PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANјU PRANјA NOVCA I FINANSIRANјA TERORIZMA - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 91/19, 153/20 i 92/23), u članu 3. stav 1. tačka 10) menja se i glasi:
“10) stvarni vlasnik je fizičko lice koje posredno ili neposredno ima u svojini ili kontroliše stranku, odnosno fizičko lice u čije ime i za čiji račun se vrši transakcija; stranka iz ove tačke uklјučuje i fizičko lice;”.
U tački 45) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.
Dodaje se tačka 46) koja glasi:
“46) finansiranje širenja oružja za masovno uništenje ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje ograničavanje raspolaganja imovinom u cilјu sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje.”.
Član 2.
U članu 4. stav 2. tačka 1) dodaje se podtačka (6) koja glasi:
“(6) sačinjavanjem ugovora o zajmu;”.
Član 3.
U članu 5. stav 1. reči: “pranja novca i finansiranja terorizma” zamenjuju se rečima: “pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje”.
U stavu 2. tačka 6) reči: “pranju novca ili finansiranju terorizma” zamenjuju ce rečima: “pranju novca, finansiranju terorizma ili finansiranju širenja oružja za masovno uništenje”.
U stavu 3. reči: “pranja novca i finansiranja terorizma” zamenjuju ce rečima: “pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje”.
Član 4.
U članu 6. stav 1. reči: “pranja novca i finansiranja terorizma” zamenjuju ce rečima: “pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje”.
Član 5.
U članu 11. dodaje se stav 12, koji glasi:
“Platiočev pružalac platnih usluga dužan je da odbije prenos novčanih sredstava ako nije prikupio i proverio podatke u skladu sa odredbama ovog člana.”.
Član 6.
U članu 35. stav 2. menja se i glasi:
“Osim u slučajevima iz stava 1. ovog člana, obveznik je dužan da izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke u slučajevima kada, u skladu sa analizom rizika iz člana 6. ovog zakona, izrađenom i ažuriranom na osnovu procene rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje na nacionalnom nivou proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji ili bi mogao postojati visok stepen rizika za pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje. Obveznik je dužan da svojim internim aktom definiše koje će pojačane radnje i mere, i u kom obimu, primenjivati u svakom konkretnom slučaju.”.
Član 7.
U članu 36. dodaje se stav 7, koji glasi:
“Odredbe ovog člana primenjuju se i na pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom kada uspostavlјaju te odnose s drugim institucijama i pružaocima usluga povezanih s digitalnom imovinom u zemlјi i u inostranstvu, radi izvršavanja transakcija u vezi s tom imovinom.”.
Član 8.
U članu 41. stav 3. tačka 1) posle reči: “finansijskim” dodaju se reči: “i nefinansijskim”.
U tački 2) posle reči: “finansijskih” dodaju se reči: “i nefinansijskih”.
U tački 4) posle reči: “finansijskih” dodaju se reči: “i nefinansijskih”, a posle reči: “finansijskim” dodaju se reči: “i nefinansijskim”.
Član 9.
U članu 42. stav 2. menja se i glasi:
“Osim u slučajevima iz stava 1. ovog člana, obveznik može da izvrši pojednostavlјene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i u slučajevima kada, u skladu sa analizom rizika iz člana 6. ovog zakona, izrađenom i ažuriranom na osnovu procene rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje na nacionalnom nivou, proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje.”.
Stav 4. menja se i glasi:
“Ministar, na predlog Uprave, bliže uređuje način i razloge na osnovu kojih obveznik svrstava stranku, poslovni odnos, uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u kategoriju niskog rizika od pranja novca, finansiranja terorizma ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, u skladu sa rezultatima Procene rizika od pranja novca, Procene rizika od finansiranja terorizma i Procene rizika od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, a na osnovu kojih preduzima pojednostavlјene radnje i mere.”.
Član 10.
Naziv člana 46. i član 46. menjaju se i glase:
“Ograničenje gotovinskog poslovanja i pozajmlјivanja gotovog novca
Član 46.
Lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih gotovinskih transakcija ili jednom ili više ugovora u periodu od godinu dana, već se navedeni novčani iznos mora uplatiti na račun otvoren kod banke.
Ograničenje iz stava 1. ovog člana odnosi se i na fizičko lice koje prima gotov novac po osnovu ugovora o zajmu ili ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.
Uplata gotovog novca u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, na račun lica iz st. 1. i 2. ovog člana, otvorenog kod banke se ne smatra primanjem gotovog novca u smislu ovog člana u odnosu na ta lica.”.
Član 11.
U članu 68. reči: “pranju novca ili finansiranju terorizma” zamenjuju ce rečima: “pranju novca, finansiranju terorizma ili finansiranju širenja oružja za masovno uništenje”.
Član 12.
U članu 69. stav 1. reči: “pranju novca ili finansiranju terorizma” zamenjuju se rečima: “pranju novca, finansiranju terorizma ili finansiranju širenja oružja za masovno uništenje”.
U stavu 3. reči: “pranju novca ili finansiranju terorizma” zamenjuju ce rečima: “pranju novca, finansiranju terorizma ili finansiranju širenja oružja za masovno uništenje”, a reči: “pranje novca ili finansiranje terorizma” zamenjuju ce rečima: “pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje”.
Član 13.
U članu 70. stav 2. menja se i glasi:
“Procena rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje na nacionalnom nivou izrađuje se u pismenoj formi i ažurira najmanje jednom u tri godine.”.
Član 14.
U članu 95. stav 1. posle reči: “pribavlјene u skladu sa ovim zakonom,” dodaju se reči: “kao i dosije stranke, poslovnu korespondenciju i rezultate bilo koje analize koju je izvršio u vezi sa strankom”.
Dodaje se stav 5, koji glasi:
“Obveznik je dužan da čuva podatke iz ovog člana u skladu sa ovim zakonom i da ih za namene određene ovim zakonom dostavi uredno i bez odlaganja na zahtev organa nadležnog za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona, Uprave ili drugog nadležnog organa”.
Član 15.
U članu 99. stav 1. tačka 15) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.
Dodaju se tač. 16) i 17) koje glase:
“16) imena članova najvišeg rukovodstva pravnog lica, lica stranog prava, trasta ili lica građanskog prava s kojim se uspostavlјa poslovni odnos ili vrši transakcija;
17) akta i drugu dokumentaciju na osnovu koje je osnovano i uređeno poslovanje pravnog lica, lica stranog prava, trasta ili lica građanskog prava s kojim se uspostavlјa poslovni odnos ili vrši transakcija: statut, ugovori o osnivanju ili druga dokumentacija koja sadrži informacije o vlasništvu, upravlјanju i kontroli nad tim licem.”.
Član 16.
U članu 104. stav 4. tač. 1) i 3) i stav 5. reči: “pranja novca i finansiranja terorizma” zamenjuju ce rečima: “pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje”.
Član 17.
U članu 110. stav 6. posle reči: “člana 46.” dodaju se reči: “stav 1.”.
Posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:
“Nadzorni organi iz člana 104. ovog zakona vrše nadzor nad primenom člana 46. stav 2. ovog zakona iz okvira svoje nadležnosti.”.
Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 8. i 9.
Član 18.
U članu 115. dodaje se stav 9, koji glasi:
“U skladu sa stavom 8. ovog člana, a izuzetno od odredaba zakona kojim se uređuje digitalna imovina, za povrede ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona Narodna banka Srbije može izreći novčanu kaznu članu uprave, rukovodiocu, ovlašćenom licu i/ili njegovom zameniku kod obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona u iznosu većem od 1.000.000 dinara, i to do iznosa dvanaestostrukog iznosa prosečne mesečne zarade, odnosno naknade koje je to lice primilo za vršenje ove funkcije u poslednja tri meseca pre donošenja rešenja, odnosno prestanka funkcije kod tog obveznika ako u vreme donošenja rešenja to lice više nije obavlјalo funkciju.”.
Član 19.
U članu 115a dodaju se st. 2. i 3, koji glase:
“Pored mera i kazni iz stava 1. ovog člana Komisija za hartije od vrednosti može ovlašćenom licu i/ili njegovom zameniku kod obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 17) za povrede čl. 117-120. ovog zakona, kao i za druga postupanja suprotna odredbama ovog zakona ili podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, izreći meru i/ili novčanu kaznu.
Izuzetno od odredaba zakona kojim se uređuje digitalna imovina, za povrede ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona Komisija za hartije od vrednosti može izreći novčanu kaznu članu uprave, rukovodiocu, ovlašćenom licu i/ili njegovom zameniku kod obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona, u iznosu većem od 1.000.000 dinara, do iznosa dvanaestostrukog iznosa prosečne mesečne zarade, odnosno naknade koje je to lice primilo za vršenje ove funkcije u poslednja tri meseca pre donošenja rešenja, odnosno prestanka funkcije kod tog obveznika ako u vreme donošenja rešenja to lice više nije obavlјalo funkciju.”.
Član 20.
U članu 118. stav 1. tačka 1) reči: “pranja novca i finansiranja terorizma” zamenjuju ce rečima: “pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje”.
Posle tačke 5) dodaje se tačka 5a) koja glasi:
“5a) ne odbije prenos novčanih sredstava ako nije prikupio i proverio podatke u skladu sa odredbama člana 11. ovog zakona (član 11. stav 12.);”.
Tačka 30) menja se i glasi:
“30) ne izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke iz čl. 35-41. ovog zakona u slučajevima kada, u skladu sa odredbama člana 6. ovog zakona, izrađenom i ažuriranom na osnovu procene rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje na nacionalnom nivou proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji ili bi mogao postojati visok stepen rizika za pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje (član 35. stav 2.);”.
U tački 43) reči: “član 46.” zamenjuju se rečima: “član 46. stav 1.”.
U tač. 48) i 49) reči: “pranju novca ili finansiranju terorizma” zamenjuju ce rečima: “pranju novca, finansiranju terorizma ili finansiranju širenja oružja za masovno uništenje”.
Posle tačke 51) dodaje se tačka 51a) koja glasi:
“51a) ne dostavi uredno i bez odlaganja podatke na zahtev organa nadležnog za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona, Uprave ili drugog nadležnog organa (član 95. stav 5.);”.
Član 21.
U članu 119. stav 1. tačka 1) reči: “pranja novca i finansiranja terorizma” zamenjuju ce rečima: “pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje”.
Član 22.
U članu 120. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
“Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje primi gotov novac na osnovu ugovora o zajmu ili ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih gotovinskih transakcija ili jednom ili više ugovora u periodu od godinu dana (član 46. stav 2.).”.
Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.
Član 23.
Propisi doneti na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 91/19, 153/20 i 92/23) uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Obveznik u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 91/19, 153/20 i 92/23) je dužan da svoja unutrašnja akta uskladi sa ovim zakonom u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 24.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavlјivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
IZ OBRAZLOŽENјA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENјE ZAKONA
Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 91/19, 153/20 i 92/23 - u dalјem tekstu: Zakon) se uređuju radnje i mere koje se preduzimaju radi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Obveznici tog zakona su finansijske i nefinansijske institucije, koje moraju da ispune sve obaveze koje se tiču sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uklјučujući identifikaciju stranke na propisan način.
Razlog za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je proširenje analize i nacionalne procene rizika ne samo od pranja novca i finansiranja terorizma, već i od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, kako bi obveznici primenili adekvatne radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje. Navedenim izmenama se vrši usklađivanje i sa najnovijim izmenama u međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koje propisuje međunarodno telo FATF (Financial Action Task Force) - 40 FATF Preporuka i otklanjanje konstantovanih nedostataka u poslednjem izveštaju o uzajamnoj evaluaciji Republike Srbije - peti krug (2016) i kasnijih izveštaja o pojačanom praćenju Republike Srbije (2018-2023).
S obzirom na to da je u toku šesti krug evaluacije Republike Srbije od strane Komiteta Manival (MONEYVAL), neophodno je izmenama i dopunama Zakona otkloniti konstatovane nedostatke u izveštajima Komiteta Manival u cilјu dobijanja viših ocena o tehničkoj usklađenosti sistema u ovoj oblasti.
Najvažnija preporuka FATF - Preporuka 1 koja se odnosi na izradu procene rizika na nacionalnom nivou je pretrpela izmene u smislu proširivanja obima rizika koji su predmet procene tako da se pored rizika od pranja novca i finansiranja terorizma uvodi obaveza za države da procene i rizik od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, te su cilјu usklađivanja sa navedenim novinama Preporuke 1 FATF-a i predložene izmene ovog zakona.
Pored dužnosti države da izradi nacionalnu procenu rizika, Preporuka 1 FATF-a obavezuje države i da redovno ažuriraju procenu rizika odnosno implementiraju rezultate procene u vidu strateškog dokumenta koji obavezuje učesnike sistema da preduzmu neophodne radnje i mere za ublažavanje utvrđenih rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje. Prema poslednjoj Nacionalnoj proceni rizika iz 2021. godine, utvrđen je visok rizik u sektoru nekretnina i ocenjeno da ovaj sektor predstavlјa pogodno tle za “pranje novca” i kao takvo mora biti bolјe kontrolisano. S tim u vezi, posebno je izvršena procena rizika u sektor nekretnina od strane Stručnog tima Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Rezultat rada ovog stručnog tima, u kojem su učestvovali predstavnici organa iz preventivnog i represivnog sistema u ovoj oblasti, ali i predstavnici privatnog sektora, su preporuke za ublažavanje utvrđenih rizika u sektoru nepokretnosti. Jedna od tih preporuka odnosi se na ograničenje transakcija kupovine i plaćanja u gotovom novcu za fizička lica u sektoru nekretnina, te su u tom smislu i predložene izmene ovog zakona. Još jedan odgovor države na prepoznate rizike i utvrđene ranjivosti sistema u oblasti sprečavanja pranja novca jeste stajanje na put integraciji “prlјavog novca” stečenog izvršenjem krivičnog dela zelenašenja, te su iz tog razloga predložene izmene koje ograničavaju fizička lica da primaju gotov novac “na ruke” u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti po osnovu ugovora o zajmu, već navedeni iznos pozajmice mora biti uplaćen na račun otvoren kod banke.
Navedenim izmenama, pored prevencije i zaštite privrednog sistema od vršenja krivičnog dela pranja novca i drugih krivičnih dela organizovanog finansijskog kriminala, se doprinosi uspostavlјanju veće pravne sigurnosti i privlačenju stranih investicija jer strani investitori u najvećoj meri ulažu svoja sredstva u okruženja koja su finansijska stabilna i u kojima se poštuju propisi o sprečavanju pranja novca.
III. OBJAŠNјENјE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENјA
Članom 1. ovog zakona dodaje se novi pojam finansiranje širenja oružja za masovno uništenje i vrši upućivanje na definiciju predviđenu Zakonom o ograničavanju imovine u cilјu sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje. Ovim članom se vrši i preciziranje pojma stvarnog vlasnika u skladu sa definicijom stvarnog vlasnika u Preporukama FATF-a.
Članom 2. ovog zakona se preciziraju odredbe člana 4. Zakona koje se odnose na poslove u vezi sa strankom u odnosu na koje su obveznici advokati i javni beležnici.
Članom 3. ovog zakona se vrši preciziranje odredbi člana 5. Zakona tako da radnje i mere koje pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavlјanja poslovnog odnosa, obveznici preduzimaju odnose se na ne samo na sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, već i na finansiranje širenja oružja za masovno uništenje.
Članom 4. ovog zakona se obavezuju obveznici da izrade i redovno ažuriraju analizu rizika ne samo od pranja novca i finansiranja terorizma, već i od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje u skladu sa ovim zakonom, smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona i procenom rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje izrađenom na nacionalnom nivou.
Članom 5. ovog zakona se uvodi obaveza za pružaoca platnih usluga platioca da odbije prenos novčanih sredstava ako nije prikupio i proverio podatke u skladu sa odredbama člana 11. Naime, dužnost odbijanja izvršenja prenosa novčanih sredstava u slučaju nepotpunih podataka u poruci/obrascu koji prati novčani prenos predviđeno je za pružaoca platnih usluga primaoca plaćanja (član 13. Zakona) i posrednika u prenosu novčanih sredstava (član 14. Zakon). Dopunom člana 11. vrši se izjednačavanje u pogledu postupanja učesnika (pružaoca platnih usluga platioca, pružaoca platnih usluga primaoca plaćanja i posrednika u prenosu novčanih sredstava) u slučaju nepotpunih i neproverenih podataka koji prate prenos novčanih sredstava, a samim tim u usklađivanje sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, odnosno Preporukom 16 FATF-a.
Članom 6. ovog zakona se vrši usklađivanje sa članom 6. Zakona tako da se precizira dužnost obveznika da, osim u slučajevima propisanim u članu 35. stav 1. Zakona, izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke u slučajevima kada, u skladu sa analizom rizika iz člana 6. ovog zakona, izrađenom i ažuriranom na osnovu procene rizika ne samo od pranja novca i finansiranja terorizma, već i na osnovu procene rizika od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje na nacionalnom nivou proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji ili bi mogao postojati visok stepen rizika za pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.
Članom 7. ovog zakona se vrši proširivanje primene odredbi člana 36. Zakona i na pružaoce usluga u vezi sa digitalnom imovinom kada uspostavlјaju te odnose s drugim institucijama i pružaocima usluga u vezi s digitalnom imovinom u zemlјi i u inostranstvu preko kojih izvršavaju transakcija u vezi s tom imovinom. Dopunom ovog člana na opisan način vrši se usklađivanje sa Preporukom 15 FATF-a.
Članom 8. ovog zakona se vrši proširivanje odredbi člana 41. Zakona i na nefinansijske institucije prema kojima se mogu primeniti mere propisane navedenim članom. Dopuna ovog člana na opisan način se vrši radi usklađivanja sa Preporukom 19 FATF-a.
Članom 9. ovog zakona se vrši usklađivanje sa članom 6. Zakona tako da se precizira mogućnost obveznika da, osim u slučajevima propisanim u članu 42. stav 1. Zakona, izvrši pojednostavlјene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i u slučajevima kada, u skladu sa analizom rizika iz člana 6. ovog zakona, izrađenom i ažuriranom na ne samo na osnovu procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, već i na osnovu procene rizika od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje na nacionalnom nivou, proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.
Članom 10. ovog zakona se menja naziv člana 46. Zakona i proširuje ograničenje gotovinskog poslovanja i na pozajmlјivanje gotovog novca. S tim u vezi, proširuje se i krug lica na koje se ovo ograničenje odnosi. Ograničenje u pogledu iznosa gotovog novca koji se ne sme primiti u gotovom novcu u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti se pored lica koja se bave prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji, odnosi i na fizička lica koja primaju gotov novac po osnovu ugovora o zajmu ili ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u navedenom iznosu.
Čl. 11. i 12. ovog zakona proširuje se obaveza donošenja indikatora od strane nadzornih organa i obveznika, tako da pored indikatora za prepoznavanje osnova sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma, nadzorni organi i obveznici donose indikatore za prepoznavanje osnova sumnje i na finansiranje širenja oružja za masovno uništenje.
Članom 13. ovog zakona proširuje se obaveza izrade procene rizika i od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje na nacionalnom nivou.
Članom 14. ovog zakona dopunjuju se odredbe člana 95. Zakona tako da se dužnost čuvanja podataka od strane obveznika proširuje i na dosije stranke, poslovnu korespondenciju i rezultate bilo koje analize koju je izvršio u vezi sa strankom, i uvodi se obaveza za obveznika da podatke iz ovog člana dostavi uredno i bez odlaganja na zahtev organa nadležnog za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona, Uprave ili drugog nadležnog organa. Ovim dopunama se vrši usklađivanje sa Preporukom 11 i 22 FATF-a.
Članom 15. ovog zakona dopunjuju se odredbe člana 99. Zakona tako da se proširuje obim podataka koje je obveznik dužan da vodi u skladu sa ovim zakonom.
Članom 16. ovog zakona se vrši preciziranje odredaba člana 104. Zakona tako da je nadzorni organ dužan da prilikom vršenja nadzora uzme u obzir ne samo rizik od pranja novca i finansiranja terorizma, već i rizik od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.
Članom 17. ovog zakona se vrši preciziranje nadzora nad primenom člana 46. Zakona koji reguliše ograničenje gotovinskog poslovanja i pozajmlјivanje gotovog novca.
Članom 18. ovog zakona dopunjuju se odredbe člana 115. Zakona tako da se proširuje kaznene odredbe za pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom nad kojim nadzor vrši Narodna banka Srbije.
Članom 19. ovog zakona dopunjuju se odredbe člana 115a Zakona tako da se proširuje kaznene odredbe za pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom nad kojim nadzor vrši Komisija za hartije od vrednosti.
Čl. 20, 21. i 22. ovog zakona izmenjeni su čl. 118, 119. i 120. Zakona koji se odnose na privredne prestupe i prekršaje radi usklađivanja sa izmenama i dopunama izvršenim u prethodnim članovima ovog zakona koji propisuju obaveze obveznika.
Članom 23. ovog zakona predviđeno je usklađivanje propisa donetih na osnovu Zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona i dužnost obveznika da svoja unutrašnja akta uskladi sa ovim zakonom u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 24. ovog zakona predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavlјivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Finansijski efekti sprovođenja zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Rešenja utvrđena u ovom zakonu najviše će uticati na obveznike Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i nadležnih organa koji učestvuju u ažuriranju procene rizika od pranja novca, finansiranja terorizma kao i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje na nacionalnom nivou. Takođe, izmene odredbi zakona koje se odnose na gotovinsko poslovanje i pozjamlјivanje gotovog novca doprineće zaštiti privrednog sistema i ublažavanju rizika koji nosi upotreba gotovog novca u oblasti sprečavanja pranja novca.
Troškovi koje će primena zakona stvoriti građanima i privredi
Donošenjem ovog zakona privreda i građani neće biti izloženi dodatnom trošku. Privredni subjekti koji su označeni kao obveznici po zakonu već su prethodnim zakonima koji regulišu ovu oblast bili uvedeni u sistem. Celokupno poslovanje prilagodili su potrebama efikasnog izvršavanja poslova u skladu sa zakonom koji reguliše ovu oblast.
Da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove
Troškovi koje poslovi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma mogu izazvati kod obveznika svakako su neznatni u odnosu na štetu koju obveznik može pretrpeti ako ne postupa u skladu sa zakonom, a tiče se različitih mera i kazni koje se mogu izreći za kršenje odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona, uklјučujući i reputacioni rizik.
Pravna sigurnost u ovoj oblasti doprineće i privlačenju stranih investicija jer strani investitori u najvećoj meri ulažu svoja sredstva u okruženja koja su stabilna i u kojima se poštuju propisi o sprečavanju pranja novca.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Ovaj zakon neće neposredno uticati na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne
Odredbe ovog zakona koje ne predstavlјaju isklјučivo pravnoredakcijsko usklađivanje, bile su predmet konsultacija sa svim zainteresovanim stranama.
Mere koje će se tokom primene zakona preduzimati kako bi se postiglo ono što se zakonom predviđa
Ovim zakonom predviđeno je usklađivanje propisa donetih na osnovu Zakona, kako bi se obezbedila puna primena novih rešenja. S tim u vezi, nadzorni organi će uskladiti smernice za primenu odredaba Zakona od strane obveznika pod njihovim nadzorom sa novim rešenjima, a obveznici analizu rizika i unutrašnja akta u skladu sa napred navedenim.
Izvor: Vebsajt Vlade, 08.11.2024.