, fentermin, prolintan, selegilin, strihnin i druge supstance sa sličnom hemijskom strukturom ili sa sličnim biološkim dejstvom(ima)***.
* Katin je zabranjen kada je njegova koncentracija u urinu iznad 5 mikrograma po mililitru.
** Svaki od efedrina i metilefedrina je zabranjen kada je njegova koncentracija u urinu iznad 10 mikrograma po mililitru.
*** Supstance koje su uključene u Program praćenja za 2005. godinu (bupropion, kofein, fenilefrin, fenilpropanolamin, pipradrol, pseudoefedrin, sinefrin) se ne smatraju za Zabranjene supstance.
NAPOMENA: Adrenalin povezan sa agensima za lokalnu anesteziju ili za lokalnu primenu (npr. nazalnu, oftalmološku) nije zabranjen.
Sledeći narkotici su zabranjeni:
buprenorfin, dextromoramid, diamorfin (heroin), fentanil i njegovi derivati, hidromorfon, metadon, morfin, oksikodon, oksimorfon, pentazocin, petidin.
Kanabinoidi (npr. hašiš, marihuana) su zabranjeni.
Svi glukokortikosteroidi su zabranjeni ako se daju oralno, rektalno, intravenski ili intramuskularno. Njihova primena zahteva odobrenje za Izuzeće radi primene u terapijske svrhe.
Svi drugi načini primene zahtevaju Skraćeno izuzeće radi primene u terapijske svrhe.
Dermatološki preparati nisu zabranjeni.
SUPSTANCE ZABRANJENE U ODREĐENIM SPORTOVIMA
Alkohol (etanol) je zabranjen samo tokom takmičenja, u sledećim sportovima. Detekcija će se raditi analizom daha i/ili krvi. Nivo za prag prekršaja za svaku od Federacija je dat u zagradi.
- Aeronautika (FAI) (0,20 g/L)
- Streličarstvo (FITA) (0,10 g/L)
- Automobilizam (FIA) (0,10 g/L)
- Bilijar (WCBS) (0,20 g/L)
- Boćanje (CMSB) (0,10 g/L)
- Karate (WKF) (0,10 g/L)
- Moderni pentatlon (UIPM) (0,10 g/L) za discipline koje uključuju streljaštvo
- Motociklizam (FIM) (0,00 g/L)
- Skijanje (FIS) (0,10 g/L)
Ako nije drugačije navedeno, beta-blokatori su zabranjeni samo tokom takmičenja, u sledećim sportovima.
- Aeronautika (FAI)
- Streličarstvo (FITA) (takođe su zabranjeni i van takmičenja)
- Automobilizam (FIA)
- Bilijar (WCBS)
- Bob (FIBT)
- Boćanje (CMSB)
- Bridž (FMB)
- Šah (FIDE)
- Karling (WCF)
- Gimnastika (FIG)
- Motociklizam (FIM)
- Moderni pentatlon (UIPM) za discipline koje uključuju streljaštvo
- Kuglanje (FIQ)
- Jedriličarstvo (ISAF) samo za kormilare trkačkih mečeva
- Streljaštvo (ISSF) (takođe su zabranjeni i van takmičenja)
- Skijanje (FIS) u skijaškim skokovima i snoubordingu slobodnim stilom
- Plivanje (FINA) za skokove i sinhrono plivanje
- Rvanje (FILA)
Beta blokatori uključuju, ali nisu ograničeni na, sledeće:
acebutolol, alprenolol, atenolol, betaksolol, bisoprolol, bunolol, karteolol, karvedilol, celiprolol, esmolol, labetalol, levobunolol, metipranolol, metoprolol, nadolol, oksprenolol, pindolol, propranolol, sotalol, timolol.
"Specificirane supstance"* su pobrojane u daljem tekstu:
efedrin, L-metilamfetamin, metilefedrin;
kanabinoidi;
svi beta-2 agonisti za inhalaciju, izuzev klenbuterola;
probenecid;
svi glukokortikosteroidi;
svi beta blokatori;
alkohol.
* "Lista zabrana može da identifikuje specificirane supstance koje su naročito podložne nenamernom kršenju pravila protiv dopinga zbog svoje opšte dostupnosti u medicinskim proizvodima ili za koje je manje verovatno da će uspešno biti zloupotrebljene kao sredstva za doping." Kršenje pravila o dopingu koje uključuje takve supstance može rezultirati manjom sankcijom ukoliko "… Sportista može da dokaže da namera pri primeni takve specificirane supstance nije bila pojačanje sportske performanse …"
STANDARDI ZA ODOBRAVANJE IZUZEĆA RADI PRIMENE U TERAPIJSKE SVRHE
Izvod iz "MEĐUNARODNOG STANDARDA ZA ODOBRAVANJE IZUZEĆA RADI PRIMENE U TERAPIJSKE SVRHE" Svetske agencije za borbu protiv dopinga (WADA); na snazi od 1. januara 2005. godine
4.0 Kriterijumi za odobrenje Izuzeća radi primene u terapijske svrhe
Sportisti se može odobriti Izuzeće radi primene u terapijske svrhe (TUE), čime se odobrava primena Zabranjene supstance ili Zabranjenog metoda koji se nalaze na Listi zabrana. Zahtev za TUE razmatra Komitet za izuzeće radi primene u terapijske svrhe (TUEC). TUEC imenuje Organizacija za borbu protiv dopinga. Izuzeće će biti odobreno samo strogo u skladu sa sledećim kriterijumima:
[Komentar: Ovaj standard se odnosi na sve Sportiste kako se definišu u Kodeksu i koji podležu Kodeksu, tj. na sportiste bez telesnih nedostataka i sportiste sa hendikepom. Ovaj Standard će se primenjivati u vezi sa okolnostima pojedinca. Na primer, izuzeće koje je primenljivo na sportistu sa hendikepom, može biti neprimenljivo na druge sportiste.]
4.1 Sportista treba da podnese prijavu za TUE najmanje 21 dan pre učešća u Takmičenju.
4.2 Kod Sportiste bi došlo do značajnog pogoršanja zdravlja ukoliko bi Zabranjena supstanca ili Zabranjeni metod bili uskraćeni tokom tretiranja nekog akutnog ili hroničnog medicinskog stanja.
4.3 Terapijska primena Zabranjene supstance ili Zabranjenog metoda ne bi izazvala nikakvo dodatno poboljšanje performanse osim onog koji bi se mogao očekivati usled vraćanja u normalno zdravstveno stanje nakon tretiranja legitimnog medicinskog stanja. Primena ma koje Zabranjene supstance ili Zabranjenog metoda radi podizanja "donjih normalnih" nivoa ma kojeg endogenog hormona se ne smatra prihvatljivom terapijskom intervencijom.
4.4 Ne postoji razumna terapijska alternativa primeni inače Zabranjene supstance ili Zabranjenog metoda.
4.5 Potreba za primenom inače Zabranjene supstance ili Zabranjenog metoda ne može biti posledica, u celini ili delom, prethodne neterapijske primene ma koje supstance sa Liste zabrana.
4.6 Telo koje dodeljuje TUE će ga poništiti, ako
a) se Sportista ne pridržava strogo ma kog zahteva ili uslova koje propisuje Organizacija za borbu protiv dopinga koja odobrava izuzeće;
b) je istekao rok na koji je TUE bio odobren;
c) je Sportista obavešten da je Organizacija za borbu protiv dopinga povukla TUE.
[Komentar: Svako TUE treba da ima određeno trajanje koje određuje TUEC. Mogu se javiti slučajevi kada je TUE isteklo ili je povučeno, a Zabranjena supstanca koja je predmet TUE je i dalje prisutna u telu Sportiste. U takvim slučajevima, Organizacija za borbu protiv dopinga koja vrši početnu reviziju neželjenog nalaza će razmatrati da li je nalaz u skladu sa istekom ili povlačenjem TUE.]
4.7 Zahtev za TUE se neće razmatrati za retroaktivno odobrenje izuzev u slučajevima kada:
a) je bio potreban hitan tretman ili tretman nekog akutnog medicinskog stanja; ili
b) zbog izuzetnih okolnosti, nije bilo dovoljno vremena ili prilike da podnosilac podnese, ili da TUEC razmotri, zahtev pre Doping kontrole.
[Komentar: Hitna medicinska stanja ili akutne medicinske situacije koje zahtevaju primenu inače Zabranjene supstance ili Zabranjenog metoda pre no što se može podneti zahtev za TUE, nisu uobičajena. Slično tome, okolnosti koje zahtevaju ubrzano razmatranje zahteva za odobrenje TUE usled takmičenja koje neposredno predstoji su retke. Organizacije za borbu protiv dopinga koje odobravaju TUE treba da imaju interne procedure koje omogućavaju postupanje u takvim situacijama.]
5.0 Poverljivost informacija
5.1 Podnosilac zahteva mora dati pismeni pristanak da se sve informacije koje se odnose na zahtev prenesu članovima TUEC i po potrebi, drugim nezavisnim medicinskim ili naučnim stručnjacima, ili svom potrebnom osoblju koje je uključeno u upravljanje, reviziju ili apelaciju vezanu za TUE.
Ukoliko je potrebna pomoć eksternih, nezavisnih stručnjaka, svi detalji prijave će biti dostavljeni bez identifikovanja Sportiste koji je uključen u zbrinjavanje Sportiste. Podnosilac zahteva takođe mora dati pismeni pristanak da se odluke TUEC prema odredbama Kodeksa dostave drugim relevantnim Organizacijama za borbu protiv dopinga.
5.2 Članovi TUEC i administracija Organizacije za borbu protiv dopinga koji su uključeni će sprovoditi sve svoje aktivnosti u strogom poverenju. Svi članovi TUEC i svo osoblje mora potpisati ugovore o čuvanju poslovne tajne. Naročito će kao poverljive čuvati sledeće informacije:
a) sve medicinske informacije koje daju Sportista i lekar (i) uključeni u zbrinjavanje Sportiste;
b) sve detalje podnetog zahteva uključujući imena jednog ili više lekara koji su uključeni u proces.
Ukoliko Sportista poželi da poništi pravo TUEC ili WADA TUEC da prikupi bilo kakve zdravstvene informacije u njegovo/njeno ime, Sportista mora pismeno da obavesti svog lekara o toj činjenici. Posledica takve odluke je da Sportista neće dobiti odobrenje za TUE ili obnovu postojećeg TUE.
6.0 Komiteti za izuzeća radi primene u terapijske svrhe (TUEC)
TUEC se moraju konstituisati i delovati u skladu sa sledećim uputstvima:
6.1 TUEC treba da uključuju najmanje tri lekara sa iskustvom u zbrinjavanju i tretiranju Sportista i dobrim znanjem u oblasti kliničke, sportske i medicine vežbanja. Da bi se osigurao određeni nivo nezavisnosti u odlučivanju, većina članova TUEC ne treba da ima bilo kakvu zvaničnu dužnost u Organizaciji za borbu protiv dopinga. Svi članovi TUEC treba da potpišu ugovor o izbegavanju konflikta interesa. Kada se radi o zahtevima koji se odnose na Sportiste sa hendikepom, najmanje jedan član TUEC mora da poseduje specifično iskustvo koje se odnosi na zbrinjavanje i tretiranje Sportista sa hendikepom.
6.2 TUEC mogu da traže svaku stručnu pomoć vezanu za nauku ili medicinu za koju smatraju da je potrebna u pregledu okolnosti bilo kojeg zahteva za TUE.
6.3 WADA TUEC mora biti sastavljen u skladu sa sledećim kriterijumima sadržanim u članu 6.1. WADA TUEC se uspostavlja radi toga da na sopstvenu inicijativu vrši reviziju odluka o TUE koje je odobrila Organizacije za borbu protiv dopinga. Kako je navedeno u članu 4.4 Kodeksa, WADA TUEC će, na zahtev Sportista kojima je odobrenje TUE odbijeno od strane Organizacije za borbu protiv dopinga pregledati takve odluke i moći da ih izmeni.
7.0 Proces podnošenja zahteva za Izuzeće radi primene u terapijske svrhe (TUE)
7.1 TUE će se razmatrati tek nakon prijema popunjenog formulara zahteva koji mora sadržati sva relevantna dokumenta (videti Dodatak 1 - Formular za TUE). U procesu podnošenja zahteva se mora postupati u skladu sa principima stroge medicinske poverljivosti.
7.2 Organizacija za borbu protiv dopinga može da modifikuje formular(e) zahteva za TUE, kakvi su predstavljeni u Dodatku 1, uz uključivanje dodatnih zahteva za informacije, ali se nijedan odeljak niti tačka ne mogu isključiti.
7.3 Organizacija za borbu protiv dopinga može prevoditi formular(e) zahteva za TUE na drugi jezik(e), ali engleski ili francuski moraju ostati na formularu(ima) zahteva.
7.4 Sportista može podneti zahtev za TUE samo jednoj Organizaciji za borbu protiv dopinga. Zahtev mora identifikovati sport kojim se Sportista bavi i kada je primenljivo, disciplinu i specifičnu poziciju ili ulogu.
7.5 Zahtev mora da nabroji sve prethodne i/ili tekuće zahteve za odobrenje primene neke inače Zabranjene supstance ili Zabranjenog metoda, telo kojem je zahtev podnet i odluku tog tela.
7.6 Zahtev mora da uključi sveobuhvatnu medicinsku istoriju i rezultate svih ispitivanja, laboratorijskih pretraga i snimanja koji su relevantni za zahtev.
7.7 Sva dodatna relevantna ispitivanja, laboratorijske pretrage i snimanja koje TUEC zahteva od Organizacije za borbu protiv dopinga se moraju izvršiti o trošku podnosioca zahteva ili njegovog/njenog nacionalnog tela nadležnog za sport.
7.8 Zahtev mora da sadrži izjavu odgovarajuće kvalifikovanog lekara kojom potvrđuje potrebu za inače Zabranjenom supstancom ili Zabranjenim metodom u tretmanu Sportiste i koji opisuje zašto se alternativni, dopušteni lek ne može, ili se nije mogao, primeniti u tretiranju tog stanja.
7.9 Moraju se specifikovati doza, učestalost, način i trajanje primene inače Zabranjene supstance ili Zabranjenog metoda o kojima je reč.
7.10 Odluke TUEC, treba da budu donete u roku od 30 dana od prijema svih relevantnih dokumenata a Sportisti treba da ih dostavi relevantna Organizacija za borbu protiv dopinga. Kada je Sportisti TUE odobrio Registrovani pul za testiranje Organizacije za borbu protiv dopinga, Sportisti i WADA će pravovremeno biti dostavljeno odobrenje koje uključuje informacije o trajanju izuzeća i svim stanjima koja su povezana sa TUE.
7.11
a) Po prijemu zahteva Sportiste za reviziju, kako je specifikovano u članu 4.4 Kodeksa, WADA TUEC će, kako je navedeno u članu 4.4 Kodeksa, moći da preokrene odluku o TUE koju je donela neka od Organizacija za borbu protiv dopinga. Sportista mora da dostavi WADA TUEC sve informacije za TUE kako su prvobitno podnete Organizaciji za borbu protiv dopinga uz uplatu za zahtev. Do završetka procesa revizije, prvobitna odluka ostaje na snazi. Proces ne treba da traje duže od 30 dana od momenta kada WADA primi informacije.
b) WADA može da preduzme reviziju u ma kom trenutku. WADA TUEC treba da završi pregled u roku od 30 dana.
7.12 Ukoliko odluka o odobrenju TUE bude preokrenuta tokom revizije, to se neće primenjivati retroaktivno i neće diskvalifikovati rezultate Sportiste tokom perioda na koji je TUE bio odobren, a mora stupiti na snagu najkasnije 14 dana nakon što je Sportista obavešten o odluci.
8.0 Proces podnošenja zahteva za Skraćeno izuzeće radi primene u terapijske svrhe (ATUE)
8.1 Prihvata se da se neke supstance koje se nalaze na Listi zabranjenih supstanci primenjuju za tretiranje medicinskih stanja koja se često sreću u populaciji Sportista. U takvim slučajevima nije potreban kompletan zahtev kakav je prikazan u odeljku 4 i odeljku 7. Shodno tome je ustanovljen skraćeni proces za TUE.
8.2 Zabranjene supstance ili Zabranjeni metodi koji mogu biti odobreni prema ovom skraćenom procesu su strogo ograničeni na sledeće:
Beta-2 agonisti (formoterol, salbutamol, salmeterol i terbutalin) putem inhalacije i glukokortikosteroidi primenjeni nesistemski.
8.3 Da bi primenio jednu od gore navedenih supstanci, Sportista mora Organizaciji za borbu protiv dopinga da dostavi medicinsko obaveštenje koje opravdava potrebu za primenu u terapijske svrhe. Takvo medicinsko obaveštenje, kakvo je sadržano u Dodatku 2, mora da sadrži dijagnozu, naziv leka, dozu, način uzimanja i trajanje tretmana. Kada je to primenljivo, treba uključiti sve testove koji su rađeni da bi se ustanovila dijagnoza (bez konkretnih rezultata ili detalja).
8.4 Skraćeni proces uključuje:
a) odobrenje za primenu Zabranjenih supstanci koje podležu skraćenom procesu stupa na snagu kada Organizacija za borbu protiv dopinga primi kompletno obaveštenje. Nepotpuna obaveštenja moraju biti vraćena podnosiocu zahteva;
b) po prijemu kompletnog obaveštenja, Organizacija za borbu protiv dopinga mora bez odlaganja o tome obavestiti Sportistu. Ako je to primenljivo, IF, NF i NADO kojima pripada Sportista će takođe biti obavešteni. Organizacija za borbu protiv dopinga mora obavestiti WADA samo kada primi obaveštenja od Sportiste koji nastupa na međunarodnom nivou;
c) obaveštenje za odobrenje ATUE se neće razmatrati za davanje retroaktivnog odobrenja izuzev:
- ako je bio potreban hitan tretman ili tretman nekog akutnog medicinskog stanja; ili
- usled izuzetnih okolnosti, nije bilo dovoljno vremena ili prilike da podnosilac zahteva podnese zahtev ili da TUEC primi zahtev pre Doping kontrole.
8.5
a) Pregled od strane TUEC ili WADA TUEC može biti pokrenut u ma kom trenutku tokom trajanja ATUE.
b) Ako Sportista zahteva reviziju potonjeg odbijanja da se izda ATUE, WADA TUEC će imati pravo da od Sportiste zahteva dodatne medicinske informacije kako bude smatrala za potrebno, a njihove troškove treba da snosi Sportista.
8.6 TUEC ili WADA TUEC mogu da ponište ATUE u bilo kom trenutku. Sportista, IF kojem on/ona pripada i sve relevantne Organizacije za borbu protiv dopinga moraju biti odmah obavešteni.
8.7 Poništenje stupa na snagu odmah nakon obaveštavanja Sportiste o odluci. Sportista i pored toga ima pravo da podnese zahtev za TUE u skladu sa odeljkom 7.
9.0 Centralna kancelarija
9.1 Organizacije za borbu protiv dopinga moraju da dostave WADA sve TUE koja su izdata u skladu sa odeljkom 7 i svu potpornu dokumentaciju.
9.2 Kada se radi o ATUE, Organizacije za borbu protiv dopinga moraju da dostave WADA medicinske zahteve koje su podneli Sportisti koji nastupaju na međunarodnom nivou i koji su izdati u skladu sa odeljkom 8.4.
9.3 Centralna kancelarija mora da garantuje strogu poverljivost svih medicinskih informacija.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".