NACRT ZAKONA O PUTEVIMA - Tekst propisa
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet Član 1
Ovim zakonom uređuje se pravni položaj javnih i nekategorisanih puteva, uslovi i način upravljanja, zaštite i održavanja puteva, posebni uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva, izvori i način finansiranja izgradnje, rekonstrukcije, zaštite i održavanja puteva, sticanje prava svojine na putevima, nadležnost upravljača puta odnosno drugih pravnih lica koja vrše pojedine poslove propisane ovim zakonom, razvoj i upotreba inteligentnih transportnih sistema, inspekcijski nadzor kao i druga pitanja od značaja za upravljanje, izgradnju, rekonstrukciju, zaštitu i održavanje javnih puteva.
Definicije
Član 2
Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:
1) put je građevinski objekat namenjen za saobraćaj, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim ovim zakonom i drugim propisima;
2) javni put je put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa i koji je nadležni organ proglasio kao takav;
3) državni put je javni put koji saobraćajno povezuje teritoriju države sa mrežom evropskih puteva i deo je mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, privredno značajna naselja na teritoriji države, područje dva ili više upravnih okruga ili područje upravnog okruga, kao i njegov deo koji prolazi kroz naselje u slučaju da nije izgrađen obilazni put pored naselja;
4) autoput je državni put I reda namenjen za motorni saobraćaj, sa fizički razdvojenim kolovozima po smerovima, bez ukrštanja u istom nivou i sa potpunom kontrolom pristupa, koji ima najmanje dve saobraćajne trake i jednu zaustavnu traku za svaki smer i kao takav je obeležen propisanom saobraćajnom signalizacijom i opremom;
5) mreža puteva (putna mreža) je mreža svih javnih i nekategorisanih puteva na teritoriji Republike Srbije;
6) motoput je državni put I reda koji je namenjen isključivo za motorni saobraćaj, sa fizički razdvojenim kolovozima po smerovima, koji ima najmanje dve saobraćajne trake za svaki smer i kao takav je obeležen propisanom saobraćajnom signalizacijom.
7) potpuna kontrola pristupa podrazumeva da je pristup na autoput moguć samo preko ulivno-izlivnih rampi sa saobraćajnim trakama za uključivanje, odnosno isključivanje na denivelisanim raskrsnicama;
8) opštinski put je javni put koji saobraćajno povezuje teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine, odnosno grada, sa mrežom državnih puteva;
9) ulica je javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja;
10) nekategorisani put je put koji je nadležni organ proglasio nekategorisanim putem i koji je kao takav upisan u javne evidencije o nepokretnostima i pravima na njima (atarski, poljski, seoski i sl.);
11) naselje je izgrađeni funkcionalno objedinjen prostor na kome su obezbeđeni uslovi za život i rad ljudi i za zadovoljavanje zajedničkih potreba stanovnika i čije su granice obeležene propisanim saobraćajnim znakom na javnom putu;
12) put van naselja je deo javnog puta van granica naselja;
13) put u naselju je deo javnog puta unutar granica naselja;
14) saobraćajna signalizacija i oprema jesu sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja, saobraćajni znakovi, oznake na putu, uređaji za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, branici ili polubranici na prelazu puta preko železničke na putu (oprema puta) u skladu sa propisima kojim se uređuje saobraćajna signalizacija;
15) oprema za zaštitu javnog puta, saobraćaja i okoline jesu elementi inteligentnih transportnih sistema, ventilacioni i sigurnosni uređaji u tunelima, objekti i uređaji za zaštitu puta i saobraćaja (snegobrani, vetrobrani, zaštita od osulina, regulacione građevine protiv bujične erozije), kao i objekti i uređaji za zaštitu neposrednog okruženja puta (separatori, zaštita od buke i drugih štetnih uticaja na okolinu,instalacije rasvete i rasveta za potrebe saobraćaja, uređaji za evidenciju saobraćaja, putne meteorološke stanice i sl.);
16) označavanje javnih puteva jeste postupak definisanja kategorije i prostornog položaja puta (stacionaža);
17) evidencija o javnim putevima jeste registar kojim je propisana sadržina saobraćajno-tehničkih podataka i postupak prikupljanja, odnosno obnavljanja tih podataka o javnim putevima;
18) kategorizacija puteva jeste podela javnih puteva u skladu sa odredbama ovog zakona;
19) kolovoz jeste izgrađena površina puta na kojoj se obavlja drumski saobraćaj i čine ga saobraćajne trake (vozne, zaustavne i sl.) za kretanje, odnosno mirovanje vozila i ivične trake;
20) trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka;
21) biciklistička staza je put odvojen od kolovoza javnog puta koji je namenjen za kretanje bicikala i lakih električnih vozila, obeležen odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom;
22) biciklistička traka je deo kolovoza javnog puta koji je namenjen za kretanje bicikala, lakih električnih vozila, mopeda i lakih tricikala i koji je obeležen odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom;
23) kolovozna konstrukcija jeste višeslojni kruti ili fleksibilan sistem koji služi da primi mehanička dejstva vozila i prenese ih na donji stroj javnog puta, radi bezbednog, nesmetanog i ekonomičnog kretanja vozila, bicikala i pešaka;
24) kolovozni zastor jeste završni sloj kolovozne konstrukcije;
25) bankina je element puta u nasipu koji obezbeđuje bočnu stabilnost puta i služi za postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta;
26) rigola jeste element puta za prihvatanje i kontrolisano vođenje površinskih voda koji obezbeđuje stabilnost kolovozne konstrukcije;
27) berma je element puta između rigole i kosine useka i služi za zaštitu rigole od erodiranog materijala, postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta, kao i za obezbeđenje preglednosti puta;
28) razdelna traka je element puta kojim se fizički razdvajaju smerovi vožnje i služi za postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme, kao i elemenata putnog objekta;
29) razdelni pojas je razdelna traka širine veće od šest metara;
30) putni objekat je građevinski objekat koji je sastavni deo puta: most, podvožnjak, nadvožnjak, vijadukt, propust, tunel, galerija, potporni zid, obložni zid i sl.;
31) nadvožnjak je putni objekat iznad puta kojim se reguliše ukrštanje u dva ili više nivoa sa drugim putevima, drugim infrastrukturnim sistemom ili železnicom;
32) podvožnjak je putni objekat u trupu puta kojim se reguliše ukrštanje u dva nivoa sa drugim putem, drugim infrastrukturnim sistemom ili železnicom;
33) sredstvo za oglašavanje je reklamni, odnosno oglasni pano, plakat, cenovni displej i sl. na kojem se ističu poruke i sadržaji namenjeni obaveštavanju korisnika javnog puta o komercijalnim uslugama i koje se postavlja na putnom zemljištu ili zaštitnom pojasu javnog puta;
34) prateći sadržaji javnog puta jesu površine, objekti, postrojenja i uređaji za efikasno upravljanje putevima i saobraćajem (funkcionalni sadržaji), kao i za pružanje usluga korisnicima puta (prateći sadržaji za potrebe korisnika);
35) funkcionalni sadržaji puta jesu površine, objekti, postrojenja i uređaji koji su namenjeni za efikasno upravljanje putem i saobraćajem na putu (baze za održavanje puta, centri za upravljanje saobraćajem, naplatne stanice, neperenosive vage i drugi sadržaji);
36) prateći sadržaji puta za potrebe korisnika jesu površine i objekti za pružanje različitih usluga korisnicima puta (stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, mesta za punjenje vozila na električni pogon, odmorišta, parkirališta, moteli, restorani, servisi, prodavnice i drugi objekti za pružanje usluga);
37) autobusko stajalište je posebno izgrađen deo puta, odnosno propisno obeležen deo kolovoza namenjen za zaustavljanje autobusa radi ukrcavanja i iskrcavanja putnika i utovara i istovara prtljaga;
38) putno zemljište je kontinualna površina unutar granica putnog zemljišta;
39) granica putnog zemljišta je linija sa obe strane useka i nasipa, udaljena najmanje jedan metar od linija koje čine krajnje tačke poprečnog profila puta, van naselja, mereno na spoljnu stranu;
40) zaštitni pojas puta je kontinualna površina merena od granice putnog zemljišta na spoljnu stranu čija je širina propisana ovim zakonom;
41) pojas kontrolisane izgradnje je kontinualna površina merena od granice zaštitnog pojasa na spoljnu stranu čija je širina ista kao širina zaštitnog pojasa na kojoj se ograničava vrsta i obim izgradnje objekata i koja služi za zaštitu javnog puta i saobraćaja na njemu;
42) vazdušni prostor iznad kolovoza je prostor iznad kolovoza u visini od najmanje sedam metara mereno od najviše tačke kolovoza, koji sadrži i gabarite slobodnog profila puta;
43) raskrsnica je mesto na kojem se ukrštaju, spajaju, odnosno razdvajaju saobraćajni tokovi na najmanje dva puta u istom ili različitim nivoima;
44) ulivno-izlivna rampa je samostalni put za vođenje saobraćajnih tokova koji na denivelisanim raskrsnicama menjaju pravac kretanja;
45) ukrštaj je mesto ukrštanja puta sa drugim putem, odnosno drugim linijskim infrastrukturnim objektima u istom ili različitim nivoima;
46) prilazni put je put kojim se omogućava prilaz na javni put, odnosno na nekategorisini put;
47) saobraćajni priključak je uređena saobraćajna površina kojom se prilazni put priključuje na javni put i može se graditi u zaštitnom pojasu javnog puta, odnosno na delu zaštitnog pojasa i delu prilaznog puta, kojima se međusobno povezuju javni, nekategorisani i prilazni putevi na način propisan ovim zakonom;
48) zahtevana preglednost je rastojanje potrebno za bezbedno zaustavljanje vozila ispred nepokretne prepreke na kolovozu puta koja mora biti obezbeđena na svakoj tački puta i koja se određuje na osnovu merodavnih vrednosti projektne brzine u oba smera vožnje;
50) upravljanje saobraćajem jeste vođenje, praćenje i kontrola saobraćaja na javnom putu, odnosno deonici javnog puta;
51) obustava saobraćaja je kontrolisani prekid saobraćaja na putu u slučajevima propisanim ovim zakonom;
52) ograničenje korišćenja javnog puta je zabrana kretanja pojedinih vrsta vozila na putu u skladu sa odredbama ovog zakona;
53) vanredni prevoz jeste prevoz vozilom, odnosno skupom vozila koja sama ili sa teretom koji je konstrukcijski ili komercijalno nedeljiv prekoračuju propisima dozvoljeno osovinsko opterećenje, najveću dozvoljenu ukupnu masu, širinu, dužinu ili visinu;
54) granica eksproprijacije je linija do koje se vrši eksproprijacija nepokretnosti, a utvrđuje se na propisanom odstojanju merenom od granice putnog zemljišta na spoljnu stranu puta u skladu sa odredbama ovog zakona;
55) pojas eksproprijacije je kontinualna površina unutar granica eksproprijacije;
56) inteligentni transportni sistemi (u daljem tekstu: ITS) jesu sistemi informaciono komunikacionih tehnologija u drumskom saobraćaju koji se odnose na puteve, vozila i učesnike u saobraćaju i koriste se za upravljanje saobraćajem i mobilnošću, kao i za veze sa ostalim vidovima saobraćaja;
57) ITS aplikacija je operativno sredstvo za primenu ITS;
58) ITS usluga je obezbeđivanje primene ITS aplikacije u cilju unapređenja bezbednosti, efikasnosti, udobnosti i podrške korisnicima, prevozu tereta i putnika;
59) nacionalna pristupna tačka je digitalna veza koja se uspostavlja kao jedinstvena tačka za pristup, razmenu i upotrebu podataka u vezi sa saobraćajem i saobraćajnom infrastrukturom, a u cilju pružanja usluga krajnjim korisnicima u vezi sa putovanjima i saobraćajem;
60) pružalac ITS usluga je pravno lice ili preduzetnik koje pruža ITS usluge;
61) imalac ITS podataka je upravljač javnog puta i drugo pravno lice ili preduzetnik koji obezbeđuje podatke u vezi sa saobraćajem i saobraćajnom infrastrukturom;
62) naknada za korišćenje javnog puta je naknada koju čine: naknada za vanredni prevoz, naknada za postavljanje sredstava za oglašavanje, posebna naknada za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta (u daljem tekstu: putarina), naknada za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta, i drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta, naknada za upotrebu državnog puta za vozila registrovana u inostranstu i naknada za postavljanje vodovoda, kanalizacije, električnih vodova, elektronske komunikacione mreže i dr.;
63) zaštita životne sredine je skup aktivnosti i mera koje se sprovode u cilju utvrđivanja i smanjivanja negativnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi u fazi planiranja, izgradnje, korišćenja odnosno održavanja puta;
64) interoperabilnost je mogućnost sistema i pridruženih poslovnih procesa da nesmetano razmenjuju podatke;
65) zaštita puta je skup mera i zabrana koje se preduzimaju u cilju obezbeđivanja uslova za nesmetano obavljanje saobraćaja, u skladu sa odredbama ovog zakona;
66) održavanje javnog puta jeste izvođenje radova i obavljanje usluga u okviru postojećeg putnog zemljišta kojima se obezbeđuje prohodnost, tehnička ispravnost i bezbedno obavljanje saobraćaja na javnom putu, očuvanje karakteristika puta u stanju koje je bilo u trenutku njegove izgradnje ili rekonstrukcije i može biti redovno i urgentno održavanje i rehabilitacija;
67) rekonstrukcija javnog puta jeste izvođenje radova na postojećem putu i zaštitnom pojasu sa pripadajućim objektima puta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;
68) strugani asfalt je asfalt uklonjen i obrađen na gradilištu ili postrojenju za ponovno iskorišćenje, a koji sadrži aregat i vezivo;
69) tunel je podzemni ili podvodni putni objekat namenjen za obavljanje saobraćaja;
70) savetnik za bezbednost u tunelu je lice koje kod upravljača javnog puta obavlja poslove kojima se obezbeđuje primena propisa kojima se uređuju tuneli;
71) elektronska naplata putarine (u daljem tekstu: ENP) je način beskontaktne naplate pri kome vozila prolaze bez zaustavljanja kroz naplatnu stanicu, korišćenjem posebnog elektronskog uređaja;
72) Evropska elektronska naplata putarine (u daljem tekstu: EENP) predstavlja sistem elektronske naplate putarine na teritoriji Evropske unije koji omogućava korisniku državnog puta, da na osnovu ugovora zaključenog sa pružaocem usluge EENP, stekne status korisnika usluge EENP;
73) pružalac usluge EENP je pravno lice koje, na osnovu ugovora, korisniku EENP odobrava pristup EENP i vrši prenos naplaćenih sredstava na ime putarine, subjektu za naplatu putarine i koji je registrovan na teritoriji Evropske unije u državi u kojoj ima poslovno sedište;
74) subjekat za naplatu putarine je pravno lice koje naplaćuje putarine korisnicima državnih puteva na području EENP;
75) usluga EENP je usluga naplate putarine koju pružalac usluge EENP pruža korisniku EENP u jednom ili više područja EENP, na osnovu ugovora;
76) korisnik EENP je fizičko ili pravno lice koje ima ugovor sa pružaocem usluga EENP za pristup EENP;
77) područje EENP podrazumeva put, putnu mrežu, putne objekte (most ili tunel) na kojima se putarine naplaćuju putem EENP;
78) procena uticaja puta na bezbednost saobraćaja jeste strateška komparativna analiza uticaja varijanti novog ili rekonstruisanog puta, kao i varijanti novog ili rekonstruisanog saobraćajnog priključka na javni put i na bezbednost saobraćaja na putevima;
79) revizija projekata puta sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta je nezavisna, detaljna i sistematska provera projekta puta sa aspekta bezbednosti saobraćaja;
80) provera bezbednosti saobraćaja na putu je nezavisna, detaljna i sistematska provera elemenata postojećeg puta sa aspekta bezbednosti saobraćaja;
81) ciljana provera bezbednosti saobraćaja na putu je ciljano ispitivanje karakteristika i nedostataka puta, radi utvrđivanja opasnih uslova, grešaka i problema koji povećavaju rizik od nastanka saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica, zasnovano na terenskom obilasku postojećeg puta ili deonice puta;
82) periodična provera bezbednosti saobraćaja na putu je redovna provera karakteristika i nedostataka puta, koji sa aspekta bezbednosti saobraćaja zahtevaju održavanje puteva;
83) mapiranje rizika je objektivni metod ocenjivanja bezbednosti puta na osnovu stvarnih neželjenih događaja na posmatranoj putnoj mreži;
84) revizor je nezavisno stručno lice koje poseduje licencu za revizora i koje sprovodi reviziju projekata puta sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta;
85) proveravač je nezavisno stručno lice koje poseduje licencu za proveravača za sprovođenje provere bezbednosti saobraćaja na putu.
Pravni status puteva
Član 3
Javni i nekategorisani putevi su dobra u opštoj upotrebi, u javnoj su svojini i na njima se ne mogu sticati ni zasnivati stvarna prava, osim u slučajevima propisanim ovim zakonom.
Na javnom putu može se zasnovati pravo službenosti, odnosno drugo srodno pravo, radi izgradnje komunalnih, vodnih, energetskih objekata i objekata elektronskih komunikacija i povezane opreme, na način određen ovim zakonom.
Izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i korišćenje javnog puta mogu biti predmet koncesije u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije i ovim zakonom.
Državni putevi I i II reda su u svojini Republike Srbije, izuzev državnih puteva, odnosno delova državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine koji su u svojini autonomne pokrajine.
Opštinski putevi i ulice koji ne pripadaju državnim putevima I i II reda i nekategorisani putevi, svojina su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.
Putevi iz st. 4. i 5. ovog člana upisuju se u katastar nepokretnosti, odnosno katastar infrastrukture istovremeno sa upisom prava javne svojine na tim putevima, kao dobrima u opštoj upotrebi, i to prava svojine Republike Srbije na državnim putevima I i II reda, prava svojine autonomne pokrajine na državnim putevima II reda, odnosno delovima državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine i prava svojine jedinice lokalne samouprave na opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima koji ne pripadaju državnim putevima I i II reda, u skladu sa propisima kojima se uređuju državni premer i katastar i postupak upisa u katastar nepokretnosti, odnosno katastar infrastrukture.
Javni putevi upisuju se u javnu evidenciju iz stava 6. ovog člana sa pripadajućim objektima i zemljištem na kojima su izgrađeni. U javnu evidenciju upisuju se i upravljači javnih puteva.
U javnu evidenciju iz stava 6. ovog člana upisuju se i pravo službenosti, odnosno drugo srodno pravo, kao i koncesija za javni put, u skladu sa propisima kojima se uređuju državni premer i katastar i i postupak upisa u katastar nepokretnosti odnosno katastar infrastrukture.
Ujavnu evidenciju iz stava 6. ovog člana upisuju se i promene na javnom putu i stvarnim pravima koja se zasnivaju na javnom putu, kao i promene na nekategorisanom putu.
II JAVNI PUTEVI
Elementi javnog puta
Član 4
Javni put obuhvata:
1) trup puta, koji čine donji stroj puta (nasipi, useci, zaseci, objekti, postrojenja i sistemi za odvodnjavanje puta i zaštitu puta od površinskih i podzemnih voda i sl.) i gornji stroj puta (kolovozna konstrukcija, trotoari, pešačke i biciklističke staze, ivične trake, ivičnjaci, rigole, bankine, berme, razdelne trake i sl.);
2) putne objekte;
3) saobraćajni priključak;
4) putno zemljište;
5) vazdušni prostor iznad kolovoza;
6) funkcionalne sadržaje puta;
7) saobraćajnu signalizaciju i opremu;
8) inteligentne transportne sisteme (ITS);
9) opremu za zaštitu puta, saobraćaja i okoline.
Javni put, pored elemenata iz stava 1. ovog člana, obuhvata i prateće sadržaje za potrebe korisnika puta, ukoliko su predviđeni planskom i tehničkom dokumentacijom za izgradnju ili rekonstrukciju javnog puta.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo), bliže propisuje elemente koje javni put mora da obuhvata, odnosno elemente poprečnog profila puta, u odnosu na vrstu puta i uslove obavljanja saobraćaja.
Kategorizacija javnih puteva
Član 5
Prema značaju saobraćajnog povezivanja javni putevi se dele na:
1) državne puteve:
(1) državne puteve I reda (saobraćajno povezuju teritoriju države sa mrežom evropskih puteva i deo su mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, kao i privredno značajna naselja na teritoriji države);
(2) državne puteve II reda (saobraćajno povezuju područja dva ili više upravna okruga ili područje upravnog okruga, kao i pogranična područja i granične prelaze sa mrežom državnih puteva);
2) opštinske puteve (saobraćajno povezuju teritorije opština, teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine, odnosno grada sa mrežom državnih puteva);
3) ulice (saobraćajno povezuju delove naselja).
Vlada propisuje kriterijume za kategorizaciju javnih puteva.
Vlada donosi akt o kategorizaciji državnih puteva na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti kriterijuma za kategorizaciju državnih puteva.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti kriterijuma za kategorizaciju opštinskih puteva i ulica.
Skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da donese akt o kategorizaciji opštinskih puteva i ulica na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Podela javnih puteva prema položaju u prostoru
Član 6
Prema položaju u prostoru i uslovima obavljanja saobraćaja javni putevi se dele na:
1) javne puteve van naselja;
2) javne puteve u naselju.
Javni put u naselju je deo javnog puta unutar granica naselja koje su obeležene propisanom saobraćajnom signalizacijom.
Skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odredi pravac i granice javnog puta u naselju, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pravac, odnosno promena pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje, određuje se odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.
Jedinica lokalne samouprave dužna je da izradi projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije za državni put koji prolazi kroz naselje na teritoriji opštine, odnosno grada, koji sadrži i nazive ulica i podatke o širini i dužini kolovoza ulica koje se poklapaju sa državnim putem.
Uz zahtev za izdavanje saglasnosti na predlog odluke iz stava 4. ovog člana, jedinica lokalne samouprave podnosi i zahtev za donošenje rešenja o regulisanju saobraćaja, čiji je sastavni deo projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije iz stava 5. ovog člana.
Projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije iz stava 5. ovog člana mora da sadrži uslove i saglasnost upravljača državnog puta.
Saobraćajnu signalizaciju iz stava 6. ovog člana postavlja jedinica lokalne samouprave u roku od šest meseci od dana pribavljanja saglasnosti ministarstva. Nakon postavljanja saobraćajne signalizacije jedinica lokalne samouprave je dužna da istu zapisnički preda upravljaču državnog puta na održavanje, u skladu sa odredbama ovog zakona, u roku od 30 dana od dana postavljanja saobraćajne signalizacije.
Promena pravca državnog puta u naselju može da se vrši ako novi pravac državnog puta ispunjava, po svojim tehničkim karakteristikama, uslove koji se zahtevaju za tu kategoriju puta.
Odluka skupštine jedinice lokalne samouprave o pravcu, odnosno promeni pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje, doneta bez saglasnosti iz stava 4. ovog člana, ništava je.
III NEKATEGORISANI PUTEVI
Nekategorisani putevi
Član 7
Jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na upravljanje nekategorisanim putevima koji se nalaze na njenoj teritoriji.
Grad, koji u svom sastavu ima gradske opštine, može poveriti gradskoj opštini obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i u skladu sa ovim zakonom u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite nekategorisanog puta obezbeđuje se iz sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom koji uređuje finansiranje lokalne samouprave.
Kategorizacija nekategorisanog puta
Član 8
Na predlog jedinice lokalne samouprave, nekategorisani put može se uvrstiti u javni put u slučaju ispunjenosti kriterijuma iz člana 5. stav 2. ovog zakona koje utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija iz člana 5. stav 6. ovog zakona.
IV UPRAVLjANjE JAVNIM PUTEVIMA
Delatnost upravljanja
Član 9
Upravljanje javnim putevima je delatnost od opšteg interesa. Upravljanje javnim putevima obuhvata:
1) planiranje, projektovanje, izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i zaštitu javnog puta;
2) vršenje investitorske funkcije na projektovanju, izgradnji, održavanju i rekonstrukciji javnog puta;
3) organizovanje i obavljanje stručnih poslova na projektovanju, izgradnji, rekonstrukciji, stručnom nadzoru, održavanju i zaštiti javnog puta;
4) organizovanje naplate i kontrolu naplate naknada za korišćenje javnog puta,
5) vršenje javnih ovlašćenja u skladu sa odredbama ovog zakona;
6) praćenje i ocena stanja putne mreže;
7) zaštitu javnog puta;
8) označavanje javnog puta i vođenje evidencije o javnim putevima i o saobraćajno- tehničkim podacima za te puteve;
9) upravljanje saobraćajem i organizovanje i obavljanje brojanja vozila na putu.
10) sprovođenje načela energetske efikasnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetska efikasnost u oblasti saobraćaja;
11) zaštitu životne sredine od uticaja puta i saobraćaja u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.
Izuzetno od st. 2. tač. 1)-3) i 4) ovog člana, upravljanje državnim putevima ne obuhvata delatnost organizovanja naplate i kontrolu naplate naknada za korišćenje državnog puta, kao i delatnost koja se odnosi na projektovanje, izgradnju i vršenje investitorske funkcije na projektovanju i izgradnji autoputeva i motoputeva.
Upravljač javnog puta
Član 10
Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće, odnosno društvo
kapitala čiji je osnivač i jedini vlasnik Republika Srbija, osim organizovanja izgradnje autoputeva i motoputeva i organizovanja naplate i kontrole naplate naknada za korišćenje državnih puteva.
Delatnost upravljanja državnim putevima II reda, odnosno delovima državnih puteva II reda, koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik autonomna pokrajina, osim organizovanja naplate i kontrole naplate naknada za korišćenje državnih puteva.
Pojedini poslovi iz člana 9. stav 2. ovog zakona mogu se poveriti i drugom društvu kapitala u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija i zaključenim ugovorom sa privatnim partnerom ili koncesionarom.
Delatnost upravljanja opštinskim putevima i ulicama koji nisu delovi državnih puteva i nekategorisanim putevima, preko svojih organa, obavlja jedinica lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalaze ti putevi.
Delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Javno preduzeće, odnosno društvo kapitala koje obavlja delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima iz člana 9. stav 2. ovog zakona je upravljač puta.
Vršenje investitorskih prava na izgradnji autoputeva i motoputeva
Član 11
Vršenje investitorskih prava za izgradnju autoputeva i motoputeva u ime i za račun Republike Srbije, obavlja društvo kapitala čije je osnivač i jedini vlasnik Republika Srbija.
Vršenje investitorskih prava iz stava 1. ovog člana je skup radnji na organizovanju izgradnje koje naročito obuhvataju: učešće u izradi planske dokumentacije, pokretanje i vođenje postupaka eksproprijacije nepokretnosti u ime i za račun korisnika eksproprijacije Republike Srbije, prethodne radove, pribavljanje tehničke dokumentacije, pribavljanje potrebnih akata za izgradnju, kao i preduzimanje svih drugih radnji u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje planiranje i izgradnja, a koje se odnose na prava i obaveze investitora.
Po završetku izgradnje objekata iz stava 1. ovog člana i njegovog puštanja u eksploataciju ili pribavljanja upotrebne dozvole, vršilac investitorskih prava državni put zapisnički predaje upravljaču državnog puta u roku od 30 dana od dana njegovog puštanja u eksploataciju ili pribavljanja upotrebne dozvole.
Društvo kapitala iz stava 1. ovog člana ne smatra se upravljačem državnog puta.
Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se poveriti i drugom društvu kapitala u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija i zaključenim ugovorom sa privatnim partnerom ili koncesionarom.
Delatnost organizovanja naplate i kontrola naplate naknada za korišćenje državnog puta
Član 12
Delatnost organizovanja naplate i kontrolu naplate naknada za korišćenje državnog puta obavlja društvo kapitala čiji je osnivač i jedini vlasnik Republika Srbija.
Delatnost iz stava 1. ovog člana može se poveriti i drugom društvu kapitala u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija i zaključenim ugovorom sa privatnim partnerom ili koncesionarom.
Investitor izgradnje, rekonstrukcije i održavanja opštinskih puteva, ulica i nekategorisanih puteva
Član 13
Investitor izgradnje, rekonstrukcije i održavanja opštinskih puteva, ulica i nekategorisanih puteva je jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je osnivač i jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave preneti investitorska prava na upravljača državnog puta, uz prethodnu saglasnost tog pravnog lica.
Izveštaji o izvršenoj kontroli i o stanju javnih puteva
Član 14
Upravljač javnog puta dužan je da najmanje jednom u toku godine, a najkasnije do 1. septembra te godine, podnese godišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva kojima upravlja.
Upravljač državnog puta, pored izveštaja iz stava 1. ovog člana dužan je da podnosi i petogodišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja državnih puteva.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja.
Izveštaj iz stava 2. ovog člana dostavlja se ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja.
Ministar propisuje sadržinu i formu izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana.
Planski akti upravljača javnog puta
Član 15
Upravljač javnog puta donosi srednjoročni plan izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite puteva, kao i izrade mera zaštite životne sredine, za period od tri godine, godišnji program radova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnih puteva, zaštiti životne sredine i pojedinačne studije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva, odnosno organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove saobraćaja, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja.
Srednjoročni plan izgradnje i izrade mera zaštite životne sredine, za period od tri godine, godišnji program radova na izgradnji, zaštiti životne sredine i pojedinačne studije, za autoputeve i motoputeve, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva, donosi društvo kapitala iz člana 11. ovog zakona.
Saglasnost na akte iz st. 1. i 2. ovog člana daje Vlada, kada te akte donosi upravljač državnog puta, odnosno društvo kapitala iz člana 11. ovog zakona, odnosno izvršni organ autonomne pokrajine kada te akte donosi upravljač državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave kada te akte donosi upravljač opštinskih puteva, ulica i nekategorisanih puteva.
Upravljač javnog puta dužan je da godišnji program radova na održavanju i zaštiti javnih puteva kojima upravlja, u zavisnosti od toga kojim putevima upravlja, kao i plan javnih nabavki dostavlja na saglasnost Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, najkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednu godinu.
Društvo kapitala iz člana 11. ovog zakona dužno je da godišnji program radova na izgradnji autoputeva i motoputeva i plan javnih nabavki dostavi na saglasnost Ministarstvu, najkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednu godinu.
Srednjoročni plan i godišnji program iz stava 1. ovog člana sadrži i aktivnosti koje se odnose na sprovođenje posebnih zahteva koje javni putevi moraju da ispune sa aspekta bezbednosti saobraćaja.
Srednjoročni plan i program radova na izgradnji i rekonstrukciji puteva, kao i pojedinačne studije, moraju biti usklađeni sa državnim odnosno lokalnim strateškim i planskim dokumentima.
Način održavanja i zaštite javnog puta
Član 16
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu puta i vrši praćenje stanja životne sredine, u cilju nesmetanog i bezbednog obavljanja saobraćaja.
Pri obavljanju delatnosti upravljanja putem, upravljač javnog puta dužan je da održavanje i zaštitu puta sprovodi u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona, kao i da se stara o zaštiti životne sredine.
Upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima puta zbog propuštanja blagovremenog obavljanja radova na održavanju puta propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvođenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvođenja.
Upravljanje saobraćajem na javnom putu
Član 17
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi upravljanje saobraćajem na javnim putevima u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
Upravljanje saobraćajem obezbeđuje se upotrebom:
1) inteligentnih transportnih sistema (telekomunikacionih, optičkih, elektronskih i stacionarnih uređaja za praćenje, snimanje, kontrolu, bezbednost i regulisanje saobraćaja, kontrolu stanja kolovoza i daljinsko obaveštavanje i upozoravanje, brojača saobraćaja, putnih meteoroloških stanica);
2) sistema i uređaja za naplatu putarine;
3) sigurnosne opreme u tunelima;
4) opreme i uređaja za zaštitu javnog puta, saobraćaja i okoline;
5) saobraćajne signalizacije.
Društvo kapitala iz člana 12. ovog zakona dužno je da obezbedi upravljanje saobraćajem upotrebom sistema i uređaja za naplatu putarine na državnim putevima.
Inteligentni transportni sistem razvija se i primenjuje u sledećim prioritetnim oblastima:
1) ITS usluge u oblasti pružanja informacija i mobilnosti;
2) ITS usluge u oblasti planiranja putovanja, prevoza i upravljanja saobraćajem;
3) ITS usluge u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima;
4) ITS usluge u oblasti kooperativne, povezane i automatizovane mobilnosti.
U okviru prioritetnih oblasti iz stava 3. ovog člana, prioritetne aktivnosti su:
1) pružanje usluga informisanja o putovanjima različitim vidovima prevoza;
2) obezbeđivanje podataka i pružanje usluga informisanja o bezbednosti i režimu obavljanja saobraćaja na putevima, bez naknade za korisnike;
3) pružanje usluga informisanja o saobraćaju u realnom vremenu;
4) pružanje usluga interoperabilnog sistema e-poziva;
5) pružanje usluga informisanja o sigurnim i bezbednim parkiralištima za teretna vozila i autobuse;
6) pružanje usluga rezervacije sigurnih i bezbednih parkirališta za teretna vozila i autobuse.
Pravila o odgovornosti i zaštiti podataka o ličnosti
Član 18
Za korišćenje ITS aplikacije i ITS usluga podaci o ličnosti obrađuju se samo u onoj meri koliko je neophodno za njihovo korišćenje.
Podaci o ličnosti za korišćenje ITS aplikacije i ITS usluga prikupljaju se, obrađuju i koriste u skladu sa propisima kojima se reguliše zaštita podataka o ličnosti.
Na ITS aplikacije i ITS usluge u pogledu odgovornosti za neispravne proizvode primenjuju se propisi koji regulišu obligacione odnose.
Razvoj i primena ITS
Član 19
Ministarstvo sarađuje sa drugim državama u vezi sa prioritetnim oblastima iz člana
17. stav 4. ovog zakona.
Upravljač državnog puta dužan je da prati razvoj i tržište ITS aplikacija na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Upravljač državnog puta dužan je da obezbedi kontinuiranu dostupnost svih vrsta podataka u vezi sa prioritetnim oblastima razvoja i primene ITS, putem nacionalne pristupne tačke.
Upravljač državnog puta dužan je da na kraju prvog kvartala svake kalendarske godine za prethodnu godinu podnosi izveštaj ministru nadležnom za poslove saobraćaja o rezultatima praćenja propisanih stavom 2. ovog člana i o aktivnostima iz stava 3. ovog člana.
Republika Srbija dostavlja Evropskoj komisiji izveštaj o nacionalnim aktivnostima i projektima u vezi sa prioritetnim oblastima razvoja ITS, kao i o planiranim nacionalnim aktivnostima za naredni petogodišnji period od dana izveštavanja.
Republika Srbija dostavlja, jednom u tri godine, Evropskoj komisiji izveštaj o sprovedenim aktivnostima iz stava 5. ovog člana, koji na predlog Ministarstva usvaja Vlada.
Nacionalna pristupna tačka
Član 20
Upravljaču državnog puta poveravaju se poslovi uspostavljanja i upravljanja nacionalnom pristupnom tačkom.
Upravljaču državnog puta poveravaju se poslovi provere usaglašenosti ITS podataka koji se dostavljaju na nacionalnu pristupnu tačku i poslovi provere usaglašenosti ITS usluga koje se pružaju krajnjim korisnicima.
Imalac ITS podataka dužan je da dostavlja nacionalnoj pristupnoj tački skupove podataka koji moraju ispunjavati zahteve propisane u podzakonskom aktu iz stava 6. ovog člana i izjavu o usaglašenosti ITS podataka sa propisanim zahtevima.
Pružalac ITS usluga koristi podatke sa nacionalne pristupne tačke u skladu sa zahtevima propisanim u podzakonskom aktu iz stava 6. ovog člana i dužan je da dostavi upravljaču nacionalne pristupne tačke izjavu o usaglašenosti ITS usluga sa propisanim zahtevima.
Upravljač nacionalne pristupne tačke dužan je da vodi evidenciju o primljenim izjavama o usaglašenosti ITS podataka i ITS usluga.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja propisuje zahteve u vezi sa dostavljanjem ITS podataka i pružanjem ITS usluga informisanja o saobraćaju u realnom vremenu, o planiranju putovanja različitim vidovima prevoza, podacima i procedurama za pružanje usluga osnovnih opštih informacija koje se odnose na bezbednost saobraćaja na putevima, korisnicima bez naknade i informisanje o sigurnim i bezbednim parkiralištima za teretna vozila i autobuse, tipove podataka i geografsku pokrivenost koji su obuhvaćeni ovim uslugama, način provere usaglašenosti ITS podataka i ITS usluga, izgled i sadržaj izjave o usaglašenosti ITS podataka i ITS usluga.
Evidencija o javnim putevima
Član 21
Upravljač javnog puta dužan je da označava i vodi evidenciju o javnim putevima. Evidencija o javnim putevima sadrži:
1) podatke o putnim pravcima, ulicama, saobraćajnim čvorovima i saobraćajnim deonicama i
2) saobraćajno-tehničke podatke. Ministar propisuje:
1) način označavanja javnih puteva i
2) vrstu i bližu sadržinu evidencija, način vođenja evidencija, način prikupljanja, odnosno obnavljanja podataka, kao i uslove korišćenja podataka iz evidencija o javnim putevima.
Promena kategorije puta
Član 22
Ako deo javnog puta koji, po izgradnji ili rekonstrukciji ne pripada po kategoriji
novoizgrađenom ili rekonstruisanom javnom putu, a i dalje se koristi za saobraćaj, izvršiće se prekategorizacija dela puta.
Postupak za prekategorizaciju iz stava 1. ovog člana u skladu sa odredbama ovog zakona pokreće dotadašnji upravljač javnog puta.
Po okončanju postupka prekategorizacije nadležni organ pokreće postupak za upis prava svojine u skladu sa odredbama posebnih zakona.
Ako se deo javnog puta iz stava 1. ovog člana ne koristi za saobraćaj, dotadašnji upravljač javnog puta dužan je da u roku od 30 dana od dana nastale promene, o tome obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, koji će u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja odlučiti o načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome se taj put nalazi.
Poveravanje vršenja javnih ovlašćenja
Član 23
Upravljaču javnog puta poverava se vršenje javnih ovlašćenja koja se odnose na:
1) izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka na javni put i donošenje rešenja investitoru o ispunjenosti izdatih uslova;
2) izdavanje uslova za izradu planske i urbanističko-tehničke dokumentacije i davanje saglasnosti o ispunjenosti izdatih uslova;
3) izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije, odnosno za postavljanje linijskog infrastrukturnog objekta na javnom putu i zaštitnom pojasu javnog puta (železnička infrastruktura, javni i nekategorisani put, elektroenergetski vod, novi stub dalekovoda, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i dr.) i donošenje rešenja investitoru o ispunjenosti izdatih uslova;
4) izdavanje saglasnosti za održavanje sportske ili druge priredbe na javnom putu;
5) izdavanje dozvole za obavljanje vanrednog prevoza na javnom putu;
6) izdavanje dozvole za prekomerno korišćenje javnog puta;
7) izdavanje odobrenja za postavljanje sredstava za oglašavanje na javnom putu;
8) izdavanje saglasnosti za preusmeravanje saobraćaja na javni put u slučaju obavljanja radova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnog puta;
9) izdavanje projektnih uslova i saglasnosti na projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije, po zahtevu trećih lica;
10) izdavanje uslova za sadnju drvoreda i drugih zasada pored javnog puta;
11) izdavanje uslova za postavljanje sredstava za oglašavanje na odmorištima pored autoputa.
Izuzetno, vršenje javnih ovlašćenja koja se odnose na izdavanje odobrenja za postavljanje sredstava za oglašavanje na državnom putu i izdavanje uslova za postavljanje sredstava za oglašavanje na odmorištima pored autoputa poverava se pravnom licu iz člana 12. ovog člana.
Upravljaču državnog puta poverava se vršenje javnih ovlašćenja koja se odnose na:
1) izdavanje saglasnosti za izgradnju dodatnih elemenata državnog puta iz člana 93. stav 3. ovog zakona;
2) izdavanje saglasnosti za izgradnju autobuskog stajališta iz člana 94. stav 2. ovog zakona i
3) izdavanje saglasnosti jedinici lokalne samouprave na plan postavljanja sredstava za oglašavanje na državnom putu koji se poklapa sa ulicom u naselju.
Akti iz stava 1. tač. 5), 6), 7) i 8) i stava 2. ovog člana izdaju se na osnovu prethodno izdatih saobraćajno-tehničkih uslova.
Upravljač javnog puta dužan je da odluči po zahtevu za:
1) izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana u roku propisanom zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;
2) izdavanje saglasnosti, odnosno dozvole iz stava 1. tač. 4) i 8) ovog člana, u roku od osam radnih dana od dana podnošenja zahteva, a iz tačke 5) u roku od 10 radnih dana od dana podnošenja zahteva;
3) izdavanje dozvole, odnosno odobrenja iz stava 1. tač. 6) i 7) ovog člana, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva;
4) izdavanje uslova iz stava 1. tač. 9) i 10) ovog člana u roku od 10 radnih dana od dana podnošenja zahteva, a za izdavanje saglasnosti iz stava 1. tačka 9) ovog člana u roku od 10 dana od dana dostavljanja projekta.
Upravljač državnog puta dužan je da odluči po zahtevu za izdavanje saglasnosti za izgradnju dodatnih elemenata državnog puta iz člana 93. stav 3. ovog zakona i izdavanje saglasnosti za izgradnju autobuskog stajališta iz člana 94. stav 2. ovog zakona, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Pravno lice iz člana 12. ovog zakona dužno je da odluči po zahtevu za:
1) izdavanje odobrenja iz stava 1. tačka 7) u roku od 30 od dana podnošenja zahteva i
2) izdavanje uslova iz stava 1. tač. 11) ovog člana u roku od 10 radnih dana od dana podnošenja zahteva.
Protiv akta iz st. 1. i 2. ovog člana, može se izjaviti žalba Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog akta.
Upravljač javnog puta i pravno lice iz člana 12. ovog zakona dužni su da o aktu donetom u vršenju javnih ovlašćenja vode evidenciju koju ažuriraju na dnevnom nivou i objavljuju na svojoj internet stranici.
Ukoliko se rešenje iz stava 1. ovog člana izdaje investitoru koji je fizičko lice, evidencija sadrži ime, prezime i adresu investitora.
Evidencija o izdatim aktima iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o pravnom licu, odnosno preduzetniku (naziv i sedište pravnog lica, odnosno preduzetnika).
Saobraćajno-tehnički uslovi
Član 24
Saobraćajno-tehnički uslovi iz člana 23. stav 3. ovog zakona sadrže naročito:
1) oznaku i broj javnog puta;
2) naziv ili broj deonice javnog puta;
3) početnu i krajnju stacionažu deonice javnog puta;
4) početnu i krajnju stacionažu dela javnog puta za koji se izdaju saobraćajno tehnički uslovi;
5) opšte uslove;
6) posebne uslove;
7) broj katastarske parcele dela javnog puta za koji se izdaju saobraćajno-tehnički uslovi.
Ministar bliže propisuje posebne i opšte uslove iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana.
V FINANSIRANjE JAVNIH PUTEVA
Izvori finansiranja
Član 25
Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite javnog puta obezbeđuje se iz:
1) naknada za korišćenje javnih puteva;
2) budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3) finansijskih kredita;
4) ulaganja domaćih i stranih lica;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Naknade za korišćenje javnih puteva plaćaju se u skladu sa propisom koji uređuje naknade za korišćenje javnih dobara.
U cilju finansiranja, odnosno sufinansiranja razvoja putne infrastrukture u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave Ministarstvo osniva budžetski fond.
Sredstva za osnivanje budžetskog fonda obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, dok će se sredstva za rad budžetskog fonda obezbediti delom iz sredstava ostvarenih iz naplate naknada za korišćenje državnih puteva, budžeta Republike Srbije kao i iz drugih izvora finansiranja u skladu sa zakonom.
Zabrana diskriminacije
Član 26
Naknade za korišćenje javnih puteva ne mogu da se određuju na način na koji bi se diskriminisali korisnici javnih puteva prema nacionalnosti, državnoj pripadnosti, odnosno poslovnom sedištu, registraciji vozila, mestu polaska, odnosno odredištu.
Propisivanje naknada koje se odnose na domaće i strane prevoznike, odnosno ostale učesnike u saobraćaju ne može da sadrži diskriminatorske odredbe.
VI ENP i EENP
Elektronska naplata putarine
Član 27
Društvo kapitala koje vrši delatnost organizovanja naplate i kontrolu naplate putarine iz člana 12. ovog zakona dužno je da obezbedi elektronski sistem za naplatu putarine u skladu sa propisima koji uređuju oblast elektronskih komunikacija.
Način elektronske naplate putarine (u daljem tekstu: ENP) propisuje Ministar.
Evropska elektronska naplata putarine
Član 28
Društvo kapitala koje vrši delatnost organizovanja naplate i kontrolu naplate putarine iz člana 12. ovog zakona dužno je da pristupi sistemu evropske elektronske naplate putarine.
Vlada propisuje način uspostavljanja i primene, odnosno funkcionisanja sistema EENP-a, postupanje subjekta za naplatu putarine i pružaoca usluge EENP-a.
Ministar propisuje tehničke zahteve, posebne uslove i elemente interoperabilnosti, koje moraju ispunjavati pružaoci usluge EENP-a sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i subjekat za naplatu putarine.
Putarina u EENP
Član 29
Putarina koju obračunavaju subjekti za naplatu putarine korisnicima EENP ne sme biti veća od putarine koju plaćaju ostali korisnici državnog puta.
Registar EENP
Član 30
Ministarstvo vodi javno dostupan elektronski registar o EENP na teritoriji Republike Srbije.
Registar iz stava 1. ovoga člana sadrži podatke o:
1. subjektu za naplatu putarine;
2. pružaocu usluge EENP koji ima ugovor za EENP sa subjektom za naplatu putarine na teritoriji Republike Srbije;
3. tehnologijama za naplatu putarine koje su u upotrebi u Republici Srbiji;
4. načinu obračuna putarine;
5. izjavi o području primene EENP u Republici Srbiji
6. ispunjenosti tehničkih zahteva i elemenata interoperabilnosti za pružaoce usluge EENP.
Jedanput godišnje vrši se provera podataka iz registra iz stava 1. ovog člana.
Ispravu o ispunjenosti tehničkih zahteva i elemenata interoperabilnosti iz stava 2. tačka 6) ovog člana izdaje proizvođač, odnosno ovlašćeni predstavnik proizvođača, imenovano telo ili drugo telo, u skladu sa propisima koji uređuju sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti.
Komisija za posredovanje
Član 31
Ministar obrazuje komisiju koja posreduje u sporovima između subjekta za naplatu putarine na svom državnom području i pružaoca usluge EENP, koji imaju ugovor ili su u pregovorima za zaključivanje ugovora, posebno u odnosu na uslove zaključivanja ugovora, radi osiguranja ravnopravnog odnosa prema pružaocima usluge EENP i na visinu naknade koju primaju pružaoci usluge EENP (u daljem tekstu: komisija).
Postupak pred komisijom može pokrenuti subjekat za naplatu putarine i pružalac usluge EENP.
Komisija je nezavisna u odnosu na komercijalne interese subjekta za naplatu putarine i pružaoca usluge EENP.
Komisija može u roku od jednog meseca od dana prijema zahteva za posredovanje tražiti dopunu dokumentacije potrebne za donošenje konačnog mišljenja o nastalom sporu.
Komisija može tražiti potrebne podatke u vezi sa nastalim sporom od subjekta za naplatu putarine, pružaoca usluge EENP i bilo kojih trećih lica aktivnih u pružanju usluge EENP u Republici Srbiji, koji su dužni dostaviti tražene podatke komisiji u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za dostavljanje podataka.
Komisija za mirenje daje konačno mišljenje o sporu, najkasnije u roku od šest meseci od dana prijema zahteva za posredovanje u nastalom sporu.
Komisija razmenjuje podatke o radu, načelima postupka i praksi u posredovanju iz stava 1. ovog člana sa drugim komisijama za posredovanje na području Evropske unije.
Zaštita podataka o ličnosti
Član 32
Subjekat za naplatu putarine i pružalac usluge EENP dužni su da podatke o ličnosti korisnika državnog puta, za potrebe naplate EENP, prikupljaju, obrađuju i koriste u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti i propisima o zaštiti podataka i sigurnosti u elektronskim komunikacijama.
VII ZAŠTITA JAVNIH PUTEVA
Zabrana izgradnje u zaštitnom pojasu
Član 33
U zaštitnom pojasu javnog puta van naselja, zabranjena je izgradnja građevinskih ili drugih objekata, kao i građenje i postavljanje postrojenja, uređaja i instalacija, osim izgradnje saobraćajnih površina, pratećih i funkcionalnih sadržaja javnog puta, kao i postrojenja, uređaja i instalacija koji služe potrebama javnog puta i saobraćaja na javnom putu.
U zaštitnom pojasu iz stava 1. ovog člana mogu se izvoditi radovi na izgradnji linijskih infrastrukturnih objekata: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, hidroenergetski objekat, javni i nekategorisani put, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i slično, ako su za izvođenje tih radova pribavljeni uslovi i rešenje iz člana 23. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz stava 2. ovog člana, za vreme izvođenja radova kao i nakon izvršenih radova, radi vraćanja puta u prvobitno stanje.
Troškove angažovanja nadzora upravljača javnog puta na zaštiti javnog puta tokom izvođenja radova navedenih u stavu 2. ovog člana, snosi investitor tih radova.
U zaštitnom pojasu državnog puta iz stava 1. ovog člana može da se zadrži postojeći stub dalekovoda, ukoliko se sprovedu mere iz uslova imaoca javnih ovlašćenja za upravljanje tim dalekovodom i izradi odgovarajuća tehnička dokumentacija zaštite dalekovoda sa aspekta sigurnosti.
Upravljač državnog puta daje konačnu saglasnost na tehničku dokumentaciju iz stava 5. ovog člana.
Širina zaštitnog pojasa
Član 34
Zaštitni pojas sa svake strane javnog puta, van naselja, ima sledeće širine:
1) državni putevi I reda - autoputevi, 40 metara;
2) ostali državni putevi I reda, 20 metara;
3) državni putevi II reda, 10 metara;
4) opštinski putevi, 5 metara.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, zaštitni pojas može biti i širi, ako je planskim dokumentom predviđena izgradnja funkcionalnih sadržaja puta i pratećih sadržaja puta za potrebe korisnika, odnosno manji od propisane širine, ako to zahteva geomorfologija terena.
Odredbe stava 1. ovog člana u pogledu širina zaštitnog pojasa primenjuju se i u naseljima, osim ako to nije drugačije određeno planskim dokumentom.
Granica eksproprijacije
Član 35
Granica eksproprijacije za javne puteve u izgradnji nalazi se sa svake strane javnog puta, mereno na spoljnu stranu od granice putnog zemljišta, na minimalnom odstojanju od:
1) autoputevi 5 metara;
2) ostali državni putevi I reda 3 metra;
3) državni putevi II reda 3 metra;
4) opštinski putevi 1 metar.
Pojas kontrolisane izgradnje
Član 36
Pojas kontrolisane izgradnje, mereno od granica zaštitnog pojasa javnog puta, van naselja, ima sledeće minimalne širine:
1) autoputevi 40 metara;
2) ostali državni putevi I reda 20 metara;
3) državni putevi II reda 10 metara;
4) opštinski putevi 5 metara.
Izgradnja objekata u pojasu kontrolisane izgradnje dozvoljena je na osnovu donetih planskih dokumenata koji obuhvataju taj pojas.
U pojasu iz stava 1. ovog člana zabranjeno je otvaranje rudnika, kamenoloma i svih vrsta deponija.
Ograde, drveće i zasadi pored javnog puta
Član 37
Zabranjeno je podizanje ograda, drveća i zasada pored javnog puta, na način kojim se ometa zahtevana preglednost javnog puta i ugrožava bezbednost saobraćaja.
Preglednost raskrsnica javnog puta
Član 38
Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i na ukrštanju javnog puta sa železničkom prugom u istom nivou, moraju se obezbediti zone zahtevane preglednosti u skladu sa tehničkim uslovima za projektovanje.
Na rastojanju kojim je određena zahtevana preglednost zabranjeno je podizati zasade, ograde i drveće, ostavljati predmete i materijale, postavljati postrojenja i uređaje, graditi objekte, odnosno vršiti druge radnje kojima se ometa preglednost javnog puta.
Vlasnik nepokretnosti koja se nalazi u zoni zahtevane preglednosti, dužan je da postupi po zahtevu upravljača javnog puta i ukloni zasade, ograde, drveće, predmete, materijale, postrojenja, uređaje i objekte iz stava 2. ovog člana, u cilju obezbeđenja zahtevane preglednosti puta.
Lica iz stava 3. ovog člana imaju pravo na naknadu štete zbog ograničenja korišćenja zemljišta u zoni zahtevane preglednosti, koju plaća upravljač javnog puta.
Obaveze upravljača infrastrukturnog objekta postavljenog u javni put
Član 39
Lice koje upravlja infrastrukturnim objektom izgrađenim u zaštitnom pojasu ili u trupu javnog puta: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, dužno je da održava taj objekat na način kojim se ne oštećuje javni put, odnosno ne ugrožava bezbednost saobraćaja ili ne ometa održavanje javnog puta.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od osam dana pre početka izvođenja radova na održavanju obavesti upravljača javnog puta o početku izvođenja radova.
U slučaju oštećenja, odnosno kvara objekata, postrojenja, uređaja, instalacija ili vodova iz stava 1. ovog člana, lice koje upravlja tim objektima, dužno je da bez odlaganja pristupi otklanjanju oštećenja, odnosno kvara i istovremeno o preduzetim radovima obavesti upravljača javnog puta.
Uz obaveštenje iz st. 2. i 3. ovog člana lice iz stava 1. ovog člana dostavlja upravljaču javnog puta rešenje o regulisanju saobraćaja izdato od strane nadležnog organa.
Posle otklanjanja oštećenja, odnosno kvara na svom objektu, lice koje upravlja tim objektom dužno je da otkloni eventualno oštećenje na javnom putu i vrati ga u prvobitno i tehnički ispravno stanje.
Vlasnik instalacija koji je obavljao radove iz stava 3. ovog člana dužan je da upravljaču javnog puta dostavi dokaze o kvalitetu izvedenih radova, kao i da otkloni eventualne nedostatke nastale u naredne dve godine od završetka radova.
Upravljač javnog puta dužan je da po prijemu obaveštenja iz st. 2. i 3. ovog člana obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz st. 1. i 3. ovog člana.
Troškove nabavke, održavanja, postavljanja i uklanjanja saobraćajne signalizacije potrebne za regulisanje saobraćaja za vreme izvođenja radova navedenih u st. 2. i 3. ovog člana, izvođenja radova i angažovanja nadzora iz ovog člana snosi lice iz stava 1. ovog člana.
Ograde pored javnog puta
Član 40
Radi nesmetanog i bezbednog obavljanja saobraćaja na mestima na kojima se okupljaju građani u velikom broju ili postoje intenzivni pešački tokovi (sportski stadioni, sajmišta, škole i sl.) ili na mestima koja se koriste za držanje stoke u većem broju (pašnjaci, ergele i sl.), a koja se nalaze pored javnog puta sa velikom gustinom saobraćajnog toka, mora da se postavi odgovarajuća ograda kojom se to mesto odvaja od javnog puta ako upravljač javnog puta utvrdi potrebu za njenim postavljanjem.
Postavljanjem ograde iz stava 1. ovog člana ne sme se umanjiti zahtevana preglednost na javnom putu.
Upravljač javnog puta određuje uslove i način postavljanja i održavanja ograde iz stava 1. ovog člana.
Ogradu su dužni da postave i održavaju neposredni držaoci zemljišta ili objekata iz stava 1. ovog člana.
Ako neposredni držaoci zemljišta ili objekata ne postave ili ne održavaju ograde, postavljanje, odnosno održavanje izvršiće upravljač javnog puta o njihovom trošku.
Saobraćajni priključak na javni put
Član 41
Saobraćajni priključak na javni put gradi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i na osnovu izdatih uslova i rešenja iz člana 23. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Upravljač javnog puta izdaće rešenje iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) nije moguće izvršiti povezivanje opštinskog, odnosno nekategorisanog puta, odnosno ulice sa opštinskim, odnosno nekategorisanim putem, odnosno ulicom koji već imaju izvedenu raskrsnicu, ukrštaj ili priključak na državni put;
2) da saobraćajni priključak iz stava 1. ovog člana omogućava nesmetano i bezbedno obavljanje saobraćaja na ukrštaju saobraćajnog priključka i javnog puta na koji se vrši priključenje.
Saobraćajni priključak na javni put je u javnoj svojini.
Prilagođavanje saobraćajnog priključka i prilaza potrebama obavljanja saobraćaja na javnom putu
Član 42
Ukoliko se u zoni izgrađenog saobraćajnog priključka na državni put ili opštinski put, promene saobraćajni zahtevi (opterećenje, struktura, vrsta i režim toka) vrši se rekonstrukcija saobraćajnog priključka, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Troškove izrade tehničke dokumentacije, pribavljanja lokacijskih uslova, rešenja o odobrenju za izvođenje radova i upotrebne dozvole za rekonstrukciju saobraćajnog priključka, kao i troškove nabavke i postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme iz stava 1. ovog člana snosi investitor.
Tehničkom pregledu izgrađenog saobraćajnog priključka iz stava 1. ovog člana prisustvuje ovlašćeni predstavnik upravljača javnog puta na koji se vrši priključenje.
Ukrštanje ili priključivanje zemljanog i prilaznog puta na javni put
Član 43
Zemljani put koji se ukršta ili priključuje na javni put, mora se izgraditi sa tvrdom podlogom ili sa istim kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukršta, odnosno na koji se priključuje, u širini od najmanje pet metara i u dužini od najmanje 40 metara za državni put I reda, 20 metara za državni put II reda i 10 metara za opštinski put i ulicu, računajući od ivice kolovoza javnog puta.
Na način iz stava 1. ovog člana mora se izgraditi i prilazni put koji se priključuje na javni put.
Izuzetno od stava 1. i 2. ovog člana prilazni put u naselju se gradi prema pravilima uređenja i pravilima građenja datim u planskim dokumentima i lokacijskim uslovima.
Postojeći prilazni putevi koji se priključuju na javni put prilagođavaju se uslovima iz stava 1. ovog člana prilikom rehabilitacije ili rekonstrukcije puta koji se priključuje ili puta na koji se vrši priključenje.
Troškovi izgradnje zemljanog, odnosno prilaznog puta i troškovi presecanja puteva
Član 44
Troškove izgradnje puta iz člana 43. ovog zakona snosi investitor radova na izgradnji zemljanog, odnosno prilaznog puta koji se priključuje na javni put.
Ako prilikom izgradnje, odnosno rekonstrukcije ili rehabilitacije javnog puta, javni put preseca drugi put, investitor radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji ili rehabilitaciji javnog puta snosi troškove izgradnje puta sa istim kolovoznim zastorom kao na javnom putu u širini i dužinama iz člana 43. stav 1. ovog zakona.
Smanjenje broja saobraćajnih priključaka
Član 45
Upravljač državnog puta dužan je da, prilikom rekonstrukcije državnog puta, smanji broj raskrsnica i saobraćajnih priključaka, prilaznih i nekategorisanih puteva na državni put, na najmanji mogući broj, a u cilju povećanja kapaciteta i povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja na državnom putu.
Jedinica lokalne samouprave dužna je da prilikom izrade odnosno izmene planskog dokumenta smanji broj saobraćajnih priključaka na državni put na najmanji mogući broj.
Priključenje prilaznog puta sa poljoprivrednog zemljišta na državni put prvog reda moguće je izvršiti samo ukoliko to nije moguće izvršiti preko državnog puta drugog reda, opštinskog ili nekategorisanog puta.
Zaštita javnog puta od vode, snežnih nanosa, buke, zaslepljujućih efekata i drugih štetnih uticaja
Član 46
Vlasnik zemljišta koje se graniči sa javnim putem dužan je da omogući slobodno oticanje vode, postavljanje snegobrana i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište uz naknadu, koja ne može biti niža od tržišne, zbog ograničenja prava imovine na zemljištu, odnosno naknadu prouzrokovane štete.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta uz naknadu prouzrokovane štete.
Upravljač javnog puta dužan je da zaključi ugovor sa licem iz stava 1. ovog člana da na njegovom zemljištu izgradi odvodne kanale i druge uređaje za odvođenje vode od trupa puta, kao i da postavi uređaje i izgradi i postavi sisteme za zaštitu puta i saobraćaja, odnosno podigne zasade za zaštitu javnog puta i saobraćaja od snežnih nanosa, zaslepljujućih efekata i drugih štetnih uticaja i sprovede mere za zaštitu od buke sa puta, ako se isti ne mogu izgraditi, postaviti, odnosno podići na javnom putu.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju i na zakupce, odnosno držaoce zemljišta.
Zaštita javnog puta od spiranja i odronjavanja
Član 47
Radi zaštite javnog puta od spiranja i odronjavanja, upravljač javnog puta, dužan je, ako priroda zemljišta dopušta, da kosine useka, zaseka i nasipa, kao i putno zemljište osigura hortikulturnim i drugim merama, tako da se ne umanjuje zahtevana preglednost i bezbednost saobraćaja na javnom putu.
Zasadi iz stava 1. ovog člana moraju se uredno održavati i obnavljati.
Postavljanje sredstava za oglašavanje na javnom putu i zaštitnom pojasu puta
Član 48
Sredstva za oglašavanje (reklamni, odnosno oglasni pano, plakat, cenovni displej i sl.) mogu se postavljati u zaštitnom pojasu javnog puta u skladu sa uslovima upravljača javnog puta, odnosno pravnog lica iz člana 12. ovog zakona za državne puteve i planskom dokumentacijom.
Postavljanje sredstava za oglašavanje iz stava 1. ovog člana na opštinskim putevima i ulicama vrši se u skladu sa zakonom koji uređuje oglašavanje na javnim površinama.
Jedinica lokalne samouprave, odnosno upravljač opštinskog puta, ulice ili nekategorisanog puta izdaje dozvolu za postavljanje sredstava za oglašavanje iz stava 1. ovog člana na državnom putu koji se poklapa sa ulicom u naselju, uz saglasnost upravljača državnog puta.
Na autoputu i pripadajućem zaštitnom pojasu tog puta, nije dozvoljeno postavljanje sredstava za oglašavanje iz stava 1. ovog člana, osim na odmorištima, u skladu sa uslovima pravnog lica iz člana 12. ovog zakona i na način da se ne ugrožava bezbednost saobraćaja na autoputu.
Na javnim putevima, na minimalnoj udaljenosti od 250 m po izlasku iz tunela, zabranjeno je postavljanje sredstava za oglašavanje iz stava 1. ovog člana.
Ministar bliže propisuje vrste sredstava za oglašavanje, uslove i način postavljanja, dokumentaciju potrebnu za izdavanje odobrenja za postavljanje i način održavanja sredstava za oglašavanje.
Prateći sadržaji javnog puta za potrebe korisnika
Član 49
Izgradnja pratećih sadržaja javnog puta za potrebe korisnika (u daljem tekstu: prateći sadržaji) vrši se u skladu sa planskom dokumentacijom, odnosno u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Vlasnik, odnosno zakupac pratećih sadržaja na autoputu dužan je da ih održava u stanju i na način koji ne narušava funkcionalni izgled i ispravnost objekta i njegove okoline i da obezbedi da isti budu dostupni korisnicima autoputa 24 sata dnevno.
Ako vlasnik ili zakupac pratećih sadržaja na autoputu ne postupa u skladu sa stavom 2. ovog člana, upravljač državnog puta dužan je da, bez odlaganja, podnese inspekciji za državne puteve pisani obrazloženi zahtev za sprovođenje inspekcijskih mera.
Ministar bliže propisuje standardne sadržaje i kapacitete pratećih sadržaja iz stava 1. ovog člana.
Mere zabrane preduzimanja određenih aktivnosti na putu
Član 50
Na javnom putu zabranjeno je:
1) trajno zauzimanje puta, a privremeno zauzeće puta je moguće, uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača puta, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave;
2) izvođenje radova na putu koji nisu u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom puta, bez saglasnosti upravljača puta i akta nadležnog organa, ukoliko je potreban, a kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno obavljanje saobraćaja;
3) ispuštanje voda, otpadnih voda i drugih tečnosti na put;
4) sprečavanje oticanja voda sa puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i sprečavanje daljeg oticanja voda ka njihovim recipijentima;
5) prosipanje, ostavljanje ili bacanje materijala, stvari i smeća na put i putni jarak;
6) nanošenje blata na put, zamašćivanje puta mazivima ili drugim sličnim materijama;
7) postavljanje i korišćenje svetla ili drugih uređaja, odnosno predmeta na putu i pored puta kojima se ometa bezbedno obavljanje saobraćaja na putu;
8) izvođenje poljoprivrednih radova na bankinama, kosinama i putnom zemljištu;
9) vučenje predmeta, materijala, oruđa i drugih vrsta tereta po putu (grede, balvani, grane, kameni blokovi, plugovi, drljače i sl.);
10) spuštanje niz kosine zaseka, useka i nasipa puta, drvene građe, drva za ogrev, kamenja i drugog materijala;
11) paljenje trave i drugog rastinja na putu, kao i otpadnih predmeta i materijala;
12) paljenje trave i drugog rastinja na zemljištu koje se graniči sa javnim putem, ukoliko se time ugrožava bezbednost obavljanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na putu;
13) uključivanje vozila na put i isključivanje sa puta van priključka ili ukrštaja;
14) zaustavljanje ili ostavljanje vozila kojim se ometa korišćenje puta;
15) neregulisano vođenje bujičnih vodotokova koji mogu da oštete put;
16) otvaranje prolaza za vozila na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa i javnih puteva na kojima se vrši naplata putarine;
17) uništavanje, skidanje, okretanje, postavljanje i pomeranje saobraćajne signalizacije i opreme puta od strane lica i organizacija koja nisu zadužena za održavanje, izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva;
18) ispisivanje grafita i lepljenje reklamnog sadržaja na saobraćajnu signalizaciju i opremu puta;
19) prodavanje bilo koje robe i predmeta široke potrošnje;
20) gomilanje snega u zimskom periodu čišćenjem susednih parcela i saobraćajnih površina van javnog puta;
21) svako drugo činjenje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa obavljanje saobraćaja, odnosno ugrožava bezbedno obavljanje saobraćaja na putu.
Mere radi sprečavanja oštećenja javnog puta i radi sprečavanja ometanja bezbednog obavljanja saobraćaja
Član 51
Upravljač javnog puta dužan je da u obavljanju poslova zaštite javnog puta, svakodnevno sprovodi aktivnosti na utvrđivanju zauzeća javnog puta, bespravnog izvođenja radova na javnom putu i u zaštitnom pojasu i svih drugih činjenja kojima se bitno oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put ili ometati bezbedno obavljanje saobraćaja na javnom putu.
Upravljač javnog puta, u slučajevima iz stava 1. ovog člana, dužan je da bez odlaganja, podnese inspekciji za puteve pisani zahtev koji se zasniva na tačnom i potpunom činjeničnom stanju, radi sprovođenja inspekcijskih mera.
Zahtev iz stava 2. ovog člana, sadrži izveštaj ovlašćenog predstavnika upravljača javnog puta o preduzetim merama i podatke iz evidencije o javnom putu koju je upravljač javnog puta dužan da vodi u skladu sa ovim zakonom.
Naknadu štete prouzrokovane aktivnostima iz stava 1. ovog člana, upravljač javnog puta ostvaruje u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi.
Mera ograničenja korišćenja javnog puta
Član 52
Upravljač javnog puta dužan je da kod Ministarstva, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja, pokrene postupak za ograničavanje korišćenja javnog puta, ako je javni put u takvom stanju da:
1) saobraćaj nije moguć ili je moguć saobraćaj samo pojedinih vrsta vozila;
2) saobraćaj pojedinih vrsta vozila može biti štetan za javni put ili izazvati negativne ekološke posledice po sredinu;
3) ako to zahtevaju osnovani razlozi koji se odnose na zaštitu javnog puta i bezbednost saobraćaja.
Tranzitni saobraćaj motornih vozila ili skupa vozila sa ili bez tereta čija najveća dozvoljena masa prelazi 7,5 tona obavlja se po javnim putevima određenim za tranzitni saobraćaj.
Istovremeno sa pokretanjem postupka iz stava 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije.
Upravljač javnog puta dužan je da o preduzetim merama obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a javnost putem sredstava javnog informisanja.
Postavljenu saobraćajnu signalizaciju upravljač javnog puta uklanja po prestanku okolnosti iz stava 1. ovog člana.
Akt kojim se utvrđuju javni putevi na kojima se može obavljati tranzitni saobraćaj teretnih vozila iz stava 2. ovog člana, za državne puteve donosi Vlada, a za opštinske puteve i ulice nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Režim saobraćaja u zimskom periodu
Član 53
Upravljač javnog puta najkasnije do 1. oktobra tekuće godine pokreće postupak za donošenje rešenja o regulisanju saobraćaja, za period od 1. novembra tekuće kalendarske godine do 1. aprila naredne kalendarske godine.
Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje iz stava 1. ovog člana najkasnije do 15. oktobra tekuće kalendarske godine.
Sastavni deo rešenja iz stava 2. ovog člana je plan zimskog održavanja javnih puteva koji donosi upravljač javnog puta i koji sadrži program aktivnosti na zimskom održavanju sa prikazom lokacija na koje se vrši postavljanje saobraćajnih znakova za period iz stava 1. ovog člana.
Upravljač javnog puta dužan je da putem sredstava javnog informisanja blagovremeno obavesti učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu od 1. novembra tekuće kalendarske godine do 1. aprila naredne kalendarske godine.
Upravljač javnog puta dužan je da o postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji u skladu sa izmenom režima saobraćaja iz stava 1. ovog člana obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve.
Opremljenost točkova i gusenica na motornim vozilima koja saobraćaju na javnim putevima
Član 54
Motorna i priključna vozila koja saobraćaju na javnim putevima moraju imati točkove sa pneumaticima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozilo sa gusenicama može saobraćati na javnom putu sa savremenim kolovoznim zastorom ako su gusenice zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama.
Vozila Vojske Srbije ne moraju da ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana, a upravljač javnog puta ima pravo na naknadu štete koja je time prouzrokovana.
Zaprežna vozila ukupne mase do tri tone prilikom učešća u saobraćaju na putu ne moraju imati točkove sa pneumaticima.
Izdavanje dozvole kao uslov za vršenje vanrednog prevoza
Član 55
Vanredni prevoz može se vršiti na teritoriji Republike Srbije u drumskom saobraćaju, odnosno međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, na osnovu dozvole koju na zahtev vlasnika, odnosno korisnika vozila, izdaje upravljač javnog puta za svaki pojedinačni prevoz, odnosno više prevoza.
Uslovi koje mora da ispuni podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za vanredni prevoz (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) su:
1) da je registrovan u Republici Srbiji;
2) da je prevoznik, pravno lice ili preduzetnik, kome je pretežna delatnost drumski prevoz tereta ili obavlja ostale prateće delatnosti u saobraćaju.
Strani prevoznik zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz podnosi preko lica iz stava 2. ovog člana.
Dozvolom iz stava 1. ovog člana određuje se način i uslovi prevoza, kao i iznos naknade za vanredni prevoz.
Dozvola iz stava 1. ovog člana se izdaje ukoliko prekoračenje propisanih vrednosti osovinskih opterećenja vozila ili skupa vozila ne prelazi vrednosti navedene u deklaraciji proizvođača vozila za koje se dozvola izdaje, pri čemu maksimalno opterećenje za osovine sa dva ili četiri točka ne može biti veće od 12 tona po osovini, odnosno sa osam točkova ne može biti veće od 16 tona po osovini.
Ukoliko se dve ili više osovina nalaze u jednoj liniji upravnoj na podužnu osu vozila, te osovine se smatraju jednom osovinom, pri čemu prekoračenje propisanih vrednosti osovinskog opterećenja mora biti u skladu sa stavom 6. ovog člana.
Ukoliko vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz prekoračuje maksimalne vrednosti osovinskih opterećenja iz stava 5. ovog člana, a radi se o prevozu koji je od posebnog značaja za Republiku Srbiju, dozvolu za vanredni prevoz izdaje upravljač javnog puta na osnovu izrađene studije koju dostavlja podnosilac zahteva za vanredni prevoz.
Studija iz stava 7. ovog člana obavezno sadrži procenu mogućnosti obavljanja vanrednog prevoza u odnosu na geometriju puta, slobodni profil puta i nosivost puta i putnih objekata od strane ovlašćene organizacije iz oblasti projektovanja puteva i putnih objekata, simulaciju prevoza u odnosu na planiranu relaciju obavljanja vanrednog prevoza, procenu uticaja vanrednog prevoza na bezbednost saobraćaja i preduzimanje mera za smanjenje rizika za ostale učesnike u saobraćaju i konkretne proračune. U zavisnosti od stepena složenosti vanrednog prevoza upravljač puta može zahtevati dodatne stručne analize u studiji.
Ministar propisuje način i uslove pod kojima vozila, odnosno skupovi vozila kojima se obavlja vanredni prevoz mogu učestvovati u saobraćaju na putu.
Ministar propisuje bliže uslove izdavanja dozvole, vrste dozvola, rokove važenja dozvola, kao i sadržaj i izgled obrasca dozvole za obavljanje vanrednog prevoza.
Obustava saobraćaja radi obavljanja vanrednog prevoza
Član 56
Ukoliko upravljač javnog puta, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili podnosilac zahteva utvrde da je na nekim delovima trase na kojoj se obavlja vanredni prevoz potrebna obustava saobraćaja, podnosilac zahteva je dužan da obezbedi asistenciju ovlašćenog službenog lica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, koje vrši obustavu saobraćaja.
Podnosilac zahteva je dužan da uputi pisani zahtev ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove za obezbeđivanje asistencije iz stava 1. ovog člana najmanje tri dana pre početka obavljanja vanrednog prevoza.
Razlozi za odbijanje zahteva za izdavanje dozvole za vršenje vanrednog prevoza
Član 57
Dozvolu za vanredni prevoz upravljač javnog puta ne može izdati ako tehničko eksploatacione karakteristike javnog puta na kojem se obavljavanredni prevoz ne omogućavaju bezbedan saobraćaj vozila, odnosno skupa vozila kojim se obavlja vanredni prevoz, kao i svih ostalih učesnika u saobraćaju na tom putu.
Izmena planirane rute vanrednog prevoza
Član 58
Upravljač javnog puta može, pre izdavanja dozvole, zbog tehničko eksploatacionih karakteristika puta i bezbednosnih razloga zatražiti od podnosioca zahteva da predloži novu rutu kojom će se obavljati vanredni prevoz.
Upravljač javnog puta može sam predložiti podnosiocu zahteva drugu rutu kojom će se obavljati vanredni prevoz od one koju je predložio podnosilac zahteva, u cilju zaštite javnih puteva i bezbednog saobraćaja.
Ukoliko podnosilac zahteva ne dopuni zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje vanrednog prevoza u skladu sa stavom 1. ovog člana ili se ne saglasi sa predlogom iz stava 2. ovog člana, u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. i predloga iz stava 2. ovog člana, upravljač javnog puta će odbaciti, odnosno odbiti zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje vanrednog prevoza.
Ukidanje ili izmena dozvole
Član 59
Upravljač javnog puta može izdatu dozvolu ukinuti zbog iznenadnih promena na utvrđenoj ruti po kojoj se obavlja vanredni prevoz, nastalih usled dejstva više sile ili drugih razloga koji bi ugrozili bezbednost saobraćaja ili oštetili javni put.
U slučaju iz stava 1. ovog člana vlasniku dozvole se vraćaju svi plaćeni troškovi i naknada za vanredni prevoz, bez prava na naknadu štete zbog neobavljenog vanrednog prevoza.
Upravljač javnog puta može izmeniti izdatu dozvolu u bilo kojem delu, ukoliko nastupe okolnosti u kojima bi obavljanje vanrednog prevoza ugrozilo bezbednost saobraćaja ili oštetilo javni put.
Vrste dozvola
Član 60
Dozvola za vanredni prevoz izdaje se za više prevoza ili jedan prevoz i jedno vozilo, odnosno skup vozila.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za vanredne prevoze koji se obavljaju u isto vreme i na istoj ruti sa više vozila, odnosno skupova vozila, upravljač javnog puta može izdati jednu dozvolu, pod uslovom da se vozila kreću u koloni.
Kada je dozvolom za vanredni prevoz uslovljeno da se vanredni prevoz mora obaviti uz pratnju vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, dozvola za vanredni prevoz izdaje se po prethodno pribavljenoj saglasnosti tog ministarstva.
Evidencija o izdatim dozvolama za vršenje vanrednog prevoza
Član 61
Evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz vodi upravljač javnog puta u pisanoj, odnosno elektronskoj formi.
Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o prevozniku kojem je izdata dozvola (naziv i sedište prevoznika), podatke o vrsti izdate dozvole, broju pod kojim je dozvola izdata, datumu izdavanja i roku važenja dozvole, kao i podatke o javnom putu na kome se obavlja vanredni prevoz.
Upravljač javnog puta dužan je da na svojoj internet stranici objavljuje evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz, ažuriranu na dnevnom nivou.
Vanredni prevoz za čije obavljanje se ne izdaje dozvola
Član 62
Vanredni prevoz se može obaviti bez dozvole za vanredni prevoz, u slučaju kada se prevoz obavlja za:
1) potrebe odbrane zemlje;
2) potrebe sprečavanja i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća;
3) izvršavanje zadataka iz delokruga ministarstva nadležnog za poslove odbrane, odnosno ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno službe za vanredne situacije, ako se vanredni prevoz obavlja pod nadzorom ministarstva nadležnog za poslove odbrane, odnosno ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno službe za vanredne situacije.
Organ, odnosno služba u čijem delokrugu je obavljanje poslova iz stava 1. tačka 3) ovog člana dužan je da obavljanje vanrednog prevoza, pre početka, usaglasi sa upravljačem javnog puta.
O obavljanju vanrednog prevoza iz stava 1. ovog člana obaveštava se ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Naknada štete i troškovi vanrednog prevoza
Član 63
Vanredni prevoz se mora obavljati na propisan način i u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz.
Lice koje obavlja vanredni prevoz dužno je da nadoknadi štetu koja je nastala usled obavljanja vanrednog prevoza na javnom putu upravljaču javnog puta i licu koje upravlja infrastrukturnim objektom izgrađenim u zaštitnom pojasu, odnosno u trupu javnog puta.
Kada je dozvolom za vanredni prevoz utvrđeno da se vanredni prevoz mora obaviti uz pratnju vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, troškove praćenja snosi lice koje obavlja vanredni prevoz.
Ukoliko je, radi obavljanja vanrednog prevoza, potrebno izvršiti privremenu demontažu saobraćajne signalizacije ili druge opreme puta, lice koje obavlja vanredni prevoz dužno je da o svom trošku angažuje stručna lica i organizacije koje će izvršiti te radove, uz prisustvo i nadzor ovlašćenog predstavnika upravljača puta, kao i da odmah nakon prolaska određenom deonicom put vrati u prvobitno stanje.
Prevoz konstrukcijski ili komercijalno deljivog tereta
Član 64
Prevoz konstrukcijski ili komercijalno deljivog tereta mora se obavljati tako da vozilo ili skup vozila sa teretom ne prelazi vrednosti utvrđene propisom koji uređuje podelu motornih i priključnih vozila.
Kontrola prevoza
Član 65
Kontrolu vanrednog prevoza i prevoza konstrukcijski ili komercijalno deljivog tereta (u daljem tekstu: deljiv teret) na javnom putu vrši organ nadležan za inspekcijske poslove i/ili ovlašćeno službeno lice ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz, bez dozvole iz člana 55. stav 2. ovog zakona ili vozilo kojim se obavlja prevoz deljivog tereta koji prekoračuje vrednosti utvrđene propisom koji uređuje podelu motornih i priključnih vozila, isključuje iz saobraćaja na javnom putu ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana i određuje mesto parkiranja vozila do pribavljanja dozvole, odnosno do usklađivanja sa propisanim vrednostima.
Za vreme trajanja isključenja iz saobraćaja zabranjeno je korišćenje vozila koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja, osim do mesta parkiranja određenog u stavu 2. ovog člana.
Lice koje obavlja vanredni prevoz ili prevoz deljivog tereta iz stava 2. ovog člana, snosi troškove:
1) izvršenih merenja sprovedenih pri kontroli vanrednog prevoza ili prevoza deljivog tereta, ako se utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi, odnosno uslovi utvrđeni u dozvoli za vanredni prevoz ili da su prekoračene vrednosti utvrđene propisom koji uređuje podelu motornih i priključnih vozila;
2) izvršenih merenja sprovedenih radi utvrđivanja prestanka razloga za isključenje vozila iz saobraćaja;
3) naknade za parkiranje vozila koje je isključeno iz saobraćaja pri kontroli prevoza;
4) obavljenog prevoza na pređenom putu, od mesta početka prevoza do mesta vršenja kontrole, odnosno do mesta usklađivanja vrednosti parametara vozila sa propisanim vrednostima i svih šteta koje su tom prilikom načinjene putu.
Dozvolu za vanredni prevoz upravljač javnog puta ne može izdati ako lice koje obavlja vanredni prevoz nije izmirilo troškove propisane odredbama stava 4. ovog člana, a koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima.
Ministar bliže propisuje način i uslove obavljanja kontrole prevoza i način kontrole osovinskog opterećenja, ukupne mase i dimenzija vozila.
Merenje osovinskog opterećenja, ukupne mase i dimenzija vozila
Član 66
Merenje osovinskog opterećenja, ukupne mase i dimenzija vozila koje saobraća na javnom putu (u daljem tekstu: merenje), vrši upravljač javnog puta uz prisustvo organa nadležnog za inspekcijske poslove i/ili prisustvo ovlašćenog službenog lica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Merenje osovinskih opterećenja i ukupne mase vozila iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa propisima koji regulišu metrologiju i to:
1) neprenosivim vagama, pri prosečnim brzinama, pri čemu se vozilo ne preusmerava iz saobraćaja (u daljem tekstu: merenje u pokretu) i
2) prenosivim vagama, pri malim brzinama, pri čemu se vozilo preusmerava iz saobraćaja (u daljem tekstu: merenje prenosivim uređajima).
Merenje u pokretu se sprovodi na putnom pravcu na kojem se kreće vozilo, bez obzira da li je vozač upoznat sa mestom gde se merenje obavlja.
Ukoliko se prilikom merenja u pokretu utvrdi da vozilo prekoračuje vrednosti najveće dozvoljene ukupne mase i osovinskog opterećenja utvrđenih propisom koji uređuje podelu motornih i priključnih vozila, a ne poseduje dozvolu za vanredni prevoz ili prevozi deljiv teret, upravljač javnog puta sačinjava zapisnik o merenju, koji dostavlja nadležnoj inspekciji za javne puteve, radi pokretanja prekršajnog postupka.
U slučaju iz stava 2. tač. 2) ovog člana vozač vozila koje je preusmereno iz saobraćaja, dužan je da podvrgne vozilo merenju, na zahtev lica iz stava 1. ovog člana.
Prekomerna upotreba javnog puta
Član 67
Prekomerna upotreba javnog puta podrazumeva privremeno ili trajno učešće teretnih vozila ukupne mase veće od 7,5 tona u procentu većem od 50% u odnosu na ukupan broj teretnih vozila na određenom javnom putu ili njegovom delu, a koji se obavlja za potrebe lica koje izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji ili obavlja privrednu delatnost čija priroda zahteva tako izvršene prevoze (eksploatacija kamena, minerala, uglja, drveta i sl.).
Procenat učešća teretnih vozila iz stava 1. ovog člana obračunava se na osnovu prosečnog godišnjeg dnevnog saobraćaja i podataka dobijenih brojanjem saobraćaja u razmatranom vremenskom periodu.
Pravna ili fizička lica čije obavljanje privredne delatnosti zahteva prekomernu upotrebu javnog puta teretnim vozilima ukupne mase veće od 7,5 tona, u slučaju da zbog toga dođe do oštećenja puta ili putnih objekata, dužna su da snose troškove njihovog otklanjanja i dovođenja puta i putnih objekata u prvobitno stanje. Način, obim i troškove otklanjanja oštećenja i vraćanja u prvobitno stanje utvrđuju stručna lica upravljača puta u skladu sa važećim cenovnikom upravljača puta.
Uklanjanje ili označavanje stvari, materija ili vozila sa javnog puta
Član 68
Lice koje je vlasnik, odnosno držalac stvari, materija ili vozila sa koga potiču stvari, odnosno materije, koje su se našle na javnom putu i koje mogu oštetiti javni put ili ugroziti bezbednost saobraćaja, dužno je da ih bez odlaganja ukloni ili označi.
Ako lice koje je vlasnik, odnosno držalac stvari, materija ili vozila sa koga potiču, ne postupi na način propisan u stavu 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da preduzme mere da se stvari, odnosno materije uklone ili označe, u roku koji ne može biti duži od 12 sati.
Troškove uklanjanja stvari i materija sa javnog puta, odnosno njihovo označavanje iz stava 2. ovog člana snosi lice iz stava 1. ovog člana.
Uklanjanje stvari i materija sa javnog puta mora biti izvršeno bez nanošenja štete javnom putu.
Ukoliko nastane šteta na javnom putu, troškove za otklanjanje nastalih oštećenja na javnom putu snosiće lice iz stava 1. ovog člana.
Označavanje i uklanjanje onesposobljenog vozila za dalju vožnju
Član 69
Lice koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu, dužno je da radi bezbednog obavljanja saobraćaja, odmah označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja i preduzme mere da se vozilo odmah, ili u roku koji ne može biti duži od dva sata, ukloni sa javnog puta.
Ako lice koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu, ne postupi na način propisan u stavu 1. ovog člana, upravljač javnog puta je dužan da odmah preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje tog vozila u roku koji ne može biti duži od dva sata od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Troškove uklanjanja vozila sa javnog puta, odnosno njihovog označavanja iz stava 2. ovog člana snosi lice koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu.
Troškovi čuvanja onesposobljenog vozila, na površinama koje su u nadležnosti upravljača puta, padaju na teret lica koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila.
Uklanjanje vozila sa javnog puta mora biti izvršeno bez nanošenja štete javnom putu.
Označavanje zona prelaza divljači
Član 70
Upravljač javnog puta je dužan da na zahtev korisnika lovišta označi zone javnog puta na kojima se očekuje pojava divljači, u roku od 90 dana od dana prijema zahteva.
Korisnik lovišta je dužan da uz zahtev dostavi projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije, koji je izrađen na osnovu projektnih uslova koje je izdao upravljač javnog puta i saglasnost upravljača javnog puta na izrađeni projekat.
Upravljač javnog puta pribavlja rešenje o regulisanju saobraćaja od nadležnog organa, postavlja i održava saobraćajnu signalizaciju iz stava 1. ovog člana.
Održavanje sportske, odnosno druge priredbe na javnom putu
Član 71
U slučaju održavanja sportske, odnosno druge priredbe na javnom putu, prema zakonu kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, a koja zahteva obustavu saobraćaja ili drugu izmenu u režimu saobraćaja, Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, donosi rešenje o regulisanju saobraćaja, čiji je sastavni deo projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta na kojem se održava sportska, odnosno druga priredba na javnom putu i upravljača javnog puta na koji se saobraćaj preusmerava.
Organizator sportske, odnosno druge priredbe snosi troškove postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme kojom se vrši obustava saobraćaja ili izmena u režimu saobraćaja, kao i troškove obaveštavanja javnosti i preduzetih mera obezbeđenja.
Rešenje iz stava 1. ovog člana Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, dostavlja organizatoru sportske, odnosno druge priredbe, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i upravljaču javnog puta na kojem će se održati sportska ili druga priredba.
Na autoputu zabranjeno je održavanje sportske, odnosno druge priredbe.
Obaveštavanje o stanju i prohodnosti puteva
Član 72
Upravljač javnog puta dužan je da blagovremeno i na pogodan način obaveštava javnost i korisnike puteva o stanju i prohodnosti javnih puteva, a u slučaju predviđenih ograničenja, odnosno obustava saobraćaja na javnom putu, u roku od 48 sati pre početka primene navedenih mera.
Obustava saobraćaja
Član 73
Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje o obustavi saobraćaja ili obustavi saobraćaja određene vrste vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, na zahtev upravljača javnog puta, u sledećim slučajevima:
1) ako se javni put nalazi u takvom stanju da se na njemu ne može obavljati saobraćaj ili se ne može obavljati saobraćaj određene vrste vozila;
2) ako bi učešće određenih kategorija vozila u saobraćaju nanosilo štetu javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;
3) ako to zahteva izvođenje radova na rekonstrukciji i održavanju javnog puta;
4) ako to zahtevaju drugi razlozi zaštite javnog puta i bezbednosti saobraćaja na javnom putu.
Obustava saobraćaja na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, može biti privremena, a obustava saobraćaja za određene vrste vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, može biti privremena ili stalna.
Upravljač javnog puta dužan je da obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o obustavi saobraćaja, a javnost putem sredstava javnog informisanja.
VIII ODRŽAVANjE JAVNIH PUTEVA
Vrste održavanja javnih puteva
Član 74
Održavanje javnog puta obuhvata redovno održavanje, rehabilitaciju i urgentno održavanje.
Pri izvođenju radova na održavanju javnog puta upravljač javnog puta dužan je da omogući bezbedno obavljanje saobraćaja.
Uslovi za izvođenje radova na redovnom održavanju državnih puteva
Član 75
Upravljač javnog puta zaključuje ugovor sa izvođačem radova na održavanju javnog puta kojim se uređuju međusobna prava i obaveze.
Izvođenje radova na održavanju državnih puteva može da obavlja pravno lice (u daljem tekstu: izvođač radova), koje:
1) poseduje rešenje o ispunjenosti uslova za izvođenje radova na održavanju državnih puteva;
2) je upisano u odgovarajući registar za izvođenje radova na održavanju državnih puteva, koji vodi ministarstvo.
Ministar bliže propisuje uslove koje treba da ispune pravna lica iz stava 2. ovog člana.
Ministar obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje poslova izvođenja radova na održavanju državnih puteva.
Na predlog komisije iz stava 4. ovog člana ministar donosi rešenje o ispunjenosti uslova za obavljanje poslova izvođenja radova na održavanju državnih puteva i upis u registar iz stava 2. tačka 2) ovog člana.
Rešenje iz stava 2. tačka 1) ovog člana izdaje se pravnom licu koje ima odgovarajuće stručne rezultate i najmanje dva zaposlena, odnosno radno angažovana licencirana izvođača radova u oblasti saobraćajne infrastrukture i građevinskih konstrukcija, sa punim radnim vremenom.
Rešenje iz stava 2. tačka 1) ovog člana konačno je danom dostavljanja i donosi se sa rokom važenja dve godine.
Troškove utvrđivanja ispunjenosti uslova iz stava 2. tačka 1) ovog člana snosi podnosilac zahteva za utvrđivanje uslova.
Visinu troškova iz stava 8. ovog člana utvrđuje ministar.
Redovno održavanje javnih puteva
Član 76
Redovno održavanje obuhvata skup aktivnosti, mera i radova, koji se preduzimaju tokom dela ili cele kalendarske godine, na putnoj mreži ili na pojedinim deonicama puta, radi održavanja i očuvanja funkcionalne ispravnosti javnog puta, putnih objekata, saobraćajne signalizacije i opreme puta.
Radovi na redovnom održavanju javnog puta jesu naročito:
1) pregled, utvrđivanje i ocena stanja puta i putnog objekta;
2) mestimično popravljanje oštećenja kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata puta;
3) mestimično popravljanje oštećenja na konstrukciji putnih objekata;
4) zamena dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, oštećenih sekundarnih elemenata, ivičnjaka i dotrajalih pešačkih staza, kao i zaštita betonskih površina odgovarajućim premazima na mostovima, nadvožnjacima, podvožnjacima i vijaduktima;
5) mestimična površinska obrada kolovoznog zastora;
6) čišćenje kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama putnog zemljišta;
7) održavanje i uređenje bankina i bermi;
8) održavanje kosina nasipa, useka i zaseka;
9) čišćenje i održavanje jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodnjavanje puta;
10) zamena deformisanih, dotrajalih ili privremenih propusta za vodu;
11) popravka, zamena, dopuna i obnavljanje saobraćajne signalizacije i opreme;
12) redovno čišćenje i održavanje saobraćajne signalizacije i opreme;
13) zamena, dopuna i obnavljanje oštećene ili dotrajale opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;
14) čišćenje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;
15) uređivanje zelenih površina u putnom zemljištu (obnavljanje biljnih zasada, košenje trave, krčenje šiblja i sečenje drveća);
16) poboljšanje uslova za potrebe korisnika puta na pratećem sadržaju (postavljanje korpi za otpatke, postavljanje ganitura za sedenje, hortikulturalno uređenje, uređenje pešačkih staza;
17) primena mera za uklanjanje snega i leda na kolovozu javnog puta i saobraćajnim površinama autobuskih stajališta i parkirališta.
Upravljač javnog puta dužan je da izradi projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije koji sadrži tipske šeme za obezbeđenje zona radova na redovnom održavanju javnog puta.
Upravljač javnog puta ministarstvu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, podnosi zahtev za donošenje rešenja o regulisanju saobraćaja čiji je sastavni deo projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije iz stava 3. ovog člana.
Upravljač javnog puta postavlja privremenu saobraćajnu signalizaciju i opremu na osnovu rešenja o regulisanju saobraćaja koje izdaje ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja.
Rešenje iz stava 4. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od godinu dana od dana izdavanja rešenja.
Ministar bliže uređuje vrste radova, tehnički uslovi i način izvođenja radova na redovnom održavanju.
Rehabilitacija javnog puta
Član 77
Rehabilitacija javnog puta je vrsta održavanja, odnosno izvođenja radova na javnom putu i putnom objektu u granicama putnog zemljišta, radi očuvanja karakteristika javnog puta u istom ili približno istom stanju koje je bilo u trenutku njegove izgradnje ili poslednje rekonstrukcije.
Radovi na rehabilitaciji javnog puta naročito obuhvataju:
1) obnavljanje i zamenu dotrajalih kolovoznih konstrukcija, odnosno njenih delova a naročito nanošenje novog asfaltnog sloja određene nosivosti po celoj širini postojećeg kolovoza;
2) postavljanje šljunčanog, odnosno tucaničkog zastora na neasfaltiranim putevima;
3) postavljanje sistema, opreme i uređaja iz člana 17. ovog zakona za čije postavljanje nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa;
4) obnavljanje antikorozivne zaštite čeličnih konstrukcija mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukata;
5) zamenu ili popravku postojećih drenažnih sistema i hidroizolacije u tunelima i popravke tunelske obloge;
6) popravku oštećenih potpornih, obložnih i portalnih zidova;
7) zamenu drenažnih i sistema za odvodnjavanje javnog puta i putnog objekta;
8) radove na otklanjanju oštećenja javnog puta izazvanih delovanjem geodinamičkih procesa;
9) radove na otklanjanju oštećenja nastalih redovnom upotrebom putnog objekta kojima se nosivost konstrukcije dovodi na nivo potreban za dovođenje objekta u funkcionalno stanje;
10) radove na uređenju zelenila (sadnja novih zasada) u cilju zaštite od stvaranja snežnih nanosa na javnom putu.
Radovi iz st. 2. tač. 1) do 9) ovog člana izvode se prema tehničkoj dokumentaciji koja se izrađuje u skladu sa ovim zakonom, tehničkim propisima i standardima i koja sadrži: opšti deo, projektni zadatak, tehnički opis, situacioni plan, uzdužni profil, poprečne profile, detalje potrebne za izvođenje radova, projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije i opreme, opis radova sa predmerom i predračunom, projekat regulisanja saobraćaja za vreme izvođenja radova i tehničku kontrolu tehničke dokumentacije.
Potvrdu o prijemu tehničke dokumentacije iz stava 3. ovog člana, pre početka izvođenja radova na rehabilitaciji, za državne puteve izdaje ministarstvo, a za opštinske puteve i ulice organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja.
Potvrda iz stava 4. ovog člana prestaje da važi ako se radovi ne započnu u roku od godinu dana od dana izdavanja potvrde.
Upravljač javnog puta je dužan da obrazuje nezavisnu komisiju koja vrši proveru tehničke ispravnosti izvedenih radova na rehabilitaciji.
Upravljač javnog puta dužan je da Ministarstvu, nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, dostavi izveštaj o izvedenim radovima na rehabilitaciji javnog puta overen od strane stručnog nadzora sa zapisnikom o izvršenoj proveri tehničke ispravnosti izvedenih radova, u roku od 30 dana od dana završetka radova.
Ministar donosi propis kojim se bliže uređuju vrste radova, tehnički uslovi, način izvođenja radova na rehabilitaciji i sadržina izveštaja iz stava 7. ovog člana.
Urgentno održavanje
Član 78
Radovi na urgentnom održavanju javnih puteva obuhvataju radove na redovnom održavanju ili rehabilitaciji, koji se moraju hitno izvesti radi otklanjanja štetnih posledica nastalih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, vanrednim i nepredviđenim okolnostima i obezbeđivanja prohodnosti puta i bezbednog obavljanja saobraćaja.
Ako je zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća proglašena vanredna situacija u skladu sa propisima kojima se uređuju vanredne situacije, ta odluka se odnosi na sve javne puteve koji se nalaze na teritoriji na kojoj je proglašena vanredna situacija.
Radovima na urgentnom održavanju državnih puteva smatraju se i radovi na otklanjanju nedostataka po nalogu inspektora za državne puteve, u skladu sa članom 115. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
Upravljač javnog puta je dužan da u roku od tri dana od početka radova na urgentnom održavanju obavesti nadležni organ za inspekcijske poslove uz priloženi opis uzroka i preduzetih mera.
Ukoliko nadležni organ za inspekcijske poslove proceni da obim i vrsta preduzetih radova prevazilazi hitne radove uputiće upravljača puta na primenu odredaba zakona kojima se uređuju poslovi na izgradnji i rekonstrukciji puteva.
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije koji sadrži šeme obezbeđenja zona radova na urgentnom održavanju javnog puta.
Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, na zahtev upravljača javnog puta donosi rešenje o regulisanju saobraćaja, čiji je sastavni deo projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije iz stava 6. ovog člana.
Rešenje iz stava 7. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od godinu dana.
U slučaju da projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije, naveden u stavu 6. ovog člana, nije moguće primeniti, upravljač puta podnosi, zahtev za donošenje rešenja o regulisanju saobraćaja čiji je sastavni deo poseban projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije.
Nadležna inspekcija može dati obavezujuće naloge za preduzimanje dodatnih mera zaštite zone radova.
Upravljač javnog puta dužan je da Ministarstvu dostavi izveštaj o uzrocima koji su izazvali potrebu za radovima na urgentnom održavanju sa detaljnim opisom izvedenih radova, po vrsti i obimu, najkasnije u roku od deset dana od dana obezbeđivanja prohodnosti puta i uspostavljanja bezbednog obavljanja saobraćaja.
Ministar bliže propisuje vrste i način izvođenja radova na urgentnom održavanju javnog puta.
Režim saobraćaja za vreme izvođenja radova na javnom putu
Član 79
Radovi na javnom putu, po pravilu, se izvode tako da se ne obustavlja saobraćaj na javnom putu.
Ako se radovi iz stava 1. ovog člana ne mogu izvesti bez obustave saobraćaja na javnom putu, upravljač javnog puta dužan je da od ministarstva, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležanog za poslove saobraćaja pribavi rešenje o regulisanju saobraćaja, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta na koji se preusmerava saobraćaj.
Sastavni deo rešenja iz stava 2. ovog člana je projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije.
U slučaju obustave saobraćaja iz stava 2. ovog člana, upravljač javnog puta na kome je saobraćaj obustavljen, dužan je da putem sredstava javnog informisanja obavesti javnost 48 sati pre početka obustave saobraćaja.
Upravljač javnog puta dužan je da obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o početku izvođenja radova iz čl. 76. - 78. ovog zakona i regulisanju saobraćaja za vreme izvođenja tih radova.
Održavanje pojedinih elemenata puta
Član 80
Upravljač državnog puta održava kolovoznu konstrukciju kao sastavni deo državnog puta i saobraćajnu signalizaciju na državnom putu koji prolazi kroz naselje, osim uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova i turističke signalizacije.
Dodatne elemente, objekte i opremu državnog puta koji su izgrađeni za potrebe naselja (trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, biciklističke staze, pešačke staze, pasarele, tramvajske pruge i sl.) održava jedinica lokalne samouprave.
Upravljač državnog puta na državnom putu koji prolazi kroz naselje održava sisteme za odvodnjavanje puta i zaštitu puta od površinskih i podzemnih voda kao sastavni deo državnog puta, osim ako ti sistemi nisu deo kanalizacione mreže koja pripada jedinici lokalne samouprave.
Kao deo kanalizacione mreže smatraju se i svi prateći elementi, slivne rešetke, poklopci, šahtovi i propusti.
Ukoliko su otvoreni sistemi za odvodnjavanje (putni jarak) na državnom putu koji prolazi kroz naselje, zatvoreni izgradnjom prilaznog puta do parcele koja se graniči sa javnim putem, po prijavi upravljača državnog puta, nadležni inspektor jedinice lokalne samouprave će naložiti vlasniku parcele da putni jarak otvori i izvrši njegovo zacevljenje.
Jedinica lokalne samouprave može zaključiti ugovor sa upravljačem državnog puta, kojim se bliže uređuju međusobna prava i obaveze u pogledu održavanja dodatnih elemenata, objekata i opreme državnog puta iz st. 1. i 2. ovog člana.
Autobuska stajališta izgrađena van kolovoza državnog puta u naselju, održava jedinica lokalne samouprave.
Ulivno izlivne rampe denivelisane raskrsnice održava upravljač javnog puta više kategorije.
Upravljač javnog puta održava kolovoznu konstrukciju javnog puta u području graničnog prelaza u skladu sa propisima koji regulišu zaštitu državne granice.
Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija
Član 81
Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija na mostu izgrađenom za železničku infrastrukturu i za javni put, vrši upravljač železničke infrastrukture u skladu sa tehničkim propisima i standardima.
Troškove održavanja zajedničkih stubova i konstrukcija na mostu iz stava 1. ovog člana, snose u jednakim iznosima upravljač železničke infrastrukture i upravljač javnog puta.
Održavanje prelaza puta preko pruge obavlja se u skladu sa zakonom koji uređuje železnice.
IX EKSPROPRIJACIJA
Utvrđivanje javnog interesa
Član 82
Utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje i rekonstrukcije državnog puta.
Korisnik eksproprijacije je Republika Srbija, a predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti, koji je potreban za izgradnju i rekonstrukciju državnog puta, podnosi javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini osnivač i vlasnik Republika Srbija ili autonomna pokrajina, koje vrši delatnost upravljanja državnim putevima ili koje vrši investitorska prava na osnovu ovog zakona.
Javni interes utvrđen ovim zakonom traje do dobijanja upotrebne dozvole za izgrađeni državni put, a za rekonstrukciju do završetka radova na državnom putu.
Eksproprijacija radi izmeštanja i izgradnje infrastrukturnih objekata za potrebe državnog puta van granica eksproprijacije
Član 83
Izmeštanje ili izgradnja infrastrukture (telekomunikacioni predajnici i kablovi, elektroenergetski vodovi, regulacija vodotokova, železnička infrastruktura, vodovodi, gasovodi i sl.), za potrebe rekonstrukcije državnog puta van granica eksproprijacije, je u javnom interesu.
Predlog za eksproprijaciju nepokretnosti iz stava 1. ovog člana podnosi lice iz člana 82. stav 2. ovog zakona.
Izmeštene ili izgrađene objekte infrastrukture preuzima pravno lice koje je na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje korišćenje i upravljanje određene infrastrukture ili odluke nadležnog organa donete na osnovu tog zakona ovlašćeno za njihovo korišćenje i upravljanje, u roku od 30 dana od dana izdavanja upotrebne dozvole.
Kada se radi izmeštanja ili izgradnje infrastrukture sprovodi nepotpuna eksproprijacija nepokretnosti, eksproprijacija se vrši u korist pravnog lica koje je na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje korišćenje i upravljanje određene infrastrukture ili odluke nadležnog organa donete na osnovu posebnog zakona ovlašćeno za njihovo korišćenje i upravljanje.
Eksproprijacija radi izgradnje funkcionalnih i pratećih sadržaja puta van granica eksproprijacije
Član 84
Izgradnja funkcionalnih i pratećih sadržaja autoputeva, van naseljenih mesta, koji u smislu ovog zakona čine elemente tog puta (baze za održavanje puta, centri za upravljanje saobraćajem, naplatne stanice i drugi sadržaj, stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, mesta za punjenje vozila na električni pogon, odmorišta, parkirališta, moteli, restorani, servisi, prodavnice i drugi objekti za pružanje usluga), a koji su predviđeni odgovarajućom planskom i urbanističko tehničkom dokumentacijom i za koje se vrši eksproprijacija, odnosno administrativni prenos nepokretnosti, u javnom je interesu.
Predlog za eksproprijaciju nepokretnosti iz stava 1. ovog člana podnosi lice koje je ovlašćeno da podnese predlog za eksproprijaciju nepokretnosti za izgradnju državnog puta.
Shodna primena
Član 85
Na postupak eksproprijacije i druga pitanja vezana za eksproprijaciju koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje eksproprijacija.
H POSEBNI USLOVI IZGRADNjE I REKONSTRUKCIJE JAVNIH PUTEVA
Planiranje, projektovanje i izgradnja javnih puteva
Član 86
Javni putevi se planiraju, projektuju i grade tako da se planska i tehnička rešenja usklade sa najnovijim znanjima tehnike projektovanja i izgradnje javnih puteva, sa zahtevima bezbednosti saobraćaja, demografskim i privrednim potrebama, ekonomskim načelima i merilima za ocenu opravdanosti njihove izgradnje, propisima o zaštiti životne sredine, potrebama za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom, starijih lica i dece, ravnomernim teritorijalnim razvojem, održivim razvojem kroz integralni pristup u planiranju, racionalnim korišćenjem zemljišta podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i rekonstrukcije, unapređenjem, podsticanjem i obezbeđivanjem dostupnosti elektronskim komunikacionim mrežama novih generacija, koje omogućavaju pružanje širokopojasnih servisa velikih brzina, sa zelenenom gradnjom, zaštitom i održivim korišćenjem prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara, zaštitom od požara i eksplozija, zaštitom od prirodnih nepogoda, otklanjanjem uzroka koji izazivaju klimatske promene i propisima kojima se uređuje poljoprivredno zemljište.
Sastavni deo projektne dokumentacije projekata izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva su i izveštaji o proceni uticaja puta na bezbednost saobraćaja i izveštaji o reviziji projekata sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta, u skladu sa čl. 96. i 97. ovog zakona.
Upotreba struganog asfalta prilikom rekonstrukcije i rehabilitacije javnog puta sa fleksibilnom kolovoznom konstrukcijom
Član 87
Investitor rekonstrukcije i rehabilitacije javnog puta dužan je da prilikom izvođenja radova na kolovoznoj konstrukciji (fleksibilnoj) javnog puta pri
proizvodnji nove asfaltne mešavine upotrebi najmanje 30% struganog asfalta sa kolovoza na kojem se vrši rekonstrukcija, odnosno rehabilitacija.
Upravljač javnog puta je dužan da prilikom izrade projektnog zadatka za rekonstrukciju i rehabilitaciju javnog puta postupi u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana.
Projektant je dužan da prilikom izrade projekta za rekonstrukciju, odnosno rehabilitaciju javnog puta projektuje kolovoznu konstrukciju u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana.
Ministar bliže propisuje način korišćenja struganog asfalta, vođenje evidencije o korišćenju struganog asfalta, način skladištenja i odlaganja struganog asfalta, kao i podsticaje za njegovu ponovnu upotrebu.
Izgradnja i rekonstrukcija javnih puteva
Član 88
Izgradnja i rekonstrukcija javnog puta vrše se u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja i u skladu sa ovim zakonom.
Rekonstrukcija javnog puta jeste izvođenje građevinskih i drugih radova u zaštitnom pojasu sa pripadajućim objektima, kojima se mogu promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg puta, kao i izvođenje radova koji obuhvataju radove velikog obima, zamene elemenata na javnom putu, kojima se ne menja njegovo celokupno funkcionisanje, uključujući i izgradnju raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja, a u cilju održavanja i unapređenja funkcionalnih i konstruktivnih karakteristika javnog puta u celini ili njegovih pojedinih elemenata ili objekata i unapređenja vrednosti javnog puta.
Rekonstrukcijom javnog puta, u smislu ovog zakona, smatraju se naročito:
1) radovi na postojećem putu i putnom objektu kojima se menja položaj trase javnog puta u pojasu njegovog osnovnog pravca;
2) radovi na izmeni konstruktivnih elemenata u cilju poboljšanja nosivosti i stabilnosti puta kojima se proširuju kolovoz i raskrsnice, povećava radijus horizontalnih krivina puta, menja podužni nagib nivelete i saniraju klizišta;
3) radovi kojima se rekonstruišu putni objekti i obavljaju drugi radovi potrebni za unapređenje bezbednosti saobraćaja.
Putni objekti javnog puta moraju se izgraditi tako da širina kolovoza na ili u putnom objektu ne bude manja od širine kolovoza javnog puta van putnog objekta.
Izuzetno, tuneli duži od 500 metara na javnom putu ne moraju ispunjavati uslov iz stava 4. ovog člana.
Ministar bliže uređuje uslove i način projektovanja i tehničke uslove izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva, kao i način projektovanja saobraćajnih površina za biciklističke staze.
Obaveštavanje o radovima na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta i obaveze lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima ugrađenim u javni put
Član 89
Investitor je dužan da, najmanje osam dana pre početka radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta, o tome obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja ili na drugi uobičajeni način.
Lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima izgrađenim u zaštitnom pojasu ili trupu javnog puta, odnosno putnom objektu: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, dužna su da ukoliko postoji potreba za izvođenjem radova na infrastrukturnom objektu iste usklade sa radovima na rekonstrukciji javnog puta.
Investitor iz stava 1. ovog člana, bez odlaganja, a najkasnije 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju odnosno rekonstrukciju javnog puta pisanim putem obaveštava lice iz stava 2. ovog člana o pokretanju postupka za izdavanje potrebnih akata za izgradnju odnosno rekonstrukciju javnog puta.
Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da prilikom izvođenja radova na rekonstrukciji javnog puta o svom trošku izmeste objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove, ili ih prilagode nastalim promenama.
Investitor izgradnje javnog puta ima pravo da o svom trošku izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove.
U slučaju da lica iz stava 2. ovog člana ne izmeste, odnosno ne prilagode objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove do početka izvođenja radova na rekonstrukciji javnog puta, investitor radova na javnom putu ima pravo da izmesti ili prilagodi objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove o trošku lica iz stava 2. ovog člana.
Izmeštanje javnog puta ili njegovog dela
Član 90
Ako postojeći javni put, odnosno njegov deo treba izmestiti zbog građenja drugog objekta (železnička infrastruktura, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta, mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta.
Troškove izmeštanja javnog puta, odnosno njegovog dela iz stava 1. ovog člana, snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se vrši izmeštanje javnog puta, odnosno njegovog dela, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač javnog puta.
Ukrštanje javnog puta sa železničkom infrastrukturom
Član 91
U slučaju ukrštanja javnog puta sa železničkom infrastrukturom, zbog izgradnje javnog puta, sve troškove snosi investitor izgradnje tog javnog puta.
U slučaju ukrštanja javnog puta sa železničkom infrastrukturom, zbog izgradnje železničke infrastrukture, sve troškove snosi investitor izgradnje železničke infrastrukture.
Zabranjeno je ukrštanje državnog puta prvog reda sa železničkom prugom u istom nivou.
Ukrštanje javnog puta sa drugim infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom podvožnjaka, odnosno nadvožnjaka
Član 92
Ako je ukrštanje javnog puta sa drugim infrastrukturnim sistemom ili drugim putem izvedeno izgradnjom podvožnjaka ili nadvožnjaka, podvožnjak odnosno nadvožnjak smatra se objektom tog javnog puta.
Gornji stroj javnog puta u podvožnjaku sa opremom i saobraćajnom signalizacijom javnog puta, kao i sistemom za odvodnjavanje površinskih i podzemnih voda, potrebnim za pravilno i bezbedno korišćenje javnog puta, smatra se objektom tog javnog puta.
Ako je ukrštanje javnog puta sa drugim putem ili infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom nadvožnjaka za javni put, u fazi korišćenja izgrađeni nadvožnjak smatra se objektom tog javnog puta.
Infrastrukturni sistem ispod nadvožnjaka iz stava 3. ovog člana, sa instalacijama i postrojenjima potrebnim za pravilno i bezbedno korišćenje tog sistema, smatra se objektom tog infrastrukturnog sistema.
Nadvožnjak, odnosno podvožnjak, izgrađen iznad, odnosno ispod autoputa smatra se delom tog autoputa.
Izgradnja dodatnih elemenata na državnom putu koji prolazi kroz naselje
Član 93
Planskim dokumentom određuju se deonice javnog puta, odnosno putnog objekta sa dodatnim elementima (širi kolovoz, trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, svetlosna signalizacija, autobuska stajališta, biciklističke staze, pešačke staze i sl.), objekti i oprema na državnom putu koji prolazi kroz naselje, a koji odgovaraju potrebama i naselja.
Izgradnjom dodatnih elemenata puta iz stava 1. ovog člana, ne može se narušiti kontinuitet trase državnog puta i obavljanja saobraćaja na tom putu.
Dodatne elemente državnog puta za potrebe naselja iz stava 1. ovog člana, gradi jedinica lokalne samouprave o svom trošku, uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača državnog puta.
Na osnovu planskog dokumenta jedinica lokalne samouprave je dužna da uz državni put kroz naselje, izgradi trotoare, odnosno pešačke staze i biciklističke staze, najkasnije u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Autobusko stajalište
Član 94
Autobusko stajalište na javnom putu, osim na ulici, mora se izgraditi van kolovoza javnog puta, izuzev kada to nije moguće zbog uslova na terenu.
Na državnom putu može se izgraditi autobusko stajalište na zahtev jedinice lokalne samouprave uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača državnog puta.
U skladu sa potrebama jedinica lokalne samouprave za izgradnju autobuskih stajališta, upravljač državnog puta prilikom izgradnje ili rekonstrukcije državnog puta utvrđuje lokacije autobuskih stajališta u okviru tehničke dokumentacije za navedene radove.
Troškove izrade tehničke dokumentacije i izgradnje autobuskog stajališta iz stava 2. ovog člana snosi jedinica lokalne samouprave.
Ministar propisuje osnovne uslove koje moraju da ispunjavaju autobuska stajališta na javnom putu.
Mostovi za javni put i železničku infrastrukturu
Član 95
Most na kome se obavlja drumski i železnički saobraćaj gradi se na istim stubovima, pod uslovom da ima posebne konstrukcije.
Izuzetno, most iz stava 1. ovog člana može se graditi na istim stubovima i sa zajedničkom konstrukcijom, pod uslovom da je kolovoz javnog puta odvojen od železničke pruge.
Objekti za zaštitu javnog puta od bujica i snežnih nanosa
Član 96
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na tom putu na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima.
Zaštita iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se:
1) izgradnjom objekata (potporni, obložni, pregradni i vetrobranski zidovi i sl.);
2) sađenjem zaštitnih šumskih pojaseva i drugih zasada na propisanom odstojanju od kolovoza u okviru putnog zemljišta;
3) postavljanjem privremenih ograda (palisade, metalne rešetke, žičane mreže i sl.).
XI POSEBNI ZAHTEVI KOJE JAVNI PUT MORA DA ISPUNI SA ASPEKTA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
Procena uticaja puta na bezbednost saobraćaja
Član 97
Prilikom opredeljivanja za izgradnju novog, odnosno rekonstrukciju postojećeg državnog puta I reda ili izgradnje saobraćajnog priključka na taj put, upravljač državnog puta, odnosno investitor izgradnje ili rekonstrukcije mora da obezbedi procenu uticaja tog puta na bezbednost saobraćaja na mreži javnih puteva (u daljem tekstu: Procena).
O Proceni iz stava 1. ovog člana sačinjava se izveštaj.
Upravljač državnog puta, odnosno investitor izgradnje ili rekonstrukcije postupa po prihvaćenim preporukama iz izveštaja iz stava 2.ovog člana najkasnije pre početka naredne fazeprojektovanja.
U slučaju nemogućnosti postupanja po preporukama iz izveštaja iz stava 2. ovog člana, upravljač državnog puta, odnosno investitor izgradnje ili rekonstrukcije je dužan da u roku od 30 dana od dobijanja izveštaja obrazloži eventualno nepostupanje nadležnom organu za poslove saobraćaja.
Nadležan organ za poslove saobraćaja daje konačno mišljenje na obrazloženje upravljača državnog puta iz stava 3. ovog člana.
Upravljač državnog puta, odnosno investitor izgradnje ili rekonstrukcije dužan je da postupi po konačnom mišljenju nadležnog organa za poslove saobraćaja.
Ministar propisuje način sprovođenja Procene i sadržinu izveštaja Procene.
Revizija i provera
Član 98
Upravljač državnog puta, odnosno investitor izgradnje ili rekonstrukcije mora da obezbedi reviziju projekata izgradnje ili rekonstrukcije državnog puta I reda sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta (u daljem tekstu: Revizija) u svim fazama projektovanja, počev od usvojenog idejnog projekta, neposredno pre puštanja puta u eksploataciju i najkasnije godinu dana posle puštanja puta u eksploataciju.
Investitor izgradnje ili rekonstrukcije saobraćajnog priključka (u daljem tekstu: priključak) mora da obezbedi reviziju projekata priključka na državni put za sve projekte izgradnje novog priključka i za projekte rekonstrukcije postojećeg priključka, u svim fazama projektovanja, počev od usvojenog idejnog projekta, neposredno pre puštanja priključka u eksploataciju i najkasnije godinu dana posle puštanja priključka u eksploataciju.
Upravljač javnog puta mora da obezbedi proveru bezbednosti saobraćaja na putu (u daljem tekstu: Provera), i to:
1) periodične Provere državnih puteva I reda najmanje jednom u periodu od pet godina;
2) ciljane Provere za deonice javnih puteva najvećeg rizika, prema mapi rizika puteva i ulica.
O izvršenoj Reviziji iz stava 1. ovog člana sačinjava se izveštaj.
Upravljač javnog puta, odnosno investitor izgradnje i rekonstrukcije postupa po prihvaćenim preporukama iz izveštaja iz stava 4. ovog člana najkasnije pre početka naredne faze projektovanja.
Upravljač državnog puta, odnosno investitor izgradnje i rekonstrukcije deo izveštaja iz stava 4. ovog člana koji se odnosi na državni put koji prolazi kroz naselje dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi državni put. Jedinica lokalne samouprave je dužna da postupi po preporukama iz izveštaja iz stava 4. ovog člana, prihvaćenim od upravljača državnog puta, iz svoje nadležnosti, pre početka naredne faze projektovanja.
O Proveri iz stava 3. ovog člana sačinjava se izveštaj.
Upravljač javnog puta mora pokrenuti proceduru za otklanjanje nedostataka po prihvaćenim preporukama iz izveštaja iz stava 6. ovog člana u roku od 90 dana od dana dobijanja izveštaja.
Upravljač državnog puta, odnosno investitor izgradnje i rekonstrukcije deo izveštaja iz stava 7. ovog člana koji se odnosi na državni put koji prolazi kroz naselje dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi državni put u roku od 8 dana od dana dobijanja izveštaja. jedinica lokalne samouprave je dužna da postupi po preporukama iz izveštaja iz stava 7. ovog člana, prihvaćenim od upravljača državnog puta, iz svoje nadležnosti, u roku od 90 dana od dana dobijanja izveštaja.
U slučaju nemogućnosti postupanja po preporukama iz izveštaja iz st. 4. i 7. ovog člana, upravljač javnog puta je dužan da u roku od 30 dana od dobijanja izveštaja obrazloži eventualno nepostupanje nadležnom organu za poslove saobraćaja.
Nadležan organ za poslove saobraćaja formira komisiju koja daje konačno mišljenje na obrazloženje upravljača javnog puta iz st. 10. ovog člana.
Upravljač javnog puta dužan je da postupi po konačnom mišljenju komisije iz stava 11. ovog člana nadležnog organa za poslove saobraćaja.
Ministar propisuje način sprovođenja Revizije i Provere i sadržinu izveštaja Revizije i Provere.
Procena i Revizija iz člana 97. i 98. ovog zakona, mogu se sprovoditi i kod drugih javnih puteva.
Mapiranja rizika, identifikacija i rangiranje opasnih mesta
Član 99
Upravljač državnog puta dužan je da najmanje jednom u periodu od tri godine obezbedi projekte mapiranja rizika za utvrđivanje deonica najvećeg rizika (u daljem tekstu: Mapiranje rizika), odnosno projekte identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crne tačke).
Upravljač opštinskih puteva i ulica dužan je da najmanje jednom u periodu od pet godina obezbedi projekte Mapiranja rizika, odnosno projekte identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crne tačke) na putevima kojima upravljaju.
Za najrizičnija opasna mesta i deonice upravljač javnog puta iz st. 1. i 2. ovog člana dužan je da detaljno sagleda probleme bezbednosti saobraćaja i preduzme mere za otklanjanje rizika.
Ministar propisuje način utvrđivanja deonica najvećeg rizika i identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crnih tačaka).
Nezavisna ocena uticaja puta na saobraćajne nezgode sa poginulim licima Član 100
U slučaju saobraćajne nezgode sa najmanje jednim poginulim licem, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove dostavlja izveštaj o saobraćajnoj nezgodi nadležnom upravljaču javnog puta, u roku od 10 dana od dana nastanka saobraćajne nezgode, odnosno saznanja da je lice preminulo.
U slučaju nastanka saobraćajne nezgode iz stava 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da obezbedi nezavisnu ocenu doprinosa javnog puta nastanku, odnosno posledicama saobraćajne nezgode (u daljem tekstu: Nezavisna ocena), u roku od 30 dana od dana prijema izveštaja o saobraćajnoj nezgodi iz stava 1. ovog člana.
U cilju prikupljanja potrebnih podataka za izradu nezavisne ocene, upravljač javnog puta dužan je da u roku od 48 sati od nastanka saobraćajne nezgode obezbedi obavljanje istraživanja na terenu.
Upravljač javnog puta dužan je da dostavi Nezavisnu ocenu inspekciji za javne puteve u roku od dva radna dana od dana prijema konačne Nezavisne ocene.
Na osnovu Nezavisne ocene, u kojoj je utvrđeno da je put doprineo nastanku, odnosno posledicama saobraćajne nezgode, upravljač javnog puta u roku od 60 dana od dana dobijanja Nezavisne ocene preduzima mere radi unapređenja bezbednosti puta i sprečavanja nastanka saobraćajnih nezgoda, odnosno težih posledica saobraćajnih nezgoda.
Ministar, uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova, propisuje sadržinu izveštaja o saobraćajnim nezgodama.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način sprovođenja Nezavisne ocene.
Stručni tim za procenu, reviziju i proveru
Član 101
Procenu sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i čija su najmanje dva člana licencirani revizori, od kojih je jedan saobraćajne, a drugi građevinske struke.
Reviziju sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i kojim rukovodi licencirani revizor.
Proveru sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i kojim rukovodi licencirani proveravač.
Mapiranja rizika i identifikaciju i rangiranje opasnih mesta sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i čiji je najmanje jedan član licencirani revizor odnosno proveravač.
Nezavisnu ocenu sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i čiji je najmanje jedan član licencirani revizor, odnosno proveravač.
Član stručnog tima koji je revizor, odnosno proveravač bira se iz registra licenciranih revizora, odnosno proveravača koji vodi Agencija za bezbednost saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija).
Ministar bliže propisuje sastav stručnog tima i uslove koje moraju da ispune članovi stručnog tima iz st. 1-5. ovog člana.
Uslovi za dobijanje licence za revizora i proveravača
Član 102
Revizor i proveravač mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima završene najmanje studije drugog stepena (master akademske studije) saobraćajne struke - usmerenja iz oblasti drumskog saobraćaja, odnosno najmanje završene studije drugog stepena (master akademske studije) građevinske struke - usmerenja iz oblasti puteva;
2) da ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosno projektovanja puteva, izgradnje i nadzora nad izgradnjom puteva;
3) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova revizora i proveravača, a naročito: teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, prevare u osiguranju, iz grupa protiv života i tela, protiv polne slobode, protiv privrede, iz grupe protiv zdravlja ljudi, a u vezi sa opojnim drogama, protivpravnog saobraćaja, protiv državnih organa i protiv službene dužnosti, u poslednjih pet godina, kao i da se protiv njega ne vodi istraga za ova krivična dela, odnosno da nije podignuta optužnica za ova krivična dela;
4) da ima potvrdu o uspešno završenom programu stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača;
5) da ima položen stručni ispit za revizora, odnosno proveravača.
Licenca
Član 103
Licencu za revizora, odnosno proveravača izdaje, obnavlja i oduzima Agencija. Licenca isključivo sadrži ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište, fotografiju lica i potpis, kao podatke o ličnosti.
Licenca iz stava 1. ovog člana ima rok važenja pet godina od dana izdavanja odnosno obnavljanja.
Licenca iz stava 1. ovog člana obnavlja se revizoru, odnosno proveravaču ako je:
1) pohađao program stručnog usavršavanja najmanje tri puta u periodu od pet godina od dana izdavanja licence;
2) položio ispit provere znanja.
Licenca iz stava 1. ovog člana oduzima se revizoru, odnosno proveravaču, ako je:
1) prestao da ispunjava uslove iz člana 102. stav 1. tačka 3) ovog zakona;
2) naknadnom proverom utvrđeno da je licenca izdata na osnovu neistinitih i netačnih podataka;
3) utvrđen nepropisan rad revizora, odnosno proveravača.
Ukoliko su ispunjeni uslovi za oduzimanje licence iz stava 4. ovog člana, agencija donosi rešenje o oduzimanju licence.
Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Poslove iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
Programi stručnog osposobljavanja i usavršavanja
Član 104
Agencija organizuje, odnosno sprovodi programe stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, organizuje i sprovodi stručne ispite i ispite provere znanjaza revizora, odnosno proveravača, organizuje programe stručnog usavršavanja znanja za revizora, odnosno proveravača i vodi registar revizora i proveravača.
Registar iz stava 1. ovog člana isključivo sadrži: ime i prezime; ime jednog roditelja; jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG); datum i mesto rođenja; prebivalište; fotografiju lica i podatke o licenci.
Registri revizora i proveravača su javni i dostupni su na internet prezentaciji Agencije, sa podacima: ime i prezime, broj licence i rok važnosti licence.
Agencija vodi evidencije o:
1) izdatim licencama za revizore i proveravače koja sadrži sledeće podatke: redni broj; prezime, ime (ime jednog roditelja) i JMBG; datum i mesto rođenja; adresa stanovanja; prebivalište; datum i mesto polaganja stručnog ispita; datum i mesto polaganja ispita provere znanja; broj i datum izdavanja uverenja o položenom ispitu; broj/serijski broj licence; datum izdavanja licence; podatke o stručnoj spremi; rubriku za napomenu; svojeručni potpis; fotografija; elektronska adresa; broj kontakt telefona i
2) izvedenim stručnim osposobljavanjima i usavršavanjima revizora, odnosno proveravača koja sadrži sledeće podatke: redni broj; prezime, ime (ime jednog roditelja) i JMBG; datum i mesto rođenja; adresa stanovanja; prebivalište; podatke o stručnoj spremi; podatke o prethodnom radnom iskustvu; datum i mesto pohađanja stručnog osposobljavanja; datum i mesto pohađanja stručnog usavršavanja znanja; broj/serijski broj licence; datum izdavanja licence; broj i datum izdavanja potvrde o odslušanom stručnom osposobljavanju; broj i datum izdavanja potvrde o odslušanom stručnom usavršavanju; izdavalac potvrde; rubrika za napomenu; svojeručni potpis; fotografija; elektronska adresa; broj kontakt telefona; prezime izvođača sadržaja obuke; ime (ime jednog roditelja) i JMBG izvođača sadržaja obuke; elektronska adresa i broj kontakt telefona izvođača nastave.
Podaci iz evidencija iz stava 4. ovog člana čuvaju se trajno i vode se u elektronskom obliku.
Za pohađanje programa stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja za revizora, odnosno proveravača, kao i za polaganje stručnog ispita i ispita provere znanjaza revizora, odnosno proveravača i izdavanje licenci za revizora, odnosno proveravača, plaća se odgovarajuća taksa.
Vlada, na predlog Agencije, utvrđuje visinu takse iz stava 6. ovog člana, u skladu sa propisima koji uređuju budžetski sistem.
Poslove iz st. 1. i 4. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
Poveravanje poslova stručnog osposobljavanja pravnom licu
Član 105
Agencija može ovlastiti pravno lice koje ispunjava propisane uslove da sprovodi programe stručnog osposobljavanja i usavršavanja znanja za polaganje stručnog ispita i ispita provere znanja za revizora, odnosno proveravača.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima saglasnost nadležnog organa na nastavni plan i program;
2) u pogledu nastavnog kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za stručno osposobljavanje kandidata.
Agencija vrši kontrolu ispunjenosti uslova pravnog lica iz stava 2. ovog člana najmanje jednom u toku kalendarske godine.
Ukoliko agencija u toku vršenja kontrole ispunjenosti uslova utvrdi da ovlašćeno pravno lice više ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana ili da ne izvršava svoje obaveze, odnosno da izvršava obaveze na način koji nije u skladu sa odredbama ovog zakona, donosi rešenje o privremenom prestanku rada ili oduzimanju ovlašćenja za sprovođenje programa stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača i sprovođenje programa usavršavanja znanja.
Privremeni prestanak rada može trajati najduže šest meseci od dana pravnosnažnosti rešenja o privremenom prestanku rada.
Pre donošenja rešenja iz stava 4. ovog člana, agencija može da odredi rok za otklanjanje nedostataka koji ne može biti duži od 60 dana.
Tokom privremenog prestanka rada, pravno lice ne sme obavljati poslove za sprovođenje programa stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača i sprovođenje programa usavršavanja znanja.
U slučaju da pravno lice tokom privremenog prestanka rada obavlja poslove za koje je dobilo ovlašćenje, ili ne otkloni neusaglašenost do isteka privremenog prestanka rada, agencija donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja.
U slučaju oduzimanja ovlašćenja, pravno lice ne može podneti zahtev za novo ovlašćenje za iste poslove u periodu od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja o oduzimanju ovlašćenja.
Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja
Žalba izjavljena protiv rešenja o privremenom prestanku rada, odnosno rešenja o oduzimanju ovlašćenja iz stava 4. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Poslove iz stava 3.-11. ovog člana agencija obavlja kao poverene.
Ministar propisuje, na predlog agencije, bliže uslove koje mora ispunjavati pravno lice za sprovođenje programa stručnog osposobljavanja i usavršavanja znanja revizora, odnosno proveravača, program stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, program obaveznih oblika stručnog usavršavanja za revizora, odnosno proveravača, način pohađanja programa stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, način polaganja stručnog ispita i ispita provere znanja za revizora, odnosno proveravača, rokove za održavanje programa stručnog usavršavanja, izgled i sadržinu licence za revizora, odnosno proveravača.
XII BEZBEDNOSNI ZAHTEVI ZA TUNELE DUŽE OD 500 METARA
Bezbednosni zahtevi
Član 106
Bezbednosni zahtevi za tunele na javnom putu čija dužina prelazi 500 metara su tehnički i eksploatacioni uslovi koje tunel mora da ispunjava radi bezbednog obavljanja saobraćaja.
Bezbednosni zahtevi primenjuju se na projektovanje, izgradnju, održavanje i upotrebu tunela na javnim putevima, kao i na organizaciju stručne službe i radnika u tunelu, u cilju zaštite ljudskih života, životne sredine i tunela kao objekta.
Ministar propisuje minimalne bezbednosne zahteve koje moraju da ispunjavaju tuneli iz stava 1. ovog člana.
Kontrolu ispunjenosti bezbednosnih zahteva za tunele vrši nadležni inspektor za javne puteve.
Upravljanje tunelima
Član 107
Upravljač javnog puta je zadužen za upravljanje tunelima i uspostavljanje bezbednosnih zahteva u tunelima, kao i za preduzimanje svih nužnih radnji za zadovoljenje bezbednosnih zahteva za tunele u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: Upravnik tunela).
Upravnik tunela
Član 108
Upravnik tunela dužan je da obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika kojima se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila.
Projekat iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja.
Ministar bliže uređuje način upravljanja tunelom.
Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu
Član 109
Upravnik tunela dužan je da o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno obavljanje saobraćaja, izradi izveštaj bez odlaganja, a najkasnije 30 dana od dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila, odnosno kada je nastalo oštećenje tunela. Prilog izveštaja čini dokumentacija o izvršenom uviđaju.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, kao i subjektima sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije.
Godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijama
Član 110
Upravnik tunela izrađuje godišnji izveštaj o vrstama, uzrocima i razmerama vanrednih događaja i vanrednih situacija u tunelima, o preduzetim merama i aktivnostima sistema zaštite i spasavanja i o procenama daljeg razvoja situacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju vanredne situacije.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu svake godine do 31. januara tekuće za prethodnu godinu.
Savetnik za bezbednost u tunelu
Član 111
Upravnik tunela dužan je da imenuje savetnika za bezbednost u tunelima na javnom putu kojim upravlja.
Savetnik iz stava 1. ovog člana je nezavisan pri donošenju svih odluka po pitanju bezbednosti u tunelu.
Savetnik za bezbednost u tunelu dužan je da:
1) usklađuje delovanje sa subjektima sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije;
2) učestvuje u pripremi planova i programa razvoja sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije;
3) učestvuje u definisanju bezbednosnih zahteva prilikom projektovanja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja tunela;
4) učestvuje u sistemu zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije uzimajući u obzir bezbednosne zahteve u tunelu.
XIII NADZOR
Organ nadležan za nadzor
Član 112
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko republičkog inspektora za državne puteve.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona kao i drugih propisa u vezi sa vanrednim prevozom vrši Ministarstvo i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Sukob interesa
Član 113
Republički inspektor za državne puteve ne može da izrađuje ili učestvuje u izradi tehničke dokumentacije i tehničkoj kontroli tehničke dokumentacije za objekte koji su predmet inspekcijskog nadzora, niti da vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova na objektima koji su predmet inspekcijskog nadzora.
Prava i dužnosti republičkog inspektora
Član 114
Republički inspektor za državne puteve ima pravo i dužnost da proverava:
1) da li se radovi na održavanju i zaštiti državnog puta, njegovog dela i putnog objekta izvode u skladu sa odredbama ovog zakona;
2) da li investitor poseduje tehničku i drugu dokumentaciju za održavanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
3) ispunjenost uslova propisanih za lica koja vrše poslove projektovanja, tehničke kontrole tehničke dokumentacije, rukovođenja izvođenjem radova i vršenja stručnog nadzora na održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
4) stanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
5) da li se državni put, njegov deo i putni objekat održavaju u skladu sa tehničkim i drugim propisima i uslovima;
6) uslove za bezbedno obavljanje saobraćaja na državnom putu;
7) da li se pravilno i redovno sprovode propisane mere zaštite državnog puta;
8) primenu tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta;
9) da li izvođač radova na održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta vodi knjigu inspekcije i građevinski dnevnik na propisan način;
10) da li se vanredni prevoz vrši sa dozvolom, odnosno u skladu sa uslovima propisanim dozvolom;
11) da li se prevoz deljivog tereta obavlja u skladu sa vrednostima utvrđenim propisima koji regulišu podelu motornih i priključnih vozila;
12) da li je sprovedena Provera, Mapiranje rizika, identifikacija i rangiranje opasnih mesta i Nezavisna ocena, na propisan način;
13) da li su ispunjeni bezbednosni zahtevi za tunele, u vezi sa odredbama ovog zakona;
14) da li je upravljač javnog puta, odnosno upravljač državnog puta postupio u skladu sa članom 13. st. 1. i 2. ovog zakona;
15) da li je upravljač javnog puta postupio u skladu sa članom 14. stav 3. ovog zakona;
16) da li je upravljač državnog puta postupio u skladu sa članom 18. stav 4. ovog zakona,
17) da li je upravljač javnog puta postupio u skladu sa članom 21. stav 1. ovog zakona;
18) da li je upravljač javnog puta postupio u skladu sa članom 53. ovog zakona;
19) da li je upravljač puta postupio u skladu sa čl. 72. i 73. stav 3. ovog zakona.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana republički inspektor za državne puteve obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.
U vršenju kontrole iz člana 65. ovog zakona republički inspektor za državne puteve ima pravo da na državnim putevima zaustavlja vozila, osim vozila Vojske Srbije, vozila hitne pomoći i vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Zaustavljanje vozila iz stava 3. ovoga člana vrši se isticanjem stop tablice.
Vozač je dužan da zaustavi vozilo ako inspektor iz stava 3. ovog člana istakne stop tablicu.
Stop tablica mora biti presvučena reflektujućom materijom ili izrađena na način da se može osvetliti sopstvenim izvorom svetlosti, koji emituje svetlost crvene boje.
Stop tablica presvučena reflektujućom materijom ima oblik kruga prečnika najmanje 12 cm i pričvršćena je na odgovarajuću dršku. Osnova tablice je žute boje, sa crvenom ivicom širine najmanje 2 cm.
Stop tablica sa sopstvenim izvorom svetlosti ima oblik kruga prečnika najmanje 18 cm i pričvršćena je na odgovarajuću dršku. Osnova je žute boje, oko koje je crvena ivica širine najmanje 3 cm, čije su površine od reflektujuće materije. Osnova druge strane je bele boje prečnika najmanje 10 cm oko koje je crvena ivica širine najmanje 3 cm sa reflektujućom materijom. U ovu osnovu je ugrađeno svetleće telo koje može da emituje postojano, odnosno trepćuće svetlo crvene boje.
Na osnovi stop tablice koju koristi inspektor ispisan je tekst: “STOP INSPEKCIJA”.
Ovlašćenja republičkog inspektora
Član 115
U vršenju inspekcijskog nadzora republički inspektor za državne puteve je ovlašćen da:
1) zabrani izvršenje radova koji se izvode protivno zakonu i drugim propisima, tehničkim propisima i standardima i normama kvaliteta prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, protivno uslovima obavljanja saobraćaja na državnom putu, njegovom delu i putnom objektu ili protivno propisanim merama zaštite državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
2) predloži organu nadležnom za regulisanje saobraćaja obustavu saobraćaja određene kategorije vozila na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;
3) naloži otklanjanje nastalih nedostataka na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, usled neredovnog održavanja državnog puta, nepredviđenih i neplaniranih okolnosti kojima se ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost saobraćaja;
4) naloži uklanjanje ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala i natpisa podignutih, ostavljenih ili postavljenih suprotno odredbama ovog zakona;
5) naloži uklanjanje sredstava za oglašavanje postavljenih bez odobrenja upravljača javnog puta ili suprotno članu 48. ovog zakona;
6) naloži vlasniku, odnosno zakupcu pratećih sadržaja autoputa da postupa u skladu sa članom 49., odnosno da ih održava u stanju i na način koji ne narušava funkcionalni izgled i ispravnost objekta i njegove okoline i da obezbedi da isti budu dostupni korisnicima autoputa 24 sata dnevno;
7) naloži uklanjanje objekata, cevovoda, vodova, instalacija, ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala sa državnog puta, njegovog dela, putnog objekta i putnog zemljišta, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovljeno pravo službenosti ili drugo pravo određeno zakonom;
8) zabrani radove koji se izvode u neposrednoj blizini državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, a koji mogu ugroziti njihovu stabilnost i bezbednost saobraćaja;
9) naloži uklanjanje saobraćajne signalizacije i opreme na državnom putu, koja je postavljena bez rešenja ministarstva, nije postavljena u skladu sa rešenjem ministarstva, ne održava se na ispravan način ili je izgubila propisana svojstva;
10) isključi iz saobraćaja na državnom putu vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez dozvole ili protivno uslovima datim u dozvoli za vanredni prevoz;
11) isključi iz saobraćaja na državnom putu vozilo koje obavlja prevoz deljivog tereta tako da prekoračuje vrednosti utvrđene propisima koji regulišu podelu motornih i priključnih vozila;
12) naloži upravljaču državnog puta postavljanje fizičkih prepreka kojima se onemogućava priključenje na državni put, saobraćajnim priključkom ili ukrštanjem puteva, odnosno priključkom prilaznog puta na državni put, do pribavljanja upotrebne dozvole za priključak;
13) naloži otklanjanje nepravilnosti, odnosno zabrani dalje izvođenje radova prilikom održavanja državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, ako utvrdi da izvođač radova ne ispunjava propisane uslove;
14) naloži otklanjanje nedostataka u utvrđenom roku, ako utvrdi da se prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, ne primenjuju tehnički propisi i standardi i norme kvaliteta, a ako se u utvrđenom roku nedostaci ne otklone, zabrani, odnosno obustavi dalje izvođenje radova i naloži uklanjanje izvedenih radova na delovima državnog puta ili putnog objekta na kojima nisu otklonjeni naloženi nedostaci;
15) naloži uklanjanje stvari, odnosno materija koje su se našle na državnom putu i koje mogu oštetiti državni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja, kao i onesposobljenog vozila za dalju vožnju kojim se ometa korišćenje državnog puta;
16) naloži sprovođenje Provere, Mapiranja rizika, identifikacije i rangiranja opasnih mesta, odnosno Nezavisne ocene.
17) podnosi prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ukoliko utvrdi nezakonitosti koje su kažnjive prema ovom zakonu.
U vršenju ovlašćenja iz stava 1. tačka 1) i tač. 3)-16) republički inspektor donosi rešenje.
Mere obezbeđenja koje preduzima republički inspektor
Član 116
Ako je državni put, njegov deo ili putni objekat u takvom stanju da se na njemu ne može obavljati bezbedan saobraćaj, republički inspektor za državne puteve će narediti da se bez odlaganja preduzmu mere obezbeđenja, a po potrebi može privremeno zabraniti saobraćaj na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu.
Poveravanje poslova inspekcijskog nadzora
Član 117
Poverava se autonomnoj pokrajini na njenoj teritoriji vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i drugih propisa kojima se uređuje bezbednost saobraćaja, na državnim putevima II reda.
Ovlašćeno lice autonomne pokrajine u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i drugih propisa kojima se uređuje bezbednost saobraćaja, na državnim putevima II reda ima prava, dužnosti i ovlašćenja iz čl. 113. i 114. ovog zakona.
Opštinski inspektor
Član 118
Nadležni inspektor jedinice lokalne samouprave, u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad opštinskim putevima i ulicama, ima prava, dužnosti i ovlašćenja republičkog inspektora za državne puteve utvrđenih ovim zakonom.
Žalba na rešenje inspektora
Član 119
Protiv rešenja republičkog inspektora za državne puteve, može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Žalba se podnosi preko Ministarstva.
Protiv rešenja ovlašćenog lica autonomne pokrajine iz člana 116. ovog zakona može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Žalba se podnosi preko prvostepenog organa.
Žalba izjavljena protiv rešenja iz st. 1. i 3. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja kojim se:
1) zabranjuju, odnosno obustavljaju radovi;
2) privremeno obustavlja saobraćaj na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;
3) nalaže otklanjanje nedostataka na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu kojima se ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost saobraćaja;
4) nalaže uklanjanje objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala sa državnog puta, njegovog dela, putnog objekta i putnog zemljišta, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovljeno pravo službenosti ili drugo pravo određeno zakonom;
5) isključuje iz saobraćaja na državnom putu vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez dozvole.
XIV KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 120
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako:
1) održavanje i zaštitu puta ne sprovodi u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 16. stav 1. i 2.);
2) ne obezbedi upravljanje saobraćajem upotrebom sistema i uređaja za naplatu putarine na državnim putevima (član 17. stav 3.);
3) ne označava i ne vodi evidencije o javnim putevima (član 21. stav 1);
4) izvodi radove na javnom putu a nije za izvođenje tih radova pribavio uslove i rešenje iz člana 23. stav 1. tačka 1) i 3) ovog zakona;
4) ne vodi evidenciju u skladu sa članom 23. stav 7-9. ovog zakona;
5) ne obezbedi ENP iz člana 27. stav 1. ovog zakona;
6) ne pristupi sistemu EENP iz člana 28. stav 1. ovog zakona, kada propisana obaveza počne da se primenjuje;
7) privremeno ili trajno zauzme javni put (član 50. tačka 1);
8) izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno obavljanje saobraćaja (član 50. tačka 2);
9) obavlja vanredni prevoz bez posebne dozvole koju izdaje upravljač javnog puta, kada je ta dozvola uslov za obavljanje vanrednog prevoza (član 55. stav 1);
10) pri izvođenju radova na održavanju javnog puta ne omogući bezbedno obavljanje saobraćaja (član 74. stav 2);
11) ne vrši aktivnosti na redovnom održavanju javnog puta u skladu sa članom 76. ovog zakona;
12) ne vrši aktivnosti na rehabilitaciji javnog puta u skladu sa članom 77. ovog zakona;
13) ukoliko prilikom izvođenja radova na javnom putu izvrši obustavu saobraćaja, bez prethodno pribavljenog rešenja za regulisanje saobraćaja od nadležnog organa u skladu sa članom 79. stav 2. ovog zakona;
14) ukoliko prilikom rekonstrukcije i rehabilitacije javnog puta i izvođenja radova na kolovoznoj konstrukciji javnog puta pri proizvodnji nove asfaltne mešavine ne upotrebi najmanje 30% recikliranog (struganog) asfalta sa kolovoza na kojem se vrši rekonstrukcija, odnosno rehabilitacija (član 87. stav 1.);
15) ukoliko prilikom izrade projektnog zadatka za rekonstrukciju i rehabilitaciju javnog puta ne postupi u skladu sa odredbom člana 87. stav 2.;
16) ukoliko prilikom izrade projekta za rekonstrukciju, odnosno rehabilitaciju javnog puta ne projektuje kolovoznu konstrukciju u skladu sa odredbom člana 87. stav 3.;
17) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 89. st. 2. i 4);
18) javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta ne izgradi u skladu sa članom 90. stav 1. ovog zakona;
19) na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na način propisan u članu 96. ovog zakona;
20) ne obezbedi procenu uticaja državnog puta I reda na bezbednost saobraćaja na mreži javnih puteva u skladu sa članom 97. stav 1. ovog zakona;
21) ne obezbedi reviziju projekata izgradnje ili rekonstrukcije državnog puta I reda sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta, u skladu sa članom 98. st. 1. i 2.;
19) ne pokrene proceduru za otklanjanje nedostataka po prihvaćenim preporuka iz izveštaja o reviziji i ne postupi po konačnom mišljenju komisije koja daje konačno mišljenje, u skladu sa članom 98. st. 8 i 12 ovog zakona;
20) ne obezbedi projekte mapiranje rizika za utvrđivanje deonica najvećeg rizika, u skladu sa članom 99. ovog zakona;
21) ne obezbedi nezavisnu ocenu doprinosa javnog puta nastanku, odnosno posledicama saobraćajne nezgode, u skladu sa članom 100. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do
200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Prekršaji
Član 121
Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) zapisnički ne preda državni put (autoput i motoput) upravljaču državnog puta u roku od 30 dana od dana njegovog puštanja u eksploataciju ili pribavljanja upotrebne dozvole u skladu sa članom 11. ovog zakona;
2) ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva, shodno članu 14. st. 1. i 2. ovog zakona;
3) ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja program radova na održavanju puteva i plan javnih nabavki, shodno članu 15. ovog zakona;
4) ne dostavi izveštaj izveštaj o rezultatima praćenja razvoja i tržišta ITS i ne obezbedi kontinuiranu dostupnost svih vrsta podataka u vezi sa prioritetnim oblastima razvoja i primene ITS preko nacionalne pristupne tačke, u skladu sa članom 19. stav 3. i 4.;
5) ne obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini u roku od 30 dana od dana nastale promene, da se deo javnog puta iz člana 22. stav 1. ovog zakona ne koristi za saobraćaj (član 22. stav 4);
6) postupa suprotno članu 32. ovog zakona;
7) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;
8) gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, bez pribavljenih uslova i rešenja upravljača javnog puta (član 33. stav 2);
9) ne obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz člana 33. stav 2. ovog zakona (član 33. stav 3);
10) otvara rudnik, kamenolom i sve vrste deponija u pojasu kontrolisane izgradnje (član 36. stav 3.);
11) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;
12) podiže zasade, ograde i drveće, ostavlja materijale i predmete, postavlja postrojenja i uređaje, gradi objekte i vrši druge radnje kojima se ometa preglednost javnog puta i ne ukloni zasade, ograde, drveće, predmete, materijale, postrojenja, uređaje i objekte u cilju obezbeđenja zahtevane preglednosti puta (član 38. st. 2. i 3. ovog zakona);
13) ne obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz člana 39. st. 1. i 3. ovog zakona (član 39. stav 7);
14) ne obavesti upravljača javnog puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja ili ga ne obavesti u roku propisanom članom 39. stav 2. ovog zakona;
15) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1. ovog zakona;
16) umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;
17) gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;
18) ne izgradi zemljani put koji se priključuje na javni put u skladu sa članom 43. ovog zakona;
19) ne smanji broj saobraćajnih priključaka u skladu sa članom 45. stav 1. ovog zakona;
20) ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje snegobrana i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);
21) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);
22) ne štiti javni put od spiranja i odronjavanja na način propisan odredbom člana 47. ovog zakona;
23) postavlja sredstva za oglašavanje na javnom putu suprotno članu 48. ovog zakona;
24) ne održava prateće sadržaje na autoputu u skladu sa članom 49. stav 2. ovog zakona;
25) ne podnese inspekciji za državne puteve zahtev za sprovođenje mera u skladu sa članom 49. stav 3. ovog zakona;
26) izvodi radove na putu koji nisu u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom puta, bez saglasnosti upravljača puta (član 50. tačka 2);
27) ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 50. tačka 3);
28) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima (član 50. tačka 4);
29) prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put i putni jarak (član 50. tačka 5);
30) nanosi blato na put, zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 50. tačka 6);
31) postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno obavljanje saobraćaja na putu (član 50. tačka 7);
32) izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 50. tačka 8);
33) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 50. tačka 9);
34) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal (član 50. tačka 10);
35) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 50. tačka 11);
36) pali travu i drugo rastinje na zemljištu koje se graniči sa javnim putem tako da se ugrožava bezbednost obavljanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 50. tačka 12);
37) uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja (član 50. tačka 13);
38) zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 50. tačka 14);
39) neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 50. tačka 15);
40) otvara prolaze za vozila na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa i javnih puteva na kojima se vrši naplata putarine (član 50. tačka 16);
41) uništava, skida, okreće i pomera saobraćajnu signalizaciju i opremu puta ukoliko nisu zaduženi za održavanje, izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva (član 50. tačka 17);
42) ispisuje grafite i lepi reklamni sadržaj na saobraćajnu signalizaciju i opremu puta (član 50. tačka 18);
43) prodaje bilo koju robu i predmete široke potrošnje (član 50. tačka 19);
44) gomila sneg u zimskom periodu čišćenjem susednih parcela i saobraćajnih površina van javnog puta (član 50. tačka 20);
45) vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa obavljanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno obavljanje saobraćaja (član 50. tačka 21);
46) u obavljanju poslova zaštite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u članu 51. stav 1. ovog zakona;
47) ne podnese pisani zahtev inspekciji za puteve propisan u članu 51. st. 2. i 3. ovog zakona;
48) kod organa nadležnog za poslove saobraćaja ne podnese zahtev za pokretanje postupka za ograničavanje korišćenja javnog puta (član 52. stav 1);
49) ne preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije ili ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili javnost putem sredstava javnog informisanja o preduzetim merama (član 52. st. 3. i 4.);
50) ako ne pokrene postupak za izdavanje rešenja za regulisanje saobraćaja za period zimske službe ili ne pokrene postupak u propisanom roku shodno članu 53. st. 1. i 3. ovog zakona;
51) putem sredstava javnog informisanja ne obavesti blagovremeno učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu zimskog održavanja ili nakon postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme na javnom putu o tome ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve (član 53. st. 4. i 5);
52) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 54. stav 1);
53) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 54. stav 2);
54) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 54. stav 4);
55) obavlja vanredni prevoz suprotno uslovima ili bez dozvole koju izdaje upravljač javnog puta (član 55. st. 1. i 4);
56) izda dozvolu za vanredni prevoz suprotno čl. 55. i 57. ovog zakona;
57) ne obezbedi asistenciju ovlašćenog službenog lica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove u skladu sa članom 56. stav 1.;
58) ne vodi evidenciju u skladu sa članom 61. st. 1. - 3. ovog zakona i na svojoj internet stranici ne objavljuje evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz;
59) obavlja vanredni prevoz na nepropisan način ili suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz (član 63. stav 1);
60) ne angažuje stručna lica i organizacije koje će izvršiti radove na demontaži saobraćajne signalizacije i opreme puta, u skladu sa članom 63. stav 4.;
61) ne prevozi teret u skladu sa članom 64;
62) za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja suprotno članu 65. stav 3. ovog zakona;
63) izda dozvolu za vanredni prevoz, a da vlasnik, odnosno korisnik vozila nije izmirio propisane troškove koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima (član 65. stav 5.);
64) ne snosi troškove otklanjanja oštećenja puta i dovođenja puta i putnih objekata u prvobitno stanje, u skladu sa članom 67. stav 3.;
65) ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 68. stav 1);
66) ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 sati u skladu sa članom 68. stav 2. ovog zakona;
67) pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 68. stav 4);
68) u cilju bezbednog obavljanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo odmah ili u roku koji ne može biti duži od dva sata, ukloni sa javnog puta (član 69. stav 1);
69) ne preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje vozila onesposobljenog za dalju vožnju na javnom putu, u roku koji ne može biti duži od dva sata (član 69. stav 2);
70) pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 69. stav 5);
71) ne označi zone javnog puta na kojima se očekuje pojava divljači (član 70. stav 1.);
72) ne obaveštava javnost o prohodnosti javnih puteva, u skladu sa članom 72. ovog zakona;
73) ne obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i javnost o obustavi saobraćaja, u skladu sa članom
73. stav 3. ovog zakona;
74) ne obavesti nadležni organ za inspekcijske poslove o radovima na urgentnom održavanju na način propisan članom 78. stav 4. ovog zakona;
75) ne obezbedi projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije u skladu sa članom 78. stav 6. ovog zakona;
76) ne dostavi izveštaj o uzrocima koji su izazvali potrebu za urgentnim održavanjem u skladu sa članom 78. stav 11.;
77) ne obavesti javnost o obustavi saobraćaja na način i u rokovima propisanim članom
79. stav 4. ovog zakona;
78) ne obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove u skladu sa članom 79. stav 5.;
79) ne održava pojedine elemente puta u skladu sa članom 80. ovog zakona;
80) ne obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika, kojima se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila (član 108. stav 1);
81) ne izradi izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno obavljanje saobraćaja u propisanom roku ili ga ne dostavi na propisani način nadležnim organima (član 109.);
82) ne pripremi godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijama na propisani način ili ga ne dostavi Ministarstvu u propisanom roku (član 110.);
83) ne imenuje savetnika za bezbednost u tunelu (član 111. stav 1);
84) ako ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama čl. 115-118. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Član 122
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) postupa suprotno članu 32. ovog zakona;
2) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;
3) gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, bez pribavljenih uslova i rešenja upravljača javnog puta (član 33. stav 2);
4) ne obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz člana 33. stav 2. ovog zakona (član 33. stav 3);
5) otvara rudnik, kamenolom i sve vrste deponija u pojasu kontrolisane izgradnje (član 36. stav 3.);
6) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;
7) podiže zasade, ograde i drveće, ostavlja materijale i predmete, postavlja postrojenja i uređaje, gradi objekte i vrši druge radnje kojima se ometa preglednost javnog puta i ne ukloni zasade, ograde, drveće, predmete, materijale, postrojenja, uređaje i objekte u cilju obezbeđenja zahtevane preglednosti puta u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona;
8) ne obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz člana 39. st. 1. i 3. ovog zakona (član 39. stav 7.);
9) ne obavesti upravljača puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja ili ga ne obavesti u roku propisanom članom 39. stav 2. ovog zakona;
10) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1. ovog zakona;
11) umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;
12) gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;
13) ne gradi zemljani put koji se ukršta ili priključuje na javni put u skladu sa članom
43. ovog zakona;
14) ne smanji broj saobraćajnih priključaka u skladu sa članom 45. stav 1. ovog zakona;
15) ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje snegobrana i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);
16) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);
17) ne štiti javni put od spiranja i odronjavanja na način propisan odredbom člana 47. ovog zakona;
18) postavlja sredstva za oglašavanje na javnom putu suprotno članu 48. ovog zakona;
19) ne održava prateće sadržaje na autoputu u skladu sa članom 49. ovog zakona;
20) privremeno ili trajno zauzme javni put (član 50. tačka 1);
21) izvodi radove na putu koji nisu u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom puta bez saglasnosti upravljača puta (član 50. tačka 2);
22) ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 50. tačka 3);
23) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima (član 50. tačka 4);
24) prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put i putni jarak (član 50. tačka 5);
25) nanosi blato na put, zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 50. tačka 6);
26) postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno obavljanje saobraćaja na putu (član 50. tačka 7);
27) izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 50. tačka 8);
28) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 50. tačka 9);
29) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal (član 50. tačka 10);
30) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 50. tačka 11);
31) pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost obavljanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 50. tačka 12);
32) uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja (član 50. tačka 13);
33) zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 50. tačka 14);
34) neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 50. tačka 15);
35) otvara prolaze za vozila na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa i javnih puteva na kojima se vrši naplata putarine (član 50. tačka 16);
36) uništava, skida, okreće i pomera saobraćajnu signalizaciju i opremu puta ukoliko nisu zaduženi za održavanje, izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva (član 50. tačka 17);
37) ispisuje grafite i lepi reklamni sadržaj na saobraćajnu signalizaciju i opremu puta (član 50. tačka 18);
38) prodaje bilo koju robu i predmete široke potrošnje (član 50. tačka 19);
39) gomila sneg u zimskom periodu čišćenjem susednih parcela i saobraćajnih površina van javnog puta (član 50. tačka 20);
40) vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa obavljanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno obavljanje saobraćaja (član 50. tačka 21);
41) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 54. stav 1);
42) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 54. stav 2);
43) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 54. stav 4);
44) obavlja vanredni prevoz suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli ili bez dozvole koju izdaje upravljač javnog puta (član 55. st. 1. i 4);
45) ne obezbedi asistenciju ovlašćenog službenog lica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove u skladu sa članom 56. stav 1. ovog zakona;
46) obavlja vanredni prevoz na nepropisan način ili suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz (član 63. stav 1);
47) za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja suprotno članu 65. stav 3. ovog zakona;
48) ne snosi troškove otklanjanja oštećenja puta i dovođenja puta i putnih objekata u prvobitno stanje, u skladu sa članom 67. stav 3.;
49) ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 68. stav 1);
50) ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 sati u skladu sa članom 68. stav 2. ovog zakona;
51) pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 68. stav 4);
52) u cilju bezbednog obavljanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo odmah ili u roku koji ne može biti duži od dva sata, ukloni sa javnog puta (član 69. stav 1);
53) ne preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje vozila onesposobljenog za dalju vožnju na javnom putu, u roku koji ne može biti duži od dva sata (član 69. stav 2);
54) pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 69. stav 5.);
55) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 89 st. 2. i 4);
56) javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta ne izgradi u skladu sa članom 90. stav 1. ovog zakona;
57) ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama čl. 115-118. ovog zakona.
Član 123
Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;
2) otvara rudnik, kamenolom i sve vrste deponija u pojasu kontrolisane izgradnje (član 36. stav 3.);
3) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;
4) podiže zasade, ograde i drveće, ostavlja materijale i predmete, postavlja postrojenja i uređaje, gradi objekte i vrši druge radnje kojima se ometa preglednost javnog puta i ne ukloni zasade, ograde, drveće, predmete, materijale, postrojenja, uređaje i objekte u cilju obezbeđenja zahtevane preglednosti puta u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona;
5) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1. ovog zakona;
6) umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;
7) gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;
8) ne izgradi put koji se ukršta ili priključuje na javni put na način propisan u članu 43. stav 1. ovog zakona;
9) ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje snegobrana i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);
10) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);
11) postavlja sredstva za oglašavanje na autoputu i zaštitnom pojasu i na ostalim javnim putevima i zaštitnom pojasu suprotno članu 48. ovog zakona;
12) ne održava prateće sadržaje na autoputu u skladu sa članom 49. stav 2. ovog zakona;
13) privremeno ili trajno zauzme javni put (član 50. tačka 1);
14) izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno obavljanje saobraćaja (član 50. tačka 2);
15) ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 50. tačka 3);
16) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima (član 50. tačka 4);
17) prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put (član 50. tačka 5);
18) zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 50. tačka 6);
19) postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno obavljanje saobraćaja na putu (član 50. tačka 7);
20) izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 50. tačka 8);
21) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 50. tačka 9);
22) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal (član 50. tačka 10);
23) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 50. tačka 11);
24) pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost obavljanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 50. tačka 12);
25) uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja (član 50. tačka 13);
26) zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 50. tačka 14);
27) neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 50. tačka 15);
28) otvara prolaze za vozila na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa i javnih puteva na kojima se vrši naplata putarine (član 50. tačka 16);
29) uništava, skida, okreće i pomera saobraćajnu signalizaciju i opremu puta ukoliko nisu zaduženi za održavanje, izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva (član 50. tačka 17);
30) ispisuje grafite i lepi reklamni sadržaj na saobraćajnu signalizaciju i opremu puta (član 50. tačka 18);
31) prodaje bilo koju robu i predmete široke potrošnje (član 50. tačka 19);
32) gomila sneg u zimskom periodu čišćenjem susednih parcela i saobraćajnih površina van javnog puta (član 50. tačka 20);
33) vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa obavljanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno obavljanje saobraćaja (član 50. tačka 21);
34) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 54. stav 1);
35) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 54. stav 2);
36) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 54. stav 4);
37) koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja, suprotno članu 65. stav 3.;
38) ne snosi troškove otklanjanja oštećenja puta i dovođenja puta i putnih objekata u prvobitno stanje, u skladu sa članom 67. stav 3.;
39) ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 68. stav 1);
40) ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 sati u skladu sa članom 68. stav 2. ovog zakona;
41) pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 68. stav 4);
42) u cilju bezbednog obavljanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo odmah ili u roku koji ne može biti duži od dva sata, ukloni sa javnog puta (član 69. stav 1);
43) pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 69. stav 4);
44) ne postupi u skladu sa članom 114. stav 5. ovog zakona;
46) ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama čl. 115-118. ovog zakona.
Član 124
Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave, ako:
1) ne donese akt o kategorizaciji opštinskih puteva i ulica u zakonom utvrđenom roku (član 5. stav 7.);
2) ne donese odluku o pravcu odnosno promeni pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje u zakonom utvrđenom roku, odnosno donese odluku bez saglasnosti Ministarstva u zakonom utvrđenom roku (član 6. st. 3 i 4);
3) ne postupi u skladu sa članom 6. stav 8. ovog zakona;
4) ne donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva u roku utvrđenom zakonom (član 7. stav 2);
5) u roku od 30 dana od prijema obaveštenja od upravljača javnog puta, ne odluči o načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome se nalazi put koji se ne koristi za saobraćaj (član 21. stav 4.);
6) ne usaglasi sa upravljačem javnog puta obavljanje vanrednog prevoza (član 62. stav 2);
7) se ne izgrade trotoari, pešačke i biciklističke staze uz državni put kroz naselje (član 93. stav 4).;
8) ne postupi u skladu sa članom 98. st. 6. i 9.
XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 125
Postupci koji su započeti i koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama propisa po kojima su započeti.
Član 126
Izrada tehničke dokumentacije i realizacija radova za deonice državnih puteva na definisanim stacionažama programom rehabilitacije putne mreže “Projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja”, koji se finansira sredstvima zajmova Evropske investicione banke Finansijski ugovor, Zajam br. 82.640, sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj Sporazumom o zajmu, Zajam br.44750, Projekat br. P127876 i sredstvima Svetske banke po Sporazumu o zajmu, Zajam br. 8255- YF, Projekat br. P127876, svi zaključeni dana 27. novembra 2013. godine između Republike Srbije i navedenih kreditora, kao i izrada tehničke dokumentacije i realizacija radova za rehabilitaciju deonica državnih puteva koja se finansira sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj, Zajam br. 39750, Projekat K10, a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama člana 59. Zakona o javnim putevima (“Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13).
Član 127
Vlada će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona osnovati društvo kapitala iz člana 12. ovog zakona.
Delatnost organizovanja naplate i kontrolu naplate naknada za korišćenje državnog puta do osnivanja pravnog lica iz člana 12. ovog zakona obavljaće upravljač državnog puta.
Pravna lica iz čl. 10. i 11. ovog zakona dužna su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona.
Javna preduzeća i drugi oblici organizovanja koji obavljaju delatnost upravljanja javnim i nekategorisanim putevima, nastavljaju da obavljaju tu delatnost u skladu sa odredbama ovog zakona.
Do osnivanja upravljača državnih puteva II reda na teritoriji autonomne pokrajine, delatnost upravljanja tim putevima obavljaće javno preduzeće za upravljanje državnim putevima Javno preduzeće “Putevi Srbije”.
Član 128
Jedinice lokalne samouprave dužne su da Ministarstvu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave grafički prikaz mreže opštinskih puteva, ulica i nekategorisanih puteva kojima upravlja.
Grafički prikaz iz stava 1. ovog člana sadrži oznaku puta u skladu sa aktom o kategorizaciji iz člana 5. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave ako u roku propisanim u stavu 1. ovog člana ne dostavi grafički prikaz mreže opštinskih puteva, ulica i nekategorisanih puteva kojima upravlja.
Član 129
Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 130
Po zahtevu upravljača puta nadležna služba za katastar nepokretnosti upisaće u javnu evidenciju katastra nepokretnosti put, na kome se obavlja saobraćaj izgrađen do dana stupanja na snagu ovoga zakona, kao javnu svojinu Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave.
Uz zahtev za upis prava javne svojine za put koji nije snimljen, odnosno nije ucrtan u digitalni katastarski plan (u daljem tekstu: DKP) dostavlja se i elaborat geodetskih radova, izrađen u skladu sa faktičkim stanjem na terenu.
Uz elaborat iz stava 2. ovog člana dostavlja se i akt o kategorizaciji javnih puteva iz koga se utvrđuje kategorija javnog puta, a za nekategorisani put i odluka o utvrđivanju nekategorisanih puteva.
Državni putevi I i II reda upisuju se kao javna svojina Republike Srbije.
Državni putevi II reda, izgrađeni u celini na teritoriji autonomne pokrajine upisuju se kao javna svojina autonomne pokrajine.
Opštinski putevi, ulice i nekategorisani putevi upisuju se kao javna svojina jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji su izgrađeni.
Uz zahtev za upis prava javne svojine za put koji je snimljen, odnosno koji je ucrtan u DKP podnosi se akt o kategorizaciji javnih puteva iz koga se utvrđuje kategorija javnog puta, a za nekategorisani put i odluka o utvrđivanju nekategorisanih puteva, a pravo javne svojine upisuje se u skladu sa st. 4-6. ovog člana.
Zahtev za upis prava javne svojine iz st. 2. i 7. ovog člana podnosi se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj upravljač puta koji ne postupi u skladu sa odredbom iz stava 8. ovog člana.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave koje ne postupi u skladu sa odredbom iz stava 8. ovog člana.
U slučaju da je na putu iz st. 2 i 7. ovog člana uspostavljeno pravo službenosti, koncesiono pravo, odnosno drugo srodno pravo, upravljač puta uz zahtev dostavlja i osnov za upis tih prava.
Rešenje kojim se dozvoljava upis prava javne svojine iz st. 2. i 7. ovog člana dostavlja se i prethodnom vlasniku nepokretnosti, odnosno katastarske parcele na kojoj je put izgrađen.
Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Član 131
Član 91. stav 3. ne primenjuje se na već izgrađene prelaze puta preko pruge.
Upravljač državnog puta se obavezuje da uspostavi nacionalnu pristupnu tačku iz člana 20. ovog zakona najkasnije do 1. januara 2026. godine.
Član 132
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o putevima (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18 - dr.zakon i 92/23 - dr.zakon).
Član 133
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a član 19. st. 5. i 6. i čl. 27 stav 1. - 31. ovog zakona počinju da se primenjuju danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
IZ OBRAZLOŽENjA
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o putevima (,,Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18-dr.zakon i 92/13-dr.zakon), (u daljem tekstu: Zakon) donet je 2018. godine, a 2018. i 2023. godine pretrpeo je neznatne izmene i dopune kroz drugi zakon.
S obzirom na to da su od donošenja Zakona uočeni nedostaci u njegovoj primeni i tumačenju pojedinih članova, kao i da se ukazala potreba za dodatnim usaglašavanjem sa pravnim tekovinama EU, ali i uvođenja novih rešenja u skladu sa potrebama i razvojem putne mreže neophodna je izrada novog zakona kojim će se urediti oblast koja se odnosi na pravni položaj puteva, uslove i načine upravljanja, ovlašćenja upravljača javnog puta, poveravanje ovlašćenja pravnom licu koje će vršiti delatnost naplate naknade od korišćenja državnih puteva, posebna ovlašćenja pravnog lica koje će vršiti investitorsku funkciju na izgradnji autoputeva i motoputeva, kontrolu prevoza i novu vrstu merenja u pokretu, razvoj i upotrebu inteligentnih transportnih sistema, inspekcijski nadzor kao i druga pitanja od značaja za upravljanje, izgradnju, rekonstrukciju, zaštitu i održavanje javnih puteva.
Nacrt Zakona o putevima (u daljem tekstu: Nacrt zakona) trebalo bi da reši uočene nedostatke i nepravilnosti u primeni važećih pravnih propisa iz oblasti puteva, da uredi preciznije uslove i način upravljanja, zaštite i održavanja puteva, posebno definiše odvajanje delatnosti organizovanja i naplate naknada za korišćenje državnih puteva od upravljanja državnim putevima i formiranje novog pravnog lica koje će vršiti tu delatnost, radi boljeg i efikasnijeg obavljanja ove delatnosti, omogući dalje usaglašavanje sa propisima Evropske Unije i uvede nova rešenja radi kvalitetnijeg održavanja i poboljšanja putne mreže.
Zakon nije dovoljno precizno regulisao upravljanje opštinskim putevima i ulicama, kao i održavanje pojedinih elemenata puta na državnom putu koji prolazi kroz naselje, te se ovim Nacrtom preciziraju odredbe iz ove oblasti.
Nacrtom zakona se detaljnije uređuje način i postupak donošenja odluke o prolasku državnih puteva kroz naselje i obaveza izrade Projekta saobraćaja i saobraćajne signalizacije koji je neophodno priložiti uz zahtev za davanje saglasnosti na prolazak državnih puteva kroz naselje.
Nacrtom zakona uvodi se obaveza izrade tehničke dokumentacije za radove na rehabilitaciji javnih puteva, u cilju omogućavanja pravilnog vršenja tehničkog pregleda izvedenih radova na rehabilitaciji.
Takođe, Nacrtom se vrši dalje usaglašavanje sa Direktivom 2010/40/EU Evropskog Parlamenta i Saveta o okviru za uvođenje inteligentnih transportnih sistema u drumskom transportu i za povezivanje s ostalim vidovima transporta i Direktivom (EU) 2019/520 Evropskog Parlamenta i Saveta o interoperabilnosti elektronskih sistema naplate putarine i olakšavanju prekogranične razmene informacija o neplaćanju putarine u Uniji.
Nacrt zakona daje ovlašćenje i za donošenje novih podzakonskih akata u vezi sa inteligentnim transportnim sistemima, načinom projektovanja biciklističkih staza, sadržinom i kapacitetima pratećih sadržaja, vrstama sredstava za oglašavanje, uslovima i načinom postavljanja, dokumentacijom potrebnom za izdvanje odobrenja za postavljanje i način održavanja sredstava za oglašavanje, uslovima koje treba da ispune pravna lica za izvođenje radova na održavanju državnih puteva, radi obezbeđivanja efikasnijeg i kvalitetnijeg održavanja državnih puteva sa ciljem utroška manje sredstava i vremena.
Nacrt zakona preciznije uređuje oblast vanrednog prevoza i kontrole prevoza, kao i način merenja osovinskog opterećenja i ukupne mase vozila.
Sve odredbe Nacrta zakona doprinose efikasnijem upravljanju javnim putevima i poboljšanju putne mreže, što za krajnji cilj ima povećanje bezbednosti saobraćaja na putevima i učesnika u saobraćaju.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Glavom I Osnovne odredbe: u čl. 1-3. Nacrta zakona utvrđuje se predmet ovog zakona, definišu se pojmovi korišćeni u ovom zakonu, definiše se pravni položaj javnih i nekategorisanih puteva kao javnog dobra u opštoj upotrebi i svojina nad njima.
U članu 2. Nacrta zakona uvedeni su novi pojmovi u cilju uvođenja odredaba direktiva Evropske unije iz oblasti inteligentnih transportnih sistema (ITS); kao i pojmovi u vezi sa evropskom elektronskom naplatom putarine (EENP) i upravljanja bezbednošću putnom infrastrukturom; definicija motoputa kao posebne vrste državnog puta I M reda, a pojmovi definisani u važećem Zakonu o putevima su bliže i preciznije definisani.
Glavom II Javni putevi: u čl. 4-6. Nacrta zakona bliže se utvrđuju elementi javnog puta, podela javnih puteva prema značaju, kao i prema položaju u prostoru, propisuju se nadležnosti za utvrđivanje kategorija i kriterijuma za kategorizaciju javnih puteva i donošenje akata o kategorizaciji javnih puteva i ulica.
Glavom III Nekategorisani putevi: u čl. 7. i 8. Nacrta zakona precizira se nadležnost za upravljanje nekategorisanim putevima kao i postupak kategorizacije tih puteva, kao i obaveza i rok u kojem jedinice lokalne samouprave moraju doneti odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva.
Glavom IV Upravljanje javnim putevima: u čl. 9-24. Nacrta zakona utvrđuje delatnost upravljanja javnim putevima i šta ista obuhvata, ko su i ko može biti upravljač javnih puteva, kome se poverava upravljanje javnim putevima, obim obaveza, odgovornosti i nadležnosti upravljača javnih puteva, delatnost organizovanja naplate i kontrola naplate naknada za korišćenje državnog puta i formiranje novog preduzeća za vršenje ove delatnosti, vršenje investitorskih prava na izgradnji autoputeva i motoputeva, razvoj i primena ITS-a kao i javna ovlašćenja koja može da vrši upravljač javnih puteva.
U članu 11. Nacrta zakona utvrđuje se da vršenje investitorskih prava za izgradnju autoputeva i motoputeva u ime i za račun Republike Srbije obavlja društvo kapitala čiji je osnivač i jedini vlasnik Republika Srbija, a u članu 12. se propisuje da posebno javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je osnivač i jedini vlasnik Republika Srbija obavlja delatnost organizovanja naplate i kontrolu naplate naknada za korišćenje državnog puta.
U članu 13. Nacrta zakona utvrđuje se da, Odlukom jedinice lokalne samouprave, investitor izgradnje, rekonstrukcije i održavanja opštinskih puteva i ulica osim jedinice lokalne samouprave, odnosno javnog preduzeća čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave, može biti i upravljač državnog puta, po pribavljenoj saglasnosti tog pravnog lica.
U članu 17-20 utvrđuje se upravljanje saobraćajem na javnom putu, primena i razvoj ITS-a i uvodi se pravni osnov za donošenje propisa u vezi sa zahtevima za dostavljanje ITS podataka i pružanjem ITS usluga informisanja o saobraćaju u realnom vremenu.
U članu 23. propisuje se poveravanje vršenja javnih ovlašćenja upravljaču javnog puta, poveravanje javnih ovlašćenja posebnom pravnom licu koje vrši delatnost organizovanja naplate i kontrolu naplate naknada za korišćenje državnog puta i uvodi se pravni osnov za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuju posebni i opšti uslovi u postupku izdavanja saobraćajno tehničkih uslova.
Glavom V Finansiranje javnih puteva: u čl. 25-26. Nacrta zakona utvrđuju se izvori za finansiranje javnih puteva, uvodi se odredba kojom se utvrđuje da se naknade za korišćenje javnih puteva naplaćuju u skladu sa posebnim propisom (usklađivanje sa zakonom koji uređuje naknade za korišćenje javnih dobara) i propisuje se osnivanje budžetskog fonda za finansiranje, odnosno sufinansiranje razvoja putne infrastrukture jeinice lokalne samouprave. U članu 26. propisana je zabrana diskriminacije korisnika javnih puteva prilikom određivanja naknada za korišćenje javnih puteva.
Glavom VI Elektronska naplata putarine i Evropska elektronska naplata putarine: u čl. 27-32. Nacrta zakona vrši se dodatno usklađivanje sa Direktivom (EU) 2019/520 Evropskog Parlamenta i Saveta o interoperabilnosti elektronskih sistema naplate putarine i olakšavanju prekogranične razmene informacija o neplaćanju putarine u Uniji (sadržina registra o EENP, komisija za posredovanje u sporovima između subjekta za naplatu putarine i pružaoca usluge EENP).
Glavom VII Zaštita javnih puteva : u čl. 33-73. Nacrta zakona su utvrđena pravila, mere i postupci koji treba da omoguće zaštitu i očuvanje javnih puteva kao dobra od opšteg interesa. U čl. 33-37. Nacrta zakona utvrđena je zabrana izgradnje u zaštitnom pojasu, širina zaštitnog pojasa, minimalna odstojanja granice eksproprijacije od granice putnog zemljišta i pojas kontrolisane izgradnje.
U čl. 38-40. Nacrta zakona utvrđena su ograničenja u pogledu raspolaganja imovinom i građenja u zoni zahtevane preglednosti i vrste radova koje nosioci prava službenosti i drugih prava utvrđenih zakonom mogu izvoditi na javnom putu i pod kojim uslovima, obaveza podizanja ograde pored javnog puta na mestima gde postoje intenzivni pešački tokovi.
U čl. 41-45. Nacrta zakona propisani su uslovi za planiranje, izgradnju kao i posebni zahtevi za prilagođavanje saobraćajnog priključka na javni put i smanjenje broja saobraćajnih priključaka.
U čl. 46-51. Nacrta zakona utvrđene su obaveze upravljača javnog puta i vlasnika zemljišta koje se graniči sa javnim putem, u obavljanju poslova zaštite javnog puta, mere zaštite puta od spiranja i odronjavanja, postavljanje sredstava za oglašavanje na javnom putu, obaveze vlasnika pratećih sadržaja javnog puta za potrebe korisnika i aktivnosti koje su zabranjene na javnom putu.
U čl. 52 -54. Nacrta zakona propisane su obaveze upravljača javnog puta za sprovođenje mera ograničenja korišćenja javnog puta, bezbednog saobraćaja u zimskom periodu i ograničenja u vezi sa opremljenošću vozila koja saobraćaju na javnom putu.
U čl. 55-63. Nacrta zakona, je uređena oblast vanrednog prevoza, odnosno izdavanje dozvole kao uslov za vršenje vanrednog prevoza, obustava saobraćaja radi obavljanja vanrednog prevoza, razlozi za odbijanje izdavanja dozvole, izmena planirane relacije vanrednog prevoza, ukidanje ili izmena dozvole, naknada štete i troškovi vanrednog prevoza.
U čl. 64-66. Nacrta zakona uvedene su odredbe koje se odnose na prevoz konstrukcijski ili komercijalno deljivog tereta, kontrola prevoza, merenje osovinskog opterećenja, ukupne mase i dimenzije vozila.
U čl.67-68. Nacrta zakona propisana je obaveza pravnog ili fizičkog lica čije obavljanje privredne delatnosti zahteva prekomernu upotrebu javnog puta da snosi troškove otklanjanja oštećenja puta do kojih je došlo prekomernom upotrebom javnog puta, ili uklanjanjem stvari i materija koje su se našle na javnom putu. U članu 69. propisane su obaveze lica koje je držalac onesposobljenog vozila na javnom putu, da isto označi i ukloni odmah ili u roku od najduže dva sata o svom trošku.
U članu 70. Nacrta zakona uvedene su odredbe koje se odnose na označavanje zona prelaza divljači, obaveze korisnika lovišta i upravljača javnog puta.
U članu 71-73. Nacrta zakona propisani su uslovi pod kojima se odobrava održavanje sportske odnosno druge priredbe na javnom putu, uvedena je odredba o zabrani održavanja sportske, odnosno druge priredbe na autoputu, obaveze upravljača javnog puta da obaveštava o stanju i prohodnosti puteva kao i pod kojim uslovima može da se vrši obustava saobraćaja na javnom putu.
Glavom VIII Održavanje javnih puteva: u čl. 74-81. Nacrta zakona utvrđene su vrste radova na održavanju javnih puteva, uslovi pod kojima se radovi mogu izvesti, održavanje pojedinih elemenata državnog puta koji prolazi kroz naselje, održavanje javnog puta u zoni graničnog prelaza i održavanje zajedničkih stubova i konstrukcija na mostu.
U članu 75. Nacrta zakona uvedena je obaveza licenciranja izvođača radova na redovnom održavanju državnih puteva, u cilju poboljšanja kvaliteta izvedenih radova.
U članu 77. Nacrta zakona izvršeno je redukovanje pojedinih radova na rehabilitaciji javnog puta koji po obimu odgovaraju radovima na redovnom održavanju javnog puta i uvedena je obaveza izrade tehničke dokumentacije na osnovu koje će se izvoditi radovi na rehabilitaciji javnog puta, a u cilju pravilnijeg obavljanja tehničkog pregleda izvedenih radova.
U članu 80. Nacrta zakona uvedene su odredbe koje se odnose na nadležnost upravljača državnog puta koji prolazi kroz naselje i upravljača ulice koja se poklapa sa državnim putem, za održavanje putnih kanala, osnosno sistema za odvodnjavanje atmosferskih voda sa puta.
U članu 81. uvedena je odredba kojom se utvrđuje da se održavanje prelaza puta preko pruge obavlja u skladu sa zakonom koji uređuje železnice.
Glavom IH Eksproprijacija: u čl. 82-85. Nacrta zakona definisano je utvrđivanje i trajanje javnog interesa za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje državnih puteva i korisnik eksproprijacije.
U članu 82. Nacrta zakona uvedena je odredba kojom se utvrđuje da predlog za eksproprijaciju za potrebe izgradnje, rekonstrukcije i održavanja državnih puteva može biti (pored upravljača državnog puta) i društvo kapitala koje vrši investitorska prava na osnovu zakona.
Glavom H Posebni uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva: u čl. 86-96. Nacrta zakona propisani su posebni uslovi za rekonstrukciju i izgradnju pojedinih elemenata javnih puteva (dodatni elementi puta za potrebe naselja, autobuska stajališta, zajedničke konstrukcije za železničku infrastrukturu i javni put, objekti za zaštitu javnog puta od bujica i snežnih nanosa), obaveštavanje o radovima na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta, obaveze lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima ugrađenim u javni put kao i snosilac troškova u slučaju izmeštanja javnog puta.
U članu 87. uvedena je obaveza investitora, upravljača javnog puta i projektanta da su, prilikom rekonstrukcije i rehabilitacije javnog puta, dužni da prilikom izvođenja radova na kolovoznoj konstrukciji javnog puta pri proizvodnji nove asfaltne mešavine upotrebe najmanje 30% recikliranog (struganog) asfalta sa kolovoza na kojem se vrši rekonstrukcija, odnosno rehabilitacija, odnosno projektuju kolovoznu konstrukciju u skladu sa tim.
U članu 88. Nacrta zakona uveden je pravni osnov za donošenje podzakonskog akta o načinu projektovanja saobraćajnih površina za biciklističke staze.
U članu 91. Nacrta zakona uvedena je odredba kojom se zabranjuje ukrštanje državnog puta prvog reda sa železničkom prugom u nivou, u cilju povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju na prelazima puta preko pruge.
U članu 93. Nacrta zakona uvedena je odredba kojom se obavezuje jedinica lokalne samouprave da u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, izgradi trotoare, odnosno pešačke i biciklističke staze uz državni put koji prolazi kroz naselje.
Glavom HI Posebni zahtevi koje javni put mora da ispuni sa aspekta bezbednosti saobraćaja: u čl. 97-105. Nacrta zakona detaljnije je propisana oblast posebnih zahteva koje javni put mora da ispuni sa aspekta bezbednosti saobraćaja, a koja se odnosi na Procenu uticaja puta na bezbednost saobraćaja, Reviziju i Proveru, Mapiranje rizika, identifikacija i rangiranje opasnih mesta, Nezavisnu ocenu uticaja puta na saobraćajne nezgode sa poginulim licima, stručni tim za procenu, reviziju i proveru, uslovi za dobijanje licence za revizora i proveravača, licenca i programi stručnog osposobljavanja i usavršavanja.
U članu 105. Nacrta zakona uvedene su odredbe koje se odnose na poveravanje poslova stručnog osposobljavanja pravnom licu i ovlašćenja Agencije za bezbednost saobraćaja u poslovima kontrole ispunjenosti uslova da ovlašćeno pravno lice izvršava svoje obaveze, donošenje rešenja o privremenom prestanku rada i oduzimanja licence.
Glavom HII Bezbednosni zahtevi za tunele duže od 500 metara: u čl. 106-111. Nacrta zakona propisane su odredbe za uvođenje Direktive 2004/54/EZ o minimalnim bezbednosnim zahtevima za tunele u okviru Trans-evropske putne mreže. U čl. 106-111. Nacrta zakona propisane su nadležnosti za upravljanje tunelima dužim od 500 metara, dužnosti upravnika tunela i savetnika za bezbednost u tunelu koje se odnose na davanje izveštaja o vanrednim događajima i saobraćajnim nezgodama u tunelu. Osim navedenog, uvedene su osnove za propisivanje pojedinih podzakonskih akata čijim će se usvajanjem nastaviti usklađivanje sa ovom direktivom.
Glavom HIII Nadzor: u čl. 112-119. Nacrta zakona utvrđen je organ nadležan za nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona, prava, nadležnosti i ovlašćenja republičkog i opštinskog inspektora, poveravanje inspekcijskog nadzora, kao i žalba na rešenje republičkog inspektora.
Glavom HIV Kaznene odredbe: u čl. 120-124. Nacrta zakona utvrđene su kaznene mere za privredni prestup za pravno lice i prekršaj za pravno lice, preduzetnika, fizičko lice i odgovorno lice u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave.
Glavom HV Prelazne i završne odredbe: u čl. 125-133. Predloga zakona data su objašnjenja u vezi sa započetim postupcima, nadležnostima za upravljanje državnim putevima II reda na teritoriji autonomne pokrajine kao i osnivanje upravljača tim javnim putevima i upis u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije za javne puteve izgrađene do dana stupanja na snagu ovog zakona.
U članu 127. dati su rokovi za osnivanje društva kapitala koje će obavljai delatnost organizovanja i kontrole naplate naknada za korišćenje državnih puteva, kao i rok za usklađivanje poslovanja sa odredbama ovog zakona za upravljača državnog puta i društvo kapitala koje će vršiti investitorska prava na izgradnji autoputeva i motoputeva.
U članu 130. se reguliše upis prava svojine na javnim putevima u javnu evidenciju katastra nepokretnosti.
U članu 131. Nacrta zakona utvrđeno je u kojim slučajevima se ne primenjuje pojedine odredbe Nacrta zakona i u kom roku se obavezuje upravljač državnog puta da uspostavi nacionalnu pristupnu tačku iz člana 20. Nacrta zakona.
U članu 132 i 133. utvrđen je prestanak važenja Zakona o putevima, odložena je primena pojedinih članova i određeno stupanje na snagu ovog zakona.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, 09.10.2024.